Palma u Zagrebu: Nisam bio u Arkanovim "Tigrovima"

Još jedan koji je bio samo kuhar u vojsci. Već me pomalo sram kad čujem onog našeg vojnog ministra gdje govori o hrvatskoj pobjedničkoj vojski kad su nam nasuprot bili samo kuhari, skladištari, teklići....

Od kad rvacki domoljUbi znaju za sram? :D

U krivu si, u ovoj porazenoj srpskoj vojsci sigurno nije bilo kuhara, skladistara, teklica ...

oluja-izbjeglice_0.jpg


oluja-izbeglice-srbi-iz-karjine.jpg
 
Ne pronadjoh na netu da je Bandic bio pripadnik neke vojne jedinice ZNG!
Ima li neko drugacije podatke?
Zar Zagreb prihvata za gradonacelnika personu koja nija "krvarila za Hrvatsku" na nekom frontu, kao Sven Lasta i slicni?

- - - - - - - - - -

Od kad rvacki domoljUbi znaju za sram? :D

U krivu si, u ovoj porazenoj srpskoj vojsci sigurno nije bilo kuhara, skladistara, teklica ...

oluja-izbjeglice_0.jpg


oluja-izbeglice-srbi-iz-karjine.jpg

Sakupljam fotografije djece iz izbjeglickih kolona 1995. i drugih godina.
Znas li izvor ovih koje si postavio?
 
Je li Bandic imao "veze sa ratom u Hrvatskoj, je li bio u hrvatskoj vojsci i je li imao veze sa Mercepom, ili Norcem, ili Glavasom"? :)
Ako nije, nasla se braca, demagozi i kapitalisti!

Ne vuci me za jezik... Molim te! Ti jesi sa tih prostora... Ali i moj otac je bio. Ali se 1950te iz Like prebacio u Beograd, da radi za MUP. Kao 'cajac na terenu (SAMO jednom u zivotu mi je ispricao jedan dogadjaj sa terena i NIKADA vise), pa dobro je i izdrzao i godinu u toj sluzbi. Nekako je uspeo da se presalta u MIP. :eek:

_nobody_
 
'Marko Vidojković: Živimo u kratkom predahu od užasa
Kao što su Milošević i Tuđman nekada bili partneri, iako su formalno bili na čelu međusobno zavađenih naroda, tako danas funkcionišu i aktuelni regionalni lideri. Ispod tog toksičnog krova milioni nevidljivih Jugoslovena se muče i čekaju smrt u bedi i beznađu, rekao je Marko Vidojković
20/04/2018

Aktuelni roman Marka Vidojkovića E baš vam hvala već mesecima je jedna od najprodavanijih knjiga u Srbiji. Uspeh je veći ako se doda podatak da je ovaj naslov bio među pet najprodavanijih u Hrvatskoj, u prodaji je makedonsko, a čeka se i slovenačko izdanje u junu.

Da li si ti očekivao ovoliki uspeh knjige E baš vam hvala?

Pošto sam sa Kandžama već doživeo sličan uspeh, pretpostavio sam da će knjiga biti hit. Mnogo paralela može da se povuče između te i ove knjige. Obe su pisane u teškim istorijskim trenucima -- Kandže tokom februara i marta 2004, setite se samo tog perioda, Đinđić je bio mrtav, vladu Vojislava Koštunice podržavao je povampireni SPS, a na predstojećim predsedničkim izborima Tomislav Nikolić bio je favorit. Opterećen time, napisao sam Kandže, a ispostavilo se da su i mnogi čitaoci Kandži bili u sličnim duševnim bolovima, pa je knjiga „eksplodirala". U poslednjih pet godina vratili smo se u devedesete, ne samo mi već i čitav region. Opterećen takvom društvenom situacijom, napisao sam E baš vam hvala, te sam pretpostavio da se uspeh Kandži može ponoviti, ako ne i nadmašiti, pošto je taj roman ipak bio posvećen borbi Srba protiv Slobe, a ovaj Jugoslaviji. Knjiga je istovremeno izašla u Srbiji i Hrvatskoj, veoma brzo javili su se i izdavači iz Makedonije i Slovenije. Makedonsko izdanje očekujem bukvalno svakog časa, a slovenačko stiže u junu. Knjiga je četiri meseca uzastopce bila prva na Laguninoj top-listi, sa osam odštampanih izdanja, odnosno 24.000 primeraka, u Hrvatskoj je u istom periodu bila u top pet i mogu da zaključim kako je njen uspeh nadmašio sva moja očekivanja, a bila su prilično velika.

Uvek postoje oni sa teorijama zavere i spekulacijama koji kažu da si ti baš ovu knjigu prodao više nego bilo koju raniju zato što je na omotu grb Jugoslavije a i radnja je o Jugoslaviji?

