ПАТОЛОГ открио тачан број жртава логора Јасеновац: Србе су живе кували

U tom govoru nema niti jedne sporne rečenice.

Milošević je bio žrtveni jarac kome je trebalo privaliti sve svinjarije koje su Zapad i broz uradili Srbima.


Srbija je trebala da se digne na Ustanak 1948., 1974... ali nije.
жртвени јарац кој је контролисао југославију лмао
 
Прво, не могу да схватим да ми нисмо могли да спасимо те људе, а не желим да улазим у ту расправу да ли су партизани могли или су желели да их жртвују. Пошто та цифра од 700.000 се спомиње у временима СФРЈ и на тој територији те антисрпске СФРЈ, а ја сам увек има велику сумњу, јер знамо какви су зликовци и лажови били комунисти.
Шта ако је страдало 1,5 милиона Срба на територији НДХ, а комунисти су сакрили тај податак.

Онда сам проверавао демографију становништва на територијама данашње Хрватске и БиХ, мање више то је и била та територија.

Последњи попис становништва пред други светски рат.
Попис становништва 1931.
Савска бановина Срби 517.191, Хрвати 2.122.631
Приморска бановина Срби 138.375, Хрвати 692.496
Укупно 655.566 Срба ,а Хрвата 2.815.127

Први попис после др.св. рата.
попис становништва 1948. године
Хрватска је по том попису имала 3.756.807 становника, Хрвата је било 2.975.399 (79,2%), следе Срби са 543.795.

Овде видимо да има 111.711 мање српских становника, а да Хрвата има више за 160.272.


Што се тиче простора данашње БиХ
1931 census
Serbs 1,028,139
Croats 547,949
1948 census
Serbs 1,136,116 (44.3%)
Croats 614,123 (23.9%)

Овде видимо да Срба има више за 107.977 становника, као и Хрвата за 66.174.

Укупан број Срба на територији данашње ХР+БиХ после др.св. рата је 1.679.911 Срба, а пре рата је било 1.683.705, што значи да је Срба мање за 3.794.

То су неке цифре које мене збуњују.
 
А сад савремена Туђманова Хрватска.

попис становништва 1991. године Срби 581.663
попис становништва 2001. године Срба 186.633 до 201.631.

И на следећемо попису, ако буде био ове године, биће још мање Срба, дакле мање за преко 400.000 Срба, a после другог светског рата Срба је мање за око 4.000.


Радио сам поређење НДХ и савремене Хрватске и испада, да се број Срба 100 пута више смањио у Туђмановој Хрватској него у НДХ.
 
ne, u Jasenovcu nije ubijeno 700,000 Srba to su gluposti i tacan broj necemo nikad saznati. U svakom slucaju radi se o pokusaju genocida i treba insistirati na istini.

Ustase su svakako planirale da pobiju koliko god mogu Srba, medjutim na svu srecu nisu imali uspeh. Oni su iskoristili rasulo okupacije i na prevaru poceli da vrse pokolje kao neku vrstu blic kriga. Neke su prosto prevarili, medjutim to nije moglo da prodje bez odjeka i Srbi su se vrlo brzo samorganziovali bilo ulaskom u cetnike ili partizane. I kao sto vidimo vecina pokolja desila se do leta 1941. a posle se sa tim stalo jer su ustase manje vise bile i unistene jer je veci deo BIH i Hrvatske zapravo bio partizanska teritorija.

Ustase su protiv sebe imale ne samo komuniste (Srbe i Hrvate i druge), vec su imali i cetnike i Italiju. Italija je paktirala sa cetnicima jer su hteli da oslabe hrvatski elelment na Jadranu i zaledju da bi ga uzeli, a ne zato sto su obozavali Srbe.
 
Nije moglo biti ubijeno toliko Srba jer prosto popisi stanovnistva govore da je to nemoguce. Da je zaista ubijeno toliko Srba mi bi bili bukvalno istrebljeni.

