Nora Barnacle
Domaćin
- Poruka
- 4.132
Dragi svi,
Istekao je rok za predaju radova na temu PESMA ZA DECU
Pristiglo je 11 lepih pesama.
Svim učesnicima zahvaljujem na stihovima, prikupljanje predloga za ovaj konkurs mi je bilo posebno zanimljivo
Glasače pozivam da budu jednako vredni i odaberu pobednika u ovako teškoj konkurenciji.
Molim Vas da prilikom glasanja poštujete sistem predviđen Opštim uslovima forumskih književnih konkursa.
Glasanje traje do 7. Jula u 20:00 sati, nakon čega ćemo proglasiti pobednika i uručiti mu nagradu.
Evo pristiglih predloga:
Predlog br. 1
Poslat 25. 06. 2014. U 11:36
Zdravlje na usta ulazi
zasto svako dete
od toliko povrca lepog
voli nezdrave pastete
od GMO pileta slepog
deci u ishrani fale boje
crveno, zeleno i naravno zuto
da poprave stomacice svoje
i da im govance bude cvrsto
zato pazi roditeljska glavo
ovaj pokusaj da se skrene paznja
da bi dete bilo zdravo i pravo
ishrana je veoma vazna
nisam odgovorio bas na temu
ali pobeda nije bitna
vazno je popraviti obroka semu
da nam zdrava budu decica sitna
Predlog br. 2
Poslat 25.06.2014. u 12:15
KEROV UNEZVER
Maločas po bulevaru
Šetali ja i moj ker
Od buke i silne gužve
Spopao ga unezver.
I sad, dok se svome kraju
Bliži ovaj kratki danak
Eno njega na ćebetu
Uhvatio ga sanak.
Ponekad se malo gicne.
Možda pokraj panja
Kako piški usnio je.
Možda tramvaj sanja.
Ja se setih jedne pesme
Danojlića Miće,
Pitam da l' tramvaj sanja
Kuče kada sviće?
Predlog br. 3
Poslat 25. 06. 2014. u 14:30
SAMOKRITIKA
Ja sam jedna mama potpuno grozna,
zla, stroga i nervozna,
bezbrojne su moje mane,
u mene jednu - hiljadu stane.
Zahteva mojih uvek je mnogo,
decu svoju vaspitavam strogo,
rad i red moje su srednje ime,
discilina - to mi je prezime.
Doduše, priznajem, ta deca lična
ne vole navedena pravila dotična
gunđaju, frkću, ljute se, puće
naše su rasprave sve češće vruće.
Stoga sam odlučila ozbiljno skroz
da mi ne ode i poslednji voz,
ponašanje svoje menjam iz korena,
ja biću predivna majka i žena.
Učenja od danas nema više,
ubuduće jedemo samo slatkiše,
svak' može da radi šta mu je volja...
Deco, jesam li sada bolja?
Predlog br.4
Poslat 26. 06. 2014. u 01:33
San
Sanjao si noćas čudan san
Da iz mraka stvorio se dan
Upleo u senke svoju svetlu kosu
I uhvatio te zrakom za nogu bosu
Ujutru rano - negde baš pred zoru
Prvi petao probudio te za školu
A majčina kućna haljina meka
Okrznula te u prolazu
I znao si da je vreme
Dok spremao si se i sanjivo prao zube
Zamišljao si kako će na biologiji da bude
Već namirisao si pitanje teško
I znao da će biti naopako nešto
Veliki se kec za dnevnik nalickan spremao
A ti ga sanjiv iz ogledala ter’o.
Na putu te sreće džukelica Mica
I od sreće se uz tvoju nogavicu stiska
Legne na beton pa šeni da je maziš
A ti se onda malo uobražen praviš
Dok u sebi joj detinje zavidiš.
Jer ona neće na biologiji da bude
Već će po danu s drugovima da igra jurke.
