Paradoks želje

Mukica nastaje kod različitosti, pa je jasno da niti su želje svesnih ljudi iste, kao nesvesnih, kao što ni želje duhovnih ljudi mogu da budu iste kao želje materijalista.
Najveće muke trpe ljudi koji imaju velike želje, a male mogućnosti. Stoji želja gore iznad plafona sposobnosti, a on jadnik skače i lupa glavom u plafon i pada nazad dublje nego je bio.
Mnogo je lakše sa apstraktnim željama, to su najsrećniji ljudi u smislu mož' da bude, a ne mora da znači ili ako se desi super, ako ne biće nešto drugo onda si uvek srećan.
Recimo : "Misliću o tome sutra" je simpatičan, apstraktan stav....
 

Back
Top