Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

ПАПА У СРБИЈИ ?

i.inch

Zainteresovan član
Poruka
421
popice papa metak ovde

al ne od nasih, nego on njegovih da bi imali i formalni razlog da nas istrebe ko bele miseve

pazite sta vam kazem

time ce da dobiju i formalno opravdanje za nasilje zacinjeno nabijanjem kompleksa srbima da smo sami krivi za sve

a dobro su ispraksovani zato i pocinju svaki krstaski rat na isti nacin
 
Poslednja izmena:

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.547
Evo sta i dalje vazi "kod sestrinske ..." :

" ...1307 (Ordo sedium patriarch.; primatus Rom.)
Item diffinimus, sanctam Apostolicam Sedem, et Romanum Pontificem, in universum orbem tenere primatum, et ipsum Pontificem Romanum successorem esse beati Petri principis Apostolorum et verum Christi vicarium, totiusque Ecclesiae caput et omnium Christianorum patrem ac doctorem exsistere; et ipsi in beato Petro pascendi, regendi ac gubernandi universalem Ecclesiam a Domino nostro Jesu Christo plenam potestatem traditam esse; quemadmodum etiam in gestis oecumenicorum Conciliorum et in sacris canonibus continetur.

1308 Renovantes insuper ordinem traditum in canonibus ceterorum venerabilium patriarcharum, ut patriarcha Constantinopolitanus secundus sit post sanctissimum Romanum Pontificem, tertius vero Alexandrinus, quartus autem Antiochenus, et quintus Hierosolymitanus, salvis videlicet privilegiis omnibus et iuribus eorum.

1307 [ Poredak patrijaršijskih sjedišta ; primat Rima. ]
Isto definiramo, da sveta Apostolska Stolica i rimski prvosvećenik imaju primat na čitavom svijetu, te da je isti rimski prvosvećenik nasljednik blaženog Petra, prvaka apostola, i pravi Kristov zamjenik, glava čitave Crkve te otac i učitelj svih kršćana; te da je Gospodin naš Isus Krist, istom blaženom Petru predao puninu vlasti da pase, vodi u upravlja čitavu Crkvu, kao što je to uostalom sadržano u dokumentima općih sabora i u svetim kanonima.

1308 Osim toga, obnavljajući poredak sadržan u kanonima drugih časnih patrijarha, (izjavljujemo) da je carigradski patrijarh drugi poslije najsvetijeg rimskog prvosvećenika, treći je aleksandrijski, četvrti pak antiohijski, a peti jeruzalemski, naime tako da sve njihove povlastice i prava ostaju neokrnjena.

Po katoličkom brojanju tekst dođe sa 17. općeg sabora. Onog sa Grcima u
http://en.comune.fi.it/ " ...

I jos iz davnine stize poruka :

" ..." СВЕТИ АМВРОСИЈЕ ОПТИНСКИ
ОДГОВОР ЉУДИМА КОЈИ СУ БЛАГОНАКЛОНИ ПРЕМА ЛАТИНСКОЈ ЦРКВИ
(О неправедном величању паписта умишљеним достојанством њихове цркве
)














Узалуд се неки од православних задивљују постојећом пропагандом римске цркве, умишљеном самоодрицању и делатношћу њених мисионара и усрђу латинских сестара милосрђа и неправилно приписују латинској цркви ту важност, као да тобож, након њеног отпадања од Православне Цркве, ова последња није остала иста, већ има неопходност да се сједини са њом. Након строгог истраживања ово мишљење се показује као лажно; а енергична латинска делатност не само да не изазива задивљеност, већ напротив, побуђује велико сажаљење у срцима људи који добро мисле и разумеју истину.

Православна Источна Црква, од апостолских времена па до сада чува неизмењено и неповређено од новачења, како учење Јеванђелско и Апостолско, тако и Предање Светих Отаца и одлука Васељенских Сабора, на којима су богоносни мужеви, скупљајући се из целе Васељене, саборно саставили божанствени Символ Православне Вере и, објавивши га јавно целој Васељени, на сваки начин савршеним и потпуним, запретили страшним претњама свако додавање Символу, или изостављање, или измену или промену макар једног слова у њему. Римска црква је давно отпала у јерес и новачења. Још је Василије Велики изобличавао у томе неке епископе Рима, у својој посланици Јевсевију Самосатском. „Истину они не знају, и не желе да је знају; са онима који им истину објављују, они се расправљају, а сами јерес утврђују“. (Окруж. посл. § 7).

Апостол Павле заповеда да се удаљујемо од људи које је јерес повредила, и не тражити сједињење са њима, говорећи: „Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се, знајући да се такав изопачио, и гријеши; самога себе је осудио.” (Тит. 3, 10-11). Саборна Православна Црква није пар пута, већ много пута покушала да уразуми римску цркву; али ова је, без обзира на сва праведна убеђивања прве, упорно остала у свом погрепном начину мишљења и деловања.

Још у седмом веку у западним црквама родило се лажно мудровање, да Дух Свети исходи и од Сина. У почетку, против овог новог умовања устајале су и неке папе, називајући га јеретичким. Папа Дамас тако о њему говори у одлуци Сабора: „ко о Оцу и Сину мисли исправно, а о Духу Светом лажно, тај је јеретик” (Окруж. посл., § 5). То исто потврђивале су и друге папе, Лав III и Јован VIII. Али, велики део њихових наследника, заневши се правом владавине, и нашавши у томе, за себе мноштво светских користи, дрзнули су се да измене Православни догмат о исхођењу Светог Духа, упркос одлукама седам Васељенских Сабора, а такође и упркос јасним речима Самог Господа у Јеванђељу: „Који од Оца исходи”. (Јн. 15, 26)

Али, пошто једна заблуда, коју не сматрају заблудом, за собом увек вуче другу, и једно зло рађа друго, тако се и догодило са римском црквом. Тек што је успело да се јави такво лажно мудровање, да Дух Свети исходи и од Сина, тако је одмах родило и сличне њему изданке и са собом увело мало-помало друге новотарије, које великим делом противрече у Јеванђељу јасно осликаним заповестима Спаситеља нашега, као: кропљење уместе погружења у Тајни Крштења, одузимање Божанске Чаше од мирјана и употреба бесквасног хлеба уместо квасног, искључивање из Литургије божанског призивања Свесветог и Животворног Духа. То је такође увело и новине, које нарушавају древне апостолске обреде Саборне Цркве, као: уклањање крштене деце од Миропомазања и примања Пречистих Тајни, уклањање ожењених од свештенства, признавање папе за непогрешиво лице и за Христовог заменика и друго. На тај начин, разрушила је целокупни древни апостолски чин савршавања скоро свих Тајни и свих црквених одлука – чин, који је одржала најдревнија и света и Православна Црква Рима, која је тада била најчаснији део Свете, Саборне и Апостолске Цркве. (Окруж. посл. § 5, тачка 12).

