- Poruka
- 365.610
Patris Emeri Lumumba rođen je u tadašnjoj belgijskoj koloniji Kongo 2.7.1925. godine. Bio je pripadnik etničke grupe Tetela, a njegova porodica bila je katoličke veroispovesti. Bio je nadareni mladić koji je u teškim okolnostima stekao široko opšte obrazovanje, govorio je pet jezika: tetela, francuski, lingalu, svahili i tshiluba.
Voleo je književnost i pisao je poeziju, a mnoge njegove radove karakterisale su antikolonijalističke teme. Da bi preživeo nije se libio da pošteno radi različite poslove, pa je radio i kao putujući prodavac piva i poštar. Patris je bio veliki zavodnik pa je za vreme svog kratkog života bio u tri braka i jednoj vezi. Imao je petoro dece.
Surova belgijska vlast
Kongo je bio pod belgijskom čizmom već decenijama, za vreme kralja Leopolda II koji je Kongo 1885. proglasio svojim privatnim posedom kakav je ova afrička država imala sve do 1908. kada postaje kolonija Belgije, izvršen je genocid nad stanovništvom kada je između deset i dvadeset miliona ljudi izgubilo život usled terora koji je uspostavio belgijski kralj.
Leopold umire 1909. godine, a situacija se u narednim godinama popravila, ali stanovništvo je često i dalje bilo prinuđeno različitim metodama da radi na eksploataciji prirodnih bogatstava koje je Belgija izvlačila. Potlačeno stanovništvo je već decenijama želelo slobodu, a Patris Lumumba je bio jedan od onih koji je odlučio da u tom cilju preduzme i konkretne korake.
Naime, Lumumba je pomogao u osnivanju partije Nacionalni pokret Konga 1958. godine i brzo postao lider organizacije. Često je pokretao proteste protiv kolonijalnih vlasti u borbi za slobodu i bio zatvaran. U koloniji je primenjivan aparthejd, policijski čas za stanovnike gradova Konga bio je redovna pojava, a rasna ograničenja su bila uobičajena. Gradski centri su bili rezervisani samo za belo stanovništvo, dok je crno stanovništvo bilo organizovano u četvrtima zvane „le belge“.
Bolnice, robne kuće i drugi objekti često su bili rezervisani ili za belce ili crnce. Ova vrsta segregacije počela je postepeno da nestaje tek 1950-ih, ali i tada su Kongoanci tretirani u mnogim aspektima kao građani drugog reda.
Aprila 1959. Patris je izjavio: „Mase su mnogo revolucionarnije od nas. One se ne usuđuju uvek da stojeći ispred policajca kažu šta misle, ili da ispostavljaju zahteve ispred upravljača, ali onda kada smo mi sa njima upravo su mase te koje nas guraju napred i upravo one žele da se kreću brže od nas.“
Višedecenijska borba naroda Konga za slobodu kulminirala je 27. januara 1960. godine proglašenjem nezavisnosti. Iste godine, 24. juna Patris Lumumba uspeo je posle izbora da sastavi široku koaliciju koja je formirala vladu, a on je postao premijer.
Govor kojim je potpisao smrtnu presudu
Dan nezavisnosti obeležen je 30. juna 1960. godine ceremonijom na kojoj su prisustvovali mnogi strani državnici i novinari, a Patris Lumumba održao je govor koji je u to vreme šokirao evropsku javnost.
„Za ovu nezavisnost Konga, iako je danas proglašena sporazumom sa Belgijom, prijateljskom zemljom, sa kojom smo na ravnoj osnovi, nijedan građanin Konga ne može zaboraviti da je ona osvojena borbom, svakodnevnom borbom, vatrenom i idealističkom borbom, borbom u kojoj nismo bili pošteđeni ni nepravde ni patnje i za koju smo dali svoju snagu i svoju krv. Ponosni smo na ovu borbu, na suze, na vatru i krv, do dubine našeg bića, jer je to bila plemenita i pravedna borba, neophodna da se stane na kraj ponižavajućem ropstvu koje nam je nametnuto silom“, rekao je tada Lumumba pred okupljenima.
Evropske elite bile su šokirane oštrinom Lumumbinog govora. Zapadni mediji su ga kritikovali, a američki časopis "Time" je karakterisao njegov govor kao „zlu nameru“. Nikad se pre crni Afrikanac nije usudio da tako govori pred Evropljanima, i mnogi smatraju da je ovim govorom sebi potpisao smrtnu presudu.
