Papa Franja dozvoljava blagoslov homoseksualnih parova - pod određenim uslovima

Iako sam stavio link ipak ovo treba preneti jer se radi o detaljnije analizi:

Vatikan i istopolni parovi: dali blagoslovljeni ili ne?

Papa Francisko odobrio je Deklaraciju Dikasterijuma za doktrinu vjere koja dopušta blagoslov istopolnih parova, i istovremeno to zabranjuje da se naziva sklapanjem braka. Pokušajmo riješiti ovu zabunu.

Na praznik sv. Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, po julijanskom kalendaru, papa Francisko odobrio je doktrinarnu deklaraciju Fiducia supplicans koju je sastavio Dikasterijum za doktrinu vjere. U predgovoru dokumenta stoji da je sastavljen u kontekstu odgovora ovog Dikasterijuma na „dubia”, tj. pitanja o blagoslovu istopolnih zajednica, koji je Dikasterijum objavio 2021.god. Taj je odgovor bio negativan, tj. Dikasterijum je proglasio nemogućnost takvog blagoslova. Godine 2023. papa Francisko objavio je odgovor na posljednju „dubiu” koju su neki kardinali postavili papi. Više o tim dubijama možete pročitati u članku „Pet dubia i pet odgovora pape Franje“. Jedna od tih „dubija” ticala se upravo mogućnosti blagoslova istopolnih zajednica. Papa je odgovorio izbjegavajući jasan odgovor. S jedne strane deklarisao je nepromjenjivost tradicionalnog pogleda na brak, a sa druge je krenuo u rasprave u stilu „ko smo mi da sudimo”. Ovaj je pristup sada sadržan u deklaraciji Fiducia supplicans.

Pitanje istopolnih zajednica nije glavna tema ove Deklaracije. Ona je posvećena proučavanju pojma „blagoslov” kao takvog. Analiziraju se različiti aspekti, oblici, značenja, obredi, liturgijsko značenje blagoslova i tako dalje. I u tom kontekstu pominje se pitanje blagoslova istopolnih parova.

Deklaracija Fiducia supplicans sasvim je jasna i nedvosmislena u svojoj privrženosti tradicionalnom pogledu na brak. „Crkva nema ovlašćenje da blagosilja zajednice između lica istog pola”, kaže paragraf br.5 deklaracije. I to nije jedina takva izjava. Paragrafi 4-6 navode da su „obredi i molitve koji bi mogli stvoriti zabunu, između onoga što čini brak” i “onog što je u suprotnosti s njim” neprihvatljivi. Niti jedan postupak sveštenika ne može se tumačiti na način da se „brakom priznaje ono što nije brak”. Takođe se navodi da prema „vječnom katoličkoj doktrini” zakoniti mogu biti samo seksualni odnosi između muškarca i žene u kontekstu braka. Odnosno, deklaracija Fiducia supplicans jasno kaže da se brakom može smatrati samo zakonita zajednica između muškarca i žene.
 
Postoje različiti blagoslovi

Značajan dio Deklaracije posvećen je pojašnjenju što je to liturgijski blagoslov. Ovdje opet vidimo izjavu da istopolne zajednice ne mogu dobiti takav blagoslov.

„Kad se posebnim liturgijskim obredom zaziva blagoslov na određene ljudske odnose, potrebno je da predmet blagoslova može odgovarati Božjim namjerama, upisanim u stvaranje i potpuno objavljenim od Hrista Gospodia. Iz tog razloga, budući da je Crkva oduvijek moralno dopuštenima smatrala samo one polne odnose koji se odvijaju unutar braka, ona nema moć zazivati svoj liturgijski blagoslov onda kada to na neki način može dovesti do stanovite moralne legitimacije zajednice koja pretenduje da bude brak, ili vanbračne seksualne prakse,” kaže paragraf 11.

I onda, prema najboljim tradicijama latinske sholastike, ispada da uz liturgijski blagoslov može postojati i teološki i pastoralni. I tu počinje zabava. Ispada da je jedna stvar blagosiljati kao dio liturgijskog rituala, a druga jednostavno blagosiljjati one koji pokažu da im je „potrebna spasonosna Božja prisutnost”. A ovo „drugo” izražava „molbu za Božju pomoć, poziv da se živi bolje”. A Deklaracija, bez imalo oklijevanja, izjavljuje da je ovaj blagoslov „izvan liturgijskog okvira”, što znači da se može smatrati „u području veće spontanosti i slobode”.

