Ovo su znaci da su nas odgajale emocionalno nezrele osobe

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.500
Poznavaoci ljudske psihe kažu da je čovek zreo onda kada može da sagleda svoje roditelje dovoljno udaljen,
a dovoljno blizak i objektivan, pa da utvrdi da su grešili u odnosu na njega.
Kada može jasno da sagleda da su njegovi roditelji načinili velike greške I propuste vaspitavajući ga na pogrešan način.

Ta vrsta zrelosti je otrežnjavajuća, spasonosna, jer je čovek u stanju da poradi na sebi I sam popravi ono što su roditelji pogrešili…

Screenshot_22.png


Međutim, većina nas je nezrela za takvo sagledavanje, plus nemamo dovoljno znanja da sami sebe sagledamo I da sami sebi
pomognemo. S obzirom da možemo prilično da uništimo svoje živote I odnose sa ljudima do kojih nam je stalo, vise je nego
neophodno da pokušamo da popravimo ono što umemo I možemo…

Screenshot_33.png


Razočaravajuće je kada moramo da prihvatimo da imamo nesavršene rodotelje, koji zbog neznanja I svojih nezrelosti NISU od
nas načinili ljude kojima odnosi sa drugim ljudima donosi sreću I mir.

Screenshot_38.png


Još je gore da mi kao takvi vaspitavamo svoju decu – naravno – pogrešno…

Screenshot_49.png




Hajde da vidimo koji su znaci da su nas odgajile emocionalno nezrele osobe…

  • Ne umemo da se umirimo kada smo uplašeni ili povređeni
  • Osećamo odgovornost da se brinemo o svim ljudima u našem okruženju
  • Verujemo da nismo dovoljno dobri I da ćemo teško učiniti partnera srećnim
  • Razmišljamo da smo naporni I teški I da opterećujemo druge ako izražavamo svoje potreba
  • Svemu što partner kaže ili uradi dajemo neko naše značenje, umesto da tražimo objašnjenje
  • Ne umemo da postavimo granice I osećamo krivicu kada to uradimo
  • Ne umemo da komuniciramo na pravi način kada nas nešto uznemiri
  • Doživljavamo stvari lično, defanzivni smo, gledamo kako da se odbranimo
  • U stalnom smo strahu da se neko nan as ne naljuti ili da nekoga ne uznemirimo
  • Često ulazimo u konflikte koji su naučena ponašanja u okruženju u kom smo odrasli
  • Verujemo da će nas svi napustiti I ostaviti I da ćemo biti odbačeni
  • Svađa je naš izbor komunikacije kada partner nije tu za nas
Screenshot_53.png

Da li smo imali ovakve spoznaje i da li smo prošli kroz sopstveno prevaspitavanje?

:vzagrljaj:
 
  • Ne umemo da se umirimo kada smo uplašeni ili povređeni
  • Osećamo odgovornost da se brinemo o svim ljudima u našem okruženju
  • Verujemo da nismo dovoljno dobri I da ćemo teško učiniti partnera srećnim
  • Razmišljamo da smo naporni I teški I da opterećujemo druge ako izražavamo svoje potreba
  • Svemu što partner kaže ili uradi dajemo neko naše značenje, umesto da tražimo objašnjenje
  • Ne umemo da postavimo granice I osećamo krivicu kada to uradimo
  • Ne umemo da komuniciramo na pravi način kada nas nešto uznemiri
  • Doživljavamo stvari lično, defanzivni smo, gledamo kako da se odbranimo
  • U stalnom smo strahu da se neko nan as ne naljuti ili da nekoga ne uznemirimo
  • Često ulazimo u konflikte koji su naučena ponašanja u okruženju u kom smo odrasli
  • Verujemo da će nas svi napustiti I ostaviti I da ćemo biti odbačeni
  • Svađa je naš izbor komunikacije kada partner nije tu za nas

Ne znam da li sam uopšte kompetentna da odgovaram na ova pitanja, jer sam zbog cerebralne paralize bila čuvana, mažena i pažena. I zbog toga i zbog ortopedskih problema koji su usko vezani za cerebralnu, bila sam...asocijalna. Odavno više nisam asocijalna.

Ove boldovane rečenice se ne odnose na mene.

Sve ostale su tačne. Znam da se brinem da ne smetam drugima. Razmišljam kako da popravim svoje ponašanje.

Ne volim svađe..

Činjenica je da roditelji prave greške u vaspitanju, da su i sami bili nezreli kada su bili mladi. Ali, na moje vaspitanje uticali su i baba i deda.

