"Ovde ima MALE DECE, STARIJIH I BOLESNIH" Igor je sa porodicom upravo došao do grčke granice, a sad zajedno sa još DVESTA ljudi prolazi kroz PAKAO

Живео сам у нека чудна времена када су нас из обданиште слали на море, па основа школа, организовано, па смо се у средњој школи и на факултету већ ишли ко је где хтео, углавном у ондашње иностранство. па сам службено био у Словенији и Истри по три месеца (пет пута сам стигао да се окупам), па ми ни се некако више није ни ишло на море. Имао сам службени пут од Книна до Бара, па ми дешавало да се ујутро пробудим, а да нисам сигуран у ком сам граду. Али беше му.

Да никада у животу нисам био на мору, гадило би ми се да ми неко одређује да ли смем да пређем границу са било које стране. Фуј. И не сажаљеванте комплексаше. Лепа је Србија, а ово није кисело грожђе.
Ti si obišao ceo svet, od Hrvatske do Zubinog Potoka.
 
Последњи пут сам био код пријатељице у Врсару, две недеље пре десетак година и било ми је веома пријатно пошто је тамо заиста мало Хрвата. Од Истријана смо чак добили и по бесплатну чашу вина, што је равно чуду. Али десило се. Они су, што кажу наши Пироћанци, пребогати, али "чуварни". Газда је истерао из конобе двојицу Шваба, рекао да је затворено и рекао "Драго ми је да вас видим, дуго нисам". Свега има у божјој башти.
 

Back
Top