- Poruka
- 95.555
Pre svega, lice. Lice nekoga ko neće odustati, ko se neće predati, ko se neće povinovati.
Lice žene koja je odlučila da bude trajno i duboko ranjena umetnošću, ranjena epski, ranjena erotski, ranjena intelektualno.
Lice koje je zbunjivalo, sluđivalo i koje nije dozvolilo svetu da i za trenutak pomisli da je bavljenje ovim božanskim, demonskim, anđeoskim poslom –
komforno, udobno, ugodno i lako.
Ona je ušla u Herodotovu reku koja neprekidno teče i taj tok njena je snaga.
Ona se ne ponavlja. Kao što se nikada ne ponavljaju dani .
Jednom je rekla kako joj pripisuju da je izjavila da nakon Pikasa postoji još samo Bog, a ona je odgovorila:
„Ne sećam se da sam to rekla, ali nikada to nisam prestala misliti”.
Ceo život Dora Maar pamtila je to leto u čijoj je samoj srži nešto bolelo od lepote, razlistavalo se.
Tog leta sedela je u pariskom restoranu Cafe des Deux Magots i ne slučajno ugledala Pikasa jer joj je prethodno njen prijatelj Paul Eluard rekao da će on tu doći.
Ugledavši ga tog leta 1936. godine, počela je da igra staru slovensku igru- zabadanje noža između prstiju sve dok ne prsne krv ....
i Pikaso je zanemeo.
U magnovenju, shvatio je da će biti njegova muza, uzeo je njenu nakrvavljenu rukavicu i stavio je u džep.
Rukavicu će čuvati do kraja života.
Tada je Dora Maar verovala da je Pablo Pikaso njen anđeo. I tako, kao i sve, i ova ljubavna veza će trajati.
Cena trajanja ove veze koja je trošila samu sebe biće – ludilo.
I zaista kad se ta ljubav povukla, ostalo je samo ludilo.
Dora Mar
„Sliku na kojoj se ona smeje, ne bih mogao naslikati.
Ona je za mene žena koja plače. Ranije sam je slikao izobličenu, ne zbog sadizma i zadovoljstva,
nego sam samo sledio viziju koja mi se nametnula“,
Pablo Pikaso
Tog vrelog dana u Parizu ,Pikaso je naslutio Dorin inspirativni talenat za bol
I da sama uspešno može napraviti karijeru kao fotograf.
Međutim, Pablo Pikaso je svoju ljubavnicu doslovno prisiljavao da se odrekne fotografije i posveti slikanju,
i za ljubav ovog slavnog Katalonca Dora je digla ruke od fotoaparata.
Tako je promena medija za Doru Maar bila njena umetnička smrt, a Pikaso je bio njeno predodređeno ludilo.
Portret Dore Mar
Pablo Pikaso
Lice žene koja je odlučila da bude trajno i duboko ranjena umetnošću, ranjena epski, ranjena erotski, ranjena intelektualno.
Lice koje je zbunjivalo, sluđivalo i koje nije dozvolilo svetu da i za trenutak pomisli da je bavljenje ovim božanskim, demonskim, anđeoskim poslom –
komforno, udobno, ugodno i lako.
Ona je ušla u Herodotovu reku koja neprekidno teče i taj tok njena je snaga.
Ona se ne ponavlja. Kao što se nikada ne ponavljaju dani .
Jednom je rekla kako joj pripisuju da je izjavila da nakon Pikasa postoji još samo Bog, a ona je odgovorila:
„Ne sećam se da sam to rekla, ali nikada to nisam prestala misliti”.
Ceo život Dora Maar pamtila je to leto u čijoj je samoj srži nešto bolelo od lepote, razlistavalo se.
Tog leta sedela je u pariskom restoranu Cafe des Deux Magots i ne slučajno ugledala Pikasa jer joj je prethodno njen prijatelj Paul Eluard rekao da će on tu doći.
Ugledavši ga tog leta 1936. godine, počela je da igra staru slovensku igru- zabadanje noža između prstiju sve dok ne prsne krv ....
i Pikaso je zanemeo.
U magnovenju, shvatio je da će biti njegova muza, uzeo je njenu nakrvavljenu rukavicu i stavio je u džep.
Rukavicu će čuvati do kraja života.
Tada je Dora Maar verovala da je Pablo Pikaso njen anđeo. I tako, kao i sve, i ova ljubavna veza će trajati.
Cena trajanja ove veze koja je trošila samu sebe biće – ludilo.
I zaista kad se ta ljubav povukla, ostalo je samo ludilo.
„Sliku na kojoj se ona smeje, ne bih mogao naslikati.
Ona je za mene žena koja plače. Ranije sam je slikao izobličenu, ne zbog sadizma i zadovoljstva,
nego sam samo sledio viziju koja mi se nametnula“,
Pablo Pikaso
Tog vrelog dana u Parizu ,Pikaso je naslutio Dorin inspirativni talenat za bol
I da sama uspešno može napraviti karijeru kao fotograf.
Međutim, Pablo Pikaso je svoju ljubavnicu doslovno prisiljavao da se odrekne fotografije i posveti slikanju,
i za ljubav ovog slavnog Katalonca Dora je digla ruke od fotoaparata.
Tako je promena medija za Doru Maar bila njena umetnička smrt, a Pikaso je bio njeno predodređeno ludilo.
Portret Dore Mar
Pablo Pikaso