Još uvek radim na sebi i ispravljam "greške" ali mi ne ide baš od ruke.. Posebno ovo:

  • Razmišljamo da smo naporni I teški I da opterećujemo druge ako izražavamo svoje potreba
 
Nema tu šta mnogo da se govori i duži lista. Da bi čovek bio zreo, mora spoznati sebe. Kada spozna sebe, onda spoznaja sveta ide mnogo lakše. Dok smo maloletni, možemo slobodno reći da su krivci drugi ljudi što nismo spoznali sebe jer se nama moglo manipulisati. Kada si odrastao čovek, kada si svoj na svome, kada odluke o životu i tvom opstanku donosiš sam, onda svaka tvoja odluka, pa i ta da li želiš spoznati sebe jeste raskrsnica.
 
Ko ne prodje kroz preispitivanje ostane tinejdzer u telu odraslog coveka.
Moze i tako da se zivi.
Ali to nije dobro i mozze da vodi u teske probleme i traume...
A to cesto ostavi posledice na emotivni zivot.
Ovo jeste tačno... Mnogi odrasli nisu ni čuli za preispitivanje.
Potrebno je i znanje i obaveštenost i opšta kultura da bi se razmišljalo u
pozitivnom pravcu. A to već - nema svako... nažalost...
 
a da bi se to desilo treba da svoje stavove proveravamo sa kolegama, prijateljima i stručnjacima ...

Slažem se, samo mi nije jasno, zašto sa stručnjacima? Na koga misliš, na psihologe, psihijatre, psihoterapeute? Na životne trenere?

Nema tu šta mnogo da se govori i duži lista. Da bi čovek bio zreo, mora spoznati sebe. Kada spozna sebe, onda spoznaja sveta ide mnogo lakše. Dok smo maloletni, možemo slobodno reći da su krivci drugi ljudi što nismo spoznali sebe jer se nama moglo manipulisati. Kada si odrastao čovek, kada si svoj na svome, kada odluke o životu i tvom opstanku donosiš sam, onda svaka tvoja odluka, pa i ta da li želiš spoznati sebe jeste raskrsnica.

Maloletna deca ne mogu da spoznaju sami svoju ličnost, sebe. U stvari, ne znam na koju maloletnu decu misliš, na one koji imaju pet ili petnaest godina?

Mislim da se sa mnom nije moglo manipulisati..opet zbog mog stanja od rođenja. I babe i dede i roditelji i sva rodbina, svi su mi pružali neizmernu ljubav.

I sve zavisi od same porodice. Mislim da je u ovoj temi važno i kakve su to porodice gde se manipulisalo decom. Da li su funkcionalne ili disfunkcionalne. U ovim drugim porodicama ima više "prostora" za manipulaciju.
 
Maloletna deca ne mogu da spoznaju sami svoju ličnost, sebe
Mogu. Tinejdzeri su ti ekstremno najbolji primer iako se to desava i ranije. Svaki tinejdzer pocinje da trazi svoje mesto u svetu. Neki pocinju da se oblace u rock fazonu, neki u gothic, neko se bacim aktivnije sportom, nego obrazovanjem.

Tu se vec odlucuju ko su i sta su, iako su jos uvek mladi. Ali oni ipak tragaju.
 
Tema mi je vise nego uvredljiva.
Zasto ?

Bilo bi me sramota da kudim svoje roditelje koji su me odgajali kako su znali i umeli. Nista nedostajalo, nikada gladna, nikada bosa, putovala, letovala ...
Dali su sve ode sebe da postanem covek.
Na ove teme se uvek setim izreke "sin si, bices otac vodi racuna o svojim recima"

A kuditi roditelje kakvi god da su a MI ispali zdravi pravi ... van svake pameti je.
Ne pisem o "roditeljima" iz crnih hronika koji su iz komplet disfunkcionalnih porodica i rasli u uslovima koji nisu dostojni coveka u ovo danasnje vreme pa i sami ne znaju sta je ispravno i kako se odgajaju deca.
 
Negde sam davno čula
Ako ti nešto fali do 25. krivi su tvoji roditelji. Ako ti nešto fali posle
tih godina, kriv si sam. Ko god da nas je odgajao i kakve god greške
da je napravio, to je samo nešto iz čega možemo da izrastemo.
Bitno je kako sami sebe odgojimo.

Kad ćujem osobu od 40 ili 60 godina da su joj roditelji za nešto krivi,
izgubim volju da je slušam. A mislim, ko te sprečava da to promeniš?

Čovek je zreo onda kada je spreman sa tim nešto da uradi. A svi
vide tuđe greške, bez problema..
 