Али, главна јерес римске цркве, не по суштини, већ по деловању, јесте измишљени догмат првенства, или тачније, гордо тражење власти епископа Рима над друга четири Источна патријарха. Ради ове власти, следбеници римске цркве су свог папу поставили више правила и одлука Васељенских Сабора, верујући у његову непогрешивост. Али каква је та папска непогрешивост, сведочи историја која не лаже. О папи Јовану XXIII, у одлуци Констанцког сабора, говори се: „Доказано је да господин Јован папа јесте грешник окорели и непоправљиви, био је и јесте безаконик, праведно окривљен за човекоубиство, за тровања и друга тешка злодела, који је често и упорно пред различитим великашима потврђивао и доказивао, да душа људска умире и гаси се заједно са људским телом, слично душама животиња и скотова, и да умрли никако неће васкрснути у последњи дан”. Безакоња папе Александра VI и његових синова су били толико монструозна да се, по мишљењу савременика, папа бринуо о успостављању на земљи царства сатаниног а не Царства Божијег. Папа Јулије II се постојано појио крвљу хришћана, ради својих циљева, наоружавајући један народ против другог. (Духовн. Беседа 1858 г. № 41). Постоји и много других примера о великим забудама папе; али сада није време да говоримо о њима. При таквим историјским сведочанствима и повређеношћу јеретичким учењем и папиним заблудама, да ли се паписти праведно надимају умишљеним достојанством римске цркве? Да ли праведно понижавају Православну Цркву, која своју непогрешивост заснива не на неком лицу, већ на учењу Јеванђелском и Апостолском, на правилама и одлукама седам Васељенских Сабора и девет Помесних Сабора? На овим Саборима су присуствовали богонадахнути и свети мужеви из целе васељене, и установили све оно што се тиче духовних потреба Цркве, сагласно са Светим Писмом. Да ли онда правилно поступају паписти, који ради световних циљева постављају личност свога папе изнад правила Васељенских Сабора, сматрајући свог папу непогрешивим?

Због свих наведених разлога, Саборна Источна Црква је прекинула општење са римском црквом, као црквом која је отпала од истине и од правила Саборне Православне Цркве. Римски епископи, како су започели гордошћу, њоме и завршавају. Они се напрежу да докажу да је тобож Православна Саборна Црква отпала од њихове помесне цркве. То је неистина, па чак и бесмислица. Истина сведочи да је римска црква отпала од Православне Цркве. Иако паписти ради умишљене истине, истичу да је њихова патријаршија у време јединства са Саборном Православном Црквом, међу пет била прва и најстарија; али то само због царског Рима, а не по некаквом духовном достојанству или власти над другим патријаршијама. Неправедно су они своју цркву назвали Католичанском тј. Саборном. Део се никада не може називати целином; римска црква је до свог отпадања од Православља састављала само петину јединствене Саборне Цркве. Посебно се римска црква не треба називати саборном, из разлога што је одбацила одулке Васељенских Сабора, следујући својим лажним умовањима..."

Preostali deo teksta na :



http://svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/PrepodobniAmvrosijeOptinski.htm

A sta kaze Sv.Maksim Ispovednik:
" ...После тога стадоше и Патријарх и цар и други епископи наваљивати на св. Марка, да учини неке уступке и направи неки компромис по начелу економије ради тобожњег добра државе и народа. На то им свети Марко одговараше: "Ствари вере не допуштају никакво попуштање и економију. To je као кад би казао: отсеци себи главу па иди куда хоћеш. Никада, о човече! оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи...

...У једном свом писму он је тада писао: "Кад не би било гоњења, ни Мученици не би просијали, ни Исповедници ни би добили венце и победе од Христа, и не бисвојим подвизима учврстили и обрадовали Цркву Православну...


".

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0119.htm
 
Poslednja izmena:

sita

Obećava
Poruka
73
Па папа је јеретик.
Upotrebicu reci iz tvog potpisa "utisaj strast gneva" . Mnogo je lakse ziveti i boriti se PROTIV pape, crkve, vlade,..., mnogo je teze ziveti i boriti se ZA nesto. Ako se osvrnete oko sebe videcete da je jedino ZA sta se borimo jeste da pobedimo na izborima razne vrste (i jedino tu ima konstuktivne enrgije), a onda se borimo PROTIV svega zivog i nezivog (veoma nekonstruktivno).

Hajmo konstruktivno da volimo!!!!!!!!! To je jedino cemu cemo se radovati da nam se vrati nazad!
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.547
Sta se , mozda ne zna , a moglo bi da se sazna o Papi ( i Papama ...!) :

" ... ,,Све што се догодило у источној Европи последњих година не би било могуће без учешћа папе Јована Павла Другог".

Ово је изјавио Михаил Горбачов марта 1992. године.

Римски папа је кренуо у крсташке ратове не да ослободи, већ да покори источно хришћанство. Када су крсташи освајали Константинопољ, центар источног хришћанства купао се у крви. Документи кажу да је римски папа своју моћ ширио мачем и крвљу, баш као што је то чинило Отоманско царство на овим просторима, освајајући Србију.