Autori Deklaracije kažu da može postojati i obični blagoslov kao svojevrsni čin vjerske etike, kao npr. „narodne pobožnosti”. Postoji „nekoliko slučajeva u kojima ljudi spontano traže blagoslov, bilo tokom pokloničkog putovanja, u svetilištima ili čak na ulici kad sretnu sveštenika, a ti su blagoslovi namijenjeni svima; niko ne može biti isključen iz njih.”
 
Zamislimo situaciju: neki sveštenik ide ulicom, prilaze mu dva mladića istog pola, ponizno sagnu glave, sklope ruke i kažu: blagoslovi, oče. Naravno, otac će ih osjeniti znakom krsta na katolički način, a možda čak i izmoliti kratku molitvu.

Naravno, prije toga im neće postaviti pitanje: dragi moji, niste li vi gejevi? Takođe, neće saznati njihovo moralno stanje i prisutnost drugih grešnih trenutaka u njihovim životima. Razumijevajući sve ove tačke, autori Deklaracije Fiducia supplicans kažu da se takav blagoslov „nudi svima bez traženja bilo čega”, a davanje takvog blagoslova „ne bi trebalo zahtijevati prethodnu moralnu besprijekornost” molilaca kao preduslov.

To jeste, najokorjeliji grešnik može da zatražiti takav blagoslov i da ga primi. To se nipošto neće smatrati odobravanjem, od strane Crkve, njegovih mogućih grijeha i poroka.

Sve se to čini tačnim, ali pažljivi čitatalac Deklaracije već u ovoj fazi može da shvati kuda sve to ide. Prvo su govorili da liturgijskog blagoslova može biti kad Crkva nešto nedvosmisleno odobrava. Zatim su rekli da pastoralni blagoslov može biti kada se čovjeka ne pita o moralnom karakteru, nego ga se jednostavno blagoslovi da mu dođu sva dobra. I onda se preduzima sljedeći korak: što ako ljudi zatraže takav pastoralni blagoslov, ali pritom izjave da su istopolni par? Šta treba da učini sveštenik? Da odbije, da povuče ruku podignutu za znak krsta? Da kaže: pošto si takav i takav, onda za tebe nema nikakve milosti? Pa, naravno, implikacija je da on to ne može da učini. Uostalom, to nije nikakav obred, pogotovo liturgijski. Tako-tako, jednostavna manifestacija narodne pobožnosti.

Istodobno, vješti vatikanski psiholozi ocrtavaju idiličnu sliku takvog istopolnog para; da su oni „iako u zajednici koja se nikako ne može uporediti s brakom, spremni povjeriti se Gospodiu i Njegovom milosrđu, pozvati Njegovu pomoć i krenuti prema boljem razumijevanju Njegovog plana ljubavi i istine.”

Zar to nije prelijepo? Mi smo jadni slabi grešnici, ne pretvaramo se da smo dobri, ali želimo se povjeriti Gospodu i njegovom milosrđu; zar ćeš nas stvarno odbiti?
 
Sljedeći paragrafi Deklaracije stavljaju još veći naglasak (pritisak) na sažaljenje.

Naprosto do suza. Tako se u paragrafima 31-41 kaže da takav pastoralni blagoslov otvara mogućnost milosrđa i nebeskih blagoslova za takve parove, te je znak za one koji, „prepoznajući sebe u nepovoljnom položaju i kojima je potrebna Njegova pomoć, ne pretvaraju se da legitimišu sopstveni status, ali traže da sve što je istinito, dobro i ljudski vrijedno u njihovim životima i odnosima bude obogaćeno, iscijeljeno i uzdignuto prisutnošću Duha Svetoga.”

I tako, iz Deklaracije Fiducia supplicans dolazi se do zaključka da je istopolne parove moguće blagosloviti, čak i da se moli za njih, sve dok se to ne tumači kao liturgijski blagoslov. „U kratkoj molitvi koja prethodi ovom spontanom blagoslovu, rukopoloženi službenik može da moli za ljude da imaju mir, zdravlje, duh strpljivosti, dijaloga i uzajamne pomoći, ali takođe i Božje svjetlosti i snagu da u potpunosti vrše Njegovu volju”, kaže paragraf 38. A u sljedećem odlomku ponovo postoji upozorenje da se ovaj blagoslov „nikada ne bi trebao davati istovremeno sa, ili čak u vezi, sa ceremonijama građanskog zajedništva. Niti da se treba izvoditi koristeći bilo kakvu haljinu, geste ili riječi prikladne za vjenčanje.” Odnosno, ako homoseksualni par dođe u običnoj odjeći, onda se može dati blagoslov, ali ako su u vjenčanicama ili odijelima, onda ne.