I tako…
Sanjao si noćas davan san
Da prošlosti došao je dan
Upleo detinje boje u tvoju sedu kosu
I uhvatio zrakom za nogu bosu
Ujutru rano - negde baš pred zoru
Prvi petao probudio te kao nekada za školu
A iz sećanja majčina haljina meka
Dodirnula te po obrazu
I znao si da je vreme…
Predlog br. 5
Poslat 27. 06. 2014. u 09:21
Namiguša
Maja se u maminom ormanu krila
cipelice na štiklice odavno je snila.
Zna da tek dolaze njena vremena
zato biće lepa,spremna i moderna.
Nije šteta malo se pomučiti,
na visoke štikle treba se naučiti.
Uh, kako mi samo dobro stoje
volela bih da su cipelice moje.
A kada je mama ugledala
na Maju se mnogo naljutila,
baš je ovo mala namiguša
kad poraste biće kao Karleuša.
Baka kaže, to je njena volja
ništa nisi ni ti bila bolja.
A za našu malu ljubimicu
princ doneće zlatnu cipelicu.
Predlog br.6
Poslat 28. 06. 2014. u 09:49
Zebra
Ima jedno konjče,
umiljata lica,
pogleda šarmantna,
dugih trepavica!
Iako je slatko,
nešto baš ga brine,
a njegovo ime,
pet slovaca čine!
Šta to može biti,
neobično, čudno,
pa to konjče sedi,
pod mesecom budno!?
Njegove su boje,
rasporedjene jasno,
crno-bele pruge
niko ne za tačno
koliko ih ima?
To nek svak broji sam!
Kako se to konjče zove,
ja od sada znam!
Zebra!
Predlog br.7
Poslat 29. 06. 2014. u 06:20
Теби што хрлиш свету будала,
Дерњаш се, спаваш и сишеш палац,
Теби коме је природа дала
Да будеш зналац, талац ил' пајац.
За тебе пишем у часе ове,
Не знајућ' да л' ће други то хтети.
Претурам прошлост, призивам снове,
Просипам бледе трунке памети.
Пре свега буди оно што јеси,
Певаш ли – певај, волиш ли – воли.
Не брини да л' ће шта да се деси,
Терај по своме, па и кад боли!
Буди што и ми, кажу ти преци,
Све што се рађа има и корен.
Сећај се њега, ал' га сасеци,
Скочи, полети, за лет си створен.
Заволи себе па ћеш и друге
Волети трагом љубави своје.
Загрли радост, загрли туге,
Оне због тебе само постоје.
Поверуј да је све што се збива
У твојој вољи, под твојим ликом.
То само твоја душа проснива,
Ово је твој свет, не дај га ником!
Кради животу осмехе, песме,
Нека ти сутра не буде жао!
Лажу кад кажу: красти се не сме.
Срећан је ко је највише крао.
И да ти кажем још само ово,
Никада немој пристат' да умреш!
Када ти скују посмртно слово,
Бољи свет смисли, јер боље умеш.
Predlog br.8
Poslat 29. 06. 2014. u 10:42
Lovac Laza
Hajdmo tigra uloviti,
kaže Laza svome keru,
ostao mi nešto dužan
-prodo veru za večeru!
Ulovio onu zverku
i pobego čak u krošnju
pa sad merka po pticama
koja kakvu ima nošnju
Sam da nađem strelu s gumom
što mi puška ispaljuje
i da vidim tog reponju
gde se lenjo izvaljuje
Pa kad suknem iz te puške
grdnu strelu pa da viš
-ispačće tom tigretini
iz tih ralja mali miš!
Predlog br. 9
Poslat 29. 06. 2014. u 22:16
Kazu meni
Pisi pesme za decu.
Deca su dobra, mila i fina.
Oni su plavi leptiri mali,
veseli papagaji na grani,
uzurbani mravici mali,
sarene lopte na travi,
teski razlomci u glavi,
mamine princeze,
i tatini vragolani.
A, ja ne umem,
tek u par strofa,
slovima da ispisem,
koliko za decu disem.
Sve napisano ide iz srca
i osecanje koje iz njega vrca
Predlog br. 10
Poslat 30. 06. 2014. u 7:45
PISMO
Jutros sam pocepala tvoje pismo.