I 2004. i 2005. dežurna teorija bila je da su se Kandže tako dobro prodavale zbog reklame na B92. Reklama je trajala dve nedelje, a Kandže se, posle trinaest godina, i dalje dobro prodaju. Ideja za omot E baš vam hvala bila je moja. Želeo sam da jasno dočaramo čitaocima šta ih čeka u knjizi, želeo sam da koricama privučem sve one koji se sećaju Jugoslavije i koji vole tu zemlju, sa idejom da ih sadržaj neće razočarati. Ispostavilo se da su odlepili na ono što ih je dočekalo među koricama. Reklama ili korica mogu da pomognu da se proda prvih hiljadu ili dve, ali ako je knjiga mućak, prodaja će da stane. Verujem da je i tema Jugoslavije doprinela dobrom startu, ali, opet, ako ono što si napisao ne valja, džaba ti tema. Preporuka čitalaca bila je i ostala najbolja reklama za knjigu, a moj književni uspeh bio je i ostao muka mnogima, što je donekle i romantično.

U knjizi E baš vam hvala Jugoslavija se nikada nije raspala, a sad u realnosti kaži -- da li razmišljaš šta bi bilo s nama da se Jugoslavija nije raspala i da smo onda ušli u EU?

Da bi čovek bio maštovit, mora biti istovremeno i potpuno realan. Jugoslavija je morala da se raspadne, i to ne mirno. Sve je vodilo ka haosu, još i pre Titove smrti, a naročito posle. Svi su se napalili na svoje buduće države, a Slobodan Milošević je uleteo u projekat prekrajanja avnojevskih granica, što je vodilo u opšti pičvajz, od kog se verovatno nikada nećemo oporaviti. Da smo se makar mirno razdružili, situacija bi možda bila i bolja nego da je Jugoslavija opstala na silu, ali mi smo se poklali. Rane od tog klanja sveže su i danas, a vladajuće garniture regiona, naročito u Srbiji i Hrvatskoj, predano rade na tome da se nikad ne zacele i da naši narodi ostanu u večitoj zavadi. Nisam poklonik „šta bi bilo kad bi bilo teorija" u stvarnosti, mislim da to predstavlja gubljenje vremena. Roman E baš vam hvala nije maštanje o tome kako bi nam bilo do jaja da su komunisti ostali na vlasti i sačuvali Jugoslaviju. Komunisti su pokazali ko su i kakvi su, naročito kad je trebalo braniti Jugoslaviju, stoga su od mene i dobili „izjavu zahvalnosti" u vidu naslova ove knjige. Svrha mog novog romana jeste kratak predah od užasa u kom živimo i stvaranje sasvim jasnog pogleda na našu stvarnost. Ova knjiga zapravo govori o tome koliko je dug, težak i neizvestan naš put ka oporavku.

Šta za tebe predstavlja postjugoslovenski prostor i kako ga vidiš danas?

Vidim ga kao jednu veliku tužnu neformalnu Jugoslaviju, zarobljenu u parafašističkim nazovidržavama, kakva je i naša. Građani tog prostora žrtve su kriminalaca, koji koriste nacionalistički narativ svaki put kad treba da očuvaju vlast i privilegije. Leteći na čarobnom ćilimu nacionalizma, nekadašnji komunisti i njihova čeljad rado će žrtvovati svoje građane, te međusobno sarađivati u izazivanju i potpirivanju međunacionalnih sukoba, sve dok ih to održava u političkom životu. Kao što su Milošević i Tuđman nekada bili partneri, iako su formalno bili na čelu međusobno zavađenih naroda, tako danas funkcionišu i aktuelni regionalni lideri. Ispod tog toksičnog krova milioni nevidljivih Jugoslovena se muče i čekaju smrt u bedi i beznađu. Kada su prošle godine objavljene statističke mape Evrope sa prosečnim koeficijentom inteligencije, ispostavilo se da najveći glupanderi žive na prostorima bivše Jugoslavije. To objašnjava dosta.

Šta ti fali iz nekadašnje Jugoslavije? U čemu si ti jugonostalgičan?

U Jugoslaviji sam proveo srećno detinjstvo, i osećaj da živiš u normalnoj i sređenoj državi, među normalnim ljudima, obeležio je taj period. Ipak, ispostavilo se da je to osećanje bilo iluzija, a iluzija ne može da ti nedostaje. Ono što mi zaista nedostaje jesu članovi moje porodice, koji su tada bili srećni, zdravi i nasmejani, a danas su se u najvećoj meri preselili na groblja. Siguran sam da su užasne decenije koje su došle posle Jugoslavije uticale na to da ovaj svet napuste brže i bolnije. Sticajem istorijskih okolnosti, iznad moje uspomene na njih, leprša trobojka sa petokrakom.'
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/marko-vidojkovic-zivimo-u-kratkom-predahu-od-uzasa
 

Back
Top