- Poruka
- 18.420
Ovu pozorišnu sezonu ispratili smo Šekspir festivalom, A.N.F.I. teatrom i BELEF-om.
Posle mlake sezone, nastupio je letnji odmor.
Ako sumiramo sezonu, nismo baš zadovoljni šta je sve donela, jer su reditelji i pozorišta
odlučili da igraju na sigurno, što je dovelo do pojednostavljenih predstava, repertoarske
monotonije, a i manjak dobrih i kvalitetnih komedija, istupa u različitim umetničkim
okvirima i idejama.
Pa tako, dešavalo se da su neke od novih predstava prestale već na samom početku da
pune gledališta, pa je i upitno njihovo trajanje u narednoj sezoni.
Ove godine, kao publika bili smo dosta obazrivi i zahtevni prilikom izbora najboljih predstava,
pa smo izbor sveli svega na 12 predstava. Od tih predstava izabrali smo 3 najbolje...
Te tri predstave, izabrane su pre svega zbog teme i drugačijeg pristupa u komunikaciji sa
publikom, pa su klasifikovane kao omiljene.
Najomiljenije, prvo mesto pripalo je predstavi „Kako sam naučila da vozim”, Hartefakt kuće
u režiji Tare Manić. Ova predstava složen i delikatan tekst donosi pitko, ali sa prisutnim talogom
gorčine, koju Svetozar Cvetković i Marta Bogosavljević u intimnom prostoru Hartefakt kuće
prenose na publiku.
Drugo mesto je osvojila predstava „Ljudi od voska”, u režiji Ivana Vanje Alača, a koju izvodi
ansambl Narodnog pozorišta Sombor. Iako je tema dela Mate Matišića usmerena na lokalne
okvire, sveobuhvatnost ove priče pretače se tako da je razmuljiva svakoj publici, noseći u sebi
teme nacionalizma, ratnih trauma, klasnih razlika i svih društvenih okolnosti nataloženih u
svakom čoveku ovih prostora.
Na trećem mestu se našla predstava „Disko svinje”, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koju
je režirao Simo Đukić. Uz vrlo složen i zahtevan scenski pokret koji postavlja Tamara Pjević, glumci
Veljko Stevanović i Sara Simović, svojim glumačkom protkanim igrom brišu liniju koja razdvaja gledalište,
što svakako ne viđamo često u jednom institucionalnom pozorištu, ostavljajući publici pitanje šta je
stvarnost, a šta pozorišna igra.
I pored vodeće tri predstave bilo bi šteta izostaviti još devet predstava koje su svakako
preporuka da se nađu na spisku šta treba pogledati u novoj pozorišnoj sezoni.
- Izdvajamo „Nestajanje”, Ateljea 212, koje je premijerno odigrano u aprilu u režiji Sanje Mitrović.
- Među omiljenim publici našao se i „Švejk” u izvedbi Ozrena Grabarića, koje je premijerno odigran
u decembru prošle godine u Beogradskom dramskom pozorištu.
- Predstava koja je ostavila veliki utisak na publiku ovogodišnjeg Sterijinog pozorja je „Bilo jednom
u Novom Sadu”, u režiji Andraša Urbana.
- U okviru BELEF-a Pozorište „Boško Buha” priredilo je predstavu „Tvoje i moje” u režiji Borisa
Liješevića, u kojoj glumci kroz prisećanje na svoje detinjstvo oživljavaju uspomene i obraćaju se
starijoj publici.
- Iz Narodnog pozorišta Subotica dolazi predstava „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1987.
godine”.
- Redakcija iz Niša izdvojila je predstavu „Dekameron”, Narodnog pozorišta Niš,
- Na listi se našla i predstava „Sanjao sam da sam se probudio”, Narodnog pozorišta u Beogradu. I
- Iz Beogradskog dramskog pozorišta dolaze nam još dve predstave, koje su se svojim slojevitom
narativom i glumački smelim izvedbama izdvojile kao važne publici, a to su „Pozicija deteta” i „Kraj
sveta u tri čina”.
Iako je iza nas jedna mlaka sezona, od koje smo svakako više očekivali, prihvatamo letnji odmor,
odlazimo na neke od letnjih festivala i polako se pripremamo za sledeću, nadamo se bolju i kvalitetniju
pozorišnu 2024-2025. sezonu...
