I Meksiko.
Nije ni bilo reč o stavu Vatikana, već o pitanju da li
ogromna većina katoličkih država priznaje Kosovo, a što jednostavno nije tačno.
P. S. Nije tema, no inače, uticaj Vatikana u Latinskoj Americi značajniji je nego u Evropi. Ne samo u kontekstu verskih fanatika; tamo i komunisti pre ili kasnije postanu vernici (i to žele što tešnje odnose sa Vatikanom). Fidel Kastro je u poslednjoj fazi bio pobožan čovek koji je prigrlio papu Jovana Pavla. Uticaj Vatikana u Evropi dosta je sužen; papa je potrošio 2007. godine sredstva i pokušavao da ugradi barem figurativno Boga ili tako neke religijske odredbe u lisabonski proces, ali nije uspeo i žestoko je iskritikovao sekularni (da ne kažem gotovo ateistički) pristup EU. To možda zvuči ovde neobično jer imamo na umu istorijsko iskustvo i nemamo toliko dodira sa tim svetom danas da ga sa unutrašnje strane upoznamo, ali nije situacija takva kako se kod nas pomalo mitološki posmatra, sa moćnim rimskim episkopom koji sinhronizovano deluje sa protestantskim Vašingtonom.
Poglavar RKC se mogao zaratiti sa po sveta, preteći ekskomunikacijom u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova, ali niti mu je to sa njegovog položaja u 21. veku mudar potez, niti je realno politički jer se tu opet vraćamo na onu ambasadorovu
ne mogu Rusi biti veći Srbi od Srba.
