Haski mog ujaka je, u periodu kad je menjao zube bio kod nas u gostima (skoro mesec dana) i za to vreme je pojeo mamine papuce, gomilu kuhinjskih krpa, po pola od dva spila karata, ne zna se koliko onih mrezica za ubijanje muva... Jednostavno nije bilo nacina da ga sprecimo. Zato smo mu davali hranu koja podstice varenje, da ne kazem kakenje i u setnju uvek nosili rolnu toalet papira. Na srecu, zavrsavalo se na izvlacenju komada krpe iz njegove guze. Na kraju je primenom svih dozvoljenih i poneke nedozvoljene metode shvatio sta se sme a sta ne sme. I, taman kad smo ga sredili, njegovi vlasnici su se vratili iz izbeglistva ('99.) i upropastili sav nas trud. Do te mere da je jadnicak pre par meseci morao da bude uspavan zbog preterane agresivnosti. C'est la vie! Nije pas za svakoga i nije svako za psa. Ako ne mogu da ga oduce ni da nadju novo mesto za stvari koje ga toliko privlace, mozda njima treba novi pas ili njemu novi vlasnik. A mozda njima uopste i ne treba pas...