Спаљене куће, масакри, силовање жена, паљење цркава и пљачка, то је остало од крсташког похода на исток. За римског папу тада, то је била освета Божија над непопустљивим јеретицима. Управо тако, Ватикан је охрабривао и оправдавао злочине и политику католичке усташке Хрватске и Албанаца против православних Срба и у XX веку, и с почетка XXI века. О свему томе, јасно говори писање ватиканских листова и информације са „Радио Ватикана". Као некада римски папа, тако данас Ватикан, Света Столица, благосиља, подржава и храбри злочине над Србима и бомбардовање Србије. Папа је ћутао и 1991. и 1999. године, као и 17. марта 2004. године, када су рушене српске православне хришћанске светиње на Косову и Метохији.

1914. године, папа Пије Десети подржао је ултиматум Беча Србији. Другим речима, подржао је Немачку и Аустроугарску у намери да покори Србију. Све време Првог светског рата папа је нудио добре услуге Немачкој и Аустроугарској, до оног момента када је било очигледно да ће његове заштитнице изгубити рат. Тек онда је захтевао окончање рата, 1917. године.

Света Столица је имала одличне везе и са Лењином. Удружено су радили на уништавању православне цркве и физичком нестајању православних свештеника. Цркве су биле рушене, а свештеници убијани. Католички мисионари преплавили су Русију. Ватикан са папом Пијем Једанаестим, кренуо је у нову, модерну офанзиву на исток. Новоосноване демохришћанске странке, под диригентском палицом Свете Столице, посебно у посткомунистичком периоду, кренуле су у освајање политичке власти. У Србији данас, зато не чуди што је Батић, председник Демохришћанске странке најгласнији у тражењу разбијања државе Србије и Црне Горе и што је најјачи отворени савезник у Србији Милу Ђукановићу.

Споразумом Свете Столице и Мусолинија, дата је подршка фашистичком покрету. Пије Дванаести (1939-1958) дао је благослов Франку у Шпанији и немачком нацизму. Папа Павле Други, као ни претходни поглавари римокатолички, није се покајао нити извинио српском народу за геноцид који је почињен над њим и у Првом и у Другом светском рату. Посебно што су у тим зверствима имали улогу и католички свештеници. Познато је да је папа Јован Павле Други најавио проглашење Алојза Степинца за свеца. Степинац је био заштитник нацистичке Хрватске. Папино нехришћанско понашање је и то, што поред беатификације Степинца, никада није посетио Јасеновац, иако је више пута био у посети Хрватској. Такође, скандалозно је било је понашање овог папе када је одржао мису у манастиру Петрићевац, у време његове посете Босни и Херцеговини. Манастир Петрићевац је био, у време Другог светског рата, место масовног покоља Срба који су починиле усташе. Овај папа никада није коментарисао везу римске курије са мафијом. Веза Ватикана и светске мафије увек је била заташкавана.

Папа Јован Павле Други, а све у правцу јачања католицизма, први је промовисао идеју уједињене католичке Европе.

Озбиљан политички контакт Ватикана и Беле куће направљен је непосредно по окончању Другог светског рата. Створен је савез између Ватикана, Велике Британије и САД-а. Ватикан је одиграо једну срамну улогу, о којој је већ било речи у овој књизи у спасавању усташа и нациста у Другом светском рату.

После сусрета папе и америчког председника Регана до кога је дошло 1982. године - два центра моћи склопила су савез. То је био ђаволски савез. Рушење Берлинског зида је требало симболично да означи ново време. Империјално освајање Истока од стране Запада. То војничко и политичко освајање истока из чистог користољубља, названо борба против тероризма, заустављање хуманитарне катастрофе, заштита људских права и ширење слободе, отвориће пут продору Ватиканско - папског католицизма. Кренуо је нови крсташки рат. То је био поход Свете Столице на Православље. Папа је благословио силу. САД и Велика Британија добиле су папски благослов. НАТО је постао мач Ватикана. То је био савез духовног и световног центра моћи. Академија наука Ватикана направила је студију против наоружавања и Регановог програма названог „Рат звезда". По наређењу папе Павла Другог, ова студија је спаљена. Занимљиво је да је лабуристички лидер Тони Блер прешао у католичку веру. И данас, поред свих скандала који га прате, и војне агресије на Ирак, Тони Блер се и даље одржава на власти.

Док је комунизам био после Другог светског рата, оружје запада против Православне Цркве и националне државе, посебно када су у питању православне државе Русија и Србија након рушења Берлинског зида и нестанка комунистичких режима, секте су убрзо преузеле улогу разбијања и православне вере и Православне Цркве. Такође, ту улогу имају и којекакве тзв. хуманитарне организације и масони. На пример, римокатоличка организација „Свети Еђидио“ преузела је на себе задатак уређења политичког живота на Косову и Метохији и заштиту албанске националне мањине. Емисари „Светог Еђидија“ боравили су често од 1990. године на Косову и Метохији. Све је кренуло од решавања питања школства за Шиптаре и програма по коме ће да уче. Тако су се представници „Светог Еђидија“, одмах после Дејтонског споразума, бацили у озбиљну акцију превазилазећи питање школских програма. Првог септембра 1996. године, Слободан Милошевић потписао је уз њихову асистенцију споразум са Ибрахимом Руговом (албански католик) лидером Шиптара на Косову и Метохији. Споразум се односио на „нормализацију“ школског система. Практично, то је значило да се тадашњи председник Милошевић и писмено одриче државног суверенитета на делу српске територије насељене албанском националном мањином. Не само да је у том понуђеном школском програму било много историјски нетачних података и информација, већ су многе ствари у том програму служиле директном ширењу антисрпске пропаганде и стварању одбојности и мржње код албанске деце према Србији. Као последица тога, наравно, требало је да дође и рушење српске државе. Тај споразум са Руговом потписали су Слободан Милошевић, Горан Перчевић и Ратомир Вицо (хрватске националности).

