soylentgreen
Početnik
- Poruka
- 15
Roger Penrose, matematicar/fizicar (Nobel 2020), prilicno uverljivo izlaze kako ljudska svest pociva na kvantnim efektima (ukljucujuci entanglement), a ne samo na elektricnim impulsima kroz neurone.
Raniji pokusaji tumacenja kvantnih pojava kao sto je kolaps talasne funkcije (wave function) je bio da talasna funkcija (tj. istovremeno postojanje mnostva stanja (kao shroedingerova macka, i ziva i mrtva)) kolapsira u konkretno stanje kada neko *pogleda* doticnu. Drugim recima, kolapsiranje se desi kada neko postane *svestan* te funkcije. Mada je sama tvrdnja logicki besmislena (sredingerova macka je bila ilustracija te besmislenosti), talasna funkcija, tj. kvantni sistem, se stvarno tako ponasa. besmisleno ali je tako, i tu se razvila ideja da je *svest* ta koja izaziva kolaps.
Penrose kaze da svest nije racunska po prirodi (ne moze da se simulira matematicki, tj. u racunaru), vec da *proizilazi* iz kolapsa talasne funkcije. Znaci Penrose to okrece u suprotnom smeru: kolaps talasne funkcije *prouzrokuje* svest, tj. svest je univerzalno prisutna i tzv. svesna bica je samo koriste, Svest je integralni deo univerzuma (zbog ovoga su ga neki optuzili da je uzeo dve pojave koje ne shvatamo - talasnu funkciju i svest, i rekao da je to jedno isto.)
Kad je Penrose razvio ovu teoriju, i napisao radove i knjigu o tome, nije znao kako to, recimo, ljudi mogu da koriste kvantne efekte i entanglement da koriste svest, posto na tim temperaturama kvantni sistemi trenutno kolapsiraju. knjigu je procitao jedan drugi naucnik, Stuart Hameroff, anesteziolog inace, i skrenuo paznju Penrosu da u svim celijama postoje strukture koje se zovu mikrotubule (microtubules) koje su vrlo simetricne i male, dimenzija par molekula, i da je moguce da u njima mogu da se odrzavaju stabilni kvantni sistemi. Hameroff je inace poceo da se bavi mikrotubulama posto niko zivi ne zna kako anestezija u stvari funkcionise (anestezija ne zaustavlja elektricne impulse u mozgu) i utvrdio da supstance koje izazivaju prestanak svesti remete funkcionisanje pomenutih microtubula. On tvrdi da su mikrotubulei i mesto gde se nalazi memorija, i da je kapacitet ogroman (10^9 mikrotubula po neuronu, 10^11 neurona, ukupno 10^20 mikrotubula). Ovo je i Penrosov argument, da su mikrotubule nosioci svesti, posto sam broj neurona ne moze nikako da objasni kapacitet*.
uzgred, mikrotubule ( https://en.wikipedia.org/wiki/Microtubule ) su strukture koje kontrolisu dogadjanja unutar celije, daju celiji strukturu i pomeraju organele unutar celije. one recimo razdvajaju hromozome tokom deobe. mikrotubule su prakticno osnovna stvar koja proizvodi funkcionisanje celije. Koliko razumem, i kad mRNA, iskopirana od DNA, 'ode' u ribozom da proizvede neki protein, to 'idenje' u stvari odradjuju mikrotubule. Kad, recimo, gledate mikrosopski video kako se celija deli, i kako se hromozomi dele i razdvajaju, jel vam palo napamet KO u stvari sve to pomera? Ne postoje mišići unutar celije. E, to odradjuju mikrotubule. kako su one isprogramirane je zanimljivo pitanje.
Mene je oduvek bunilo to pokretanje unutar celija. Recimo, neki molekul se 'veže' za, recimo, AC2 'receptor' na celiji, pa 'udje' u celiju, pa 'ode', ako je virus u pitanju, do ribozoma da se iskopira. kako bre 'udje'? ko ga gura? kako 'ode'? šta ga bre vuče? ovo svi preskaču u objasnjenjima, kao to je tako. pa izgleda da su microtubule te koje vuku i guraju. mikrotubula ima skoro milijarda po celiji, daleko su manje, kako one znaju šta gde da gurnu? one definitivno nemaju svoj nervni sistem - gde se nalaze njihove instrukcije?