Posljednji paragrafi Deklaracije navode da „čak i kada je nečiji odnos sa Bogom narušen grijehom, uvijek može tražiti blagoslov tako što će se obratiti Bogu.”
 
Što nedostaje Deklaraciji?

U čemu je lukavost ovog pristupa?

U prilično suptilnoj zamjeni pojmova. Istopolna zajednica ne može da bude blagoslovljena jer je protivna katoličkoj doktrini o braku. Ali istopolni par može da bude blagoslovljen, jer je to očitovanje milosrđa prema grešniku i prema čovjeku generalno. Ako Odgovor Dikasterijuma za doktrinu vjere iz 2021. govori o nemogućnosti blagoslova zajednica lica istoga pola, onda sadašnja Deklaracija Fiducia supplicans, bez formalnog protivrječja ovoj definiciji, proglašava mogućnost blagoslova istopolnih parova. Ali po čemu se par razlikuje od zajednice?

Zašto Deklaracija ne kaže da oni u homoseksualnim vezama mogu doći po blagoslov jednostavno kao dvoje ljudi i biti blagoslovljeni za sva dobra? Zašto se u Deklaraciji ističe da je riječ o paru? Zato, jer njezina je zadaća upravo pružiti mogućnost blagoslova istopolnih parova kao takvih, a ne samo pojedinih gej lica. To nije ništa drugo nego povoljan stav prema istopolnim vezama, samo u drugačijoj formulaciji.
 
Kada je Kongregacija za doktrinu vjere 2021. izdala dokument o nemogućnosti blagoslova istopolnih zajednica, to je pozdravljeno kao pobjeda konzervativnih vatikanskih krugova koji se protive papi Francisku i njegovim liberalnim pristalicama. Reakcije na ovaj dokument u katoličkom svijetu bile su različite. Neki su ga primili pozitivno, ali drugi su bili razočarani. Ovima posljednjima činilo se da bi njihove nade u promjenu katoličke doktrine o braku u smjeru aspiracije ili liberalizacije mogle biti kratkoročno uzaludne. Deklaracija Fiducia supplicans ima za cilj smiriti takve osjećaje, te pokazati pristalicama LGBT zajednice da ih Katolička Crkva ne odbacuje i da ide u „pravom” smjeru.

Danas se u Katoličkoj Crkvi vodi oštra borba između liberala i konzervativaca. Neki kažu da je došlo vrijeme za sve vrste liberalizacije, da bez priznavanja LGBT osoba, ženskog sveštenstva, dopuštanja abortusa, eutanazije i ostalog, katolicizmu prijeti potpuni nestanak, jer neće udovoljiti zahtjevima modernog društva. Drugi kažu da Katolička Crkva mora ostati vjerna svojoj moralnoj doktrini, da liberalizacija neće nimalo pomoći u sprječavanju procesa sekularizacije društva, već će Crkvu samo učiniti poslušnim instrumentom javnog mnijenja. Ova bi borba u budućnosti mogla čak ugroziti jedinstvo Katoličke Crkve. Detaljnije o tome u članku „Hoće li se raskol katolicizma dogoditi 2023. godine?” Članak je napisan 2021. i sugeriše da će 2023. Vatikan biti prisiljen izabrati jednu od dvije stvari: ili priznati istopolni brak ili odbaciti tu mogućnost. Dolazak Deklaracije Fiducia supplicans je očajnički pokušaj da se sjedi na dvije stolice, da se zadovolje i konzervativci i LGBT pristaše.

Može se pretpostaviti da će ovaj pokušaj biti neuspješan. Konzervativci će se razumno zapitati: po čemu se par razlikuje od zajednice, pa će optužiti Vatikan da na ovaj način progurava priznavanje istopolnih zajednica/parova. I liberali će biti ogorčeni zbog polovičnih odluka i zahtijevati da Vatikan u potpunosti prizna prava LGBT lica, uključujući i brak. Štaviše, oni su, u pravilu, vrlo osjetljivi na razne „povrede” njihovih prava, pa se neće zadovoljiti situacijom kada tradicionalni parovi dobijaju liturgijski blagoslov, a istopolni parovi samo teološki i pastoralni blagoslov. U svakom slučaju, Vatikan će se prije ili kasnije morati jasno odlučiti.
 
