Otpor i kolaboracija u Srbiji 1941. godine

[Добро дошли]

OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE
http://znaci.net/00001/178_6.pdf
O pitanju kolaboracije i otpora u Srbiji godine 1941. vodi se tu i tamo krajnje kontroverzna rasprava, pri čemu stavovi njenih učesnika nose jak pečat ideološko-političke pozadine. Kolaboracija pokreta „Zbor" Dimitrije Ljotića i četničkog vode Koste Pećanca sa nemačkim okupatorom i sa Nedićevom vladom se uglavnom priznaje kao neosporna činjenica. Nasuprot tome, ocene o ulozi četnika pod vodstvom Draže Mihailovića, kako u naučnoj, tako i u memorijalnoj literaturi - tu i tamo se dijametralno razlikuju.
Nekomunističke strane, naročito srpski izbegli četnici, ali i poneki međunarodni istoričari, ocenjuju četničkog vodu Mihailovića kao vođu srpskog otpora, dok ga jugoslovenski istoričari naprotiv smatraju isključivo kolaboracionistom i izdajicom.

0 ovom kompleksu pitanja postoji opširna literatura koju su pisali najvećim delom Jugosloveni i jugoslovenski emigranti, kao i pripadnici britanske odbrane, to jest, članovi britanskih vojnih misija koje su u ono vreme stacionirale uz Titov ili Mihailovićev štab. Iz mnoštva tih radova padaju u oči neki u kojima je učinjen ozbiljan pokušaj da se na osnovu obimnog istraživanja izvora dođe do pravilnog ideološko-političkog tretiranja ove teme koja obiluje konfliktima.

Pošto su odlučujući konflikti između partizana i Mihailovićevih četnika izbili već nekoliko meseci nakon početka okupacije i doveli do neumoljivog suparništva među njima, potrebno je da se vojne koncepcije, aktivnosti na pružanju otpora, politička delovanja, odnos prema Saveznicima i konflikti između oba pokreta otpora u godini 1941. u Srbiji nešto tačnije skiciraju u sledećim redovima. Nezavisno od razmišljanja na osnovu istraživačke teorije da se događaji u Srbiji iz 1941. godine ne osvetle isključivo sa aspekta okupatora i ugnjetača, već u najmanju ruku uz to i iz perspektive naoružanih ustaničkih grupa, odnose se različite koncepcije i akcije oba pokreta otpora direktno takode i na temu ovoga dela. Povod za pokolj u redovima srpskog građanskog stanovništva i istrebljenje jevrejskih muškaraca i dela Cigana u Srbiji od Vermahta u jesen 1941. godine, dao je oružani ustanak koji se počevši od leta te godine brzo širio, pošto je nastao na inicijativu komunističkog partizanskog pokreta pod Titovim vodstvom, a čiji je nosilac najvećim delom bio i ovaj pokret.
******************************************
У неколико наставака, сагледаће се како је текао отпор и колаборација у ратним годинама Другог св. рата.

 

[Scott Isle]

Draza Mihajlovic je najveci uzor covjeka, vojnika, i kraljevskog oficira. Nikada nije izda pravdu i Kraljevinu, nikada. Nije bjezao na pocetku rata, ostao je da se bori. Nije ni na kraju, ostao je. Potpuno odan i vjeran pravdi. Jedan od najvecih ljudi svih vremena.

Cetnici, su ono ste vi komunisti zvali narodna odbrana. To je neaktivna zupanijska vojska, narodna odbrana. Kad je dosao rat, kraljevski oficir Mihajlovic je skupio narodnu odbranu, cetnike. I to je super.

Medjutim, posto se radi o narodnoj odbrani, a ne vojska, tu ima prostora za javasluk i kriminal, jer su naoruzani, a demokrate. I tu je bilo Pecanaca i Djurisica koji su bili odmetnici i pravili belaje.

Za nas pravednike, monarhiste, to je veliki problem i pitanje. Kako napraviti narodnu odbranu, cetnike, a da nema banditluka i da je sve pod konac kako treba, zaista Za Kralja i Otadzbinu, a ne za lokalne hirove i kriminal.

 

[Лекизан]

Када се крене о причи о колаборацији 1941 године онда се мора почети од 6. априла исте године када је рат овде и почео а највећи колаборационисти били комунисти и Љотићевци.

Прилажем један доказ "сарадње" Драже Михаиловића са Немцима 1941 године.

Али то је било да се власи не сете како ми је објашњено.....

 

[Добро дошли]

Када се крене о причи о колаборацији 1941 године онда се мора почети од 6. априла исте године када је рат овд еи почео а највећи колаборационисти били комунисти и Љотићевци.

Прилажем један доказ "сарадње" Драже Михаиловића са Немцима 1941 године.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Али то је било да се власи не сете како ми је објашњено.....

Добро си схватио!

 

[Лекизан]

Добро си схватио!

