Percepcija drugih stvarnosti

Valeria:
Adeptus...u pravu si... posebno to za maštu.
Sećam se kako smo se živopisno igrali...SVI. Sva deca.
Imitirali smo Diznijeve crtaće, zamišljali smo da smo jeleni i srce (uticaj Bambija :lol: ).. u tom momentu, vizuelizacija je takva bila da mi -jesmo- bili jeleni i srne.
Ko može od odraslih tako da vizualizuje!

Kako smo bili stariji, tek recimo 3% nas je zadržalo slične osobine...a i njih smo razvijali držeći se raznih vidova umetnosti i ezoterije (te dve sfere idu ruku pod ruku).

Onda, RADOZNALOST.
Deca sve preispituju, ništa ne uzimaju zdravo za gotovo.
A opet, sposobna su za radost i smeh, ne reba im povod.
Kliknite za proširenje...

Sve je tako...
Ja sam daleko više uživao igrajući fudbal kao dete... Uvek sam zamišljao da igram za neki veliki klub... Prosto sam mogao čuti huk sa tribina... Danas je drugačije...
Eto, verujem da je mnoge i stid da priznaju o čemu su maštali kao deca... Ne?

Umetnost je jako bitna, ali me i razapinje...

Odlična poenta, Adeptus :ok:

Valeria:
MPM



Ovo ću upamtiti.
Moram vam reći, i noć na Fruškoj Gori zna da bude inspirativna...ali i sablasna :lol: .
Ima svega i svačega.
Mačke reaguju ježenjem i kostrešenjem :lol: .
Kliknite za proširenje...

:lol:

P.S.
Val... Setih se sada priče o Petru Panu... :D
 
Da, rep kao peruška za brisanje prašine :lol: .
I izvijanje kičme u obliku luka :lol: .

Zapravo, interesantno je kako sve životinje u prirodi imaju sposobnosti da opaze suptilne stvari... znate npr kada mačke gledaju u jednu tačku, a vi ne vidite šta je to (obe mačke npr)...a iz nekog razloga, od celokupnog životinjskog carstva, ljudi su ti koji podležu nekoj vrsti degeneracije.

Petar Pan je u stvari vrlo realna priča :ok: .
 
Valeria:
Da, rep kao peruška za brisanje prašine :lol: .
I izvijanje kičme u obliku luka :lol: .

Zapravo, interesantno je kako sve životinje u prirodi imaju sposobnosti da opaze suptilne stvari... znate npr kada mačke gledaju u jednu tačku, a vi ne vidite šta je to (obe mačke npr)...a iz nekog razloga, od celokupnog životinjskog carstva, ljudi su ti koji podležu nekoj vrsti degeneracije.

Petar Pan je u stvari vrlo realna priča :ok: .
Kliknite za proširenje...

Pa ona je u stvari esencija svega o čemu ovde pričamo... Dete koje je izraslo u čoveka i odbilo da vidi... Dete koje je zaboravilo ko je i šta je...
 
Valeria:
Samo da razvijemo efikasnu strategiju kako da se trajno pretvorimo ponovo u dete ;).
Kliknite za proširenje...

buudala:
To tako divmo i romantično deluje na prvu .

Pravo pitanje je koliko su valjani razlozi za zaboravljanje?

Ko budi i zašto budi?
Kliknite za proširenje...

Interesantni su mi ovi postovi...
Jedan odgovor za oba...

Vratimo se unazad, dakle zaboravimo (sve što znamo), da bi smo imali priliku da učimo iz početka (da budemo deca)...
 
Dete koje je zaboravilo ko je i šta je...
Kliknite za proširenje...

Divna priča ali je Dizni u njoj namerno prigušio Panovu divlju komponentu, jer je ne bi prodao. Pan nije anđeo i od tradicije do tradicije nije baš jako pozitivan. Zbog toga što je tako malo modifikovan Diznijev Pan, (ej Petar, Sveta hoklica nije nasela na provokaciju) zanimljivo je kako je slab na devojačko odrastanje, sve i sa Zvončicom dok sa dečačkim nema problema.

Dete u sebi, može li se to?
Mislim da može i treba...
 
MPMcB:
Divna priča ali je Dizni u njoj namerno prigušio Panovu divlju komponentu, jer je ne bi prodao. Pan nije anđeo i od tradicije do tradicije nije baš jako pozitivan. Zbog toga što je tako malo modifikovan Diznijev Pan, (ej Petar, Sveta hoklica nije nasela na provokaciju) zanimljivo je kako je slab na devojačko odrastanje, sve i sa Zvončicom dok sa dečačkim nema problema.