Ukrajinski kontekst

Hoće li ukrajinski rimo- i grkokatolici (unijati) blagosiljati istopolne parove?

Pomoćni episkop kijevsko-žitomirske eparhije Rimokatoličke Crkve u Ukrajini Aleksandar Jazlovecki rekao je, da ako istopolni par zatraži blagoslov, i ako pritom „odluči radikalno promijeniti svoj grešni život”, tada će ga dobiti, a dodao je i “radili smo to i još uvijek radimo”. Ali ako je to činjeno i prije, koja je onda poenta deklaracije Fiducia supplicans? Možda Aleksandar Jazlovecki jednostavno nije pažljivo pročitao Deklaraciju, jer tamo nema uslova da je za blagoslov potrebna odluka da se radikalno promijeni grešni život, što vjerovatno znači odluka da se prestane činiti grijeh homoseksualizma.

Osim toga, tada dva homoseksualca više neće biti par, biće samo dvoje ljudi, a Deklaracija govori upravo o istopolnim parovima. Ponavljamo za one koji još nisu shvatili:

Deklaracija Fiducia supplicans govori o mogućnosti blagoslova upravo za istopolne parove koji ne namjeravaju prekinuti svoju vezu.

Ako gej par, i to par, a ne dva geja, dođe Aleksandru Jazloveckom i zatraži blagoslov, on će se naći u vrlo nezavidnom položaju. Predstavnici grkokatolika (unijata) još se nisu oglasili, ali Deklaracija koju je odobrio papa Francisko obavezuje sve katolike, pa tako i njih[1].

U biti, vidimo proces otvaranja Overtonovog prozora. Najprije imamo samo riječi odobravanja za LGBT lica, zatim pastoralni blagoslov, onda vjerovatno liturgijski, prvo s klauzulom „u izuzetnim slučajevima”, zatim bez nje, i tako dalje. Mora se priznati da se u katolicizmu proces kreće prema punom priznavanju LGBT prava. Pravoslavni to moraju da shvate i izvuku zaključke u kontekstu poziva na jedinstvo sa grkokatolicima (unijatima), koji dolaze iz usta nekih državnih dužnosnika.

Kažu, biće dobro ako svi budu jedno. Ali moramo shvatiti da će to jedinstvo u budućnosti značiti i prihvatanje LGBT lica. Ako to ne smeta „ujediniteljima”, nema problema. Ali hrišćanin koji je unutar spasonosne ograde Crkve to ne može prihvatiti ni pod kakvim izgovorom.

Autor: Kiril Aleksandrov

P. S. Ukrajinska grkokatolička(unijatska) Crkva se u međuvremenu oglasila, i distancirala od sporne Deklaracije.
 
+++ Ovaj forum sve više gubi zamah i kvaliteta rasprava jako opada. A i na forumu ima dosta nedobronamernih ljudi, tako da sam odlučio više ne pisati forum.krstarica.com. Očito je da smo u posljednjim vremenima i svima BiH savetovao pokajanje, ispravljanje života i vernost Isusu Hristu, Sinu Božjem i našem Spasitelju od ropstva grehu i smrti. Budite verni i njegovoj svetoj crkvi, koja je uvek bila jedna i jedina, pravoverna.
+++
Evo moje zadnje poruke. Prenosim tekst sa:
https://spzh.news/ru/

https://infovaticana.com/2023/12/26...nificado-y-ejercicio-de-la-sexualidad-humana/

+++
Skraćeno:
Prema riječima biskupa Rimokatoličke „crkve“, vatikanski dokument o blagoslovu istopolnih parova „ne može biti izraz učenja Crkve i gubi svaki autoritet“.

Rimokatolički biskup iz Кazahstana Atanasije Šnajder smatra da ako se poslužimo logikom pape, koji je potpisao dokument kojim se blagosiljaju istopolni brakovi, onda bi Jovan Кrstitelj mogao blagosloviti Iroda i Irodijadu, prenosi infovaticana.com.

Po riječima Šnajdera, „ovaj dokument i njegova očigledna upotreba pobožnih riječi izgledali su mi kao farisejski trik i ismijavanje prirodnog i bogootkrivenog zakona“.

