JABUCHILO
Domaćin
- Poruka
- 4.908
Шеф Министарства култова Саксонске земље Матијас Рослер спречио је даље предавање матерњег језика Лужичанима у петом разреду школе села Кроствиц, мотивишући своју одлуку малим бројем уписаних ученика.
Одговор на то био је штрајк у свих шест српсколужичких школа Горње Лужице. У њему је учествовало преко хиљаду ученика и њихових родитеља. Лужичани сматрају да је предавање њиховог језика у Кроствицу од великог значаја за тамошњу словенску мањину независно од тога што је у поменутом разреду збиља остало само 17 ученика. Паланка Кроствиц је средиште горњолужичких насеља у којима већина њих сматра да припада лужичкој националности и у свакодневном животу широко користи матерњи језик сербстину. Како је изјавила представница удружења родитеља Јана Маркова, школа у Кроствицу је “камен темељац опстанка српсколужичког језика и културе”.
Житељи села Кроствиц сами су организовали предавање матерњег језика у петом разреду уз помоћ бивших наставника-пензионера. Међутим, немачке власти су запретиле да неће признати оцене ученицима тог разреда и забраниле приступ лужичким ђацима и њиховим добровољним наставницима у кроствицку школу. М. Рослер је упозорио да ће родитељи који одбију да децу пребаце у друге школе морати да плате казну. Изговарајући се смањењем броја ученика и штедњом, немачке власти планирају затварање низа других школа у којима се предаје на српсколужичком.
Одговор на то био је штрајк у свих шест српсколужичких школа Горње Лужице. У њему је учествовало преко хиљаду ученика и њихових родитеља. Лужичани сматрају да је предавање њиховог језика у Кроствицу од великог значаја за тамошњу словенску мањину независно од тога што је у поменутом разреду збиља остало само 17 ученика. Паланка Кроствиц је средиште горњолужичких насеља у којима већина њих сматра да припада лужичкој националности и у свакодневном животу широко користи матерњи језик сербстину. Како је изјавила представница удружења родитеља Јана Маркова, школа у Кроствицу је “камен темељац опстанка српсколужичког језика и културе”.
Житељи села Кроствиц сами су организовали предавање матерњег језика у петом разреду уз помоћ бивших наставника-пензионера. Међутим, немачке власти су запретиле да неће признати оцене ученицима тог разреда и забраниле приступ лужичким ђацима и њиховим добровољним наставницима у кроствицку школу. М. Рослер је упозорио да ће родитељи који одбију да децу пребаце у друге школе морати да плате казну. Изговарајући се смањењем броја ученика и штедњом, немачке власти планирају затварање низа других школа у којима се предаје на српсколужичком.