Ватикан, у интересу ширења своје пропаганде, оснива универзитете и финансира медије. Наравно, у Ватикану постоје и они католички свештеници који се не слажу са оваквом политиком Свете Столице и који су окренути искреној хришћанској љубави према православном свету. Међутим, њихов глас тешко долази до изражаја.

Декан Католичког теолошког института у Загребу предложио је, 1993. године наравно не без знања папе, формирање аутономне „хрватске православне цркве“. То је требало да буде само реализација оне политике коју је Павелић, усташки поглавник, спроводио у време Другог светског рата, уз подршку Ватикана.

Ватикан је подржао сваки раскол у Православној Цркви. Своје акције, Ватикан изводи перфидно и бескрупулозно. Тако, на пример, специјални папин изасланик Франциско Паловинети, упутио је писмо, крајем децембра 1969. године, митрополиту црногорско-приморском, господину Данилу чији се оригинал налази у архиви митрополије, а у коме поред осталог пише:

„Свима је јасно да садашњи народ Црне Горе нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом који ето, може се рећи, потпуно изумире. Нови народ, са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је Свети Отац Папа вољан да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства... Свети Отац Папа...вјерујући да ће у вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и тај народ поврати и осамостали, као новорођенче Светог Оца Папе. Он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери. У томе Свети Отац Папа рачуна на вашу сарадњу... уз загарантовану дискрецију.".
..

Nastavlja se ...
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.547
"...У новом светском поретку и глобализацији света, Ватикан је заиста постао авангарда - зла. Папа Павле Други јавно се бори против абортуса, а практично обезвређује живот човека. За Свету Столицу постоји селективно право на живот. Света Столица је пригрлила царство земаљско и тиме се определила. Данас је Ватикан најмоћнија финансијска организација. Као партнери у ширењу глобализације света, и Вашингтон и ЦИА и Света Столица имају исти став по питању људске побуне. Они сматрају да на сваком месту побуна мора бити угушена, како ништа не би измакло контроли и заустављању њиховог плана. За разлику од католичке Пољске, некадашњој Југославији наметнут је распад у крви, и то није случајно. После свих ратова, католички простор се ширио и постајао етнички очишћен од Срба. Посебно је то било изражено од 1941-1945. године и у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и у рату од 1991-1995. То се догодило и након НАТО бомбардовања на југу Србије Косову и Метохији. После сваког злочина над Србима, Ватикан би очинском љубављу и раширених руку пригрлио злочиначки државни апарат Хрватске. Данас се посебно инсистира на поништавању Дејтонског споразума и уништењу Републике Српске и поновном стварању унитарне БиХ. Разлог је следећи: једино самостална Република Српска може да сачува себе, српски народ и своју територију. Уколико би РС била у унитарној БиХ, у некој следећој „Олуји" хрватских бојовника, нестало би и Републике Српске и српског народа на простору БиХ.

Сада, после завршеног ђаволског посла, папа и Света Столица покушавају променом реторике да се дипломатским путем приближе Српској православној цркви и Београду. То зову ширењем екуменизма. То је смртоносни загрљај римске цркве. Римокатоличку цркву многи сматрају светским диктатором и тихим тиранином.

Римокатоличка јерархија данас на Косову и Метохији води активну кампању негирања историјских чињеница. Римокатоличка црква на Косову и Метохији шири пропаганду да су православни Срби дошљаци на Косову и Метохији, а да су српске цркве и манастири у ствари римокатолички. Ова пропаганда је и разлог што се често данас чује, чак и од стране УНИЦЕФ-а, да су уништене хришћанске светиње или византијске светиње, а не како јесте, српске православне светиње. Затире се чак и реч српско. Наравно, то је још један вид геноцида, духовног геноцида под командном палицом Свете Столице и Ватикана.

Папа Бедедикт XVI поручио је да ,,мора увек бити јасно да једна Света католичка и апостолска универзална црква није сестра, него мајка свим црквама".

Западна штампа објавила је да је Рацингер био припадник Хитлерове омладине.


Извор:,,Косово и Метохија од државе до логора: Како победити глобализам“, Хвосно, Исток: ДК ,,Свети Сава“; Косовска Митровица; Градска библиотека ,,Вук Караџић“; Чачак: Прва српска издавачка комуна ,,ДИС“; Никшић: ,,Вишњић-Подуровић“, 2005."

Sa:
http://forum.verujem.org/index.php?topic=18512.15

Da li ce mo i dalje da budemo "odlicni ponavljaci svoje sopstvene istorije ili ..." ?

Da li treba da "izmolimo sve svete" iz "Zitija Svetih" da se i oni prvo "preobrate u neko novo lice " ili ce mo da poradimo malo vise na sebi i u sebi , a sve u znoju lica svog ...?
 

Kamael

Buduća legenda
Poruka
39.610
Moja baka je imala penziju 4 konvertibilne marke,kad je dolazio Papa u RS, odbili su joj dve tako da je tog meseca imala penziju 2 km.Sto se mene tice ako dolazi u Srbiju neka dodje,ali neka troskove doceka placaju oni koji ga zovu u goste a ne penzioneri.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.788
М. Вујанић: Објава Ограђивања!



петак, 08 април 2011 06:09

Г-дин Мирослав Вујанић из Митрополије Дабробосанске објавио је своју одлуку о Oграђивању тј. Oдељивању (η Αποτείχιση), због екуменистичке јереси.
Претходних дана сведоци смо истоветних чињења и у другим Помесним Црквама (Грчкој и Руској), где су Православни верници и клирици због јереси екуменизма, коју проповедају и у којој учествују многобројни Епископи, на основу 15. Канона Прво-Другог Сабора у Цариграду одлучили да се ограде од тих Епископа и њихових клирика, тј. да прекину општење са њима.



Отворено писмо свим свештеницима, свештеномонасима – служитељима олтара Христова и свом монаштву Митрополије дабробосанске, али и све Србске Православне Цркве Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!
Драги оци, свештеници Једне Свете Саборне (Православне) и Апостолске Цркве, помози вам Бог и благословите. Овим обраћањем немам намјеру да вас питам низашта друго, осим за исправно учење и исповиједање вјере православне, коју нам преко својих Апостола и Светих Отаца, а кроз Цркву Православну остави сам Господ и Спас наш Исус Христос.