„Кoristeći Fiducia supplicans (dokument o blagosiljanju istopolnih brakova i parova – nap. Red. „SPŽ“), Sveti Jovan Кrstitelj je mogao dati ’pastirski blagoslov‘ nezakonitoj zajednici Iroda i Irodijade“, rekao je Šnajder.

Prema njegovom mišljenju, „ovaj dokument jasno, iako suptilno, podriva prirodni i bogootkriveni zakon u vezi sa brakom i značenjem i ispunjenjem ljudske seksualnosti“.

„Zbog toga ne može biti izraz autentičnog učenja Crkve i gubi svaki obavezujući autoritet“, naglasio je episkop Šnajder iz RКC.

Inače, kazahstanski jerarsi Rimokatoličke „crkve“ zabranili su svom sveštenstvu da blagosilja gej parove.
 
ti si se pozdravio s pamecu kada dolazis na religiju da bi nam rekao ovo
Бран Мутимировић:
"I to će se promeniti kad-tad, samo strpljivo. Organizovana religija polako ali sigurno odlazi na smetlište istorije poput svakog zastarelog koncepta."

nemoj da se kacis na ovaj forum ti, jer ovo je za brisanje, ostavljeno samo da se vidi koliko su neki zaglibili u teorijama zavera gde sam te i poslao, jer tamo je mesto za ovakve tvrdnje
Kakve te teorije spopale, ne govorim ni o kakvim zaverama već o prirodnom procesu koji je neizbežan, iako možda ne i očekivan u narednih npr. 1000 godina.
 
Фрањо је желео да избрише наслеђе Бенедикта КСВИ
Геј парови, латинска миса, борба против сексуалног злостављања, чистка мушкараца најближих Бенедикту, именовање Фернандеза: Папа Фрања је учинио све да уништи оно што је изградио његов претходник. Годину дана након смрти Бенедикта КСВИ, говори његов биограф и пријатељ Петер Сеевалд.

Чак и у светлу нове сезоне у име наводног дисконтинуитета у дикастеријуму за доктрину вере, шта је постало са Рацингеровим наслеђем у садашњем понтификату? Ла Нуова Буссола Куотидиана је ово питала у овом интервјуу са Петером Сеевалдом, немачким новинаром, пријатељем и биографом Бенедикта КСВИ са којим је написао четири књиге интервјуа.

Да ли је поштено рећи да је однос између Бенедикта КСВИ и Фрање био „веома близак“, како је Фрањо недавно изјавио?
Добро питање. Сви се сећамо топлих речи које је кардинал Рацингер изговорио на задушници за Јована Павла ИИ. Речи које су дирнуле у срце, које су говориле о хришћанској љубави, о поштовању. Али нико се не сећа Бергољових речи на реквијему за Бенедикта КСВИ. Били су хладни као и цела церемонија, која је могла да буде прилично кратка да не би одао превелику част свом претходнику. Барем је то био мој утисак.


Шта то конкретно значи?
Бергољо није Европљанин. Он слабо познаје културу нашег континента.
Као Јужноамериканац и језуита, избрисао је много тога што је Рацингеру било драгоцено и драго. Одлуке је углавном аутократски доносио мали круг следбеника. Довољно је сетити се забране тридентске мисе. Бенедикт је саградио мали мост до увелико заборављеног острва са благом, које је до тада било доступно само преко тешког терена. То је било питање које је било блиско немачком папи и заправо није било разлога да се овај мост поново руши. То је очигледно била демонстрација нове моћи. Каснија чистка кадрова употпуњује слику. Многи људи који су подржавали Рацингеров курс и католичку доктрину били су „гиљотинирани”.

Рацингер је као млади теолог разликовао Цркву злих и Цркву праведника у тумачењу Светог Августина. Црква је од почетка била нераскидиво измешана. То је истовремено и Црква Христова и Црква Антихриста.

бело“, а понекад „црно“, дајући двосмислене изјаве, више пута противречивши сам себи и на тај начин изазивајући приличну конфузију. У случају документа као што је Фидуциа супплицанс, који се може тумачити на много различитих начина, постоји и чињеница да се оно што је управо сматрано исправним изненада проглашава погрешним без много процеса сазревања одлуке. Да не помињемо ефекат поделе које ово има на Цркву и апсолутно катастрофално време његовог објављивања. Велика тема уочи Божића није било обележавање Христовог рођења, већ очигледно много важнији благослов истополних парова од стране Цркве. Медији удаљени од Цркве били су одушевљени тиме и нико није размишљао о томе да о тако важном документу није – како је било уобичајено под Бенедиктом КСВИ – расправљала и одобрила пленарна скупштина Конгрегације за науку вере, али је једноставно аутократски декретиран.
 