Ali uopste kad se govori o stradanju naseg naroda tim ciframa se poprilicno bahato govori. I one izazivaju pravi sok i nevericu tako da sam ja jedno vreme malo pratio tu tematiku. Npr tako se prica da je Srbija u I sv ratu izgubila 1,2 miliona ljudi. Pazite to je 1000 dnevno ili 20 punih Marakana ! E sad ako pazljivije pogledamo te brojeve, Srbija je cini mi se izgubila oko 345,000 vojnika, a Bugarska npr koja je bila osvajac oko 300,000. Dalje, od tifusa je stradalo mnogo 10tina hiljada stanovnika,a bilo je i zrtava represalija pa cak i genocida. Medjutim ogroman broj stanovnika je prosto umro kao sto bi inace umro. A tada se jako mnogo umiralo, ali je zato bio i jako veliki natalitet.
 
Znam ali ne znam kako veruješ da je bilo 2 miliona ubijenih u Hrvatskoj ako je Srba bilo milion i 900,000 pre rata u hrvatskoj bosni i sremu a posle rata bilo 1,600,000
Ovo je jednostavno laž.
Zvaničan popis iz 1931 godine (poslednji popis pre WWII) kaže:
U Hr Srba po popisu je bilo 633256.
U BiH 1028139 Srba po popisu.
Dakle 1941 je moglo biti samo veći broj i jednih i drugih.
Sledeći popis je bio 1948 i tada je Ukupno Srba bilo više za oko 200000 u odnosu na popis iz 1931 a u HR 543795 Srba što bi bilo u odnosu na popis iz 1931 manje za oko 90000 Srba.
Koliko je Srba u međuvemenu rođeno, koliko umrlo prirodnom a koliko nasilnom smrću teško je odrediti meni kao laiku ali nekom naučniku koji je verziran za demografska kretanja to nije problem ali svakako da su stradanja Srba u sistemu konc logora Jasenovac mnogo veća od onog što priznaje zvanična HR i njihov otac nacije F. Tuđman. Mnogo bliža onoj cifri od 733 hiljade koju je postavio Živanović.
 
ne, u Jasenovcu nije ubijeno 700,000 Srba to su gluposti i tacan broj necemo nikad saznati. U svakom slucaju radi se o pokusaju genocida i treba insistirati na istini.

Ustase su svakako planirale da pobiju koliko god mogu Srba, medjutim na svu srecu nisu imali uspeh. Oni su iskoristili rasulo okupacije i na prevaru poceli da vrse pokolje kao neku vrstu blic kriga. Neke su prosto prevarili, medjutim to nije moglo da prodje bez odjeka i Srbi su se vrlo brzo samorganziovali bilo ulaskom u cetnike ili partizane. I kao sto vidimo vecina pokolja desila se do leta 1941. a posle se sa tim stalo jer su ustase manje vise bile i unistene jer je veci deo BIH i Hrvatske zapravo bio partizanska teritorija.

Ustase su protiv sebe imale ne samo komuniste (Srbe i Hrvate i druge), vec su imali i cetnike i Italiju. Italija je paktirala sa cetnicima jer su hteli da oslabe hrvatski elelment na Jadranu i zaledju da bi ga uzeli, a ne zato sto su obozavali Srbe.
Управо о томе и ја пишем. Српски народ на тим просторима се практично опоравља до следећег пописа после пар година, а у савременој Хрватској се и даље виде размере етничког чишћења и после 25 година.

Италијански фашисти су такође рано капитулирали и то је било од велике користи, зато што су оружје оставили Србима.
 
