Patriotski stihovi

Kraj Njegoseve pjesme "Udarac na Martinice 1823.g., 23.aprila" , glasi:

"Martinici, SRPSKI SOKOLICI,
svagda li se spravni nalazite,
te careve pase ispracate
sa pucima vasijeh sarakah,
da se ne bi koji prevario
i u dublje s vojskom udario!
Vi ste krilo SRPSKOJ CRNOJ GORI!"
 
Njegos - SRBIN SRBIMA na casti zahvaljuje":

"Kako odoh iz slobodnih gorah,
misljah u njih SRPSTVO ostaviti,
a medj' tudjim uljesti narodom,
kom obicaj i jezika ne znam...
No ja svakim drugojace nadjem
bih docekan u Kotoru krasnom
u SRPSKOJZI KUCI LUMBARDICA...
O vi SRBI, svud li SRPSTVUJETE,
duznost cojstva pravu ispunjate!..."
 
Daj mi pjevat slavna djela
otacastva braniteljah,
njih junastva kazat hvalna,
od nestanja SRPSKOG CARSTVA,
koji krvcu kako vodu,
vjecno lise i sad liju...
Klonu slabi pred silnijem,
iznemogsa misca SRBA
u KOSOVU carstvo dade,
i potoci krvlju tecni
ponesose sjajnu krunu
sa LAZARA SRPSKOG CARA
na sultana Bajazita.
SRPSKA SILA i DRZAVA
na KOSOVU tad pogibe,
ali slava i vitestvo,
u c'jelom se vidu kaza.
A svjedok je toga pravi
OBILICA mac krvavi,
koji caru Amuratu
dade smrti gorku casu..

Njegos
 
Шомми:
Како су лепе ове песме Његоша и Краља Николе...:D
Kliknite za proširenje...

U znamenitoj Posveti prahu oca Srbije, u "Gorskom Vijencu", Njegos, uz ostalo, kaze:

"Al' heroju topolskome, KARADJORDJU besmrtnome,
sve prepreke na put bjehu, k cilju dospje velikome:
dize narod, krsti zemlju, a varvarske lance srusi.
Iz mrtvijeh SRBA dozva, dunu zivot SRPSKOJ DUSI.
Evo tajna besmrtnika; dade SRBU stalne grudi.
od vitestva odviknuta u njim' lafska srca budi!
Faraona istocnoga pred Djordjem se mrznu sile,
Djordjem su se SRPSKE misce sa vitestvom opojile!
Od Djordja se Stambol trese, krvozderni otac kuge...

Njegos posvetu zavrsava ovim stihovima:

"Zna DUSANA rodit SRPKA, zna dojiti OBILICE,
al' heroje ka Pozarske, divotnike i plemice,
gle, SRPKINJE sada radju! Blagorodstvom SRPSTVO DISE!
Bjezi, grdna kletvo s roda - ZAVJET SRBI ISPUNISE!
 
Njegos majmudri Srbin ..Srbin za sva vremena

"...MI SMO SRBI NAROD najnesrecniji:
svaki SRBIN koji se prevjeri-
prosto vjeru sto zagrli drugu,
no mu prosto ne bilo pred Bogom
sto ocrni obraz pred svijetom
TE SE ZVATI SRBINOM NE HOCE.
Ovo ti je SRBE iskobilo
robovima tudjim ucinilo."
 
Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.

Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену ЊЕГОШ спава
Најмудрија СРПСКА глава.

Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.

Дурмиторе је л' ти жао
Што се Ловћен опјевао?
-Не, нека га, нек' се пјева
Заслуга је Његошева.
и црногорци шта сте сад???????
 
NAŠI DANI

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Vladislav Petković Dis (1910)
 
Онамо, 'намо... за брда она,

говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
ђе небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, ђецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб
 
Homoljac:
Онамо, 'намо... за брда она,

говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
ђе небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, ђецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб
Kliknite za proširenje...
Била химна Црне Горе у прошлости...:worth::worth:
 
srpski musliman izbosne, Avdo Karabegović:

''... Ej, Kosovo tužno i žalosno!
Sklanjali se za visoke gore
Jarko sunce sjetno, neveselo,
Da ne gleda đe se braća bore?

Da ne gleda mačeve krvave
Đe brat bratu kroz grudi probada,
Da ne gleda srca izdajnička
Đe paklena zloba, zavist vlada.

Da li čekaš aj, Kosovo tužno!
Nove bratske borbe i megdana?
Da li čekaš – ej sudbino kleta –
Sretnijega tude Vidov dana.

Ili čekaš da izgladi vrjeme
Crne bore sa tvojega čela,
Da na groblju praotaca svojih
Zagrle se braća prevesela.

Da li čekaš bratsko razbojište,
Opet bojna truba da zatrubi?
Ili čekaš – ah zlaćani sanci –
Da se Prizren s Avalom poljubi?!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top