Koliko juče zaljubljeni smo bili,
a danas više nismo.
Nisi mi se osmehnuo kad sam želela,
nisi me pogledao kako sam htela,
nisi mi recitovao stihove slatke,
nisi mi poslao ni poljupce kratke.
I kako onda da znam da me voliš,
kad me ni pogledom ne udostojiš?
A ja sam se toliko trudila zbog tebe
da sad više ne prepoznajem sebe!
Namazala nokte, razvezala kike,
obula sestrine visoke štikle,
pa čak pobegla sa fizike,
kao i sve zaljubljene šizike,
samo da te nakratko vidim,
(što da ne priznam - ljubavi se ne stidim.)
Takva je devojčica kad prvi put voli:
čas je srećna, čas je srce boli,
prosto poludi, ne zna šta čini,
čas bi lutku, čas poljubac
na mesečini.
U sredu si mi kazao da imam najlepše oči,
već u petak zaboravio si koje su boje,
i uopšte nisi slušao priče moje,
o svemu što jedna klinka treba da zna,
devojčica-pametnica kao što sam ja!
Bože, kako su dečaci glupi!
Jutros nađoh tvoju poruku u klupi,
kobajagi sam suviše dobra za tebe
i hoćeš da me poštediš - sebe.
Mada sam ljuta, olovka sama piše:
tek da znaš - ne volim te više!
Htela sam to da ti kažem još pre neko veče
ali ti me slučajno preteče.
Časna reč, zaboraviću te do jutra,
a ako ne, sigurno do prekosutra.
Eto toliko što se naše ljubavi tiče,
u oko mi nešto upalo i nije mi do priče.
Srdačno, Sanja iz sedmog pet,
(ona što je mislila da si celi njen svet.)
Predlog br. 11
Poslat 30. 06. 2014. u 14:27
Najlepši dan naših života
Ne, nije lako.
O ne, nije lako,
Biti dete.
Sa svim strahovima sa kojima se mora izboriti,
Izazovima sa kojima se mora suočiti.
Nekad nesvaćen,ponekad sam,
Odrasli koje ne žele razumeti,
Kako se osećaš iznutra.
Tolko pitanja na kojih nema odgovora,
Toliko stvari koje ne razumemo,
A tako malo vremena za nas.
Sve one igre koje smo igrali,
Bile su samo još jedan korak,
Prasina pod nogama,
Vetar za kojim smo jurili
I drugove koje smo voleli,
Sve to ostaje iza nas.
Dete u pesku -
Sutra čovek na ulici.
Devočica s lutkama -
Sutra odrasla žena
Igrale smo igru,
Koju nismo mogli dobiti,
Nesvesni ko smo,
I zašta nas spremaju.
Ne, pomozite nam!
Ne,ne želimo da odrastemo!
Ostavite nas sa onim sto imamo,
Plavim nebom i cvetnim poljima;
Bezbrižnim snovima koje sanjamo,
Sa igrackama razbacanim oko nas.
Ne želimo vašu sutrasnjicu,
Punu briga i odgovornosti.
Neizvesnost i hladnoću vašega sveta,
Ni zlatni kavez u kome živite,
Vođeni srcem od kamena.
Poštedite nas ljubavi o kojoj toliko pričate,
A tako malo pokazujete,
Reči koje zborite,
A ne mislite.
Pitamo se...
Umete li još da volite?
Pustite nas da budemo,
Još malo ono sto jesmo.
Zar ne vidite,
Kako se sve urotilo na nas
I sat nas već otkucava,
A vreme teče dalje
I on već prolazi…
Nalepši dan naših života.
Trebamo vas na našoj strani,
Pomozite nam da dan što duže traje,
O, neka nikad ne dođe taj suton,
U kome će mu biti kraj.
Dajte nam jos samo pet minuta,
Dajte nam sve ono što vi niste imali,
Što su oduzeli od vas,
Ne ponavljajte istu grešku!
Još uvek ima vremena,
Sve dok vaše juče nije postalo naše sutra,
Dok lepota i nevinost ne izblede
I našem dan dođe kraj.
