Pale se alarmi u Njujorku, Šangaju, Londonu

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.940
Britanski Telegraf objavio uznemirujući i upozoravajući tekst o jednoj od posledica klomatskih promena, koja bi trebalo već sada da izazove ozbiljnu paniku i u Njujorku.
Tekst počinje pričom o obalama Kiribatija, gde morska voda već sada pliva po kućama, ispirući useve i svežu podzemnu vodu. Nijedan deo ove ostrvske države ne uzdiže se više od dva metra iznad Tihog okeana.

Dva atola su već nestala pod talasima i naučnici predviđaju da bi ovo područje moglo biti nenaseljeno u narednih nekoliko decenija, raseljavajući stotine hiljada ljudi.
To je slika koja čeka ceo svet – od Venecije do Holandije, Maldiva do Londona – i sada se naučnici plaše da bi ubrzano otapanje glečera na Antarktiku moglo dovesti do toga još brže, piše Telegraf.

Navodi se da su se prvi put do sada pojavili dokazi da topla morska voda ulazi ispod kolosalnog glečera Tvejts, što dovodi do povećanja nivoa mora na globalnom nivou.
"Zabrinutost je u tome što potcenjujemo brzinu kojom se glečer menja, što bi bilo razorno za priobalne zajednice širom sveta", rekla je dr Kristin Dou, profesor na Fakultetu za životnu sredinu Univerziteta Vaterlo i koautor studija. "Tvejts je najnestabilnije mesto na Antarktiku".

Kako klimatske promene podižu globalne temperature sve više i više, glečeri i ledeni pokrivači u planinskim regionima i polarne ledene "kape" se tope. Led koji erodira teče pravo u svetske okeane, podižući nivo mora.

Globalni nivo mora popeo se već za oko devet inča od 1880. Svako naglo povećanje moglo bi biti katastrofalno za obalne gradove, poput Londona, Njujorka i Šangaja, a glečer Tvejts po veličini parira državi Floridi i ima dovoljno vode da podigne okean za 65 centimetara, ili nešto više od 2 stope.
Ledena masa već čini 4 procenta porasta nivoa mora na planeti i gubi 50 milijardi tona leda godišnje.

Tvejts, koji je oko 120 kilometara širok i 1,2 kilometra dubok, polako se topi decenijama. Sada je tim međunarodnih istraživača otkrio dokaze o snažnijem topljenju.
Naime, satelitska posmatranja pokazuju da voda teče ispod njegove baze, izlažući je daleko toplijoj vodi nego što se ranije verovalo.

Naučnici zato smatraju da smo verovatno stigli do tačke bez povratka. Takođe, veruju da bi sve nacije koje žive u priobalnim područjima trebalo odmah d
a investiraju u zaštitu od porasta nivoa mora, kao što je London učinio sa barijerom na Temzi.
Dugoročno, kažu da je najbolji način da se ograniče emisije ugljenika. Ali za "glečer sudnjeg dana", kako se naziva Tvejts, možda je već kasno, zaključuje se u tekstu.
(b92)
 
ako se visina svih mora i okeana na svetu podigne za 0,65 m, a prosecna dubina istih je 272 m (na 362 miliona km2 povrsine), znaci da ce ukupna vodena masa da se poveca za 235 300 km3.......podelis sa 1,2 km koliko iznosi debljina glecera i dobijes 196 083 km2 povrsine glecera........sirina glecera je vec data i iznosi 120 km sto znaci da je duzina oko 1630 km.................nerealno, u odnosu na mapu Antarktika.
Al nema veze. Mora i naucnici da zarade lebac.
 

Back
Top