Ovisnička ljubav

A znam to, u pravu si donekle.
Ali mene takva stanja prate u svim vezama.
Postajem najgora onda kad mi je najbolje.

Prije toga sam imala vezu od 4 godine. Skoro se sve isto dešavalo. Prvo sve dajem od sebe da uspije. Kad uspije onda sam ljubomorna i posesivna. Smeta mi svaka sitnica koja remeti moj ideal. Moja sranja dovode do hlađenja odnosa, i na kraju ja odustajem od svega jer nije po mome.

To je strah od napuštanja. Kad je najljepše, onda je najveći strah da će prestati.
I onda počinjem tražiti dokaze, da budem sigurna da se to neće dogoditi. A nitko normalan to ne može pratiti.

stvar je da se ti zasitiš...jer nije naišao pravi i sumnjam da će uskoro ili duže...možda trebaš naći ljubavnika kao što ti tu netko savjetuje...ti u biti tražiš sebe, a ne njega...a, borba protiv sebe je najteža...

nije tebe strah od napuštanja, ti si svjesna toga...nego je više ljutnja na sebe što istu grešku ponavljaš...zato i pucaš po šavovima...
 
Mlađi je, i dobar je 😎
Na to jedino nemam prigovora.

Mada... I tu sam zadnji put našla manu. 😒
Nije me grlio onako jako kao što je to prije radio. 🤔 Za mene je to već bilo tisuću upitnika?!? 😣
Psiholog postoji,koji pomaze u takvim situacijama.Ne forum i ne drugarice,komsinice.Kod tebe to prelazi u manijakalno ponasanje,a to nije dobro za tebe prvenstveno,a samim tim i na bilo koju vezu koju imas ili ces imati.
 
stvar je da se ti zasitiš...jer nije naišao pravi i sumnjam da će uskoro ili duže...možda trebaš naći ljubavnika kao što ti tu netko savjetuje...ti u biti tražiš sebe, a ne njega...a, borba protiv sebe je najteža...

nije tebe strah od napuštanja, ti si svjesna toga...nego je više ljutnja na sebe što istu grešku ponavljaš...zato i pucaš po šavovima...

E sad sam se zamislila....

Da, ja vjerojatno tražim sebe. Kad pronađem sebe, onda mi neće smetati sve što je on napravio.

Sve ovo što si napisao ima smisla....

Ja trenutno ne želim ostati bez njega, jer se nadam da nam opet može biti kako je bilo. A svjesna sam da ne može nikad više biti kako je bilo. Pa sam možda zato ljuta na sebe a pucam po njemu.
 
Psiholog postoji,koji pomaze u takvim situacijama.Ne forum i ne drugarice,komsinice.Kod tebe to prelazi u manijakalno ponasanje,a to nije dobro za tebe prvenstveno,a samim tim i na bilo koju vezu koju imas ili ces imati.
Da. Znam. Zato sam i pisala na forum da vidim jel netko to prošao i kako to riješiti.
Spremna sam za psihologa, ali sam prije toga htjela vidjeti i tuđa iskustva.
 
E sad sam se zamislila....

Da, ja vjerojatno tražim sebe. Kad pronađem sebe, onda mi neće smetati sve što je on napravio.

Sve ovo što si napisao ima smisla....

Ja trenutno ne želim ostati bez njega, jer se nadam da nam opet može biti kako je bilo. A svjesna sam da ne može nikad više biti kako je bilo. Pa sam možda zato ljuta na sebe a pucam po njemu.


naravno, on ti je ventil i ti ga voliš, ali kao prijatelja...i to će tako i ostati...takav ti on treba...kao partner ne, to nećete nikada više biti...

fali samo odlučnost konačna, ništa više...a, sebe pronaći je dug put i proces...
 
naravno, on ti je ventil i ti ga voliš, ali kao prijatelja...i to će tako i ostati...takav ti on treba...kao partner ne, to nećete nikada više biti...

fali samo odlučnost konačna, ništa više...a, sebe pronaći je dug put i proces...
U toj pustoj pročitanoj literaturi sam pročitala da ja uopće ne znam voljeti 😂
Tako da si i tu vjerojatno u pravu. 😆

Da... Samo odlučiti treba. 😣

Bez obzira na to, najviše moram raditi na sebi.
Život mi prodje u ničemu. Čekanju da sve bude savršeno kao što je bilo. 👎
 
dvije godine ništa više ne štima.

Shvatila sam da je većina problema samo u mojoj glavi i da sam iz ničega stvarala velike drame.
Zbog toga se odnos jako narušio, i više stvarno nije dobro nikome.