Istekao je rok za predaju radova na temu PESMA ZA DECU
Pristiglo je 11 lepih pesama.
Svim učesnicima zahvaljujem na stihovima, prikupljanje predloga za ovaj konkurs mi je bilo posebno zanimljivo
Glasače pozivam da budu jednako vredni i odaberu pobednika u ovako teškoj konkurenciji.
Molim Vas da prilikom glasanja poštujete sistem predviđen Opštim uslovima forumskih književnih konkursa.
Glasanje traje do 7. Jula u 20:00 sati, nakon čega ćemo proglasiti pobednika i uručiti mu nagradu.
Evo pristiglih predloga:
Predlog br. 1
Poslat 25. 06. 2014. U 11:36
Zdravlje na usta ulazi
zasto svako dete
od toliko povrca lepog
voli nezdrave pastete
od GMO pileta slepog
deci u ishrani fale boje
crveno, zeleno i naravno zuto
da poprave stomacice svoje
i da im govance bude cvrsto
zato pazi roditeljska glavo
ovaj pokusaj da se skrene paznja
da bi dete bilo zdravo i pravo
ishrana je veoma vazna
nisam odgovorio bas na temu
ali pobeda nije bitna
vazno je popraviti obroka semu
da nam zdrava budu decica sitna
Predlog br. 2
Poslat 25.06.2014. u 12:15
KEROV UNEZVER
Maločas po bulevaru
Šetali ja i moj ker
Od buke i silne gužve
Spopao ga unezver.
I sad, dok se svome kraju
Bliži ovaj kratki danak
Eno njega na ćebetu
Uhvatio ga sanak.
Ponekad se malo gicne.
Možda pokraj panja
Kako piški usnio je.
Možda tramvaj sanja.
Ja se setih jedne pesme
Danojlića Miće,
Pitam da l' tramvaj sanja
Kuče kada sviće?
Predlog br. 3
Poslat 25. 06. 2014. u 14:30
SAMOKRITIKA
Ja sam jedna mama potpuno grozna,
zla, stroga i nervozna,
bezbrojne su moje mane,
u mene jednu - hiljadu stane.
Zahteva mojih uvek je mnogo,
decu svoju vaspitavam strogo,
rad i red moje su srednje ime,
discilina - to mi je prezime.
Doduše, priznajem, ta deca lična
ne vole navedena pravila dotična
gunđaju, frkću, ljute se, puće
naše su rasprave sve češće vruće.
Stoga sam odlučila ozbiljno skroz
da mi ne ode i poslednji voz,
ponašanje svoje menjam iz korena,
ja biću predivna majka i žena.
Učenja od danas nema više,
ubuduće jedemo samo slatkiše,
svak' može da radi šta mu je volja...
Deco, jesam li sada bolja?
Predlog br.4
Poslat 26. 06. 2014. u 01:33
San
Sanjao si noćas čudan san
Da iz mraka stvorio se dan
Upleo u senke svoju svetlu kosu
I uhvatio te zrakom za nogu bosu
Ujutru rano - negde baš pred zoru
Prvi petao probudio te za školu
A majčina kućna haljina meka
Okrznula te u prolazu
I znao si da je vreme
Dok spremao si se i sanjivo prao zube
Zamišljao si kako će na biologiji da bude
Već namirisao si pitanje teško
I znao da će biti naopako nešto
Veliki se kec za dnevnik nalickan spremao
A ti ga sanjiv iz ogledala ter’o.
Na putu te sreće džukelica Mica
I od sreće se uz tvoju nogavicu stiska
Legne na beton pa šeni da je maziš
A ti se onda malo uobražen praviš
Dok u sebi joj detinje zavidiš.
Jer ona neće na biologiji da bude
Već će po danu s drugovima da igra jurke.