Posle mlake sezone, nastupio je letnji odmor.
Ako sumiramo sezonu, nismo baš zadovoljni šta je sve donela, jer su reditelji i pozorišta
odlučili da igraju na sigurno, što je dovelo do pojednostavljenih predstava, repertoarske
monotonije, a i manjak dobrih i kvalitetnih komedija, istupa u različitim umetničkim
okvirima i idejama.
Pa tako, dešavalo se da su neke od novih predstava prestale već na samom početku da
pune gledališta, pa je i upitno njihovo trajanje u narednoj sezoni.
Ove godine, kao publika bili smo dosta obazrivi i zahtevni prilikom izbora najboljih predstava,
pa smo izbor sveli svega na 12 predstava. Od tih predstava izabrali smo 3 najbolje...
Te tri predstave, izabrane su pre svega zbog teme i drugačijeg pristupa u komunikaciji sa
publikom, pa su klasifikovane kao omiljene.
Najomiljenije, prvo mesto pripalo je predstavi „Kako sam naučila da vozim”, Hartefakt kuće
u režiji Tare Manić. Ova predstava složen i delikatan tekst donosi pitko, ali sa prisutnim talogom
gorčine, koju Svetozar Cvetković i Marta Bogosavljević u intimnom prostoru Hartefakt kuće
prenose na publiku.
Drugo mesto je osvojila predstava „Ljudi od voska”, u režiji Ivana Vanje Alača, a koju izvodi
ansambl Narodnog pozorišta Sombor. Iako je tema dela Mate Matišića usmerena na lokalne
okvire, sveobuhvatnost ove priče pretače se tako da je razmuljiva svakoj publici, noseći u sebi
teme nacionalizma, ratnih trauma, klasnih razlika i svih društvenih okolnosti nataloženih u
svakom čoveku ovih prostora.
Na trećem mestu se našla predstava „Disko svinje”, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koju
je režirao Simo Đukić. Uz vrlo složen i zahtevan scenski pokret koji postavlja Tamara Pjević, glumci
Veljko Stevanović i Sara Simović, svojim glumačkom protkanim igrom brišu liniju koja razdvaja gledalište,
što svakako ne viđamo često u jednom institucionalnom pozorištu, ostavljajući publici pitanje šta je
stvarnost, a šta pozorišna igra.
I pored vodeće tri predstave bilo bi šteta izostaviti još devet predstava koje su svakako
preporuka da se nađu na spisku šta treba pogledati u novoj pozorišnoj sezoni.
- Izdvajamo „Nestajanje”, Ateljea 212, koje je premijerno odigrano u aprilu u režiji Sanje Mitrović.
- Među omiljenim publici našao se i „Švejk” u izvedbi Ozrena Grabarića, koje je premijerno odigran
u decembru prošle godine u Beogradskom dramskom pozorištu.
- Predstava koja je ostavila veliki utisak na publiku ovogodišnjeg Sterijinog pozorja je „Bilo jednom
u Novom Sadu”, u režiji Andraša Urbana.
- U okviru BELEF-a Pozorište „Boško Buha” priredilo je predstavu „Tvoje i moje” u režiji Borisa
Liješevića, u kojoj glumci kroz prisećanje na svoje detinjstvo oživljavaju uspomene i obraćaju se
starijoj publici.
- Iz Narodnog pozorišta Subotica dolazi predstava „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1987.
godine”.
- Redakcija iz Niša izdvojila je predstavu „Dekameron”, Narodnog pozorišta Niš,
- Na listi se našla i predstava „Sanjao sam da sam se probudio”, Narodnog pozorišta u Beogradu. I
- Iz Beogradskog dramskog pozorišta dolaze nam još dve predstave, koje su se svojim slojevitom
narativom i glumački smelim izvedbama izdvojile kao važne publici, a to su „Pozicija deteta” i „Kraj
sveta u tri čina”.
Iako je iza nas jedna mlaka sezona, od koje smo svakako više očekivali, prihvatamo letnji odmor,
odlazimo na neke od letnjih festivala i polako se pripremamo za sledeću, nadamo se bolju i kvalitetniju
pozorišnu 2024-2025. sezonu...
Poslednja izmena:
