- Poruka
- 26.416
Ja sam videla da nešto dolazi , mogu reći da baš i nije spora a stajala sam. Zbunila sam se..Bilo je neverovatno.I strašno i lepo na neki način.
-
- U trendu:
- Nekoliko hiljada tona uginule ribe se...
- Шта да радим?
- Ko može da se poredi sa Peleom?
- Demografski kolaps Hrvatske
- Pesme na ruskom jeziku
- Bamija, kako se sprema?
- Vaš dnevni horoskop: subota, 9...
- Postojala je jedna zemlja
- Боље просек него да партнер боде очи?
- Drustvena korist od hriscanstva
Ovo ni slučajno nemojte da radite ako vas ujede zmija otrovnica
- Začetnik teme Sensei
- Datum pokretanja
Mr No
Legenda
- Poruka
- 51.545
Obe ste bile u cudu.
- Poruka
- 26.416
Boguhvala ti nisi bio tamo.
Mr No
Legenda
- Poruka
- 51.545
Bolje.
I dalje bi se cudile.
- Poruka
- 32.044
Ovo ni slučajno nemojte da radite ako vas ujede guja:
- Ne dirajte zmiju i ne pokušavajte da je uhvatite. Nikada nemojte dirati otrovnu zmiju, čak ni mrtvu ili njenu otkinutu glavu.
- Nemojte čekati da se pojave simptomi ako ste ugrizeni, odmah potražite medicinsku pomoć.
- Ne stavljajte podvezu.
- Nemojte seći ranu nožem niti je seći na bilo koji način.
- Ne pokušavajte da isišete otrov.
- Ne stavljajte led ili uranjajte ranu u vodu.
- Nemojte piti alkohol kao lek protiv bolova.
- Nemojte uzimati lekove protiv bolova (kao što su aspirin, ibuprofen, naproksen).
- Nemojte primenjivati strujni udar ili narodne terapije.
Toga u hercegovini ima kolko hoces
Suncaju se po kamenu
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Да мало уозбиљимо тему...
Двије основне породице отровница су випериде (лат. Viperidae) које називамо љутицама и елапиде (лат. Elapidae) које називамо гујама.
Поменућу и трећу породицу – колубриде (лат. Colubridae) само због једне змије – афричког бумсленга који је веома отрован, али занимљив по томе што има неколико малих предњих зуба, а онда слиједе већи очњаци. Отров му се излучује провоцирањем десни притиском па зато он жртву не „цапне на брзака” него загризе и „жваће” тј. задржава угриз да би притиском на десни/зубе излучио отров.
Колубриде су најбројнија породица змија, има их и код нас али нису отровнице (смукови, бјелоушке...).
Бумсленг
Гује тј. елапиде су велика породица отровница које су дугуљасте, „елегантне”, са слабо или никако израженим вратом тј. глава им се просто наставља на тијело и покривена је крупнијим љускама. Очи су им округле (зјенице). Изузетак је змија Death Adder која изгледом (а и називом) много више личи на љутице него на гује. У гује спадају кобре, мамбе, краути, тајпани, коралне и морске змије (њих некад издвајају засебно)... Гује имају ужлијебљене зубе па кад уједу низ тај жлијеб отров „склизне/потече” у рану.
Код нас их нема.
Највећа (најдужа) од свих отровница је краљевска кобра (3–4 метра просјечно, има их и преко 5) позната по томе што може убити и слона, не због не знам како јаког отрова већ прије због своје величине па самим тим и велике количине отрова који унесе уједом. Друга најдужа је црна мамба (2–3 метра, некад и преко 4). Занимљиво је да краљевска кобра заправо и није „права” кобра, најсроднија је управо мамбама па би јој прикладнији назив био краљевска мамба. Кобром су је назвали (претпостављам) зато што се попут кобри „надује у подбратку”, што раде и остале мамбе мада не толико изражено.
Краљевска кобра
Љутице тј. випериде често зову и отровницама што изазива збрку јер испада да других отровница нема. Додатну збрку уноси народни израз гуја који опет означава сваку отровницу (нпр. изрека „немој гуја да те уједе”), а на трагу те збрке је и позната серија „Црна гуја” (Blackadder) која је заправо погрешно преведена јер је adder љутица, а не гуја.
Љутице су змије краћег и здепастог тијела, с јасно израженим вратом и трокутастом или срцоликом главом и кратким, јасно уочљивим репом, видно тањим од здепастог тијела. Очи су им „мачије” тј имају уске вертикалне зјенице. Зуби су им шупљи и отворени на врху, буквално као игле за ињекције и кроз њих убризгавају отров у жртву.
Све три наше отровнице су љутице (поскок, шарка и шарган).
Јамичарке (Crotalinae) су потпородица љутица, поред изгледа карактеристичног за све љутице оне имају и мале отворе (јамице) између очију и носница које им служе за „термовизију”. Најпознатије јамичарке су звечарке (чегртуше), копљоглавке и мокасине.
Глава звечарке с јасно видљивим јамицом
Двије основне породице отровница су випериде (лат. Viperidae) које називамо љутицама и елапиде (лат. Elapidae) које називамо гујама.
Поменућу и трећу породицу – колубриде (лат. Colubridae) само због једне змије – афричког бумсленга који је веома отрован, али занимљив по томе што има неколико малих предњих зуба, а онда слиједе већи очњаци. Отров му се излучује провоцирањем десни притиском па зато он жртву не „цапне на брзака” него загризе и „жваће” тј. задржава угриз да би притиском на десни/зубе излучио отров.
Колубриде су најбројнија породица змија, има их и код нас али нису отровнице (смукови, бјелоушке...).
Бумсленг
Гује тј. елапиде су велика породица отровница које су дугуљасте, „елегантне”, са слабо или никако израженим вратом тј. глава им се просто наставља на тијело и покривена је крупнијим љускама. Очи су им округле (зјенице). Изузетак је змија Death Adder која изгледом (а и називом) много више личи на љутице него на гује. У гује спадају кобре, мамбе, краути, тајпани, коралне и морске змије (њих некад издвајају засебно)... Гује имају ужлијебљене зубе па кад уједу низ тај жлијеб отров „склизне/потече” у рану.
Код нас их нема.
Највећа (најдужа) од свих отровница је краљевска кобра (3–4 метра просјечно, има их и преко 5) позната по томе што може убити и слона, не због не знам како јаког отрова већ прије због своје величине па самим тим и велике количине отрова који унесе уједом. Друга најдужа је црна мамба (2–3 метра, некад и преко 4). Занимљиво је да краљевска кобра заправо и није „права” кобра, најсроднија је управо мамбама па би јој прикладнији назив био краљевска мамба. Кобром су је назвали (претпостављам) зато што се попут кобри „надује у подбратку”, што раде и остале мамбе мада не толико изражено.
Краљевска кобра
Љутице тј. випериде често зову и отровницама што изазива збрку јер испада да других отровница нема. Додатну збрку уноси народни израз гуја који опет означава сваку отровницу (нпр. изрека „немој гуја да те уједе”), а на трагу те збрке је и позната серија „Црна гуја” (Blackadder) која је заправо погрешно преведена јер је adder љутица, а не гуја.
Љутице су змије краћег и здепастог тијела, с јасно израженим вратом и трокутастом или срцоликом главом и кратким, јасно уочљивим репом, видно тањим од здепастог тијела. Очи су им „мачије” тј имају уске вертикалне зјенице. Зуби су им шупљи и отворени на врху, буквално као игле за ињекције и кроз њих убризгавају отров у жртву.
Све три наше отровнице су љутице (поскок, шарка и шарган).
Јамичарке (Crotalinae) су потпородица љутица, поред изгледа карактеристичног за све љутице оне имају и мале отворе (јамице) између очију и носница које им служе за „термовизију”. Најпознатије јамичарке су звечарке (чегртуше), копљоглавке и мокасине.
Глава звечарке с јасно видљивим јамицом
Poslednja izmena od moderatora:
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Наше отровнице су: поскок, шарка и шарган.
Поскок је најотровнија европска змија и може усмртити човјека уједом. Дужина му је нешто преко пола метра, до највише метар. Има их сивих, али и жућкастобраонкастих, зависно од станишта у које се уклапају бојом зобг камуфлаже. Имају препознатљиву трокутасту главу карактеристичну за све љутице, вертикалне зјенице, али и посебан „рошчић” на врху носа. Дуж цијелих леђа имају тамну цик-цак пругу. Најлакше их је препознати управо по тој цик-цакастој прузи и трокутастој глави с рошчићем који шарка и шарган немају па је тај рошчић карактеристичан само за поскока. Поскоци не скачу, а име су добили зато јер се често нађу на нижим гранама на којима вребају плијен па се дешава да их човјек не види и пролазећи поред стабла угрози присуством, па кад га нападну уједају за главу или врат те се чини као да су „скочили однекуд”. То је посебно опасно јер се такви уједи не могу подвезати, а и отров брже дође до срца него кад је ујед за нпр. прст.
