Pad evropskih banaka na berzi

[Nina]

Lančana reakcija posle pada akcija Credit Suisse

Evropske banke potresla je još jedna turbulentna sednica u sredu, a akcije su pale i do 10 odsto usled zabrinutosti zbog globalnog pada banke u Silicijumskoj dolini i dramatičnog pada Credit Suisse-a, što je dovelo do toga da nekoliko njih, uključujući Credit Suisse, privremeno obustavljaju trgovinu, piše Euronews.

Do podneva, vrednost akcija evropskih banaka u Londonu je pala za 6,66 odsto. Na pariskoj berzi, francuska banka Sosijete General oslabila je za 10,6 odsto, a BNP Paribas za 10,3 odsto, što je najveći pad na sednici od 24. februara 2022. za Sosijete General i od 16. marta 2020. za BNP Paribas.

Glavni akcionar Credit Suisse, druge po veličini švajcarske banke, rekao je u sredu da ne može da pruži dodatnu finansijsku podršku, jer grupa pokušava da se oporavi od niza skandala.

Akcije banaka već su bile uzdrmane poslednjih dana zbog kolapsa američke banke SVB, što je izazvalo paniku uprkos intervenciji američkih vlasti.

link

 

[Isidor**]

Posle korona milijardi, dolaze stvari na naplatu.

 

[Sensei]

Svar je u suštini vrlo prosta.

1. Banke su ulagale u stvari bez realnog pokrića
   
   
2. Mnoge banke su vezale pare za stvari sa niskom kamatnom stopom a skorašnje dizanje kamatne stope je (logično) rezultovalo povlačenjem para iz banaka sa niskom stopom i ulaganja u druge sa ponekad i 10 puta višom kamatom. Ni jedna banka na svetu nema kod sebe sve pare koje narod drži na čekovnom i štednji. Većina se ulaže negde. Ako svi nagrnu da traže svoje pare, banka kolapsira.

 

[Sensei]

Glavni akcionar Credit Suisse, druge po veličini švajcarske banke, rekao je u sredu da ne može da pruži dodatnu finansijsku podršku, jer grupa pokušava da se oporavi od niza skandala.

Credit Suisse sa sedištem u Cirihu pao je za 24 odsto nakon što je njen najveći akcionar, Saudijska nacionalna banka, rekla da neće uliti više novca u problematičnu instituciju.

 

[Patata Caliente]

Svar je u suštini vrlo prosta.

1. Banke su ulagale u stvari bez realnog pokrića
   
   
2. Mnoge banke su vezale pare za stvari sa niskom kamatnom stopom a skorašnje dizanje kamatne stope je (logično) rezultovalo povlačenjem para iz banaka sa niskom stopom i ulaganja u druge sa ponekad i 10 puta višom kamatom. Ni jedna banka na svetu nema kod sebe sve pare koje narod drži na čekovnom i štednji. Većina se ulaže negde. Ako svi nagrnu da traže svoje pare, banka kolapsira.

da, recimo u kripto

juce je diskutovano na blumbergu da je banka iz naslova kreditirala neke idiote koji su pare stavili u kripto i napravili gubitke sasvim ocekivano, nekoliko stotina miliona


problem kod ove svajcarske banke je znacajno drugaciji od nekih drugih zemalja

naime problem je sto je GDP Svajcarske 800 milijardi, a kapitalizacija ove banke je bila preko 500 milijardi, po svoj prilici Svajcarska drzava nema niti moze da ima takav kapital, niti moze da izda obveznice da uleti u dokapitalizaciju i resi ovo stanje. dodatni problem je sto niko ne bi uzeo svajcarske obveznice sa 2%, kad su americke na 6%

u US koja ima neuporedivo veci GDP od bilo koje banke, nije tesko drzavi da uleti i nacionalizuje banku, medjutim u Svajcarskoj to nece biti moguce

videcemo sta ce da kaze ECB da li ce Evropa hteti da preuzme i razbije banku i rasproda je, ili mozda cak i spasi istu restruktuiranjem i dokapitalizacijom

ja bi izabrao da se banka pusti da potone i izazvao bi secenje tog kancera na svim trzistima. to je sustina free market, da samo zdrave i postene firme opstanu. bio bi haos sada, ali dugorocno je dobro za drzave i obican svet. ovako, sa ulivanjem para drzave, dobro je samo za vlasnike deonica

 

[Patata Caliente]

ECB i Svajcarska dale 50 milijardi da spasu Credit Swiss
U medjuvremenu slicno se desava sa Wels Fargo u US