Pilgrim
Veoma poznat
- Poruka
- 10.250
Đe ste žene, više vas bilo...
Nemojte mi što zamjerit na ovu temu... Potrudiću se da budem kratak...
Frapira me činjenica da đevojke od 25-6 godina vata panika oko udaje... 25, da... Možda i 24 ako nemaju momka, znam i takvih... A one koje imaju momke razbijaju glavu kad će i oće li ih uopšte zaprosit...
Jedna se udala sa 25, a ova druga, najbolja drugarica je počela da otvara momku glavu o udaji, i puče veza na hiljadu komada...
Kakvo je stanje na forum, jesu li ovđe zastupljene stare koke ili mlade piplice, koje žive život punim plućima, i koje se ne opterećuju običnim, zemaljskim stvarima kao što su materinstvo, kriza na Kosovu, jajne ćelije i tako dalje...? Koje čekaju da im se ljubav desi, da doleti mali Kupidon, da se sudare sa zgodnim neznancem ispred Kasine i tako to... I ja vala smatram da su to neke najljepše godine, treba ih pametno iskoristit, a ne računat kolko kubika mu ima Audi, je li jedinac i je li stan u Budvu njegov ili ga dijeli sa strikom...
Opet, treba bit racionalan... Ako sa 25-6 godina nema stabilnu vezu, to je jeb—a situacija... Ono, treba prvo naći momka, pa onda provest sa njim barem godinu, možda i dvije... Što onda ako to pukne... Eto 30 godina, i ostade sama... Opet sve ispočetka... Sa 32 je već baba, ono, teško će je ko uzet, može se pokakit na sliku idealne familije, sin, ćerka, muž ( bosonogi, leže zagrljeni na bijelu kožnu garnituru) i onaj žuti kučak, svi se smiju, čak se i ker kezi...
Na kraju bude ono, daj što daš... - Nema veze što je ćelav, to su najbolji muškarci.. .- A i volim što je ovako puštio stomačić, ono, volim da ga štipkam... - Pa dobro, kako da mu se digne, kad je stalno pod stresom, što ako mu gazda da otkaz, pa ostane bez tih 320 €...
Tako je žene, tada treba spuštit kriterijume, dobit dijete, i razvest se... Moj savjet...
Mada, znam i one slučajeve đe se nije izvuka na vrijeme, i osta mlada sa 20 godina i stomakom do zuba... 22,3,4, nebitno... Pitanje je kolko se one osjećaju ispunjeno i zadovoljno svojim životom... Đe su ta putovanja, taj svijet, Venecija, Njujork o kojima pričaju... Izlasci do jutra, gangbang , Pariz, Abu Dabi, kamile i piramide...
Ne znam, časti mi, nijesam pametan...
Nemojte mi što zamjerit na ovu temu... Potrudiću se da budem kratak...
Frapira me činjenica da đevojke od 25-6 godina vata panika oko udaje... 25, da... Možda i 24 ako nemaju momka, znam i takvih... A one koje imaju momke razbijaju glavu kad će i oće li ih uopšte zaprosit...
Jedna se udala sa 25, a ova druga, najbolja drugarica je počela da otvara momku glavu o udaji, i puče veza na hiljadu komada...
Kakvo je stanje na forum, jesu li ovđe zastupljene stare koke ili mlade piplice, koje žive život punim plućima, i koje se ne opterećuju običnim, zemaljskim stvarima kao što su materinstvo, kriza na Kosovu, jajne ćelije i tako dalje...? Koje čekaju da im se ljubav desi, da doleti mali Kupidon, da se sudare sa zgodnim neznancem ispred Kasine i tako to... I ja vala smatram da su to neke najljepše godine, treba ih pametno iskoristit, a ne računat kolko kubika mu ima Audi, je li jedinac i je li stan u Budvu njegov ili ga dijeli sa strikom...
Opet, treba bit racionalan... Ako sa 25-6 godina nema stabilnu vezu, to je jeb—a situacija... Ono, treba prvo naći momka, pa onda provest sa njim barem godinu, možda i dvije... Što onda ako to pukne... Eto 30 godina, i ostade sama... Opet sve ispočetka... Sa 32 je već baba, ono, teško će je ko uzet, može se pokakit na sliku idealne familije, sin, ćerka, muž ( bosonogi, leže zagrljeni na bijelu kožnu garnituru) i onaj žuti kučak, svi se smiju, čak se i ker kezi...
Na kraju bude ono, daj što daš... - Nema veze što je ćelav, to su najbolji muškarci.. .- A i volim što je ovako puštio stomačić, ono, volim da ga štipkam... - Pa dobro, kako da mu se digne, kad je stalno pod stresom, što ako mu gazda da otkaz, pa ostane bez tih 320 €...
Tako je žene, tada treba spuštit kriterijume, dobit dijete, i razvest se... Moj savjet...
Mada, znam i one slučajeve đe se nije izvuka na vrijeme, i osta mlada sa 20 godina i stomakom do zuba... 22,3,4, nebitno... Pitanje je kolko se one osjećaju ispunjeno i zadovoljno svojim životom... Đe su ta putovanja, taj svijet, Venecija, Njujork o kojima pričaju... Izlasci do jutra, gangbang , Pariz, Abu Dabi, kamile i piramide...
Ne znam, časti mi, nijesam pametan...
A izuzetno se nadam da ce biti. Medjutim ne mogu da jurim ljude po ulici.
