Патња

Бол служи да заштити човека од самога себе. Увек када осетимо бол ми ћемо се после такве ситуације чувати да нам се не деси више. Читао сам о девојчици,мислим да је из Индије, која није имала нервне завршеткe за бол, па су морали да је чувају јер је стално повређивала себе, ваљда је и око себи ископала.
Као што постоје телесни болови, да научимо да се чувамо телесно, тако постоје и душевни болови ( знате оно кад кажу боли ме душа), а то су патња,мука,гнев,јад,беда, нервоза, мржња итд.
И ови душевни болови служе да научимо да се чuвамо ситуација у којима душевно повређујемо себе, и то је сврха таквих осећања. Када човек схвати да му гнев,патња, мука и слична лоша осећања разарају живот и повређују га , тада он одлучује да преиспита откуда ова осећања долазе, и кад схвати да су она последица његовог погрешног односа према сопственом животу, као и према другима, онда он променом свог понашања и мишљенја, спречава да поново дође у ситуацију да себе повређује на тај начин.

 

[faraonn]

...Grom_oglasni,
svi tvoji stavovi su
jasni
kako ih postavi
tako jako ih i obasja...
dusevne muke
ili patnje ili jadi
traze se negdje gdje se
rasplasalo nase prispalo oko
kad je ono vec nase
mi ga moramo i otvoriti
kako si kod mene i sam rekao...
...kod tebe je prisutan onaj Njegosev spoj
Groma i munje
tj. obostranost njihova dodje
do cijene...
...na veoma klisko polje nas si doveo
polje ljudske nesavrsenosti
Grome
i hvala ti
na tome
ali kako covjeka izmijeniti
...ili morski talas zastaviti."
...

 

[mizaca]

Biti il ne biti pitanje sad.Cekati ili vracati svoje pravo-pitam se ja...........

 

[faraonn]

...vratiti,- kaze Faraonn...

 

[mizaca]

...vratiti,- kaze Faraonn...

Hvala dragi Faraonne!Samo je pitanje stila i nacina.

 

[Гром]

ali kako covjeka izmijeniti
...ili morski talas zastaviti."
...

Ех! Како променити себе; кад за непријатеља имамо себе који не жели да се промени? У тој незахвалној борби победник је онај ко добије помоћ са стране; Божју помоћ. Зато сви духовни људи говоре да без Божје помоћи није могућ духовни напредак, није могућа промена карактера и ума. Промена ума подразумева да се у нашем уму роде нове мисли, нове идеје; а да би се нешто ново родило потребно је и ново семе. Реч Божија, семе које ће у нама родити јунаке који ће се борити на страни добра. Наше мисли су жива бића и оне се рађају из семена које је у нама. Читајући Свето Писмо ми сејемо семе у свом уму, а вером га заливамо да узрасте. Вера је битна; јер ко не чини оно што Реч Божија каже да треба чинити, тај пропушта једну врло важну ствар у узгоју својих нових мисли. Шта се дешава кад чинимо нешто од своје воље? Наш ум се увек труди да оправда оно шта чинимо од своје воље, не све већ само оно што чинимо с вољом. Тада се у нашем уму рађају идеје и мисли које оправдавају наша дела. Лопов у свом уму оправдава своја дела а у уму милостивог човека се рађају мисли које подржавају милосрђе. Знамо и сами да кад смо планирали да учинимо нешто лоше да смо у свом уму размишљајући о томе прво оправдали то што планирамо да урадимо, ућуткали своју савест па смо тек онда то урадили. ''Јесте, а кад је он мени учинио оно...он може тако да ради, а ја не могу....Е па видеће он шта ја могу!''
Јел вам ово познато? Наравно да јесте. Па, с ким се ми то у свом уму препиремо. Препиру се савест и интелект и на чију страну станемо оно јача и надвладава у том рату мисли. Многе добре мисли погину у том рату јер наша пажња даје снагу лошим мислима и оне побеђују. Тако се гради Заблуда! Заблуда је мишљење супротно од Истине. Градећи заблуду ми полако убијамо истину. Кад од своје воље решимо да чинимо добра дела: поново пролазимо кроз ратове мисли, само што овога пута ми смо решени да своју пажњу посвећујемо добрим мислима, Оне напредују и наш ум се мења изграђујући Истину.
Шта је покајање? То је одлука да чврсто стојимо на страни добра, а Реч Божија; стихови из ње нам служе као мачеви у борби наших мисли. Одлука да своју пажњу посвећујемо само добрим мислима која доносе лепа осећања је вода којом заливамо те наше добре мисли. Наша пажња коју посвећујемо нашим мислима је вода живота за њих. Без ње мисли вену и умиру, зато се зле мисли тако боре за нашу пажњу.Живот у заблуди је кривац за све наше патње, страхове, бриге....А живот у Истини подразумева одсуство истих. Пуно тога је потребно да би се променио ум човеков, промена карактера, Јер о чему неко мисли то ће и чинити.Нема промене карактера без промене ума.