Шта смо ми (Српство) за сада добили овом кризом:
- до сада незамисливо политичко национално јединство. Додик брани Коштуницу, Коштуница брани Додика, Тадић ватрено брани Коштуницу. Готово непојмљиво. Све институције у обе земље потпуно исто мисле и раде.
- ЛДП се изјаснио да подржава Лајчака. Глогов колац у срце. Они су своје на дуже стазе отпевали.
- Русија активно брани Србе запано од Дрине. То се никад у историји није десило. Да ли схватате колики је епохални значај тога?
- Толико очигледно смо успели да вежемо Косово за Српску да све ово изгледа као неки лепи сан...
- Иако изгледа да можемо да изгубимо конфронтирањем са западом, треба видети реторику слуге Лајчака. Исувише је театрална и претећа, значи просто нас терају да не признајемо институције БиХ. У крајњем случају то води ка стању де факто поделе, нешто врло слично стању на Косову. Само треба имати живце, па издржати претње. Hint: Да су озбиљне, не би се Тадић тако осмелио...
- Ако се неко плаши да ће нас то успорити на путу у Европу, па, не узбуђујте се, то и Хаг су само инструменти претње. Знам да се у власти нико због тога не узбуђује претерано (и то са разлогом), па немојте ни ви. Они прете тим, а у Европи смо 2014. Не због нас. Биће кукњаве кад дође време да се употреби кец у рукаву, издали сте Младића, бла, бла, али политика није за превише емотивне.
Према томе, толико смо близу циља... а најмрачније је пред зору. Што је још лепше, толико нам муслимани и они други не могу ништа да ово могу да ставим на Крстарицу.
Уживајте у представи.