On ne želi odustati od nas, samo želi da se promijenim i "budem normalna".
Koliko god htjela, vidim da ne mogu i da sam sve gora i gora.
A znam na osnovu ovog,to je klasicna pobuna unutrasnjeg bica,koje nesto ne zeli,ali mu zdravorazumski deo tebe kaze da treba da zeli.I nece prestati da se buni.
Nije u tebi problem u tebi je resenje.
 
Pozdrav svima.
Nova sam na forumu jer mi treba drugo mišljenje, savjet, iskustva....

Sama sam sebi našla dijagnozu, i mislila sam da sam s tim riješila sve probleme, ali nisam. Tek se sad nalazim u začaranom krugu.

Ukratko, u vezi sam skoro 14 godina. Imali smo uspona i padova kao u svakoj vezi. Bilo je i dobrih i loših dana. Zadnje dvije godine ništa više ne štima.

Shvatila sam da je većina problema samo u mojoj glavi i da sam iz ničega stvarala velike drame.
Zbog toga se odnos jako narušio, i više stvarno nije dobro nikome.

On ne želi odustati od nas, samo želi da se promijenim i "budem normalna".
Koliko god htjela, vidim da ne mogu i da sam sve gora i gora.

Da li je netko imao sličan problem?
A sexic kako to stima
 
E sad sam se zamislila....

Da, ja vjerojatno tražim sebe. Kad pronađem sebe, onda mi neće smetati sve što je on napravio.

Sve ovo što si napisao ima smisla....

Ja trenutno ne želim ostati bez njega, jer se nadam da nam opet može biti kako je bilo. A svjesna sam da ne može nikad više biti kako je bilo. Pa sam možda zato ljuta na sebe a pucam po njemu.
pa ljude dugorocno ne spaja strast nego zajednicki cilj. A tebi kuca bioloski sat ili je otkucao i ti to podstvesno znas. A nemas dece.
 
Baš tako. Smatra da nakon toliko godina trebam znati što misli i osjeća, a ne da se svaki put iznova dokazuje.
Razumijem ga potpuno. Znam da je 90% problema zbog moje glave, ali ne mogu sebi pomoći.
Mislim da mi treba stručna pomoć. Pročitala sam literature i literature na tu temu. Pronalazim se u svakoj rečenici, ali riješenje ne mogu da nadjem.
Svaki put kažem da neću više, da ću se strpiti, ali čim mi dodje neka sumnja - nema povratka, osjećaji su jači i ja ih ne znam kontrolirati.
Divim mu se kako je još uvijek tu. Prekidala sam više puta, jer nisam to htjela ni sebi ni njemu, ali bi me on svaki put na neki način vratio.
Ne možeš da nadješ rešenje za svoje psihičke probleme pa si umesto kod psihijatra došla na forum.
Koga ti zajebavaš (pored sebe same)?
Ti nećeš da nadješ rešenje, da hoćeš otišla bi kod psihijatra.
Ali nemoj da brineš, kad totalno usereš svoj i još nečiji život pride, odvešće te na psihijatriju na silu tako da...
 
Pozdrav svima.
Nova sam na forumu jer mi treba drugo mišljenje, savjet, iskustva....

Sama sam sebi našla dijagnozu, i mislila sam da sam s tim riješila sve probleme, ali nisam. Tek se sad nalazim u začaranom krugu.

Ukratko, u vezi sam skoro 14 godina. Imali smo uspona i padova kao u svakoj vezi. Bilo je i dobrih i loših dana. Zadnje dvije godine ništa više ne štima.

Shvatila sam da je većina problema samo u mojoj glavi i da sam iz ničega stvarala velike drame.
Zbog toga se odnos jako narušio, i više stvarno nije dobro nikome.

On ne želi odustati od nas, samo želi da se promijenim i "budem normalna".
Koliko god htjela, vidim da ne mogu i da sam sve gora i gora.

Da li je netko imao sličan problem?
jesam baš tako negde na trinaestoj godini zajedničkog života.
nema univerzalnog recepta, mi smo se udavili u sopstvenom nezadovoljstvu dok se neko od nas dvoje nije dosetio da treba da ode iz veze....

a onda se desio neverovatan obrt situacije koja je bila već rešena.
probaj da shvatiš prvo šta ti tačno želiš sa tim čovekom u vezi...
tek tada, nastupi sa jasnom strategijom, jer u ovakvim situacijama maglovitost ideje o nastavku zajedničkog života može samo još brže da vas udalji.
 

Back
Top