I tako…
Sanjao si noćas davan san
Da prošlosti došao je dan
Upleo detinje boje u tvoju sedu kosu
I uhvatio zrakom za nogu bosu
Ujutru rano - negde baš pred zoru
Prvi petao probudio te kao nekada za školu
A iz sećanja majčina haljina meka
Dodirnula te po obrazu
I znao si da je vreme…
Predlog br. 5
Poslat 27. 06. 2014. u 09:21
Namiguša
Maja se u maminom ormanu krila
cipelice na štiklice odavno je snila.
Zna da tek dolaze njena vremena
zato biće lepa,spremna i moderna.
Nije šteta malo se pomučiti,
na visoke štikle treba se naučiti.
Uh, kako mi samo dobro stoje
volela bih da su cipelice moje.
A kada je mama ugledala
na Maju se mnogo naljutila,
baš je ovo mala namiguša
kad poraste biće kao Karleuša.
Baka kaže, to je njena volja
ništa nisi ni ti bila bolja.
A za našu malu ljubimicu
princ doneće zlatnu cipelicu.
Predlog br.6
Poslat 28. 06. 2014. u 09:49
Zebra
Ima jedno konjče,
umiljata lica,
pogleda šarmantna,
dugih trepavica!
Iako je slatko,
nešto baš ga brine,
a njegovo ime,
pet slovaca čine!
Šta to može biti,
neobično, čudno,
pa to konjče sedi,
pod mesecom budno!?
Njegove su boje,
rasporedjene jasno,
crno-bele pruge
niko ne za tačno
koliko ih ima?
To nek svak broji sam!
Kako se to konjče zove,
ja od sada znam!
Zebra!
Predlog br.7
Poslat 29. 06. 2014. u 06:20
Теби што хрлиш свету будала,
Дерњаш се, спаваш и сишеш палац,
Теби коме је природа дала
Да будеш зналац, талац ил' пајац.
За тебе пишем у часе ове,
Не знајућ' да л' ће други то хтети.
Претурам прошлост, призивам снове,
Просипам бледе трунке памети.
Пре свега буди оно што јеси,
Певаш ли – певај, волиш ли – воли.
Не брини да л' ће шта да се деси,
Терај по своме, па и кад боли!
Буди што и ми, кажу ти преци,
Све што се рађа има и корен.
Сећај се њега, ал' га сасеци,
Скочи, полети, за лет си створен.
Заволи себе па ћеш и друге
Волети трагом љубави своје.
Загрли радост, загрли туге,
Оне због тебе само постоје.
Поверуј да је све што се збива
У твојој вољи, под твојим ликом.
То само твоја душа проснива,
Ово је твој свет, не дај га ником!
Кради животу осмехе, песме,
Нека ти сутра не буде жао!
Лажу кад кажу: красти се не сме.
Срећан је ко је највише крао.
И да ти кажем још само ово,
Никада немој пристат' да умреш!
Када ти скују посмртно слово,
Бољи свет смисли, јер боље умеш.
Predlog br.8
Poslat 29. 06. 2014. u 10:42
Lovac Laza
Hajdmo tigra uloviti,
kaže Laza svome keru,
ostao mi nešto dužan
-prodo veru za večeru!
Ulovio onu zverku
i pobego čak u krošnju
pa sad merka po pticama
koja kakvu ima nošnju
Sam da nađem strelu s gumom
što mi puška ispaljuje
i da vidim tog reponju
gde se lenjo izvaljuje
Pa kad suknem iz te puške
grdnu strelu pa da viš
-ispačće tom tigretini
iz tih ralja mali miš!
Predlog br. 9
Poslat 29. 06. 2014. u 22:16
Kazu meni
Pisi pesme za decu.
Deca su dobra, mila i fina.
Oni su plavi leptiri mali,
veseli papagaji na grani,
uzurbani mravici mali,
sarene lopte na travi,
teski razlomci u glavi,
mamine princeze,
i tatini vragolani.
A, ja ne umem,
tek u par strofa,
slovima da ispisem,
koliko za decu disem.
Sve napisano ide iz srca
i osecanje koje iz njega vrca
Predlog br. 10
Poslat 30. 06. 2014. u 7:45
PISMO
Jutros sam pocepala tvoje pismo.
Koliko juče zaljubljeni smo bili,
a danas više nismo.