Ovo je jednostavno laž.
Zvaničan popis iz 1931 godine (poslednji popis pre WWII) kaže:
U Hr Srba po popisu je bilo 633256.
U BiH 1028139 Srba po popisu.
Dakle 1941 je moglo biti samo veći broj i jednih i drugih.
Sledeći popis je bio 1948 i tada je Ukupno Srba bilo više za oko 200000 u odnosu na popis iz 1931 a u HR 543795 Srba što bi bilo u odnosu na popis iz 1931 manje za oko 90000 Srba.
Koliko je Srba u međuvemenu rođeno, koliko umrlo prirodnom a koliko nasilnom smrću teško je odrediti meni kao laiku ali nekom naučniku koji je verziran za demografska kretanja to nije problem ali svakako da su stradanja Srba u sistemu konc logora Jasenovac mnogo veća od onog što priznaje zvanična HR i njihov otac nacije F. Tuđman. Mnogo bliža onoj cifri od 733 hiljade koju je postavio Živanović.
Не разумем, рекли сте само шта сам ја говорио и потврдили.
 
Не разумем, рекли сте само шта сам ја говорио и потврдили.
Koliko je za 10 godina bilo novorođenih Srba?
Vi ste napisali: Znam ali ne znam kako veruješ da je bilo 2 miliona ubijenih u Hrvatskoj ako je Srba bilo milion i 900,000 pre rata u hrvatskoj bosni i sremu a posle rata bilo 1,600,000. Kako ste došli do broja 300/400000 Srba u Sremu jer kako sam napisao u Hr i BiH Srba je po popisu bilo toliko oko 1,6 miliona a nakon WWII popopisu iz '48, 17 godina nakon prethodnog popisa ima oko 200K više Srba,zapravo sam tu ja napravio grešku jer imalo je približno isti broj Srba na teritoriji BiH i HR '31 i 48.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_stanovništva_1948._u_FNRJ
http://publikacije.stat.gov.rs/G1931/Pdf/G19314001.pdf
 
Koliko je za 10 godina bilo novorođenih Srba?
Vi ste napisali: Znam ali ne znam kako veruješ da je bilo 2 miliona ubijenih u Hrvatskoj ako je Srba bilo milion i 900,000 pre rata u hrvatskoj bosni i sremu a posle rata bilo 1,600,000. Kako ste došli do broja 300/400000 Srba u Sremu jer kako sam napisao u Hr i BiH Srba je po popisu bilo toliko oko 1,6 miliona a nakon WWII popopisu iz '48, 17 godina nakon prethodnog popisa ima oko 200K više Srba,zapravo sam tu ja napravio grešku jer imalo je približno isti broj Srba na teritoriji BiH i HR '31 i 48.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_stanovništva_1948._u_FNRJ
http://publikacije.stat.gov.rs/G1931/Pdf/G19314001.pdf
" According to data calculated by the German Ministry of Foreign Affairs during the creation of the state, the population was approximately 6,285,000 of which 3,300,000 were Croats, 1,925,000 were Serbs, 700,000 were Muslims, 150,000 Germans, 65,000 Czechs and Slovaks, 40,000 Jews, and 30,000 Slovenes. Croats comprised slightly over half of the population of the Independent State of Croatia. With Muslims treated as Croats, the Croat share of the total population was still less than two-thirds. "
1613915748229.png

дакле ово се поклапа на причу да је срба убијено 300,000 а не титова прича о 700,000 антифашистичких бораца (ХАХАХАХАХАХ) коју смо изменили у србе
 
" According to data calculated by the German Ministry of Foreign Affairs during the creation of the state, the population was approximately 6,285,000 of which 3,300,000 were Croats, 1,925,000 were Serbs, 700,000 were Muslims, 150,000 Germans, 65,000 Czechs and Slovaks, 40,000 Jews, and 30,000 Slovenes. Croats comprised slightly over half of the population of the Independent State of Croatia. With Muslims treated as Croats, the Croat share of the total population was still less than two-thirds. "
Pogledajte prilog 866525
дакле ово се поклапа на причу да је срба убијено 300,000 а не титова прича о 700,000 антифашистичких бораца (ХАХАХАХАХАХ) коју смо изменили у србе
Trebao bi u tu jednačinu kojom pokušavaš da izvedeš zaključak o broju ubijenih Srba da uvedeš da su se 1948 neki muslimani izjašnjavali kao Srbi (tada još nije bilo opcije Jugosloven, Musliman) dakle, zanimljivo vbi bilo videti koliko je bilo tih.
 