Драги оци, јесмо ли ми Срби, потомци Светог Симеона и Светог Саве, народ који је кроз цијелу своју историју тешко страдао од јеретика, а прије свих од римокатолика латина и то само зато што је православан? Ако савјести имамо и истину говоримо, одговор на горе постављено питање може бити само један: да, ми смо Срби, потомци Светог Симеона и Светога Саве, народ који је кроз цијелу своју историју увијек и тешко страдао од јеретика, а прије свих од римокатолика латина и то само зато што је православан.


Драги оци, да ли се икад у историји рода нашег десило да је србски патријарх, владика, свештеник или човјек црквено општио, молио се и празновао са римокатолицима латинима или неким другим јеретицима? Ако савјести имамо и истину говоримо, одговор на ово питање може бити само један: никад у историји рода нашег и Цркве Србске ни један Србин православни, био он патријарх, епископ, свештеник или прост човјек, није црквено општио, нити се заједно молио и празновао са римокатолицима латинима, као ни са другим јеретицима.
Наш отац Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, због историјских је околности био „крштен“ у католичкој „цркви“, али кад је спознао истину православну, никакве даље околности га нису спречиле да остави римокатоличко-латинску лаж и да се крсти у Цркви Православној. Због таквог разобличења римокатоличке лажи и ревновања за веру православну, он и све потомство његово до данашњих дана трпи нападе од латина. Због такве ревности у вери православној Господ га посвети! Треба ли нам бољи примјер? Свети Отац наш Сава Равноапостолни, на чију молитву је Господ и мртве васкрсавао, цијелог свог живота јасно је упозоравао народ србски на то ко су римокатолици латини и заповиједао да их се, као јеретика чувамо, а за све будуће генерације Срба оставио је јасан путоказ, рекавши: „Срби, народ мој – Христови су, а не папини!“

Али не само Свети Симеон и Свети Сава, него и сви Свети Оци Цркве Православне, као и сви свети преци наши, римокатолике латине су сматрали јеретицима, са којима не може бити никакавог црквеног заједничарења, општења, ни празновања. Тако Свети Марко Ефески о латинима каже: „Јасно је да су они (латини) јеретици јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу – хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике...“ „Оно што се тиче Цркве никада се не може разрешити путем компромиса...“ „Ми смо одбацили латине ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима...“


Од самог оснивања Црква Христова трпи нападе и непријатељства, али, ипак, од свих најопаснији су они напади који од лажних учитеља и лажних пастира долазе подмукло из саме Цркве. Да би Цркву и вјерни народ оградили од таквих лажних учитеља (јеретика) и њихових лажних учења (јереси), Свети Оци на Светим Саборима Духом Светим донеше црквена правила, Свете Каноне, који упућују, опомињу, али и предвиђају казне за све непослушне, а нарочито за оне који преко лажних учења, тј. јереси у Цркву уносе немире, свађе и раздоре. Поменућемо само неке од Светих Канона:
10. правило Светих Апостола: „Ко се заједно са одлученим, макар у кући молио буде, нека се одлучи“
45. правило Светих Апостола оштро санкционише преступнике, прописавши: „Епископ или презвитер или ђакон који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи, ако им пак, допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне“
У 33. правилу Лаодикијског Сабора се каже: „С јеретицима или расколницима не смије се заједно молити“
А 38. правило Лаодикијског Сабора каже: „Не смије се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју“
6. правило Лаодикијског Сабора каже: „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси, да улазе у дом Божији“


Из свега неколико горе побројаних Светих Канона јасно се види да је за све православне епископе, свештенике и мирјане свако црквено, молитвено и празнично општење са јеретицима строго забрањено, и за такве тешке преступе су предвиђене најстроже црквене казне – за епископе и свештенике свргнуће до одлучења, а за мирјане одлучење. О великом греху скрнављења православних храмова и сходно томе строгој казни којој подлежу поједини епископи због увођења римокатоличких бискупа у олтаре православне (случај са „митрополитом дабробосанским“ Николајем у Саборној цркви у Сарајеву) излишно је и говорити.


Ако све горе наведено прост народ још и не зна (а даће Бог да сазна), Ти, оче, треба да знаш. Да, оче, Ти си дужан да знаш шта православнима преко Светих Отаца и Светих Канона заповиједа Света Црква. Ако, ипак, кажеш да не знаш или да ниси знао, наводим Ти ријечи поуке и опомене Преподобног Серафима Саровског: „Доћи ће вријеме кад ће се под изговором црквеног и хришаћанског прогреса, а да би се угодило потребама овога свијета, измијенити и изврнути Свети Канони и догмати (учења) Свете Цркве, заборављајући да они имају начела самог Господа Исуса Христа, који је научио Своје ученике Свете Апостоле и давно им указао о стварању Цркве Христове, као и о њеним правилима. Све оно што је примила и пригрлила Света Црква треба да буде драгоцјено хришћанском срцу. Што је установила Црква на Седам Васељенских Сабора – испуњавај. Тешко ономе ко би једну ријеч додао или одузео“.
./.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.788
Ријечи светога јасно указују на то да нико – ни појединац, ни сабор епископа не може да мијења оно што је једном за свагда на Светим Саборима установила Света Црква. Сходно томе, никаква одлука, нити наредба, било усмена или писмена, од стране било кога, па и надлежног епископа, не може православне хришћане, тим прије свештенике натјерати да крше Свете Каноне, да газе Свето Предање и да тако урушавају Цркву Христову. Јер свети заповиједају: „Нека нико не господари у нашој вјери – ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само – једини Бог, Који нам је кроз своје ученике и предао ту вјеру“ (Свети Марко Ефески). Па Те стога питам, оче: зашто својим општењем са јеретицима Ти кршиш Свете Каноне и тако се дижеш против Светих Отаца, Свете Цркве Христове и самог Бога? Зашто чиниш (не)дјела која никад нико од наших светих предака ни у каквим животним ни историјским околностима није чинио, и тако вређаш све претке наше и све мученике православне? Шта је то, оче, тебе везало и свезало па те гони да, кршећи Свете Каноне, народ србски наводиш на саблазни, међусобне свађе, расколе, те да тако себе, своју паству, своју породицу водиш у пропаст, погибију и вјечну смрт?


