Otuđenost

[Džudi S]

Često se u svakodnevnom razgovoru spomene otuđenost i kako je ona štetna. O otuđenosti se diskutuje na društvenim mreža. Takođe, mogu da se nađu i tekstovi psihologa o razlozima otuđenosti.

Šta je razlog zbog koga smo otuđeni?

Možda je kriva pandemija kovid 19 zbog koje smo bili zatvoreni u svojim domovima. Neke evropske zemlje su pravile studiju i strategiju borbe u za socijalnu fobiju, depresiju i druge poremećaje izazvane pandemijom.

Ili je razlog pojava Skajpa, a zatim Fejsbuka, Whatsapp-a, Vibera? Te aplikacije i društvena mreža Fejsbuk pojavile su se pre pandemije kovida 19.

Razgovori preko fiksnog telefona su sve ređi. Video razgovori preko gore navedenih aplikacija postali su deo naše svakodnevnice.

Možda su se ljudi otuđili kako je jačalo potrošačko društvo u kome je postalo normalno da kupujete kafu, čokoladu, piće kad idete kod svojih rođaka, prijatelja u posetu?


Posledice otuđenja

Čovek je društveno biće i potrebni su mu kontakti sa drugim ljudima, makar u samoposlugama i na ulici.

Tokom kovida 19 neke osobe, do tada društvene, razvile su socijalnu fobiju i strah od susreta sa drugim ljudima. Znam nekoliko takvih osoba u mojoj bližoj okolini.

Posledice otuđenja su socijalna fobija, pored koje kasnije dolaze anksioznost i depresija.

Kada duša boli, i telo boli. Uporedo sa stresom, anksioznosti, depresijom nastaju i zdravstveni simptomi:

Digestivni: čir na želucu/ dvanaestopalačnom crevu, gastritis, zatim kardiovaskularni: visok pritisak, tahikardija.

Pojavljuju se i neurološki i mišićni simptomi: glavobolja, napetost..

Zbog otuđenosti mogu nastati i ozbiljni zdravstveni problemi.

***

Molim vas da glasate na anketi, i da ostavite svoj komentar, mišljenje o tome zašto smo danas otuđeni. Zašto se otuđenost prihvata kao nova "normalnost"?

 

[lukabeograd]

Svima je postalo zanimljivije da budu u svetu interneta, nego da se druze u stvarnom svetu. Takodje, ima tu i hormonskog uticaja. Od kada blenemo u ekrane postali smo malo drugaciji, mozgovi rade u drugacijem rezimu. Time i izbegavamo cimanja, probleme, u svetu interneta sve je udobno i komforno. Kao ljudi poceli smo da gledamo samo sami sebe, solidarnost prema drugima je opala.

 

[Eru]

Nemanje neposrednog kontakta. Internet se cini lepsim mestom jer covek tu moze biti ko zaista jeste i kada onda poredi realan zivot gde se osedja prinudjenim da bude neko ko nije jer zazire od osude; onda omrzne na svakodnevnicu i otudji se od sveta.

 

[jolemisa]

Počelo je to još 90'ih kada je politika ušla i sve kuće.

 

[Lorelajn]

Kapitalizam.

 

[Отварач мозга...опет]

Ne postoji otudjenost ..
....postoje izgovori...

 

[AleksaJ]

Спонзоруше и нарко мафија нимало није отуђена... Намножила се...натустила...

Многе/многи неутралне/и и конформне/и су је упорно обилно дооообро кљукале/и .... а сада секао 'чуде'...'ма како се то десило'

 

[Džudi S]

Svima je postalo zanimljivije da budu u svetu interneta, nego da se druze u stvarnom svetu. Takodje, ima tu i hormonskog uticaja. Od kada blenemo u ekrane postali smo malo drugaciji, mozgovi rade u drugacijem rezimu. Time i izbegavamo cimanja, probleme, u svetu interneta sve je udobno i komforno. Kao ljudi poceli smo da gledamo samo sami sebe, solidarnost prema drugima je opala.

Bold: To je najstrašnija posledica otuđenja. Ljudi se zatvaraju u svoj mali svet i gledaju samo sebe.

Počelo je to još 90'ih kada je politika ušla i sve kuće.

Slažem se, mada mislim da je tokom bombardovanja 1999. bilo solidarnosti i više druženja.

Ne postoji otudjenost ..
....postoje izgovori...

Izgovori zbog kojih se ređe viđamo sa rođacima i prijateljima?

Šta se dešava u situaciji kada mi želimo da se vidimo sa nekim, a taj neko stalno govori: " Nije sad zgodno" i slično..