Ovo je jednostavno laž.
mi smo upali u tu zamku da se cenjkamo oko broja, kao da je bitno da li je pola ili ceo milion istrebljeno u logorima smrti

mi moramo stvari da nazovemo pravim imenom - HOLOKAUST, A BROJ NE IGRA NIKAKVU ULOGU, PRE NEGO STVAR NAZOVEMO PRAVIM IMENOM.
posle mozemo da razgovaramo o broju, ali pre nego kazemo HOLOKAUST, NE!
 
Uvek me zanimalo da li su neki pokusali da napadnu strazare i bar nekog roknu,imali su lopate i mnogo ih je vise od strazara,mislim da nema izgovora kad su videli sta rade i sta ih ceka
Razmisljao sam o ovome sto pisete mnogo puta dosad. Licno bih svoju kozu skupo prodao u takvoj situaciji. Bilo je pojedinacnih pokusaja bekstva neki su se i spasili na takav nacin.

Medjutim stari, bolesni, povredjeni, iznemogli, zene i deca su bili nemocni u takvom organizovanom pokolju da bilo sta ucine. A njih je bilo mnogo.
 
Ni u šta ja ne verujem.

Ali ono što hrvati nikako da obijasne jeste kako je došlo do toga da Srbi kao većinski narod na teritoriji današnje antidržave avnojevske hrvatske u XIX veku spali na 3% ukupnog stanovništva ako nije bilo ogromnog genocida, nasilne asimilacije i etničkog čišćenja.
Ček, ček? Što? 😳 Srbi većinski narod? Gdje to?
 
ПАТОЛОГ открио тачан број жртава логора Јасеновац: Србе су живе кували
Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се најпотреснијих детаља свог истраживања.

Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба.




jasenovac-jutjub.jpg


Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону, а у Београд је претходних дана дошао како би на Сајму књига гостовао на промоцији публикације „Светац“ историчара Момчила Диклића, у којој се објашњавају разлози зашто Алојзије Степинац не сме бити канонизован.

„Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи, а који су у НДХ водиле усташе“, почиње причу Живановић.

Нико (због Тита и КПЈ) није смео да преброји жртве



Млади доктор је тада неочекивано постао председник Комисије судских антрополога и палеопатолога, а разлог је био страх других колега да преузму одговорност. Сви ранији покушаји тачног утврђивања броја жртава у Јасеновцу или су обустављени или су забрањени, а разлог је лежао у ставу врха државе да би се објављивањем потпуне истине нарушило братство и јединство између Срба и Хрвата у тада још увек младој држави.

„Ни један угледни професор тог времена није се усудио да буде члан те комисије, а камоли да председава њоме. Нико из Хрватске није хтео да буде члан комисије. Остало је на крају да троје младих асистената, двоје из Љубљане и ја са Института у Новом Саду будемо у комисији. Имао сам само 31 годину и помало ми је ласкало што сам изабран за председника комисије. Нисам ни слутио у какве ће ме све то невоље увалити. Први проблеми могли су се наслутити када је на почетку нашег рада било забрањено новинарима да присуствују ексхумацијама и да им држимо редовне брифинге о резултатима нашег рада. Чак ни ми нисмо смели ништа да фотографишемо и пролазили смо ригорозне контроле по завршетку сваког радног дана.“

А резултати до којих су дошли шокирали су и саме чланове комисије.

„Прорачуне је вршио Антон Погачник који је уједно био и најстручнији. Његова цифра је износила 730.000 убијених Срба, 33.000 Јевреја и 80.000 Рома. То је број иза кога смо могли да станемо на основу расположивих форензичких доказа. Међутим, после рата је много тога уништено, урађено је све да се затру трагови злочина. Чак смо се и сами уплашили од тих цифара јер смо били свесни да су оне у стварности вероватно много више. Усташе су се саме хвалиле у званичним дописима Трећем рајху да су убиле милион и 400.000 Срба. Нацистички обавештајци су те цифре сматрали нереалним и процењивали су да је број убијених Срба у Јасеновцу између 900.000 и једног милиона.“
Уживање у мучењу жртава


Најстрашнија ствар у извештају Живановићеве комисије били су до детаља описани начини на које су џелати убијали своје жртве у Доњој Градини, Јадовну и осталим логорима из система Јасеновац.

