Живео сам у нека чудна времена када су нас из обданиште слали на море, па основа школа, организовано, па смо се у средњој школи и на факултету већ ишли ко је где хтео, углавном у ондашње иностранство. па сам службено био у Словенији и Истри по три месеца (пет пута сам стигао да се окупам), па ми ни се некако више није ни ишло на море. Имао сам службени пут од Книна до Бара, па ми дешавало да се ујутро пробудим, а да нисам сигуран у ком сам граду. Али беше му.
Да никада у животу нисам био на мору, гадило би ми се да ми неко одређује да ли смем да пређем границу са било које стране. Фуј. И не сажаљеванте комплексаше. Лепа је Србија, а ово није кисело грожђе.