KPCTAHK
Domaćin
- Poruka
- 4.941
~ autorska tema ~
Mislim da je krajnje vreme da u ova teška vremena, prepuna mržnje i zla, opet, kao biser, zasija srpska rodoljubiva poezija, jer nas na to podseća i nenadmašna srpska epika i lirika koju je duša pesnička iznedrila u slična vremena...
"Pesma nas je sačuvala - njojzi veliki naklon, čast, slava i hvala!" - davno je neko mnogo rodoljubim izrek`o
Dakle, kao što već rekoh, bilo bi lepo da se na ovom mestu srcem zapišemo ono što duša iznedri, jer poezija i jeste srcem napisan diktat, šapat anđela i želja bogova .
Hvala svima koji osetite želju da mi se u ovom poslanstvu pridružite i istinski, bezuslovno - naravno, sa svima nama podelite šapate, titraje i uzdisaje vaše rodoljubive i slobode uvek željive duše!
Naravno, nadam se da mi nećete previše zameriti zbog toga, sam ću da započnem sa ovim što mi je istinski duša iznedrila, a srce je samo sve to zapisalo. Slažem se da to nije nešto naročito, no uživaću ako me svako od vas nadmašite u tome, jer dobra poezija uvek prija mojim mislima, duši i, naravno, srcu mome ranjenome ...
Krstan Đ. Kovjenić
Ej, Srbijo, mila mati
--------------------------
Užasno huče vetrovi,
Krvledeći, sibirski,
Dlake mi se od studeni ježe,
Hladan grč mi bolno srce steže,
A misli mi ka Srbiji beže.
Čujem seju, sudb`o moja kriva,
Nežno m` tepa, kao da je živa,
A majčica s` neba m` pruža ruku
Da me greje i ublaži muku,
Sin jedinac s` neba mi se smeje
To je ono što mi dušu greje.
Bože dragi, Hriste, mili brate,
Ovo nije život – umirem na rate.
Ka Srbiji mojoj moram poći,
Ovog trena, ove hladne noći,
Samo ona može mi pomoći.
Hteće, smeće, i znam da će moći
Da m` zagreje sve dane i noći.
Ej, Srbijo, mila mati,
Hoćeš li mi duši smiraj dati?.
Svojim čedom hoćeš li me zvati
I ne dati srcu da mi pati?
……………………………….
Krstan Đ. Kovjenić
Mislim da je krajnje vreme da u ova teška vremena, prepuna mržnje i zla, opet, kao biser, zasija srpska rodoljubiva poezija, jer nas na to podseća i nenadmašna srpska epika i lirika koju je duša pesnička iznedrila u slična vremena...
"Pesma nas je sačuvala - njojzi veliki naklon, čast, slava i hvala!" - davno je neko mnogo rodoljubim izrek`o
Dakle, kao što već rekoh, bilo bi lepo da se na ovom mestu srcem zapišemo ono što duša iznedri, jer poezija i jeste srcem napisan diktat, šapat anđela i želja bogova .
Hvala svima koji osetite želju da mi se u ovom poslanstvu pridružite i istinski, bezuslovno - naravno, sa svima nama podelite šapate, titraje i uzdisaje vaše rodoljubive i slobode uvek željive duše!
Naravno, nadam se da mi nećete previše zameriti zbog toga, sam ću da započnem sa ovim što mi je istinski duša iznedrila, a srce je samo sve to zapisalo. Slažem se da to nije nešto naročito, no uživaću ako me svako od vas nadmašite u tome, jer dobra poezija uvek prija mojim mislima, duši i, naravno, srcu mome ranjenome ...
Krstan Đ. Kovjenić
Poruka je automatski spojena:
Ej, Srbijo, mila mati
--------------------------
Užasno huče vetrovi,
Krvledeći, sibirski,
Dlake mi se od studeni ježe,
Hladan grč mi bolno srce steže,
A misli mi ka Srbiji beže.
Čujem seju, sudb`o moja kriva,
Nežno m` tepa, kao da je živa,
A majčica s` neba m` pruža ruku
Da me greje i ublaži muku,
Sin jedinac s` neba mi se smeje
To je ono što mi dušu greje.
Bože dragi, Hriste, mili brate,
Ovo nije život – umirem na rate.
Ka Srbiji mojoj moram poći,
Ovog trena, ove hladne noći,
Samo ona može mi pomoći.
Hteće, smeće, i znam da će moći
Da m` zagreje sve dane i noći.
Ej, Srbijo, mila mati,
Hoćeš li mi duši smiraj dati?.
Svojim čedom hoćeš li me zvati
I ne dati srcu da mi pati?
……………………………….
Krstan Đ. Kovjenić
