..no danas su neka drugačija vremena
i ja sam skupio sve svoje mape,
napamet naučene rasporede zvezda..
i krećem se utabanom i skrivenom stazom
ka tišini koja vlada nad grobljem slonova.
Pobacao sam sve svoje peščane satove..
Od nekadašnjih Viktorijinih vodopada
nastade nepregledna pustinja Kalahari
Kojom lutah bez cilja pitajući se kako..
Od tvojih kosa nastadoše fatamorgane?
od tvojih prstiju - dine naborane
a od oaza očiju tvojih.. mrtvo more.
Voleći te sahranio sam svoju ljubav
i kao otpadnik od sviju radosti
umotan u pregršt koprena
lutah sam sve dok i poslednja nada
nije utihnula na obodu horizonta.
Sada, u dubini nepostojećeg
negde između svih prostora
između dana u kojima se ćuti
i vremena u kojim su svi dani isti
upravo iznad humke
nad kojom sam oplakivao tebe
i polagao vence naših uzaludnosti
iz pepela jedne ljubavi rodila se druga
kao dokaz svih dokaza, apriori..
ljubav nevezana za bilo koga
za bilo šta osim za nedvojbeno sopstvo
istinski i Božanski dar..
upravo u skladu sa ogoljenom ljudskom prirodom.
Upućena na sebe i sopstveni unutarnji glas..
ova pesma nije ona od onih ljubavnih..
za kakvim se obično uzdiše..
ovo je jednostavna, molitvena i tiha..
sasvim obična pesma
koja ume da peva.
Konj na belom princu - 21. januar 2007. u 05.07