 

[jolemisa]

Bold: To je najstrašnija posledica otuđenja. Ljudi se zatvaraju u svoj mali svet i gledaju samo sebe.



Slažem se, mada mislim da je tokom bombardovanja 1999. bilo solidarnosti i više druženja.



Izgovori zbog kojih se ređe viđamo sa rođacima i prijateljima?

Šta se dešava u situaciji kada mi želimo da se vidimo sa nekim, a taj neko stalno govori: " Nije sad zgodno" i slično..

Jeste bilo po podrumima i zaklonima,ali cim se izadje,sve se zaboravi.U samom pocetku 90'ih je narod poceo da se deli.Bilo mi je tesko,jer nisam naucio na takvo nesto,ali vremenom se svi prilagodimo.

 

[Отварач мозга...опет]

Šta se dešava u situaciji kada mi želimo da se vidimo sa nekim, a taj neko stalno govori: " Nije sad zgodno" i slično..

Da izgovori...do nas je...

ISkreno...koliko si i sama puta nekoga odbila...bez razloga...

 

[AleksaJ]

Можда знате ..можда и не знате песму Васка Попе

Пепела ...

При крају смо друге строфе...петога стиха ....

 

[Urwald]

Mislim da je to usled ličnog bežanja od problema, najpre bežimo od problema kada (ne) znamo kako da ih rešimo, posle toga se otuđujemo i od ljudi oko nas - valjda usled nekog osećaja ličnog neuspeha koji nećemo ili ne znamo kako da rešimo?

 

[Војвода]

Ако не морам, био бих у стању да никога не гледам месецима. Мени самоћа прија, можда имам и неку дијагнозу.

 

[Обилић]

​

Šta je razlog zbog koga smo otuđeni?

Маторци - углавном јесу отуђени.
Млади, углавном не !

Човеку су за опстанак потребне три врсте хране:
1. Ваздух
2. Нутријенти
3. Човек

Ово под 1 и 2 не бих сада објашњавао,
а ово под 3 значи да се човек храни човеком ?!

Па у неком смислу да !

И то пази како !
Ја се трудим да ме ти конзумираш у социјалном смислу,

да слушаш моје приче,
да ме запиткујеш,
да имаш потребу да ме подучиш,
једном речју да имаш потребу да се дружиш са мном !

Кад си млад, немаш неки изграђен укус,
продаје ти ко шта стигне, и друштвени живот је богат.

Једеш све, и једу те други.
Процес учења је у току.

Међутим што си старији, више ти не требају сва знања (свеинформисаност),
такође препознајеш "фејк њуз" ... бираш шта ћеш (кога ћеш) конзумирати.

Постајеш старији, твоје форе траже усавршавање,
неко има снаге да се модернизује, многи немају !

Све мање људи их слуша, нешто пита, зарезује !

Они који раде на себи дуже остају интересантни,
рецимо универзитетске професоре слуша гомила младих доживотно !

 

[analiticki 12]

Nemanje neposrednog kontakta. Internet se cini lepsim mestom jer covek tu moze biti ko zaista jeste i kada onda poredi realan zivot gde se osedja prinudjenim da bude neko ko nije jer zazire od osude; onda omrzne na svakodnevnicu i otudji se od sveta.

Tacno a i danas zivimo u maloj i dosadnoj eri,Fejsbuk je otudjio ljude posle je to samo sve vise i vise jacalo,mnogi su ljudi tu izgubili sjaj, elan,tu je pocela nova i mala era,stara era je bila na zalasku od 2002 do 2004 tek onda otudjenje

 

[Skafander]

INTERNET je jedini i glavni razlog otuđenosti. I stavljamo tačku tu.

 

[Džudi S]

Da izgovori...do nas je...

ISkreno...koliko si i sama puta nekoga odbila...bez razloga...

Najiskrenije, samo sam jednom, samo jednom odbila izlazak sa nekim blogerima zato što nismo uspeli da se dogovorimo u koji restoran idemo.

I nikoga više nisam odbila. Volim da se družim uživo, volim i da izađem ali volim i kućnu atmosferu. Volim da imam goste.

Sledeće nedelje planiram da se vidim sa jednim prijateljem i prijateljicom.

Mislim da je to usled ličnog bežanja od problema, najpre bežimo od problema kada (ne) znamo kako da ih rešimo, posle toga se otuđujemo i od ljudi oko nas - valjda usled nekog osećaja ličnog neuspeha koji nećemo ili ne znamo kako da rešimo?

Moguće. Kada imamo probleme nismo raspoloženi za druženje. I spontano se otuđujemo.