Dete u sebi, može li se to?
Mislim da može i treba...
Kliknite za proširenje...

Mislim da me ova divlja komponenta i brine.

Deca umeju da zgaze mravinjake.
Preispitivanje dođe kasnije ili i ne dođe.
 
Mislim da me ova divlja komponenta i brine.
Kliknite za proširenje...

E a tu je kvaka
Bez toga ne ide. Detinjstvo čoveka kao pojedinca tako i vreste je divljaštvo
Pitamo se zašto smo zaboravili odrastanjem.
Nekog milom, nekog silom a većinu pomoću oba, konačno su nas ubedili da je ovako bolje lepše slađe jednostavnije finije i svako od nas pristade
tek poneki reda radi zajauče:

Ne daj se Ines,ne daj se godinama moja Ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
jer jos ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...

i tek tamo negde pri kraju

Znam da ce jos biti mladotsi,ali ne vise ovakve u prosjeku tisucu devetsto trideset osma,ja necu imati skim ostati mlad,ako svi ostarite,i ta ce mi mladost tesko past,a bit ce ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo pocinje kisa

Neće to baš tako ići ...ajmo svi u pesak
ali velike stvari uvek počinju malim koracima
 
MPMcB:
E a tu je kvaka
Bez toga ne ide. Detinjstvo čoveka kao pojedinca tako i vreste je divljaštvo
Pitamo se zašto smo zaboravili odrastanjem.
Nekog milom, nekog silom a većinu pomoću oba, konačno su nas ubedili da je ovako bolje lepše slađe jednostavnije finije i svako od nas pristade
tek poneki reda radi zajauče:

Ne daj se Ines,ne daj se godinama moja Ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
jer jos ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...

i tek tamo negde pri kraju

Znam da ce jos biti mladotsi,ali ne vise ovakve u prosjeku tisucu devetsto trideset osma,ja necu imati skim ostati mlad,ako svi ostarite,i ta ce mi mladost tesko past,a bit ce ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo pocinje kisa

Neće to baš tako ići ...ajmo svi u pesak
ali velike stvari uvek počinju malim koracima
Kliknite za proširenje...

:worth: :worth: :worth:
 
Nije dete izgubljeno, ono je u nama, čuči uplašeno jer smo mu zabranili da se ističe, jer ... šta će reći narod, da smo neozbiljni?
Otprilike to tako ide ... od malena su mi govorili "nisi tako mala da ne razumeš", "kad ćeš odrasti već jednom", "za svoje godine si detinjasta" ... tako se "ubija" dete. Danas to ide mnogo ranije i deca više nisu ono što su bila. Da ne pominjem razne faktore koji se nameću deci, naročito devojčicama koje, kada odrastu žele da budu kao Nataša Bekvalac, te im mame u prodavnici igračaka (!!!) već sa 3-4 godine kupuju šminku! ... eh, o tome bismo mogli doveka, ali to nije tema.
Moj predlog je da, kad god ste dokoni, pokušate da osetite ono što ste osećali kada ste bili dete. Da se radujete sitnicama koje su vam sada besmislene. Kada vidite da se dete raduje golubu na grani, radujte se i vi sa njime. Ne znam kako drugačije izmamiti to uplašeno dete u nama.
Takođe, vežbajte, gledajte svet krajičkom oka, možda i to pomogne :)
 
Poslednja izmena:
Centar oka i fokusiranje su za svest, "krajicak oka", zurenje bez fokusiranja i ukrstanje ociju sa koncentracijom na pogled levog oka su trenuci kad je lakse ubaciti podsvest (energetsko telo) da neposredno opaza...
Naravno sve to u unutrasnjoj tisini.
Ja to radim cak i u snovima zato sto je mnogo lakse doziveti u njima unutrasnju tisinu (pre koncentraciju nego meditaciju), inace Valerija jedno pitanje za tebe:
Da li si u snovima nekad pokusala da prodjes kroz ogledalo- jesi li videla sta se desi hehehe? xD
Naravno mislim na realno ogledalo, npr ako neko ima u kuci itd...
 