„Побројали смо преко 40 начина на које су људи убијани. Најјезивије је вероватно било убијање жртава маљем. Страшно је то што уколико кољач није успео потпуно да прекоље жртву, она би била жива бачена у раку да полако умире. Ако би ударац маљем био директан, разбила би се лобања и наступила би моментална смрт. Али, ако је ударац склизнуо са стране, код слепочнице, повређена би била само мека ткива. Та жртва би умирала у тешким мукама, а смрт би наступила од последица гушења у сопственој крви или због унутрашњег крварења. Установили смо да је око 20 процената жртава у моменту бацања у масовну гробницу било живо. То је стравичан број, као да су џелати намерно хтели да се јадници што више муче. Многе жртве су биле, да тако кажем, преклане до пола. Није потпуно била пресечена вратна артерија, а толико се ужасавам на ту помисао да немам снаге ни да вам као доктор опишем како страшно изгледа смрт спорим смањивањем протока кисеоника у мозак.“

Живановић наглашава да се у свом послу патолога навикао на разне ствари, али да на злочине из Јасеновца нико не може да остане имун. Глас му све више дрхти, како прича иде даље…

„Приликом ископавања налазили смо и цуцле, кантице за млеко, штаке, све оно што је неко носио… Нису стигли ни да их опљачкају до краја, само им је било битно да их убију. Било је ту и златника, златних крстића, свега… Нацисти су Јевреје у својим логорима прво скидали до гола и отимали им драгоцености. Усташе то није ни занимало, једино су желели да што пре убију жртву. Најстрашније је то што никада нећемо сазнати како су се звали сви ти људи, којој су вери припадала нерођена деца из утроби мајке… Никада нећемо сазнати колико је Срба убијено тако што су живи скувани у казанима за кување сапуна у Доњој Градини, о чему и данас тамо сведоче материјални докази. Никада нећемо сазнати ни колико је жртава било закуцано за дрвеће клиновима, где су лагано умирали. Никада нећемо знати ни колико је жртава спаљено у Пачилијевим пећима (специјално дизајнирање пећи у којима су спаљиване живе жртве – прим.аут.). Никада нећемо сазнати ни колико је лешева бачено у Саву, о којима није остало материјалних доказа. Ексхумирали смо многе лешеве које је вода касније избацила, али никада нисмо утврдили тачан број.“

Пристали да смање цифру убијених Срба
Одмах по потписивању извештаја крећу притисци на све чланове комисије, а Србољуб Живановић полиње да преживљава личну драму у страху за свој и живот своје породице.

„Константно смо имали притисак с врха да коначна цифра мора бити много мања. Дуго смо размишљали шта да радимо, али смо на крају потписали извештај у коме је стајало да је убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Мој потпис је био први, као председника комисије. Знали смо да су ти бројеви можда и мањи од реалних и због тога на даље смањивање једноставно нисмо могли да пристанемо. Непосредно по повратку са ископавања, октобра 1964, пристао сам да дам ексклузиван интервју магазину НИН. Међутим, тај интервју није објављен ни после три недеље. Када сам одлучио да одем у Политику и да потражим новинара с којим сам причао добио сам одговор да он више не ради ту. Један од уредника у Политици дословно ми је рекао: „Ти никада ниси долазио овде, нити си икада давао интервју за било кога. Не помињи ово више никоме ако ти је стало до тебе, али и до свих нас осталих које позањеш“.“

Побегао у Уганду, па у Велику Британију
Врло брзо после тог догађаја Живановићу је постало јасно да мора да побегне.