Истовремено, Фрања је ублажио чланак Јована Павла ИИ о организацији дикастерија, који се тицао заштите „истине вере и интегритета обичаја”.
Пре свега, Фернандез би у својим тумачењима требало да „узме у обзир најновије учење“, оно свог аргентинског ментора. То је изгледало као својеврсна компензација за то што је папа новог префекта за доктрину вере ослободио да се бави сексуалним злостављањем у Цркви. Рацингер, његов претходник на функцији, је ипак ставио овај сектор под своју власт јер је видео да су на другим местима злочини гурнути под тепих, а жртве остављене саме. Међутим, Фернандезу ова тема није страна. Аргентински лист Ла Изкуиерда Диарио објавио је да је, као надбискуп Ла Плате, заташкао најмање једанаест случајева сексуалног злостављања од стране свештеника "у различитим облицима".

Још један доказ дисконтинуитета био је укидање либерализације на ванредне прославе римског обреда. У писму бискупима које прати издање Традитионис Цустодес, Фрањо је рекао да је намера Сумморум Понтифицум била „често озбиљно занемарена”. Да ли је Бенедикт КСВИ заиста тако пропао са такозваном латинском мисом?
Обрнуто. Рацингер је желео да пацификује Цркву не доводећи у питање валидност мисе према Римском мисалу из 1969. „Начин на који се односимо према литургији“, објаснио је, „одређује судбину вере и Цркве“. Фрањо је, међутим, описао традиционалне облике као „носталгичну болест“. Да је та намера заиста била „тешко занемарена“, било би прикладно прво добити мишљење од Бенедикта КСВИ, а друго да се оправда ова оптужба. Али нема истраге о томе, па чак ни документације о наводним случајевима. А тврдња да је већина бискупа гласала за укидање Бенедиктовог Сумморум Понтифицум у светској анкети није тачна, према мојим сазнањима. Оно што сматрам посебно срамотним је то што папа емеритус није чак ни био обавештен о овом чину, већ је о томе морао да сазна из штампе. Убоден је ножем у срце.
 
Тражио од Рацингера да се извини због злостављања као надбискупа Минхена?
Председник Немачке бискупске конференције зна да нико други у Католичкој цркви није предузео тако одлучне кораке у борби против сексуалног злостављања као бивши префект вере и папа. Италијански новинар Ђанлуиђи Нуци изјавио је да је Бенедикт „скинуо плашт ћутања и приморао своју Цркву да се усредсреди на жртве“. Он је против овог скандалозног зла учинио много више од папе Фрање.
Тврдња бискупа Бетзинга да се папа емеритус неће извинити за „оно што је жртвама учињено трансфером насилника“ је чиста дезинформација. Једно је сигурно: у својој изјави од 6. фебруара 2022., након расправе о извештају из Минхена о којем се много дискутовало, папа емеритус је појаснио да може „само још једном да изрази своју дубоку срамоту, свој велики бол и мој искрени захтев за извињење свим жртвама сексуалног злостављања“. Он је „преузео велику одговорност у Католичкој цркви. Мој бол је још већи због злочина и грешака које су се десиле током мог мандата и на местима о којима је реч [...] Жртве сексуалног злостављања имају моју најдубљу солидарност и жалим за сваким појединачним случајем“.
Поводом случаја свештеника Петера Х. од Есена, који датира из периода у којем је Рацингер био бискуп Минхена, тим правних саветника папе емеритуса дошао је до закључка да је бивши минхенски бискуп, како је сам навео, није био свестан чињенице да је свештеник „био злостављач нити да је коришћен у пастирству”. Адвокати су резимирали да извештај „не садржи доказе о наводима о недоличном понашању или помоћи у заташкавању“. Документи безрезервно подржавају изјаве Бенедикта КСВИ.

Тачно да је Бенедикт КСВИ последњих година био веома забринут због ситуације у Немачкој цркви, а посебно због последица такозваног синодалног пута?
Рацингер је више пута изражавао ову забринутост чак и као префект за доктрину вере. У стварности, већ се осећао увређеним после Другог ватиканског концила, када је критиковао његово разводњавање и реинтерпретацију.

