Nemački list: Vučić može da računa na penzionere
Uprkos masovnim protestima, predsednik Srbije i dalje uživa veliku podršku, pogotovu starijih od 60 godina, piše Frankfurter algemajne cajtung, navodeći rezultate ankete u koju je imao uvida.
„
Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju. Predsednik
Aleksandar Vučić deluje uzdrmano, dospeo je u defanzivu. Nasilje za njega nije opcija – samo strpljenje. Opozicija već slavi: Gotov je. Ipak, situacija za Vučića nije toliko bezizlazna kako je opozicija predstavlja“, piše između ostalog list
Frankfurter agemajne cajtung u uvodu teksta pod naslovom „Vučić može da računa na penzionere“.
Naime, autor članka
Mihael Martens navodi da je imao uvid u istraživanje javnog mnjenja koje je u januaru sproveo beogradski institut
Ipsos, a koje nije bilo namenjeno objavljivanju. Iz istraživanja se vidi da se „Vučić trenutno zaista suočava s najvećim protivljenjem otkako je 2017. izabran za predsednika, ali da
i dalje ima podršku značajnog dela stanovništva“.
„Posebno je zanimljiv pogled na populaciju stariju od 60 godina – ona čini gotovo 30 odsto ukupnog stanovništva, 36 procenata biračkog tela i oko 40 odsto onih koji zaista redovno izlaze na izbore“, prenosi frankfurtski list i konstatuje: „U Srbiji je nemoguće uspešno voditi politiku protiv te grupe“. Prema pomenutom istraživanju
Ipsosa, „taj deo stanovništva najviše poverenja ima u Vučića, a ne u studente“.
Autor navodi da se „u opozicionim krugovima u Srbiji,
Ipsos često označava kao naklonjen vlastima, što u izvesnoj meri i jeste tačno. I Vučić i njegova Srpska napredna stranka, kao i njegov prethodnik Boris Tadić i sada beznačajna Demokratska stranka, plaćali su i plaćaju ogromne sume
Ipsosu za detaljna istraživanja javnog mnjenja“.
Međutim, „ni Tadiću ni Vučiću cilj nije bio da im se serviraju frizirani rezultati o popularnosti – za to imaju svoje medije. Njima je bitno da što preciznije razumeju raspoloženje u zemlji i da tome prilagode svoju politiku i opstanak na vlasti.“
Šta je najveći problem: korupcija ili studentski protesti?
„Da Vučić ne manipuliše istraživanjima u svoju korist, jasno je iz podataka poslednjih anketa
Ipsosa koji nisu samo pozitivne za njega – naprotiv“, ističe autor članka i ujedno navodi da na pitanje o najvećim problemima u Srbiji, 31 odsto ispitanika na prvo mesto stavlja korupciju, više od 61 odsto ima negativno mišljenje o pravosudnom sistemu, a čak 43 procenta anketiranih ima negativan stav o Vučiću.
„Međutim, celokupna slika javnog mnjenja pokazuje i da su studentski protesti drugi po važnosti problem u zemlji, odmah nakon korupcije. Naime, 22 odsto ispitanika navodi ih kao najveći problem u Srbiji. Među starijom populacijom, izuzetno važnom za izbore, situacija je još drastičnija – gotovo 60 odsto ljudi starijih od 60 godina kao glavne probleme navodi studentske proteste, Kosovo, ponašanje opozicije i
strani uticaj. To je upravo narativ koji plasira provladino medijsko carstvo. U toj grupi, samo 15 odsto ispitanika smatra da je korupcija najveći problem“, piše
Frankfurter algemajne cajtung.
U kom smeru ide Srbija?
Autor potom navodi da se taj duboki jaz u društvu ogleda i u odgovoru na pitanje u kom se smeru kreće Srbija. „U mlađoj generaciji (18 do 29 godina), skoro 60 odsto smatra da zemlja ide u pogrešnom smeru. Nasuprot tome, među brojčano značajnijom i sve većom grupom starijih od 60 godina, čak 72 odsto smatra da Srbija ide u pravom smeru. Zanimljivo je da čak i među deklarisanim Vučićevim pristalicama postoji značajan deo onih koji misle da Srbija ide u pogrešnom smeru, ali kao uzrok ne vide vlast, već studentske proteste“.
Protesti u Srbiji: da li su promene moguće?
Nemački list u vezi s protestima ističe da „studenti, organizovani u demokratske plenume, deluju nestranački i da su do sada striktno izbegavali svako zbližavanje s opozicionim partijama. Studenti na protestima zahtevaju uspostavljanje pravne države i nezavisnih institucija – hoće da državne institucije, koje su sve pod Vučićevom kontrolom, konačno rade svoj posao“.
Jedina opcija su izbori – na kojima opozicija nema šanse
„Međutim, pitanje je da li samo snaga protesta može trajno da promeni zarobljene institucije“, piše dalje autor: „Ukoliko se ne računa na revolucionarni prevrat – koji bi, s obzirom na Vučićevu još uvek značajnu podršku, teško mogao da prođe bez nasilja – jedina opcija ostaje smena vlasti putem izbora.“
„Ali, upravo tu je posebno
očigledna slabost partijske političke opozicije“, smatra autor pozivajući se na anketu
Ipsosa u januaru: „U slučaju vanrednih parlamentarnih izbora, 49 odsto ispitanih glasalo bi za Vučićevu stranku, dok bi najjača opoziciona stranka dobila samo sedam procenata. Čak i ako se uzme u obzir da je
Ipsos na prošlim izborima precenio popularnost Vučićeve stranke za oko devet odsto, razlika je i dalje ogromna – uprkos nestabilnoj situaciji u zemlji“, zaključuje
Frankfurter algemajne cajtung.