Глупи неки власи су то били очито.

 

[Добро дошли]

OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE (2)
Četnici Koste Pećanca
http://znaci.net/00001/178_6.pdf
Neposredno posle napada sila Osovine na Jugoslaviju počeo je Košta Pećanac da formira naoružanu četničku grupaciju. On je kao organizator srpskog ustanka protiv okupatorskih trupa 1917. godine i kao predsednik četničke organizacije, strogo srpskonacionalističkog, ultrakonzervativnog udruženja veterana, koje je tokom dvadesetih godina postajalo glavni agitator protiv Komunističke partije, regrutovao ljudstvo iz svojih ideoloških krugova. Do leta 1941. godine sastavio je Pećanac u južnoj Srbiji grupu od oko 3.000 l judi, koja je do zime 1941/42. narasla na 5.255 i bila pod nemačkom komandom.
Da je antikomunizam bio njegova primarna akciona pobuda, postalo je jasno kada je Pećanac posle napada na Sovjetski Savez javno razglasio da njegova organizacija neće pružati nikakav otpor nemačkom okupatoru5 . Krajem juna 1941. zabranio je svojim potčinjenima da napadaju italijanske i nemačke trupe ukoliko se one korektno odnose prema srpskom civilnom stanovništvu. Pećanac nije odgovorio na Mihailovećev predlog od avgusta 1941. godine da se podele sfere uticaja četničkih grupacija (pri čemu je Mihailović savetovao da Pećančeva četnička grupa spreči dovodenje nemačkog pojačanja iz Bugarske i Grčke).
U to vreme se Pećanac već bio odlučio za kolaboraciju sa okupatorima. Nekoliko dana kasnije pozvao je vode svojih grupa da naprave operativni plan s ciljem da se uguši ustanak komunističkih partizana u Srbiji.
Istovremeno, organizovao je sastanak sa predstavnicima komande Vermahta i stavio im na raspolaganje svoje ljude koji treba da se bore protiv partizana.
Međutim, oružane akcije Pećančevih četnika ograničile su se uglavnom na okršaje sa albanskim muslimanima na jugozapadu Srbije.

U Turnerovom izveštaju od oktobra 1941. stoji još:
„Pre konstituisanja vlade (Nedić, avgust 1941 - W. M.) pošlo je za rukom da se
veliki četnički odredi pod vodstvom vojvode Pećanca izjasne spremnim da se
ne distanciraju samo od komunista, već i da učestvuju u borbi protiv komunizma.
Pećanac, koji je - kao što je već pomenuto - uživao veliko poverenje u širokim
krugovima stanovništva, najavio je borbu protiv komunizma putem javnog oglasa"
{Isti izvor, RW 40/187, 5. „Izveštaj upravnog štaba pri komandi Srbije,"

Ordonans, koga je načelnik AOK 12 poslao u Srbiju, javio je u pismu od 9. 9. 1941. svom pretpostavljenom:
„Pukovnik Pećanac ponudio je preko posrednika da se svojim snagama bori
protiv komunista. Pregovori koji su u vezi s tim vodeni između komandanta
(Srbije), nove srpske vlade i četnika, doveli su do sporazuma na osnovu ko-
jeg komanda priznaje četnike i daje im pravo da se regrutuju, te da javno i na-
oružano nastupaju. Četnici su se obavezali da će se boriti protiv komunista"
(BA-MA, RH 19X1/81, Suzbijanje pokreta otpora u jugoistočnom regionu, T. 1, str. 35).
**************************************************************
Коста Пећанац се одмах на почетку рата изјаснио за колаборацију са окупатором. Очигледно да се то није свиђало Драажи и наредио ликвидацију супарника у колаборацији. Сметао му је, Дража је је хтео да буде сам у крилу окупатора:
......Draža nam je odgovorio:
'Pećanac ni u kom slučaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog naređenja likvidirajte.
Čim smo primili ovo naređenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Pećanca.
Tako je 5. maja 1944. godine, na putu Sokobanja — Čitluk — Knjaževac na mestu oko dva kilometra udaljenom od Sokobanje, Branin dželat zvani 'Kasapče' klanjem okončao život ovog poznatog četničkog vojvode.
http://www.znaci.net/00001/11_63.htm

 

[Лекизан]

Коста Пећанац се одмах на почетку рата изјаснио за колаборацију са окупатором. Очигледно да се то није свиђало Драажи и наредио ликвидацију супарника у колаборацији.

Коста Пећанац није од почетка рата сарађивао са окупатором већ од августа или септембра 1941 када је врбован од стране окупатора, још једна неистина.

 

[Добро дошли]

Коста Пећанац није од почетка рата сарађивао са окупатором већ од августа или септембра 1941 када је врбован од стране окупатора, још једна неистина.

Добро кад' ти то кажеш, иако то не мења ствар. Хоћеш рећи да је Дража имао дужи стаж у колаборацији.

