Tanguy
Iskusan
- Poruka
- 6.021
A znam to, u pravu si donekle.
Ali mene takva stanja prate u svim vezama.
Postajem najgora onda kad mi je najbolje.
Prije toga sam imala vezu od 4 godine. Skoro se sve isto dešavalo. Prvo sve dajem od sebe da uspije. Kad uspije onda sam ljubomorna i posesivna. Smeta mi svaka sitnica koja remeti moj ideal. Moja sranja dovode do hlađenja odnosa, i na kraju ja odustajem od svega jer nije po mome.
To je strah od napuštanja. Kad je najljepše, onda je najveći strah da će prestati.
I onda počinjem tražiti dokaze, da budem sigurna da se to neće dogoditi. A nitko normalan to ne može pratiti.
stvar je da se ti zasitiš...jer nije naišao pravi i sumnjam da će uskoro ili duže...možda trebaš naći ljubavnika kao što ti tu netko savjetuje...ti u biti tražiš sebe, a ne njega...a, borba protiv sebe je najteža...
nije tebe strah od napuštanja, ti si svjesna toga...nego je više ljutnja na sebe što istu grešku ponavljaš...zato i pucaš po šavovima...