Paralela: Basara - Albahari

Jeste, ali mu fali neka jaca energija...
POkusavam da nadjem reci kojima bih opisala ono sto - po meni - nedostaje njegovim romanima...
Svetislava Basara je surovo realan i cesto odvratan u nekim svojim komentarima, ali ima neku opansu energiju koja se oseca u njegovimn knjigama...One uticu na citaoca. Barem na mene
 
Albahari. Mada su obojca ranije pisali bolje knjige, sto narocito vazi za mog favorita ovde. Od tog, uslovno receno, 'emigrantskog ciklusa' D. Albaharija mi je bas muka. I to traje li traje. Pa ipak, zbog Sudije Dimitrijevica, Albahari.
 
Meni se Albahari više dopada. Njegovo pisanje je naizgled jednostavno, ali ima tamo mnogo slojeva, raznih metafora, skrivenih asocijacija na druge knjige i na elemente drugih kultura. Čitajući njegove knjige, imam utisak kao da ronim, jer ih mogu, naravno, čitati 'spolja', površno, ali mogu, a i tako bi trebalo, da čitam pažljivo, tražeći sakrivene elemente. Albahari razgrađuje situaciju do detalja, a ipak treba u njoj naći još nešto što sigurno postoji, ali možda se ne vidi odmah. Vrlo mi se dopada i Albaharijeva ironija koja najpre izaziva osmeh, a posle se čovek pita šta ona u stvari označava. Osim toga njegovi junaci su često slični, a i mnoge situacije se mogu prepoznati u raznim njegovim knjigama, a za mene lično to je plus, jer kad čitam neku knjigu koja mi se dopada, uvek pri kraju mi je žao što se završava. S Albaharijem ne postoji taj problem, jer junaka i njegov način razmišljanja mogu naći u drugim knjigama..

Ali moram reći da mi se 'Ludvig' ne dopada previše.
 

Back
Top