Шарка (риђовка) је слична поскоку али нема рошчић. Може бити смртоносна, али тешко, тако да је свакако мања опасност од поскока.
Шарган је најмање отрован, а и веома је риједак па је опасност од њега свакако најмања. Мањи је од поскока и шарки, тешко прелази пола метра дужине, а изгледа слично као већи му рођаци поскок и шарка (нема рошчић).
Поскок је најотровнија европска змија и може усмртити човјека уједом. Дужина му је нешто преко пола метра, до највише метар. Има их сивих, али и жућкастобраонкастих, зависно од станишта у које се уклапају бојом зобг камуфлаже. Имају препознатљиву трокутасту главу карактеристичну за све љутице, вертикалне зјенице, али и посебан „рошчић” на врху носа. Дуж цијелих леђа имају тамну цик-цак пругу. Најлакше их је препознати управо по тој цик-цакастој прузи и трокутастој глави с рошчићем који шарка и шарган немају па је тај рошчић карактеристичан само за поскока. Поскоци не скачу, а име су добили зато јер се често нађу на нижим гранама на којима вребају плијен па се дешава да их човјек не види и пролазећи поред стабла угрози присуством, па кад га нападну уједају за главу или врат те се чини као да су „скочили однекуд”. То је посебно опасно јер се такви уједи не могу подвезати, а и отров брже дође до срца него кад је ујед за нпр. прст.
Шарка (риђовка) је слична поскоку али нема рошчић. Може бити смртоносна, али тешко, тако да је свакако мања опасност од поскока.
Шарган је најмање отрован, а и веома је риједак па је опасност од њега свакако најмања. Мањи је од поскока и шарки, тешко прелази пола метра дужине, а изгледа слично као већи му рођаци поскок и шарка (нема рошчић).
Poslednja izmena od moderatora:
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Дакле, што се наших терена тиче, треба избјегавати сваку змију са шаром на леђима (то се лако види) и трокутастом главом, а ако се угледа још и рошчић треба бити посебно опрезан. Није нормално очекивати да их пролазник загледа помно и проучава шта су тачно. Боље је склонити се на сигурно чак и ако се не ради о отровници него много паметовати па бити уједен. Свакако их не треба гађати камењем, моткама и сл. јер осим што можемо бити уједени у њиховој самоодбрани, убијање змије коју смо на вријеме угледали и коју лако можемо заобићи је бесмислено иживљавање у коме увијек навијам за змију. 
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Ако видите змију, обавезно приђите да пороверите да ли има јамице и уверите се у безбедност?
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Па зато и рекох да је то покупљено с неког Информера или тако неког безмозгастог медија. Треба бити озбиљно школована будала па кад видиш змију прићи да јој тражиш рупице по глави, а и кад се увјериш да их нема, све што знаш је да је можда отровна, а можда и није.Ако видите змију, обавезно приђите да пороверите да ли има јамице и уверите се у безбедност?
- Poruka
- 26.416
Samo oprez u kretanju u prirodi, naročito u visokoj travi. I osmatranje.Nismo mi zmijama hrana . Za slučaj da nosite ranac , uvek da je zatvoren , i oprez kada ga otvarate, naročito ako ga ostavite na zemlji a ima hrane unutra.
- Poruka
- 6.165
Divni prilozi, @Пилипенда .. hvala puno!!! 
Ne znam da li se i inače baviš temom zmija (možda i drugih gmizavaca?) i koliko ih voliš, ali ovo si super izložio.. I, ako ih voliš - možda budeš nekada želeo i na ovoj temi da daš svoj doprinos.. pošto je ovo ovde ispalo skroz super! 
Ne znam da li se i inače baviš temom zmija (možda i drugih gmizavaca?) i koliko ih voliš, ali ovo si super izložio.. I, ako ih voliš - možda budeš nekada želeo i na ovoj temi da daš svoj doprinos.. pošto je ovo ovde ispalo skroz super!
