Meni se Albahari više dopada. Njegovo pisanje je naizgled jednostavno, ali ima tamo mnogo slojeva, raznih metafora, skrivenih asocijacija na druge knjige i na elemente drugih kultura. Čitajući njegove knjige, imam utisak kao da ronim, jer ih mogu, naravno, čitati 'spolja', površno, ali mogu, a i tako bi trebalo, da čitam pažljivo, tražeći sakrivene elemente. Albahari razgrađuje situaciju do detalja, a ipak treba u njoj naći još nešto što sigurno postoji, ali možda se ne vidi odmah. Vrlo mi se dopada i Albaharijeva ironija koja najpre izaziva osmeh, a posle se čovek pita šta ona u stvari označava. Osim toga njegovi junaci su često slični, a i mnoge situacije se mogu prepoznati u raznim njegovim knjigama, a za mene lično to je plus, jer kad čitam neku knjigu koja mi se dopada, uvek pri kraju mi je žao što se završava. S Albaharijem ne postoji taj problem, jer junaka i njegov način razmišljanja mogu naći u drugim knjigama..
Ali moram reći da mi se 'Ludvig' ne dopada previše.