Stihovi su ti vrlo neugledni, tvrde,
Nisu pravilno isklesani po ivicama,
Fali im porub, konac nije dovoljno zategnut,
Život izbija između nejednakih šavova,
I prelivaju se uzdasi, i poneki osmeh.
Pesme ti ništa ne valjaju, kažu mi,
Ne mogu se njima ljudi hvatati u mreže,
Ne mogu biti izgovor za lepljive prste,
Loše su to pesme, nalepljena mašna na njima
Stalno spada i - uranja u reku sećanja.
Odustani od pisanja, ljutito mi kažu,
Te pesme uznemiravaju, neposlušne su,
Treba ih korbačem tući, da se ne napasaju
Inspiracijom po skrivenim pašnjacima,
Baci to penkalo i uzmi okov u ruku.
Ništa ti ne valjaju pesme, vele.
Mi se smejemo tvojim pesmama, kažu,
Dok im se u reskoj ljutnji grče suva usta,
I dok gledaju ka horizontu, ne videći da postoje
Dva sunca - a samo jedno greje njih.
Ružne su ti pesme, kažu - a pesme baš briga!
Galopiraju, dok se šavovi paraju i nestaju.
Nisu pravilno isklesani po ivicama,
Fali im porub, konac nije dovoljno zategnut,
Život izbija između nejednakih šavova,
I prelivaju se uzdasi, i poneki osmeh.
Pesme ti ništa ne valjaju, kažu mi,
Ne mogu se njima ljudi hvatati u mreže,
Ne mogu biti izgovor za lepljive prste,
Loše su to pesme, nalepljena mašna na njima
Stalno spada i - uranja u reku sećanja.
Odustani od pisanja, ljutito mi kažu,
Te pesme uznemiravaju, neposlušne su,
Treba ih korbačem tući, da se ne napasaju
Inspiracijom po skrivenim pašnjacima,
Baci to penkalo i uzmi okov u ruku.
Ništa ti ne valjaju pesme, vele.
Mi se smejemo tvojim pesmama, kažu,
Dok im se u reskoj ljutnji grče suva usta,
I dok gledaju ka horizontu, ne videći da postoje
Dva sunca - a samo jedno greje njih.
Ružne su ti pesme, kažu - a pesme baš briga!
Galopiraju, dok se šavovi paraju i nestaju.