- Poruka
- 6.165
Inače, najveća opasnost od nesrećnih slučajeva u susretu sa zmijama je upravo sada - prvih toplih dana.. jer one tada izlaze iz svojih jama na sunce, da bi podigle svoju telesnu temperaturu i dovele svoju fiziologiju u skroz aktivno stanje. Obzirom da su još uvek prilično umorne i trome od zime, one na suncu lako zaspe dubokim snom i ne primete kada im neko prilazi.. pa se tako lako dogodi da se čoveku ne pomere sa puta i da ih on nepažnjom nagazi (tada one ujedu u samoodbrani).
Kada je reč o poskocima.. oni se uglavnom smeste na grane drveća da spavaju.. i dešava se da u dubokom snu padnu sa grane. Verovatnoća da poskok tako padne baš na čoveka je mala, ali se ipak dešava.. i tada je opet rizik od ujeda nešto veći.
Preporuka je da se kroz prirodu gde se zmije sreću krećemo tako da nas one opaze pre nego što im priđemo. Pošto ja mnogo volim da tumaram po bespućima sama i onda tako ne proizvodim dovoljno buke niti vibracija tla da ih probudim, obično vučem neki štap po tlu da to nadomestim. Kada se kreće grupa ljudi, to obično nije potrebno.
Kada je reč o poskocima.. oni se uglavnom smeste na grane drveća da spavaju.. i dešava se da u dubokom snu padnu sa grane. Verovatnoća da poskok tako padne baš na čoveka je mala, ali se ipak dešava.. i tada je opet rizik od ujeda nešto veći.
Preporuka je da se kroz prirodu gde se zmije sreću krećemo tako da nas one opaze pre nego što im priđemo. Pošto ja mnogo volim da tumaram po bespućima sama i onda tako ne proizvodim dovoljno buke niti vibracija tla da ih probudim, obično vučem neki štap po tlu da to nadomestim. Kada se kreće grupa ljudi, to obično nije potrebno.
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Нисам никакав стручњак, али волим змије (не и остале гмизавце).Divni prilozi, @Пилипенда .. hvala puno!!!
Видим, теби су омиљене оне „колоритне”.
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 7.980
Кад смо већ код препознавања и разликоња отровница од безопасних змија, ево једна занимљива прича...
Постоје коралне змије, веома отровне, а постоје и потпуно безопасне змије која на њих веома личе. Још у XIX стољећу неки „Дебели Џек” је смислио стихове које су људи лако памтили да би им се тако урезало у сјећање како да разликују једне од других. Сводило се на распоред боја (црвене, црне и жуте) на тим змијама. Ево неколико стихова:
(izvor)
Колико год ово са стиховима било симпатично и лако се памтило, најбоље је никад и не чути за те стихове, наиме, „не раде” увијек! Толико о лаком препознавању и разликовању отровница од безопасних змија.
Постоје коралне змије, веома отровне, а постоје и потпуно безопасне змије која на њих веома личе. Још у XIX стољећу неки „Дебели Џек” је смислио стихове које су људи лако памтили да би им се тако урезало у сјећање како да разликују једне од других. Сводило се на распоред боја (црвене, црне и жуте) на тим змијама. Ево неколико стихова:
Red touch yellow, kills a fellow. Red touch black, friend of Jack.
Red touch yellow, kills a fellow. Red touch black, venom lack.
Red touch yellow, death says hello. Black touch red, keep your head.
Yellow touch red, you’ll be dead. Red touch black, eat Cracker Jack.
(izvor)
Колико год ово са стиховима било симпатично и лако се памтило, најбоље је никад и не чути за те стихове, наиме, „не раде” увијек! Толико о лаком препознавању и разликовању отровница од безопасних змија.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 6.165
Pa one su mi zanimljive što su tako šarene.. sećam se kako sam bila šokirana kad sam ih prvi put videla..Нисам никакав стручњак, али волим змије (не и остале гмизавце).
Видим, теби су омиљене оне „колоритне”.
nisam pojma imala da tako nešto postoji..Ali mi nisu one najomiljenije.. najomiljenije su mi ove naše.. poskok i šarka..
Razume se, veoma poštujem i gospođu kraljevsku kobru..