 

[bezimeni1]

Интернет је само олакшао могућност за отуђењем али потреба за отуђењем се јавља када се у друштву људи боре једни са другима за популарност, у дружењу нисмо сви једнаки неко неки су популарнији а неки су небитни слушачи, такво друштвено надметање пуно смара и интернет се појавио као идеално средство за повлачење.

 

[Samsonight]

Molim vas da glasate na anketi, i da ostavite svoj komentar, mišljenje o tome zašto smo danas otuđeni. Zašto se otuđenost prihvata kao nova "normalnost"?

Možda je otuđenost samo u percepciji pojedinca...
Kao prirodno povučenija osoba sam tek u zrelom dobu počela da se izlažem aktivnije ljudima i shvatila da je većina, bez obzira na starost i pol, željna smislenog razgovora i društva.
Gde god na javnom mestu sednem, imam internet na telefonu za ne daj Bože, ali uvek nađem nekog sa kim razgovor počne potpuno prirodno i produbi se poznanstvo na bazi viđenja u iznenađujuće prijatno iskustvo. Zbog toga, i zbog sedenja pred nekog u busu ili čekajući prevoz, uvidela sam da sam se bezveze držala u odnosu na okolinu toliko rezervisano.
Zaista, retko kad sam usamljena u svakodnevom životu, a imam potrebu za otuđivanjem povremeno jer sam tako profilirana od malena, ili još bolje-takav sam čovek. Može proći neko vreme, ali kad sretnem opet osobu sa kojom sam ostvarila fin kontakt, odreagujem srdačno i vreme koje je prošlo kao da nestane. Opet smo dobri drugari, i nastavljamo tamo gde smo stali.

Mislim da se otuđenje nameće, a nije nešto kolektivno osetno u realnosti.
U poslednje vreme mi razgovori sa nepoznatima kreću sa uopštenim sablažnjenjem: "Šta je ovo danas sa ljudima?"
Sa ljudima nije ništa, zapravo.
Ako ne ispunjavaju neka naša očekivanja, ne znači da sa njima nešto nije u redu, već samo da su nam očekivanja neumesna, a pritom se ni za šta ne zauzimamo da nam ta očekivanja bar donekle ispune.

 

[bas kao]

otudjujemo se jer nam se usadjuje neprijateljstvo, a to sto prijateljujemo virtuelno, to je kasnije doslo, bas kao i pandemija sto je doprinela, ali je koren problema u neprijateljstvu, i onda se svesno otudjujemo, jer kome je stalo do neprijateljstva?

 

[Tamburiks]

INTERNET je jedini i glavni razlog otuđenosti. I stavljamo tačku tu.

Sam si sebe pobio. Ako je jedini, i veruješ u to, ne bi ga ni navodio kao glavni. Tu je i tv, knjige, muzika... i sve ostalo što zabavlja mozak čoveka. Da nije toga, morao bi se okrenuti drugom čoveku.

 

[Skafander]

Sam si sebe pobio. Ako je jedini, i veruješ u to, ne bi ga ni navodio kao glavni. Tu je i tv, knjige, muzika... i sve ostalo što zabavlja mozak čoveka. Da nije toga, morao bi se okrenuti drugom čoveku.

Pa ja nisam gledao tv, niti ga sada gledam, knjige nikad nisam čitao, non stop smo se družili napolju, bio sa društvom, šetao kera, blejali po ceo dan i noć na klupici ispred zgrade u bloku, igrali kockice, 10 - 9, vozili bajseve, smejali se do besvesti, posle na parkingu oko kola, pa pušili, pili pivo, šetali po keju, igrali stoni tenis, i dalje vozili bajseve, nenormalno mnogo puta se društvo skupljalo kod mene da igramo karte, riziko, skoro svaki dan, igrali smo i igrice preko komodora i pc - ja, sega, soni, iznajmljivali smo video kasete, zaljublivali se, non stop se zivkali preko fiksnih telefona, interfona, na stepenicama ispred ulaznih vrata u hodniku pričali satima, pa i kad su došli obični mobilni retko ko je koristio i imao, čak smo se družili i do 2005 - te, imali pikado klub, napijali se, izlazili po splavovima na keju, imali svoj kafić, i onda se odjednom sve ugasilo kad je internet postao neograničen, kad se pojavio fejsbuk, jutjub, pa smart telefoni od 2010, mada ja nisam koristio android sve do 2015, i dalje sve znamo. Internet je ubio društveni život. Plus egoizam, materijalizam. Ali ja se nikad nisam predao. Prešao sam sa biciklom 100.000 kilometara za 15 godina, i vozio kamion 20 godina, uvek sam obožavao prirodu, išli smo i u selo svake godine celo leto, ma nikad srećnije detinjstvo, čak i devedestih kad je bilo ratova i loše, bilo je i sukoba ali sve je to sastavni deo života, i plakali i smejali se, ma sve živo. Sad instagram samo ubija dosadu i vreme, kad je zima, sneg ili kiša. Inače i sad vozim bajs jako često. I sad se šetam i družim. Ali neuporedivo manje nego pre. Kao kad čovek ode u penziju. Tako nešto...žalosno. Svi su se zatvorili i otuđili. Nadam se da će ponovo biti bolje.