Inace...mislim da je najbitnije mnogo delanja a malo samoobjasnjenja, sustina dogadjaja ce doci kasnije, u medjuvremenu mozemo samo da donosimo pogresne zakljucke ubacujuci ono ljudsko u dogadjaj koji nema mnogo toga sa ljudskim poimanjem i samoobjasnjavanjem.
Iz tog razloga imamo mnogo objasnjenja za jedne-te-iste stvari: duhovi, etericni vanzemaljci, demoni, andjeli, elementali, bogovi, djini itd
Svako vidi ono sto zeli i sto mu je ubaceno u um tokom socijalizacije, unutrasnja tisina (meditacija) nas stiti od bespotrebnih pojasnjavanja i gubljenja u istim...
 
Ja sam vec pisao ovde o tome kako sam cuo duha ili avet.Naime, legnuo sam da spavam, i taman da se uspavam, kada sam cuo nesto kao: Shshshsh(opis zvuka nije autentican, ovo je napisano priblizno kakav je bio zvuk).
Sad, nisam neka osoba koja se zanosi duhovima, ali verujem u njih.Siguran sam da mi se nije ucinilo.
U odgovoru na moj post, neko je napisao kako je ta faza, valjda pri uspavljivanju(na trenutak od uspavljivanja), faza kada je moguce "osetiti" druge stvarnosti ili sta vec.
 
Mislim da me ova divlja komponenta i brine.

Deca umeju da zgaze mravinjake.
Preispitivanje dođe kasnije ili i ne dođe.
Kliknite za proširenje...

Da li sva deca gaze mravinjake?
Meni se čini da su i tome deca "naučena"... gledaj samo na šta crtaći liče.
Na primer, ja sam mravima ostavljala mrvice i tepala im :lol: . Banalan primer, ali shvataš poentu.
To što nam se čini kao "agresivna dečja razuzdanost", rekla bih, nije urođena stvar.
 
skrivena:
Nije dete izgubljeno, ono je u nama, čuči uplašeno jer smo mu zabranili da se ističe, jer ... šta će reći narod, da smo neozbiljni?
Otprilike to tako ide ... od malena su mi govorili "nisi tako mala da ne razumeš", "kad ćeš odrasti već jednom", "za svoje godine si detinjasta" ... tako se "ubija" dete. Danas to ide mnogo ranije i deca više nisu ono što su bila. Da ne pominjem razne faktore koji se nameću deci, naročito devojčicama koje, kada odrastu žele da budu kao Nataša Bekvalac, te im mame u prodavnici igračaka (!!!) već sa 3-4 godine kupuju šminku! ... eh, o tome bismo mogli doveka, ali to nije tema.
Moj predlog je da, kad god ste dokoni, pokušate da osetite ono što ste osećali kada ste bili dete. Da se radujete sitnicama koje su vam sada besmislene. Kada vidite da se dete raduje golubu na grani, radujte se i vi sa njime. Ne znam kako drugačije izmamiti to uplašeno dete u nama.
Takođe, vežbajte, gledajte svet krajičkom oka, možda i to pomogne :)
Kliknite za proširenje...

Bravo :)
Ne treba zaboraviti da je ovaj svet čudo za sebe, i treba mu se radovati... ptici na grani, zraku sunca koji izbija iz oblaka...
To može pomoći. Meni je pomoglo :).
 
skrivena:
Nije dete izgubljeno, ono je u nama, čuči uplašeno jer smo mu zabranili da se ističe, jer ... šta će reći narod, da smo neozbiljni?
Otprilike to tako ide ... od malena su mi govorili "nisi tako mala da ne razumeš", "kad ćeš odrasti već jednom", "za svoje godine si detinjasta" ... tako se "ubija" dete. Danas to ide mnogo ranije i deca više nisu ono što su bila. Da ne pominjem razne faktore koji se nameću deci, naročito devojčicama koje, kada odrastu žele da budu kao Nataša Bekvalac, te im mame u prodavnici igračaka (!!!) već sa 3-4 godine kupuju šminku! ... eh, o tome bismo mogli doveka, ali to nije tema.
Moj predlog je da, kad god ste dokoni, pokušate da osetite ono što ste osećali kada ste bili dete. Da se radujete sitnicama koje su vam sada besmislene. Kada vidite da se dete raduje golubu na grani, radujte se i vi sa njime. Ne znam kako drugačije izmamiti to uplašeno dete u nama.
Takođe, vežbajte, gledajte svet krajičkom oka, možda i to pomogne :)
Kliknite za proširenje...