Nemam problema sa otrovnicama kod mene caruju smukovi i nikoga ne diraju od ljudi ali zato tamane glodare bolje nego macke.
i nikoga ne diraju od ljudi ali zato tamane glodare bolje nego macke.To nije smuk onda on se vuce ko prebijen
Bog te mazo kolika ova kraljevska kobraДа мало уозбиљимо тему...
Двије основне породице отровница су випериде (лат. Viperidae) које називамо љутицама и елапиде (лат. Elapidae) које називамо гујама.
Поменућу и трећу породицу – колубриде (лат. Colubridae) само због једне змије – афричког бумсленга који је веома отрован, али занимљив по томе што има неколико малих предњих зуба, а онда слиједе већи очњаци. Отров му се излучује провоцирањем десни притиском па зато он жртву не „цапне на брзака” него загризе и „жваће” тј. задржава угриз да би притиском на десни/зубе излучио отров.
Колубриде су најбројнија породица змија, има их и код нас али нису отровнице (смукови, бјелоушке...).
Бумсленг
Гује тј. елапиде су велика породица отровница које су дугуљасте, „елегантне”, са слабо или никако израженим вратом тј. глава им се просто наставља на тијело и покривена је крупнијим љускама. Очи су им округле (зјенице). Изузетак је змија Death Adder која изгледом (а и називом) много више личи на љутице него на гује. У гује спадају кобре, мамбе, краути, тајпани, коралне и морске змије (њих некад издвајају засебно)... Гује имају ужлијебљене зубе па кад уједу низ тај жлијеб отров „склизне/потече” у рану.
Код нас их нема.
Највећа (најдужа) од свих отровница је краљевска кобра (3–4 метра просјечно, има их и преко 5) позната по томе што може убити и слона, не због не знам како јаког отрова већ прије због своје величине па самим тим и велике количине отрова који унесе уједом. Друга најдужа је црна мамба (2–3 метра, некад и преко 4). Занимљиво је да краљевска кобра заправо и није „права” кобра, најсроднија је управо мамбама па би јој прикладнији назив био краљевска мамба. Кобром су је назвали (претпостављам) зато што се попут кобри „надује у подбратку”, што раде и остале мамбе мада не толико изражено.
Краљевска кобра
Љутице тј. випериде често зову и отровницама што изазива збрку јер испада да других отровница нема. Додатну збрку уноси народни израз гуја који опет означава сваку отровницу (нпр. изрека „немој гуја да те уједе”), а на трагу те збрке је и позната серија „Црна гуја” (Blackadder) која је заправо погрешно преведена јер је adder љутица, а не гуја.
Љутице су змије краћег и здепастог тијела, с јасно израженим вратом и трокутастом или срцоликом главом и кратким, јасно уочљивим репом, видно тањим од здепастог тијела. Очи су им „мачије” тј имају уске вертикалне зјенице. Зуби су им шупљи и отворени на врху, буквално као игле за ињекције и кроз њих убризгавају отров у жртву.
Све три наше отровнице су љутице (поскок, шарка и шарган).
Јамичарке (Crotalinae) су потпородица љутица, поред изгледа карактеристичног за све љутице оне имају и мале отворе (јамице) између очију и носница које им служе за „термовизију”. Најпознатије јамичарке су звечарке (чегртуше), копљоглавке и мокасине.
Глава звечарке с јасно видљивим јамицом
- Poruka
- 22.854
A sta kazu ovi iz CDC- kad juri poskok kako treba bezati? Secam se i toga
- Poruka
- 6.165
- Poruka
- 6.165
Hajde.. ispričaj..A sta kazu ovi iz CDC- kad juri poskok kako treba bezati? Secam se i toga
- Poruka
- 22.854
Nikako pravo, treba trcati cik-cak jer poskok u stvari (ljudi kazu trci hahaha) skupi se u kolut pa se odbacuje. Znaci ako trcis pravolinijsko vece su sanse da te stigne.Hajde.. ispričaj..
Eto
Ova moze 10 slona da ubije ko nista.A jesi video ovu šarenu?
Pelepa ali ujedno i stravicna.
Nikako pravo, treba trcati cik-cak jer poskok u stvari (ljudi kazu trci hahaha) skupi se u kolut pa se odbacuje. Znaci ako trcis pravolinijsko vece su sanse da te stigne.
Eto
Znaci nikako ovako
