- Poruka
- 19.674
– Glumac je hrabar, on se poistoveti sa ži-
votom. Koliko je zanatlija, obućar, cipela napra-
vio, toliko i glumac napravi ono što napravi i
za života može da stekne slavu i može da stekne
poraz. On nema mogućnosti da ispravlja, i ne-
ma nikoga iza njega, iza njega ne postoji ništa.
Nema te nepravde koja može da se ispravi. Ako
je bio dobar, a za života nije bio priznat, više
nema mogućnosti nikakve ispravke. On se za-
to batrga, zato je i nemiran, svašta mu se doga-
đa u glavi. E, sad, da bi ostao zdrav, da bi ostao
imun, on mora da sagradi svoju ličnost. Glumac
je jedna antikvarnica, jedna komisiona radnja,
u toj radnji ima svega, ali tom radnjom mora on
da rukovodi, mora dobro da rukovodi radnjom
da bi radnja bila u redu.
– Glumac je lutalica, on luta po najvećoj slo-
bodi koja postoji i sve to radi u jednom trenut-
ku. Kod glumca ima nešto što mu daje moguć-
nost da može da stvara tog trenutka. On stvara
tog trenutka, samo tad i nikad više. I ono što igra,
igra – s jednog mesta. S jednog mesta proluta ve-
kovima, ljudima... Jedan element veoma volim u
glumačkom zanatu. Osim elementa koncentraci-
je, pažnje same, volim taj drugi element u glumi:
maštu, maštovitost koja nas tera da se prebacimo
u nešto sasvim drugo, u nešto što možda nekad
nismo mi, u nešto što je trenutak takav da vidi-
mo, ali nemamo vremena da vidimo...
votom. Koliko je zanatlija, obućar, cipela napra-
vio, toliko i glumac napravi ono što napravi i
za života može da stekne slavu i može da stekne
poraz. On nema mogućnosti da ispravlja, i ne-
ma nikoga iza njega, iza njega ne postoji ništa.
Nema te nepravde koja može da se ispravi. Ako
je bio dobar, a za života nije bio priznat, više
nema mogućnosti nikakve ispravke. On se za-
to batrga, zato je i nemiran, svašta mu se doga-
đa u glavi. E, sad, da bi ostao zdrav, da bi ostao
imun, on mora da sagradi svoju ličnost. Glumac
je jedna antikvarnica, jedna komisiona radnja,
u toj radnji ima svega, ali tom radnjom mora on
da rukovodi, mora dobro da rukovodi radnjom
da bi radnja bila u redu.
– Glumac je lutalica, on luta po najvećoj slo-
bodi koja postoji i sve to radi u jednom trenut-
ku. Kod glumca ima nešto što mu daje moguć-
nost da može da stvara tog trenutka. On stvara
tog trenutka, samo tad i nikad više. I ono što igra,
igra – s jednog mesta. S jednog mesta proluta ve-
kovima, ljudima... Jedan element veoma volim u
glumačkom zanatu. Osim elementa koncentraci-
je, pažnje same, volim taj drugi element u glumi:
maštu, maštovitost koja nas tera da se prebacimo
u nešto sasvim drugo, u nešto što možda nekad
nismo mi, u nešto što je trenutak takav da vidi-
mo, ali nemamo vremena da vidimo...