Ja bih koristio konkretne tehnike...
 
solbadguy:
Centar oka i fokusiranje su za svest, "krajicak oka", zurenje bez fokusiranja i ukrstanje ociju sa koncentracijom na pogled levog oka su trenuci kad je lakse ubaciti podsvest (energetsko telo) da neposredno opaza...
Naravno sve to u unutrasnjoj tisini.
Ja to radim cak i u snovima zato sto je mnogo lakse doziveti u njima unutrasnju tisinu (pre koncentraciju nego meditaciju), inace Valerija jedno pitanje za tebe:
Da li si u snovima nekad pokusala da prodjes kroz ogledalo- jesi li videla sta se desi hehehe? xD
Naravno mislim na realno ogledalo, npr ako neko ima u kuci itd...
Kliknite za proširenje...

Kad sam bila klinka stalno sam plašila decu ukrštanjem očiju :lol: .
Inače, unutrašnja tišina je dobra stvar. Samo da bi se postigla, mislim da je potreban..kompletan trening, da tako kažem. Fizički, psihički, emotivni... meni joga dosta pomaže.
Ako se ne varam, koristiš Kastanedinu terminologiju? Skoro sam počela da ga čitam (da, na moju sramotu, tek sada, i ne mogu da verujem koliko sam oduševljena...a tek sam na početku).
Snovi su super, jer se, po mom mišljenju, razbija onaj obrazac linearnog razmišljanja, ili neprekidni govor lažnog ja :), pa je lakše delati.

Da li sam pokušala da prođem kroz ogledalo?
Moram priznati - STRAŠNO me privlače ogledala. Na astralu obožavam da se ogledam, iako znam stvarno svašta da vidim... stravične slike... preobražaje lika koji nisu prijatni...a nekad su vizije sjajne.. opčinjavajuće. Jednom sam prošla (ali ne kroz realno, nego kroz...lucidno, formirano ko zna odakle), i to sam prošla sa drugaricom koja se takođe bavi projekcijama, i tamo smo svašta doživele..pa... recimo da priča liči na Gospodara Prstenova :zcepanje: . Čak su mi pokazivali i mapu tog sveta u koji sam ušla.
 
solbadguy:
Inace...mislim da je najbitnije mnogo delanja a malo samoobjasnjenja, sustina dogadjaja ce doci kasnije, u medjuvremenu mozemo samo da donosimo pogresne zakljucke ubacujuci ono ljudsko u dogadjaj koji nema mnogo toga sa ljudskim poimanjem i samoobjasnjavanjem.
Iz tog razloga imamo mnogo objasnjenja za jedne-te-iste stvari: duhovi, etericni vanzemaljci, demoni, andjeli, elementali, bogovi, djini itd
Svako vidi ono sto zeli i sto mu je ubaceno u um tokom socijalizacije, unutrasnja tisina (meditacija) nas stiti od bespotrebnih pojasnjavanja i gubljenja u istim...
Kliknite za proširenje...

Slažem se, možemo se izgubiti u objašnjenjima.
Meni je trebalo mnogo mnogo vođenja dnevnika da bih to ukapirala.
Treba samo doživeti i ploviti dalje :).

A i mislim kada se ratio previše uključi - da se gubi suptilna poenta.Skrećemo s puta. Samo pogledajte okorele logičare... kreativni su ko cepanica.
A i ja mislim da u neku ruku svako vidi, ili barem, svako objašnjava onako kako želi.. Zato sam i rekla "drugih stvarnosti" a ne "druge stvarnosti"... jer stvarnosti ima onoliko koliko je ljudskih bića :).
 
G.H.O.S.T.:
Ja sam vec pisao ovde o tome kako sam cuo duha ili avet.Naime, legnuo sam da spavam, i taman da se uspavam, kada sam cuo nesto kao: Shshshsh(opis zvuka nije autentican, ovo je napisano priblizno kakav je bio zvuk).
Sad, nisam neka osoba koja se zanosi duhovima, ali verujem u njih.Siguran sam da mi se nije ucinilo.
U odgovoru na moj post, neko je napisao kako je ta faza, valjda pri uspavljivanju(na trenutak od uspavljivanja), faza kada je moguce "osetiti" druge stvarnosti ili sta vec.
Kliknite za proširenje...

Jeste, to je ta faza polusna. Nit si budan, nit' spavaš.
Tada možeš da registruješ ono što se dešava na astralu.
(mada savremenici imaju drugačije objašnjenje...to nazivaju hipnagogičkim slikama)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top