Pazi ove Trutove

[Победоносцев]

Beskorisni, nesposobni trutovi koji su pola veka imali ogromne povlastice za koje se nikad i nicim nisu oduzili, preispoljne kukavice od kojih su se desetine hiljada poreklom iz RS i RSK penzionisale umesto da konacno ratuju, tupava oficirska soldateska sedi i place za drugom Titom, trazi pare od prodaje vojne imovine, i zali se sto ih Srbija ne tretira ni 2%.

Ponos, izmedju ostalog, kaze da "bi on možda i svratio u generalski klub kad bi tamo bilo nekog znanja" - konacno i od njega jedna pametna, mada je isti poslusni aparatcik kao i ovi Titovi sirocici.

Smetamo jer ne damo da nas gaze

NIŠ - Na čelu Udruženja vojnih penzionera Niša, osnovanog 1993. godine, već u trećem mandatu je general major u penziji Božidar Đokić. Jedan od osnivača Udruženja je vazduhoplovni pukovnik Dragoljub Lazić i to u vreme kada je u Srbiji i Crnoj Gori bilo oko 55.000 vojnih penzionera. Slična udruženja ubrzo su osnovana u svim gradovima gde je bilo vojnih garnizona, a zatim i mesni odbori u manjim mestima, poput Vlasotinca, na primer. Ovo udruženje u Nišu inače okuplja oko 3.700 od ukupno 4.700 vojnih penzionera, a kasnije su osnovana i neka manja, generalska, oficirska, podoficirska i druga, ali je ovo najstarije bilo i ostalo najmasovnije i najuticajnije.

Rodom iz Grdelice, Đokić je od 1961. do 1994. godine, kada je penzionisan sa činom general majora, vojnu karijeru kalio na raznim odgovornim dužnostima, počev od Bihaća, preko Gospića, Beograda, Titovog Velesa, Skoplja, Podgorice i Niša. Bio je na kratko član Generalne inspekcije oružanih snaga (GINA), pred kraj karijere komandant Leskovačkog, a zatim Niškog vojnog korpusa.

- Kada smo kao vojni penzioneri počeli da se okupljamo oko svog udruženja, nismo verovali da ćemo ubrzo, a još i u vreme Miloševića, postati „trn u oku“ pojedincima iz vojnog vrha i političarima. Jer, osnovni cilj nam je bio i ostao da se bavimo pitanjima socijalnog statusa vojnih penzionera, da se družimo i potvrđujemo da „još postojimo u društvu“. Nisu pomagala ni naša uveravanja da smo vanstranačko udruženje, koje nema nameru da se bavi politikom. Zato smo tek dve i po godine nakon osnivanja iz prostorija SUBNOR-a dobili „dozvolu“ da se okupljamo u Klubu, tadašnjem Domu JNA u Nišu - kaže Đokić za Glas.

Mi ne krijemo da smo jugonostalgičari i ne mislimo da je to nešto „dekadentno“. U našem udruženju ima Srba, Slovenaca, Hrvata, Makedonaca, Crnogoraca, muslimana, Bugara... Složni smo kao nekada kada smo bili na braniku zajedničke domovine, i osećamo se ponekad kao „siročići“ koji su izgubili domovinu koju su voleli - naglašava za Glas Đokić...

Ostatak teksta ovde: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-20-11-2007/smetamo-jer-ne-damo-da-nas-gaze