Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.596
Ове светиње су живе и припадају Србима
„ПОЛИТИКА” НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ВИДОВДАНА У ГРАЧАНИЦИ И ГАЗИМЕСТАНУ„Боже, што је лепа ова киша!”, говори једна чланица Симфонијског оркестра из Ниша. Близу је поноћ, а она каже: „Ајде да наставимо концерт, па нека пада!” Публика је стиснута испод кестена у дворишту Грачанице и узвикује: „Бис, бис!” док с велике надстрешнице пада вода на владику новобрдског Илариона. „Дивни су, дивни су”, понавља. Почиње Видовдан у Грачаници. Овде и на Газиместану одржавају се најважније нововековне прославе Видовдана. То су постале централне тачке видовданског празновања и ходочашћа, оне сваки пут привлаче различите људе, с разних страна. Већ са свитањем се у Грачаници окупљају они који су путовали целу ноћ и спавали по околини, они који су први пут ту одмах се примете јер су пуни питања којима побеђују страхове и предрасуде.
Верници из Републике Српске, Македоније, централне Србије и Војводине, 250 људи из свих крајева Црне Горе, званичници, расељени, уметници, новинари... Прву беседу одржао је митрополит захумско-херцеговачки Димитрије о контексту у којем се развијала Србија из Косовског боја, рекавши да је „у Лазаревој Србији све била црква” као и да је он дао свој живот за своје ближње и да је данас јако тешко говорити пред косовским Србима. Иако су стигли сви с различитих крајева света, и прексиноћ уочи Видовдана и јуче у Грачаници и на Газиместану осећао се недостатак једне личности – патријарха српског Порфирија. Његова основна порука свих ових година била је да је свуда странац сем на Косову и да долази у очев дом. Замонашен у Дечанима, први чин је примио у Манастиру Свете Тројице код Суве Реке, увек с легитимацијом човека Косова и Метохије он не може да уђе и отвори врата свога дома и своје Пећке патријаршије и Грачанице. Зато је ове године испред Грачанице владика Теодосије поручио: „Они који мисле да ће тиме нешто постићи – показују ко су и шта су и каква је њихова култура. Истакао је да су наше светиње живе и да нама припадају: никаква декларација, резолуција, ништа
написмено не може бити јаче од онога што је сада овде присутно у порти манастира Грачанице – света литургија и ми сабрани на њој тиме показујемо да ове светиње нама припадају и да се нећемо одрећи ни наших светиња ни нашег Косова и Метохије.” Тензије око Видовдана се подижу посебно од тренутка самопроглашења независности Косова јер власти у Приштини и јавност имају осећај да се тих дана некако истопи њихов суверенитет и да су то дани када се мора показати и доказати власт и моћ. Нарочито је важан обрачун са симболима и натписима на ћирилици које полицајци већином не разумеју па су се најбезазленије и духовите поруке тумачиле као претња, мајице су одузимане, заставе бацане, а Газиместан је често личио на плажу са људима голим до појаса. Зато је ове године било мало застава, мало порука на мајицама, а полиција је готово сваком мушкарцу на улазу у Газиместан задизала мајицу или кошуљу да види да ли се испод ње крије нека скривена порука. У Грачаници је једна госпођа из Херцег Новог једина махала заставом, а испред споменика косовским јунацима на Газиместану неко је прошверцовао заставу Републике Србије и тробојку из доба Краљевине Црне Горе на којој великим словима пише Зета. Порука с Газиместана увек има посебну тежину и увек се чека какав ће глас одатле да се чује.
https://www.politika.rs/scc/clanak/620753/Ove-svetinje-su-zive-i-pripadaju-Srbima
Niko od zvanicnika na Vidovdanu u srcu Srbiji ?