„Колеге су ми јавиле да се на Институту распитују за мене, али и да је расписан конкурс да ми се нађе замена. Емигрирао сам у потпуној тајности пет и по месеци по завршетку ископавања и потписивања извештаја. Отишао сам у Уганду јер сам знао да ме одатле неће изручити у случају захтева Југославије. Тамо је био највећи Центар за медицинска истраживања у Африци. Касније сам 1968. добио позив да одем Велику Британију и тамо радим као професор на Краљевској академији. Пристао сам без размишљања. У Југославију се нисам враћао све до краја осамдесетих година прошлог века. Тамо су ми ионако сва врата била затворена. Веровао сам и да ће моја породица бити сигурна све док се не будем вратио или појављивао у јавности са резултатима своје комисије. Управо зато су ти резултати остали скривени од очију јавности све до 1991. године.“
ПАТОЛОГ открио тачан број жртава логора Јасеновац: Србе су живе кували | СРБИН.инфо (srbin.info)

I sada mnogi Hrvati tvrde da je ubijeno samo oko 50.000 Srba i šta reći na to kada i među samim Srbima ima previše koji isto misle.Vreme je došlo braćo Srbi da moramo ceniti svoje žrtve jer samo tako možemo ići napred i razvijati svoj rod.

Мораш да се реваншираш жестоко ако желиш да их научиш памети. А да би се реванширао потребна је јака и богата Србија, мудра.
А то је немогуће уз крезавце на власти. То је номогуће без дозволе САД у датом моменту.
Хрвати су кукавички и слаб народ. То су учинили уз подршку.
 
А сад савремена Туђманова Хрватска.

попис становништва 1991. године Срби 581.663
попис становништва 2001. године Срба 186.633 до 201.631.

И на следећемо попису, ако буде био ове године, биће још мање Срба, дакле мање за преко 400.000 Срба, a после другог светског рата Срба је мање за око 4.000.


Радио сам поређење НДХ и савремене Хрватске и испада, да се број Срба 100 пута више смањио у Туђмановој Хрватској него у НДХ.

Ne ide tebi matematika.... :kafa:

https://forum.krstarica.com/threads/skandal-u-hrvatskoj-skoro-prekopacemo-jasenovac.897690/page-14


https://forum.krstarica.com/threads/skandal-u-hrvatskoj-skoro-prekopacemo-jasenovac.897690/page-15

boro2-png.614472
 
Код ове теме врше се бестидне манипулације, селективно ваде подаци, све са намјером да би се прогурао привид кроз које ће се умањути бројеви српског страдања. Тако се узимају неки њемачки документи, селективно један документ који даје потврду таквим тврдњама, а занемарују извјештаји њемачких генерала или Хермана Нојбахера (који пише о 750.000 убијених Срба у НДХ), узимају се фризирани подаци наручених прорачуна неких хрватских нивокомпонованих "демографа" у којима се стање 1941.године малтене поистовјећује са стањем 1931.године што је имајући у виду демографска кретања 1921-31 не само погрешно него и апсолутно бесмислено.

Зато сам урадио прорачун, не како бих "болдовао" неко жељено (или некима нежељено) мишљење, него како би боље сагледали ову итекако важну тему. Уз то важно је боље разумјети проблематику, зато ћу иза табеле дати појашњење за сваку рубрику.

Ево табеле демографских кретања међу Србљем на простору ендехазије у периоди 1931-48, са прорачуном демографских губитака и жртава.
БиХ​
Хрватска​
Срем​
НДХ​
Попис 1931. (Срби)
1.028.000​
633.000​
144.000​
1.805.000​
Прорачун 1941. (Срби)
1.254.160​
772.260​
175.680​
2.202.100​
Прорачун 1948. (Срби)
1.440.654​
887.095​
201.804​
2.529.552​
Реалан попис 1948. (Срби)
886.000​
543.795​
160.406​
1.590.201​
Демографски губици (Срби)
504.654​
343.300​
41.398​
939.351​
Демографски губици по другим основама
144.065​
88.710​
8.072​
240.847​
Жртве (Срби)
410.588​
254.591​
33.325​
698.504
Попис жртава именом и презименом (Срби)
156.374​
112.582​
13.804​
282.760​
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године
32,7 %​
33,0 %​
19,0 %​
31,7 %

