Чим се Хрватима у БХ пружи прилика да поново кољу Србе, из кеца у кец ће се одмах слизати са муслиманима.
Бошњани добри ће, уместо "кме, ђеносајд" кад дође до клања Срба истог момента заборавити хрватски свемирски програм у Ахмићима, Лашванској долини и осталим радним местима "Максових месара".
То је аксиом, није питање да ли ће, него кад ће.
Дакле, код Хрвата и код Бошњана, када су Срби и Србија у питању, нема унутрашњих размимоилажења.
Они нас виде као трајног непријатеља, на конто тога су изградили нације, и од босанског беговата, и од умоболног психоа Старчевића, па једноставно треба бити свестан да је са њима сваки "добар однос" у политичком смислу лажан и немогућ.