И о савјести да вас питам. Кад се молите заједно са „браћом из сестринске вам цркве папине“, да ли поменете и све невине мученике србске, који су уморени само зато што су били православни?! Да ли уз Србске Новомученике поменете и њихове кољаче усташе Павелића, Артуковића, Францетића, Будака, фра Мајсторовића, којима ти исти „ваши пријатељи зајудничари“ држе помене? Да ли заједно са Јасеновачким Новомученицима поменете и Степинца, духовног вођу НДХ, којег „ваши самолитвеници“ из папинске цркве проглашавају блаженим (светим)? Оче, да ли се заједно помолите и за оног претходног папу, који је први тражио да се у овом посљедњем рату бомбардују Срби у Босни и Херцеговини и Србији, и највише инсистирао на томе?


Питање и за Вас, оци – свештеници, свештеномонаси и монаси који нисте црквено општили, заједно празновали, нити се молили са јеретицима, али прећуткујете ово свејеретичко екуменистичко зло, које преко страних и домаћих слугу Новог свјетског поретка на наш народ просипају Ватикан, масони и хазарија: ко вам је заповиједио да ћутите кад се јерес проповиједа? Ко вам је рекао да се о лажи не говори и да се народ не упозорава? Знате ли ви да онај ко прећуткује јерес и пропушта лаж саучествује у њиховом ширењу? Зашто јавно, јасно и србски гласно не обзнаните народу своме, томе стаду светосавском које лута у магли и мраку полуобавјештења и лажи, какав је ваш став о (не)дјелима екумениста у Србској Православној Цркви?


Да ли србски православни свештеник, свештеномонах, монах и прост човјек, док му вјеру кваре и док народ његов воде на жртвеник непомјанику преко тајног и лукавог јединства са јеретицима, а све с циљем успостављања Антихристове вјере Новог свјетског поретка, треба да ћути, „мудро“ држећи своја уста затворена? У временима кад се вјера напада не смије се ћутати, а један од највећих стубова православља Св. Григорије Богослов каже: „Ћутањем се издаје Бог“.


Екуменизам је свејерес – каже Свети Јустин Ћелијски, а „Патријарх“ Иринеј отворено проповиједа да је он екумениста, дакле свејеретик. Јесте ли Ви, оци драги, у духовном сагласју и јединству са Светим Јустином Ћелијским или са „Патријархом“ екуменистом Иринејем?


О учешћу у прослави јеретичких и паганских празника све су рекли Свети Апостоли. 71. Апостолско Правило гласи: „Ако неки хришћанин принесе јелеј у храм пагански, или у синагогу јудејску и на њихов празник запали свијећу: да буде одлучен од општења црквеног. Сви смо свједоци како „Патријарх србски“ Иринеј јавно погази учење Господа Исуса Христа, које нам Он остави преко Светих Апостола. И сад, јесте ли Ви, оци, у послушању таквом „Патријарху“ Иринеју, или сте у Духу Светоме у послушању Светим Апостолима и преко њих самом Господу Исусу Христу? Кажите својим чедима, својој пастви, народу србском може ли се бити у послушању и Апостолима и паганима и може ли се служити и Богу и мамону? Добро знамо шта нам се кроз Свето Писмо заповиједа: „Не упрежите се у исти јарам са невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерник са невјерником? И какво је слагање храма Божијег са идолима?” (2. Кор. 6, 14-16).
Много је питања, оци. Има ли одговора? Уколико сад у овом свијету прећуткујете одговоре на горе постављена питања, на Страшном Суду Христовоме неће бити могуће прећутати ништа.


Данас, у вријеме подмуклих и жестоких напада који на светоотачко учење и саму Цркву Христову долазе управо из саме Цркве, ћутање и неутралност се не могу сматрати врлинама, нити правдати православном икономијом, јер је више него јасно да таква икономија-ћутологија или неутралност иду на руку само вуковима у јагњећим кожама који су се увукли у СПЦ. Свети Николај Србски каже: „Неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи неутралност значи помагање злу. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: 'Ко није са мном, против мене је'. Они који нису ни врући ни хладни, дакле неутрални, Њему су одвратни. Бити неутралан, није одлика србског народа.“


Или ћемо бити Срби, људи Христови, или ћемо бити екуменистички одроди и слуге папине и Антихристове. Или ћемо служити Богу и роду своме, или ћемо служити ђаволу и слугама његовим. Два господара служити не можемо! Свако има могућност да бира за себе и треба мислити како ћемо стати пред Христа, Светог Саву и пред сав мученички народ наш поклан са благословом Ватикана и побијен са благословом Новог свјетског поретка у посљедњем бомбардовању.


Драги оче,
Као човјека и као ближњег свога, ја Те волим и увијек, и дању и ноћу, Ти стојим на располагању. Оче, као истинског свештеника Цркве Православне и као истинског служитеља олтара Христова, ја Тебе требам и као највишег госта и као самог свеца ја Те примам у свој дом! Али Христа ради, Светих Отаца ради, Светих Јасеновачких Новомученика ради и ради свих побијених мученика православних од руке јеретичке, пред Богом и пред људима сад ти кажем: оче, докле год се молиш и празнујеш заједно са римокатолицима латинима и другима јеретицима; докле год лукаво ћутиш о сваком екуменистичком свејеретичком злу које од папе, хазарије и Новог свјетског поретка удара на Цркву Светосавску и народ наш; оче, докле год Ти је пречи владика којем је католички папин бискуп ближи од Светих Отаца, од Светог Саве, од твоје пастве, од србске сиротиње и од покланих Срба по јамама балканским…
Оче, све дотле док саучествујеш у свим горе побројаним екуменистичким антиправославним, антисрбским (не)дјелима, било директно – учешћем, било индиректно – ћутањем, мени, оче, од тебе не треба ништа – ни освећење водице, ни резање славског колача, ни крштење, ни опело. Ништа ми од Тебе, као таквог свештеника, не треба, нити Те у кућу примам, па како Бог да и мени и Теби!
С друге стране, оче, чим оставиш свејерес екуменизма и поново прихватиш једину истиниту вјеру православну, онако како нам је Свети Оци предадоше и ја, оче, Тебе прихватам. Или Ватикан и екуменизам, или ја, твој Србин. На Теби је.