На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занеарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност тј националност, међутим на том попису нисмо имали рубрику Муслимани, један број Муслимана се изјаснио неопредјељеним и између 240-260.000 као Срби, зато сам од броја Срба (1.136.116) на том попису умањио за средњи број (око 250.000) наведених. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима да се изјашњавају као Срби, но овде је битна суштина јер су ти на попису 1931.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.

Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.
Прираштај у периоду 1931-41 тешко да је био мањи. Ту се не треба равнати са демографским кретањима каснијих деценија, и у том времену а то показују пописи 1921. и 1931. демографски прираштај међу Србљем бјеше изузетно повољан. Зато је могуће био и значајно већи ако је вјеровати водећем југословенском демографу из 1950их година Долфе Вогелнику који је заступао став да се крајем 1030их када су генерације рођене послије 1.св.рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум. У том случају био значајно већи број Срба 1941.године али на жалост и већи демографски губици и број жртава.

Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.

По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије нису били мањи од 940.000 а број српских жртава није био мањи од 700.000.
Такође имамо поименични попис жртава урађен до 1964.године, но попис је попис, сама пописна комисија се оградила у завршном извјештају да до многих имена није могла доћи, те да пописом нису обухваћени страдали сарадници окупатора и њихови помагачи.
Академик Василије Крестић става је да је на простору ендехазије страдало између 700.000 и милион Срба. Доња граница је готово идентична овој до које сам дошао у коректном прорачуну, горња граница има основ у прорачуну Долфе Вогелника из 1952.године који је дошао до значајно већих и демографских губитака и бројке жртава рата, поменуо сам и са којим образложењем.

Понављам да ми је није циљ наметати неку пожељну "истину", и реално баш ме брига за то, већ искључиво боље сагледавање теме. И камо писте среће да је број страдалих Срба на простору ендехазије мањи како неки перфидно подмећу, на жалост није мањи од доње границе коју заступа и академик Василије Крестић, ијош више на жалост, могуће је и већи, сваки трећи Србин или Српкиња је пострадао у неком од бројних стратишта у ендехазији.
 
Poslednja izmena:
На време се требало осветити и сад би нам савест била мирна.
Srbi im oprostili a oni ponovo zločin počinili.
Jedino su partizani koliko toliko osvetiti svoje najmilije na Blajburgu i Kočevju. Hrvati su se većim dijelom uspjeli izvući nekažnjeno.
 
Prema onima koji podrzavaju te stravicne cifre to bi izgledalo ovako. Srbi su sedeli u kucama misleci da je sve OK i normalno radile posao. A hrvati ustase bi se kad im dosadi odlazile pa zatirale selo po selo s tim sto bi Srbi muskarci pobegli a oni onda pobili zene i decu. I onda posle svakog pokolja niko ne bi cuo recimo u susednom selu da onog sela sa Srbima vise nema.

A, istina je da su se Srbi listom digli na ustanak. Razlika je bila u sledecem. Srbi koji su otisli u cetnike ubijali su Hrvate kao i ustase Srbe dakle oko za oko zub za zub. Srbi u partizanima to nisu mogli da rade jer u partizanima je bilo i hrvata pa su ubijali ustase samo u bitkama koje su bile manje vise sporadicne, puskaranja, nikakav front nije bio razvijen. Medjutim, Hrvati u partizanima normalno su slabili NDH jer ne treba zaboraviti da je medju Hrvatima bio jak komunisticki pokret.

Zagreb mozda jeste bio neko vreme ustaski grad, na kratko i uz pomoc Hitlera, ali je zato on svo vreme bio radnicki i socijalisticki u svojoj biti.
 

Back
Top