Negde sam davno čula
Ako ti nešto fali do 25. krivi su tvoji roditelji. Ako ti nešto fali posle
tih godina, kriv si sam. Ko god da nas je odgajao i kakve god greške
da je napravio, to je samo nešto iz čega možemo da izrastemo.
Bitno je kako sami sebe odgojimo.
Поприлично опасан, себичан и сујетан начин размишљања. Ако неко нема могућност сопственим трудом да се промени на боље, он се променити на боље неће, и самим тим, сваљивати кривицу на њега је не само бесмислено већ и контрапродуктивно. Таквој особи је потребна туђа помоћ. Друга је ствар шта је довело до тога тј. који негативни утицаји су довели до тога да особа не може сама себи да помогне. То могу да буду родитељи, делом или у потпуности, али не нужно. Није ретко да људи греше те да одређеним утицајима приписују превелику а неким другим премалу кривицу.
 
Ne možeš kriviti roditelje , oni su te odgajali iz najboljih namera i normalno za vreme njihovo , a ne nadolazeće.
To ne može niko , retki su dalekovidi ljudi
Roditelj ti može dati samo neke smernice i domaće vaspitanje na početku života
Dalje te oblikuje društvo i ti sam
Dokaz za to su deca istih roditelja, sa istim tretmanom i ukazanom ljubavlju.
A nisu isti u zrelom dobu.
Ja svoje roditelje ne mogu da krivim. Dali su koliko su mogli i znali.
 
Poznavaoci ljudske psihe kažu da je čovek zreo onda kada može da sagleda svoje roditelje dovoljno udaljen,
a dovoljno blizak i objektivan, pa da utvrdi da su grešili u odnosu na njega.
Kada može jasno da sagleda da su njegovi roditelji načinili velike greške I propuste vaspitavajući ga na pogrešan način.

Ta vrsta zrelosti je otrežnjavajuća, spasonosna, jer je čovek u stanju da poradi na sebi I sam popravi ono što su roditelji pogrešili…

Pogledajte prilog 1555136

Međutim, većina nas je nezrela za takvo sagledavanje, plus nemamo dovoljno znanja da sami sebe sagledamo I da sami sebi
pomognemo. S obzirom da možemo prilično da uništimo svoje živote I odnose sa ljudima do kojih nam je stalo, vise je nego
neophodno da pokušamo da popravimo ono što umemo I možemo…

Pogledajte prilog 1555137

Razočaravajuće je kada moramo da prihvatimo da imamo nesavršene rodotelje, koji zbog neznanja I svojih nezrelosti NISU od
nas načinili ljude kojima odnosi sa drugim ljudima donosi sreću I mir.

Pogledajte prilog 1555138

Još je gore da mi kao takvi vaspitavamo svoju decu – naravno – pogrešno…

Pogledajte prilog 1555139



Hajde da vidimo koji su znaci da su nas odgajile emocionalno nezrele osobe…

  • Ne umemo da se umirimo kada smo uplašeni ili povređeni
  • Osećamo odgovornost da se brinemo o svim ljudima u našem okruženju
  • Verujemo da nismo dovoljno dobri I da ćemo teško učiniti partnera srećnim
  • Razmišljamo da smo naporni I teški I da opterećujemo druge ako izražavamo svoje potreba
  • Svemu što partner kaže ili uradi dajemo neko naše značenje, umesto da tražimo objašnjenje
  • Ne umemo da postavimo granice I osećamo krivicu kada to uradimo
  • Ne umemo da komuniciramo na pravi način kada nas nešto uznemiri
  • Doživljavamo stvari lično, defanzivni smo, gledamo kako da se odbranimo
  • U stalnom smo strahu da se neko nan as ne naljuti ili da nekoga ne uznemirimo
  • Često ulazimo u konflikte koji su naučena ponašanja u okruženju u kom smo odrasli
  • Verujemo da će nas svi napustiti I ostaviti I da ćemo biti odbačeni
  • Svađa je naš izbor komunikacije kada partner nije tu za nas
Pogledajte prilog 1555140
Da li smo imali ovakve spoznaje i da li smo prošli kroz sopstveno prevaspitavanje?

:vzagrljaj:
Upis. Dobra tema.
 
Negde sam davno čula
Ako ti nešto fali do 25. krivi su tvoji roditelji. Ako ti nešto fali posle
tih godina, kriv si sam. Ko god da nas je odgajao i kakve god greške
da je napravio, to je samo nešto iz čega možemo da izrastemo.
Bitno je kako sami sebe odgojimo.

Kad ćujem osobu od 40 ili 60 godina da su joj roditelji za nešto krivi,
izgubim volju da je slušam. A mislim, ko te sprečava da to promeniš?

Čovek je zreo onda kada je spreman sa tim nešto da uradi. A svi
vide tuđe greške, bez problema..
Ovo je recimo, odgovor na ovu temu...
 

Back
Top