Опрости, Господе, многрешном народу Твоме србском и одржи нас чврстим и непоколебљивим у Твојој вјери православној, по ријечима оца нашега Светог Јустина Ћелијског: „Хвала чудесном и чудотворном Господу моме Сладчајшем: ничега се не бојим јер стојим у слободи којом ме Христос ослободи: у слободи од страха, у слободи од смрти, у слободи од пакла, у слободи од ђавола. Свега се тога не бојим: ни страха, ни пакла, ни ђавола – све је то мртво пред Господом мојим, за Кога живим и за Кога свом душом, свим срцем, свим бићем стојим“.
Господе Исусе Христе, Сине Божји, молитвама Светог Саве, Светих Јасеновачких Новомученика и свих светих православних мученика страдалих у сва времена од руке јеретичке, одржи нас на путу Истине и правовјерја, уклони од нас сваки утицај јеретичких лажних учења, која се народу твоме србском подмећу преко свезла глобализма и свејереси екуменизма и помилуј нас грешне. Амин.


На Крстопоклону Недјељу, љета Господњег 2011.
Мирослав Вујанић
Пале – Романија, Митрополија дабробосанска
Босна и Херцеговина, Светог Саве дједовина

*****************************************
:cool::cool::cool:
 

Sergian

Poznat
Poruka
9.430
I sta sada sa ovim?...Odvaja se od SPC?...A kada smo se mi (IPH, ziloti) odvojili jos pre 15-20 godina, vi ste se nama rugali, pljuvali po nama iz sve snage!..
I govorili nam: "Borite se iznutra, kao mi sto se borimo!"
A mi vam lepo govorili da ta "borba iznutra" nema nikakvog smisla a vi dalje po nama bacali i drvlje i kamenje!! ..
A sto jos ne ostanete unutar SPC, pa se i dalje borite iznutra, a?..:lol:

I sto cuti sada vl.Artemije i njegove pristalice?...
Sad moze da se poziva na 15.pravilo Prvo-Drugog Carigr.Sabora a kada smo mi to govorili - vama je to smetalo jer smo mi "sekta".
Eto vam sada vasa "Majka Crkva" (SPC) koja i vas naziva "sektom"..:cool:

A vi iz SPC da se pokrijete ushima i da cutite. :mazi:
Sad se pozivate na razne kanone koje Artemiije krshi po vama, a kada smo mi ukazivali na kanone koje vi krsite - vi ste govorili: "Pustite ziloti kanone, to je samo forma, gledajte na sustinu, na ljubav!"..
Pa, gledajte i vi na sustinu pa primite Artemijevu "sektu" pod vase skute kad ste primili pod te skute i oko 350 drugih sekti iz Svetskog saveta crkava (SSC).
Nek sada i Artemijeva sekta bude jedno od grancica na vasem drvetu ekumenizma (teorije grana).:)
 
Poslednja izmena:

Caliburn

Poznat
Poruka
9.660
I sta sada sa ovim?...Odvaja se od SPC?...A kada smo se mi (IPH, ziloti) odvojili jos pre 15-20 godina, vi ste se nama rugali, pljuvali po nama iz sve snage!..
I govorili nam: "Borite se iznutra, kao mi sto se borimo!"
A mi vam lepo govorili da ta "borba iznutra" nema nikakvog smisla a vi dalje po nama bacali i drvlje i kamenje!! ..
A sto jos ne ostanete unutar SPC, pa se i dalje borite iznutra, a?..:lol:


Eto vam sada vasa "Majka Crkva" (SPC) koja i vas naziva "sektom"..:cool:

A vi iz SPC da se pokrijete ushima i da cutite. :mazi:

Eto ti ga na, dođe maca na vratanca, ko se to ukakio i slični fazoni iz jaslica... :hahaha:

... a tek koliko me uveseljava "smejala se kuka krivom drvetu" stav kada jedna hrišćanska sekta proziva drugu hrišćansku sektu za sektašenje, iako je samo hrišćanstvo samo sekta judaizma.

Ovo je bolje od popodnevne šetnje. :ok:
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.788
14. 05. 2011. 14:08h | R. Lončar - Vesti

Rusi ne daju papi u Niš?



Mada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne žele da isključe mogućnost dolaska poglavara Rimokatoličke crkve u Srbiju na proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta, papa Benedikt XVI najverovatnije neće videti Niš 2013. godine. U SPC nema konsenzusa da se papi uputi poziv, a i Ruska pravoslavna crkva razmišlja da li bi bio mudro da se svi pravoslavni verski poglavari prvi put zajedno sretnu sa Racingerom na toj proslavi.


Preneo SPC poruku Kirila: Ilarion sa patrijarhom Irinejom​




Posle nedavne posete Beogradu šefa ruske crkvene diplomatije mitropolita Ilariona Alfejeva, u javnost je procurilo da je on vrhu SPC preneo "njet" ruskog patrijarha Kirila u vezi sa pozivom papi.


Patrijarh srpski Irinej je nastojao da to demantuje rekavši da "nije tačno da Patrijaršija u Moskvi smatra da nije vreme za susret svih pravoslavnih poglavara sa papom" i dodao da je to "još u razmišljanju ruskog patrijarha", što je "potvrdio i mitropolit Ilarion".