Nisi mi se osmehnuo kad sam želela,
nisi me pogledao kako sam htela,
nisi mi recitovao stihove slatke,
nisi mi poslao ni poljupce kratke.
I kako onda da znam da me voliš,
kad me ni pogledom ne udostojiš?
A ja sam se toliko trudila zbog tebe
da sad više ne prepoznajem sebe!
Namazala nokte, razvezala kike,
obula sestrine visoke štikle,
pa čak pobegla sa fizike,
kao i sve zaljubljene šizike,
samo da te nakratko vidim,
(što da ne priznam - ljubavi se ne stidim.)
Takva je devojčica kad prvi put voli:
čas je srećna, čas je srce boli,
prosto poludi, ne zna šta čini,
čas bi lutku, čas poljubac
na mesečini.
U sredu si mi kazao da imam najlepše oči,
već u petak zaboravio si koje su boje,
i uopšte nisi slušao priče moje,
o svemu što jedna klinka treba da zna,
devojčica-pametnica kao što sam ja!
Bože, kako su dečaci glupi!
Jutros nađoh tvoju poruku u klupi,
kobajagi sam suviše dobra za tebe
i hoćeš da me poštediš - sebe.
Mada sam ljuta, olovka sama piše:
tek da znaš - ne volim te više!
Htela sam to da ti kažem još pre neko veče
ali ti me slučajno preteče.
Časna reč, zaboraviću te do jutra,
a ako ne, sigurno do prekosutra.
Eto toliko što se naše ljubavi tiče,
u oko mi nešto upalo i nije mi do priče.
Srdačno, Sanja iz sedmog pet,
(ona što je mislila da si celi njen svet.)
Predlog br. 11
Poslat 30. 06. 2014. u 14:27
Najlepši dan naših života
Ne, nije lako.
O ne, nije lako,
Biti dete.
Sa svim strahovima sa kojima se mora izboriti,
Izazovima sa kojima se mora suočiti.
Nekad nesvaćen,ponekad sam,
Odrasli koje ne žele razumeti,
Kako se osećaš iznutra.
Tolko pitanja na kojih nema odgovora,
Toliko stvari koje ne razumemo,
A tako malo vremena za nas.
Sve one igre koje smo igrali,
Bile su samo još jedan korak,
Prasina pod nogama,
Vetar za kojim smo jurili
I drugove koje smo voleli,
Sve to ostaje iza nas.
Dete u pesku -
Sutra čovek na ulici.
Devočica s lutkama -
Sutra odrasla žena
Igrale smo igru,
Koju nismo mogli dobiti,
Nesvesni ko smo,
I zašta nas spremaju.
Ne, pomozite nam!
Ne,ne želimo da odrastemo!
Ostavite nas sa onim sto imamo,
Plavim nebom i cvetnim poljima;
Bezbrižnim snovima koje sanjamo,
Sa igrackama razbacanim oko nas.
Ne želimo vašu sutrasnjicu,
Punu briga i odgovornosti.
Neizvesnost i hladnoću vašega sveta,
Ni zlatni kavez u kome živite,
Vođeni srcem od kamena.
Poštedite nas ljubavi o kojoj toliko pričate,
A tako malo pokazujete,
Reči koje zborite,
A ne mislite.
Pitamo se...
Umete li još da volite?
Pustite nas da budemo,
Još malo ono sto jesmo.
Zar ne vidite,
Kako se sve urotilo na nas
I sat nas već otkucava,
A vreme teče dalje
I on već prolazi…
Nalepši dan naših života.
Trebamo vas na našoj strani,
Pomozite nam da dan što duže traje,
O, neka nikad ne dođe taj suton,
U kome će mu biti kraj.
Dajte nam jos samo pet minuta,
Dajte nam sve ono što vi niste imali,
Što su oduzeli od vas,
Ne ponavljajte istu grešku!
Još uvek ima vremena,
Sve dok vaše juče nije postalo naše sutra,
Dok lepota i nevinost ne izblede
I našem dan dođe kraj.
)