Ceo tekst.

https://lanuovabq.it/it/seewald-fra...i7g6kOubJ_SsGoqHNdP0BiS8BL9FCLOd_fewY7SqyP-Hs
 
Iz svih ovih problema, jedan papa rusi odluke i rad drugog, sto sami pokazuju da je nepogresivost pape samo jedna velika prevara.
I iz svega je jasno da Bog nikada nije i ne bi postavio ovakav papski sistem.
Sta je to onda?

To je ono sto je najavio apostol Pavle da ce doci:



Solunjanima 2,3Nek vas niki ne zavede na bilo kakav način. Najprije treba doći otpadništvo i da se otkrije Čovjek bezbožnosti, Sin propasti,
2. Solunjanima 2,4onaj koji se uspravlja i diže protiv svega što se zove bog ili što se obožava, ili se poštuje, tako da će on sjesti u crkvi Božijoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
2. Solunjanima 2,5Ne sjećate li se vi da sam ja vama govorio o tome kad sam još bio uz vas?
2. Solunjanima 2,6A sada, vi znate ono što njega zadržava, da ne bude otkriven prije svog vremena.
2. Solunjanima 2,7Jer, *tajna bezbožnosti je već na djelu; samo ima tko da ga sada zadržava dok ne bude uklonjen.
2. Solunjanima 2,8Tad će se otkriti Bezbožnik, kojeg će Gospodin Isus uništiti dahom svojih usta i bljeskom svojeg dolaska.
 
Ne postoji papa Franja, bar ne u Srbiji.
Naravno da postoji, u Hrvatskoj je papa Franjo, u Srbiji papa Franja, u Amerikanaca Francis, tako da @Gospođetina 👑 nije napisala ništa krivo, već se petljaš u stvari o kojima očito nemaš pojma.
Idi pitati popa da li se u Srbiji kaže Francisko ili Franja, pa javi što ti je rekao.
I nije nikakav Francisko kako ga ti nazivaš (osim u Talijana), već je po latinski Francisus, kako ga ja uostalom i nazivam.
Tako Srbi kažu Isus Hristos, Hrvati Isus Krist, a pravo ime mu je Ješua.
 
Naravno da postoji, u Hrvatskoj je papa Franjo, u Srbiji papa Franja, u Amerikanaca Francis, tako da @Gospođetina 👑 nije napisala ništa krivo, već se petljaš u stvari o kojima očito nemaš pojma.
Ajmo za tebe još jedanput, očito imaš teškoća sa razumevanjem:
Kakav bre crni papa Franja?
Čovek ima crkveno ime Franciskus, može Francisko ili Frančesko, ali ne može Franja, pozdravili vas rvati.

Jel neko od vas izgovara George Clooney kao Đorđe Kluni?
Ili Michael Jackson kao Mihajlo Džekson?
Jel ti sad jasno?
Vi rvati možete da ga zovete kako hoćete, za Srbe ne postoji papa Franja.
Ende.
 
Ajmo za tebe još jedanput, očito imaš teškoća sa razumevanjem:

Jel ti sad jasno?
Vi rvati možete da ga zovete kako hoćete, za Srbe ne postoji papa Franja.
Ende.
Franjo nije isto što i Franja.
Nitko u Hrvatskoj neće reći Franja, već Franjo, kao što u Srbiji nitko neće reći Franjo, već Franja.
Idi popu po mišljenje i javi što ti je rekao.
To što ga ti zoveš Francisco potpuno je naopako, ako ga već želiš nazvati njegovim latinskim imenom, onda ga nazivaj Franciscus, a ne izigravaj Talijana, Portugalca ili Španjolca.
 
Franjo nije isto što i Franja.
Nitko u Hrvatskoj neće reći Franja, već Franjo, kao što u Srbiji nitko neće reći Franjo, već Franja.
Idi popu po mišljenje i javi što ti je rekao.
To što ga ti zoveš Francisco potpuno je naopako, ako ga već želiš nazvati njegovim latinskim imenom, onda ga nazivaj Franciscus, a ne izigravaj Talijana, Portugalca ili Španjolca.
Ti znaš da su Francisco i Franciscus jedno te isto?
I znaš da to ustvari označava Francuza?
Ne znaš?
Tako sam i mislio...
 

Back
Top