 

[Tamburiks]

Pa ja nisam gledao tv, niti ga sada gledam, knjige nikad nisam čitao, non stop smo se družili napolju, bio sa društvom, šetao kera, blejali po ceo dan i noć na klupici ispred zgrade u bloku, igrali kockice, 10 - 9, vozili bajseve, smejali se do besvesti, posle na parkingu oko kola, pa pušili, pili pivo, šetali po keju, igrali stoni tenis, i dalje vozili bajseve, nenormalno mnogo puta se društvo skupljalo kod mene da igramo karte, riziko, skoro svaki dan, igrali smo i igrice preko komodora i pc - ja, sega, soni, iznajmljivali smo video kasete, zaljublivali se, non stop se zivkali preko fiksnih telefona, interfona, na stepenicama ispred ulaznih vrata u hodniku pričali satima, pa i kad su došli obični mobilni retko ko je koristio i imao, čak smo se družili i do 2005 - te, imali pikado klub, napijali se, izlazili po splavovima na keju, imali svoj kafić, i onda se odjednom sve ugasilo kad je internet postao neograničen, kad se pojavio fejsbuk, jutjub, pa smart telefoni od 2010, mada ja nisam koristio android sve do 2015, i dalje sve znamo. Internet je ubio društveni život. Plus egoizam, materijalizam. Ali ja se nikad nisam predao. Prešao sam sa biciklom 100.000 kilometara za 15 godina, i vozio kamion 20 godina, uvek sam obožavao prirodu, išli smo i u selo svake godine celo leto, ma nikad srećnije detinjstvo, čak i devedestih kad je bilo ratova i loše, bilo je i sukoba ali sve je to sastavni deo života, i plakali i smejali se, ma sve živo. Sad instagram samo ubija dosadu i vreme, kad je zima, sneg ili kiša. Inače i sad vozim bajs jako često. I sad se šetam i družim. Ali neuporedivo manje nego pre. Kao kad čovek ode u penziju. Tako nešto...žalosno. Svi su se zatvorili i otuđili. Nadam se da će ponovo biti bolje.

Evo ja jesam baš čitao do neke 2000, još dugo posle obožavao filmove, i to je ostavilo neki pravac dalje u životu (barem kod mene). Tako da bih, sa moje tačke gledišta, rekao da stoji ono što sam napisao. Tu je internet šlag na tortu.

 

[Skafander]

Evo ja jesam baš čita do neke 2000, još dugo posle obožavao filmove, i to je ostavilo neki pravac dalje u životu (barem kod mene). Tako fa bih, sa moje tačke gledišta, rekao da syoji ono što sam napisao. Tu je intternet šlag na tortu.

Ja sam gledao milijardu filmova, i ja ih obožavam. Čak sam introvert po prirodi, ali nema sa kim se nisam non stop družio, ceo život sam provodio sa društvom i to ne jednim društvom, nego više različitih, iz bloka, iz sela, iz škola, ma sa svih mogućih strana. Nisu to neka prava prijateljstva nikad ni bila a ni ostala, ali smo zajedno delili i dobro i loše. A sad MUK, kao da su nestali ili čak kao da nisu ni postojali, plus što sam ja zaboravan i što sam isključio sve društvene mreže.

 

[Tamburiks]

Ja sam gledao milijardu filmova, i ja ih obožavam. Čak sam introvert po prirodi, ali nema sa kim se nisam non stop družio, ceo život sam provodio sa društvom i to ne jednim društvom, nego više različitih, iz bloka, iz sela, iz škola, ma sa svih mogućih strana. Nisu to neka prava prijateljska nikad ni bila a ni ostala, ali smo zajedno delili i dobro i loše. A sad MUK, kao da su nestali ili čak kao da nisu ni postojali, plus što sam ja zaboravan i što sam isključio sve društvene mreže.

To introvert je izvikano malo. Čim ti kažeš da si introvert i da se družiš sa gomilom ljudi, zar ti to ne govori da tu nešto nije baš usaglašeno? U prevodu - nisi introvert.