Ima jedna interesantna analogija: Standardni Model ima 17 bazicnih sub-atomskih komponenata, koje konstruisu sve zivo, i koje su aksiomatske, tj. neobjasnjive, rade to sto rade zato sto rade, i njima se bavi kvantna mehanika koja opisuje ali ne objasnjava. sve ostalo je 'objasnjivo' i proistice iz njih, hemija, itd. Kao da zivot ima isto ta dva nivoa - jedan makroskopski, predvidljiv, poznat (evolucija, biohemija, molekularna biologija itd.) i jedan sub-celijski, tesno vezan izgleda sa kvantnim efektima.
ako je Penrose u pravu, i tzv. 'svesni' zivot je *posledica* svesti, i funkcionise na kvantnim efektima, to ima vrlo zanimljive implikacije (pored erekcije sujevernih, lakovernih, mistika i slicnih).
Far side:
- quantum entanglement u potpunosti može da objasni telepatiju;
- Hameroff kaže da fotonski eho eksperimenti na mrežnjači detektuju procese u mozgu, koji se izgled reflektuju na mrežnjaču, što znači ... duboko diši ... da je to razlog zašto se ljudi gledaju u oči kada je bitno. Ne da posmatraju simpaticne okrugle stvarcice već da komuniciraju.
* ako mikrotubula moze da skladisti samo 8 bita, to mu dodje oko 16 miliona terabajta, po coveku. totalni kapacitet svih racunara na svetu, ukljucujuci servere, mobilne, laptope, sve, je oko milijarda terabajta, iliti 60-tak ljudi. najveci pojedinacni racunarski sistemi (10,000 cores) imaju kapacitet hiljadu puta manji od jednog coveka. Izgleda da se u microtubulima informacija skladisti u 'bitovima' od 3 stanja, sto je zanimljivo jer je teoretski najefikasniji brojni sistem sa osnovom e (2.71), pa je tri-narni efikasniji od binarnog.
https://arxiv.org/pdf/2105.02314.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3297561/
https://www.youtube.com/watch?v=cJtYElOI75k
https://www.youtube.com/watch?v=itLIM38k2r0
Raniji pokusaji tumacenja kvantnih pojava kao sto je kolaps talasne funkcije (wave function) je bio da talasna funkcija (tj. istovremeno postojanje mnostva stanja (kao shroedingerova macka, i ziva i mrtva)) kolapsira u konkretno stanje kada neko *pogleda* doticnu. Drugim recima, kolapsiranje se desi kada neko postane *svestan* te funkcije. Mada je sama tvrdnja logicki besmislena (sredingerova macka je bila ilustracija te besmislenosti), talasna funkcija, tj. kvantni sistem, se stvarno tako ponasa. besmisleno ali je tako, i tu se razvila ideja da je *svest* ta koja izaziva kolaps.
Penrose kaze da svest nije racunska po prirodi (ne moze da se simulira matematicki, tj. u racunaru), vec da *proizilazi* iz kolapsa talasne funkcije. Znaci Penrose to okrece u suprotnom smeru: kolaps talasne funkcije *prouzrokuje* svest, tj. svest je univerzalno prisutna i tzv. svesna bica je samo koriste, Svest je integralni deo univerzuma (zbog ovoga su ga neki optuzili da je uzeo dve pojave koje ne shvatamo - talasnu funkciju i svest, i rekao da je to jedno isto.)
Kad je Penrose razvio ovu teoriju, i napisao radove i knjigu o tome, nije znao kako to, recimo, ljudi mogu da koriste kvantne efekte i entanglement da koriste svest, posto na tim temperaturama kvantni sistemi trenutno kolapsiraju. knjigu je procitao jedan drugi naucnik, Stuart Hameroff, anesteziolog inace, i skrenuo paznju Penrosu da u svim celijama postoje strukture koje se zovu mikrotubule (microtubules) koje su vrlo simetricne i male, dimenzija par molekula, i da je moguce da u njima mogu da se odrzavaju stabilni kvantni sistemi. Hameroff je inace poceo da se bavi mikrotubulama posto niko zivi ne zna kako anestezija u stvari funkcionise (anestezija ne zaustavlja elektricne impulse u mozgu) i utvrdio da supstance koje izazivaju prestanak svesti remete funkcionisanje pomenutih microtubula. On tvrdi da su mikrotubulei i mesto gde se nalazi memorija, i da je kapacitet ogroman (10^9 mikrotubula po neuronu, 10^11 neurona, ukupno 10^20 mikrotubula). Ovo je i Penrosov argument, da su mikrotubule nosioci svesti, posto sam broj neurona ne moze nikako da objasni kapacitet*.