- Ruska crkva još razmišlja. Naša je želja bila da taj događaj proslavi cela crkvena zajednica, pa razume se među njima i rimski papa. To ne znači stupanje u jedinstvo i zajednicu nego jedan običan skup, da vidimo kakva nam je sadržina u 17 vekova iza nas i da sagledamo šta bi trebalo da činimo u budućnosti. To je dobra želja, dobra namera, a koliko će to biti realizovano ostaje da vidimo - rekao je medijima patrijarh srpski Irinej.

Pošto Moskovska patrijaršija za sada ne blagosilja potencijalni susret, u srpskom episkopatu smatraju da će Svetom arhijerejskom saboru, koji treba da počne 16. maja u Beogradu, biti lakše da zauzme stav.

- Bez obzira na to što SPC odlučuje samostalno, mi treba da vodimo računa o gledištima sestrinskih pravoslavnih crkava, posebno ruske koja je najmnogoljudnija i najmoćnija u pravoslavnom svetu - ukazuje jedan od članova Sabora.

Neki su mišljenja da postizanje konsenzusa u vezi sa pozivom papi "opterećuje i činjenica da Vatikan ne iskazuje spremnost da se kritički odredi prema ulozi katoličkog sveštenstva u ratnoj prošlosti".

Uz podsećanje na naklonjenost carigradskog patrijarha Vartolomeja prema Vatikanu, pojedini episkopi ne isključuju mogućnost da u vrhu SPC za dlaku prevlada "jaka fanariotska struja", ali i da to ne znači da bi papa došao.

- Vatikan ne bi sebi dozvolio bruku da papu u Srbiji dočekaju samo oni episkopi iz eventualno tesne natpolovične saborske većine koji bi glasali za njegov dolazak, a da ga svi ostali ignorišu - smatra sagovornik "Vesti" iz vrha SPC.

Kada je reč o vatikanskom protokolu, kako objašnjavaju rimokatolici, da bi papa došao neophodno je da SPC, kao vodeća Crkva, zajedno sa državom Srbijom uputi zvanični poziv ili da se SPC izjasni da nema ništa protiv uz garanciju da će se srpski patrijarh sastati sa papom na tlu Srbije. Bez tih uslova, prema vatikanskim pravilima, papa ne odlazi u posete stranim zemljama.


Protestna nota zbog Stepinca


Imajući u vidu poslednji zaokret u odnosu na nagoveštaje da je papa na korak do Niša, među pojedinim vladikama pojavila se neformalna inicijativa za izlaznu strategiju u vidu protestne note papi zbog njegovog najavljenog hodočašća na grob kontroverznog hrvatskog kandidata za sveca - blaženog kardinala Alojzija Stepinca, u okviru papine posete Zagrebu 4. i 5. juna. O eventualnom upućivanju protesta Vatikanu očekuje se da konačnu reč kaže Sveti arhijerejski sabor na predstojećem majskom zasedanju.


Daju Vatikan za put u Moskvu i Beograd


Budući da na prostore današnje Srbije i Rusije do sada nije dolazio nijedan papa, među sveštenstvom i u ruskoj i u srpskoj crkvi odavno kruži pošalica da bi svaki papa "dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd", jer tako bi bilo potvrđeno staro vatikansko pravilo da je "katoličko tlo svuda gde stupi papina noga", što za Vatikan, dugoročno gledano, nije bez značaja. Intrigantno je takođe da je Benedikt XVI iz svoje zvanične titule izostavio deo koji kaže da je on "patrijarh zapada", a stavio deo da je "univerzalni pontifeks", odnosno "poglavar".
 

Livingstone

Poznat
Poruka
9.273
Na jubilej svakako treba da dodje i papa a sigurna sam da nece da dodje sa vojskom i da nas porobi.:cool:
Ne razumem dramu oko dolaska na proslavu koja se tice i rimokatolika.
To je praznik za sve hriscane i one koji bi to hteli da budu (bez obzira na to koliko im uspeva i bez obzira na to koliko je njihova crkva u istoriji bila ili ne apostolska).
U pitanju je proslava.
A pregvori sa papom su vec drugo pitanje .
Nekima u Nisu smeta i krst koji se gradi,drugima papa, a sve to zajedno nema veze sa hriscanstvom.
Treba da budemo ponosni sto ce NIs biti centar hriscanskog sveta tog dana, a ne da pravimo bespotrebnu tenziju.
 
Poslednja izmena:

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429
I sta sada sa ovim?...Odvaja se od SPC?...A kada smo se mi (IPH, ziloti) odvojili jos pre 15-20 godina, vi ste se nama rugali, pljuvali po nama iz sve snage!..
I govorili nam: "Borite se iznutra, kao mi sto se borimo!"
A mi vam lepo govorili da ta "borba iznutra" nema nikakvog smisla a vi dalje po nama bacali i drvlje i kamenje!! ..
A sto jos ne ostanete unutar SPC, pa se i dalje borite iznutra, a?..:lol:

I sto cuti sada vl.Artemije i njegove pristalice?...
Sad moze da se poziva na 15.pravilo Prvo-Drugog Carigr.Sabora a kada smo mi to govorili - vama je to smetalo jer smo mi "sekta".
Eto vam sada vasa "Majka Crkva" (SPC) koja i vas naziva "sektom"..:cool:

A vi iz SPC da se pokrijete ushima i da cutite. :mazi:
Sad se pozivate na razne kanone koje Artemiije krshi po vama, a kada smo mi ukazivali na kanone koje vi krsite - vi ste govorili: "Pustite ziloti kanone, to je samo forma, gledajte na sustinu, na ljubav!"..
Pa, gledajte i vi na sustinu pa primite Artemijevu "sektu" pod vase skute kad ste primili pod te skute i oko 350 drugih sekti iz Svetskog saveta crkava (SSC).
Nek sada i Artemijeva sekta bude jedno od grancica na vasem drvetu ekumenizma (teorije grana).:)
:ok::ok::ok:

Јер није могуће потпуно учити реч истине ако неко мисли да има праву веру, а не руководи се божанским канонима.
+Св.Теодор Студит+, Писмо I,30 (РG 99:1005D)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.