uzgred, mikrotubule ( https://en.wikipedia.org/wiki/Microtubule ) su strukture koje kontrolisu dogadjanja unutar celije, daju celiji strukturu i pomeraju organele unutar celije. one recimo razdvajaju hromozome tokom deobe. mikrotubule su prakticno osnovna stvar koja proizvodi funkcionisanje celije. Koliko razumem, i kad mRNA, iskopirana od DNA, 'ode' u ribozom da proizvede neki protein, to 'idenje' u stvari odradjuju mikrotubule. Kad, recimo, gledate mikrosopski video kako se celija deli, i kako se hromozomi dele i razdvajaju, jel vam palo napamet KO u stvari sve to pomera? Ne postoje mišići unutar celije. E, to odradjuju mikrotubule. kako su one isprogramirane je zanimljivo pitanje.
Mene je oduvek bunilo to pokretanje unutar celija. Recimo, neki molekul se 'veže' za, recimo, AC2 'receptor' na celiji, pa 'udje' u celiju, pa 'ode', ako je virus u pitanju, do ribozoma da se iskopira. kako bre 'udje'? ko ga gura? kako 'ode'? šta ga bre vuče? ovo svi preskaču u objasnjenjima, kao to je tako. pa izgleda da su microtubule te koje vuku i guraju. mikrotubula ima skoro milijarda po celiji, daleko su manje, kako one znaju šta gde da gurnu? one definitivno nemaju svoj nervni sistem - gde se nalaze njihove instrukcije?
Ima jedna interesantna analogija: Standardni Model ima 17 bazicnih sub-atomskih komponenata, koje konstruisu sve zivo, i koje su aksiomatske, tj. neobjasnjive, rade to sto rade zato sto rade, i njima se bavi kvantna mehanika koja opisuje ali ne objasnjava. sve ostalo je 'objasnjivo' i proistice iz njih, hemija, itd. Kao da zivot ima isto ta dva nivoa - jedan makroskopski, predvidljiv, poznat (evolucija, biohemija, molekularna biologija itd.) i jedan sub-celijski, tesno vezan izgleda sa kvantnim efektima.
ako je Penrose u pravu, i tzv. 'svesni' zivot je *posledica* svesti, i funkcionise na kvantnim efektima, to ima vrlo zanimljive implikacije (pored erekcije sujevernih, lakovernih, mistika i slicnih).
Far side:
- quantum entanglement u potpunosti može da objasni telepatiju;
- Hameroff kaže da fotonski eho eksperimenti na mrežnjači detektuju procese u mozgu, koji se izgled reflektuju na mrežnjaču, što znači ... duboko diši ... da je to razlog zašto se ljudi gledaju u oči kada je bitno. Ne da posmatraju simpaticne okrugle stvarcice već da komuniciraju.
* ako mikrotubula moze da skladisti samo 8 bita, to mu dodje oko 16 miliona terabajta, po coveku. totalni kapacitet svih racunara na svetu, ukljucujuci servere, mobilne, laptope, sve, je oko milijarda terabajta, iliti 60-tak ljudi. najveci pojedinacni racunarski sistemi (10,000 cores) imaju kapacitet hiljadu puta manji od jednog coveka. Izgleda da se u microtubulima informacija skladisti u 'bitovima' od 3 stanja, sto je zanimljivo jer je teoretski najefikasniji brojni sistem sa osnovom e (2.71), pa je tri-narni efikasniji od binarnog.
https://arxiv.org/pdf/2105.02314.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3297561/
https://www.youtube.com/watch?v=itLIM38k2r0