 

[Лекизан]

Добро кад' ти то кажеш, иако то не мења ствар. Хоћеш рећи да је Дража имао дужи стаж у колаборацији.

Дража није имао уопште али Броз јесте од 6. априла.
И пре тога је био терориста да се разумемо.

 

[Добро дошли]

Дража није имао уопште али Броз јесте од 6. априла.
И пре тога је био терориста да се разумемо.

Зато је ТИТО и из рата изашао као победник за разлику од твог тутавог Драже.

 

[Добро дошли]

Глупи неки власи су то били очито.

Али паметнији од тебе - сигурно!

 

[Stojkov Menidjer]

Када се крене о причи о колаборацији 1941 године онда се мора почети од 6. априла исте године када је рат овде и почео а највећи колаборационисти били комунисти и Љотићевци.

Прилажем један доказ "сарадње" Драже Михаиловића са Немцима 1941 године.
Pogledajte prilog 789738
Али то је било да се власи не сете како ми је објашњено.....

Nemoj da prijavljuješ!
200.000 dinara će ti dati u naci devizama koje posle rata neće važiti

 

[banebeograd]

Nekomunističke strane, naročito srpski izbegli četnici, ali i poneki međunarodni istoričari, ocenjuju četničkog vodu Mihailovića kao vođu srpskog otpora, dok ga jugoslovenski istoričari naprotiv smatraju isključivo kolaboracionistom i izdajicom.

jugoslovenski istoricari pisali su svasta a pre svega i najcesce lazi za koje su bili zaduzeni, ucenjeni , podmiceni ili naterani da ih pisu, srpski istoricari uglavnom kad prepoznaju falsifikate onda i napisu istinu !

Pošto su odlučujući konflikti između partizana i Mihailovićevih četnika izbili već nekoliko meseci nakon početka okupacije i doveli do neumoljivog suparništva među njima

konfikt je poceo vec sa pocetko rata kada su tzv komunisti bili u savezu sa nemcima za razliku od regularnih vojnih formacija koje su se protiv okupatora , domacih izdajnika i bandita borili od prvog do zadnjeg dana rata , a neki i posle toga.

Povod za pokolj u redovima srpskog građanskog stanovništva i istrebljenje jevrejskih muškaraca i dela Cigana u Srbiji od Vermahta u jesen 1941. godine, dao je oružani ustanak koji se počevši od leta te godine brzo širio, pošto je nastao na inicijativu komunističkog partizanskog pokreta pod Titovim vodstvom, a čiji je nosilac najvećim delom bio i ovaj pokret.

ne postoji nikakav tzv kpj otpor jer su oni u rat usli kao saveznici okupatora a nastavili kao partijska vojska (isto kao su to cinile usrase u ndh) boreci se primarno da preuzmu vast, a borba protiv okupatora je bila sekundarna tj prakticno usputna aktivnost i desavala se iskljucivo kad nisu napadali cetnike kao nosioce borbe protiv okupatora na teritoriji kraljevine, .
na teritorji kraljevine postojala je samo jedna regularna vojska i zna se tacno ko ju je vodio i kako se ona zvala.
vezano za stradanja jevreja u srbiji citat iz knjige...
"I još jedan zaključak. Ako je bilo usluga srpskih kvislinga okupatoru u izvršavanju ovih zločina, one su pružane u obračunu baš sa Srbima. Streljanje nekoliko grupa Jevreja, kao navodnih talaca zbog partizanskih akcija, bilo je čista nacistička mistifikacija: njih je čekala ista sudbina sve i da nije ispaljen ni jedan metak iz partizanske puške. "

 

[Лекизан]

Зато је ТИТО и из рата изашао као победник за разлику од твог тутавог Драже.

Боље је сарађивао са окупатором па зато.

 

[Лекизан]

Али паметнији од тебе - сигурно!

И сви поверовали у ту небулозу!
Овакво објашњење једног догађаја мислим да никада није постојало у науци.

 

[Nikita Kulganov]

Sta je konacno bilo sa Drazom i Nemcima u Divicma 1941 ?
Draza se prvo ''bori'' protiv Nemaca , a posle pravi dil sa njima.

 

[Лекизан]

Sta je konacno bilo sa Drazom i Nemcima u Divicma 1941 ?
Draza se prvo ''bori'' protiv Nemaca , a posle pravi dil sa njima.

Била је потерница и немачка операција против Драже.

 

[Nikita Kulganov]

Била је потерница и немачка операција против Драже.

Da li se Draza sastao sa Nmecima u Divcima 1941 ?

 

[Добро дошли]

Da li se Draza sastao sa Nmecima u Divcima 1941 ?

Била је потерница и за ТИТОМ иако се није састајао са Немцима у Дивцима!

 

[Добро дошли]

OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE (2)
http://znaci.net/00001/178_6.pdf
Dimitrije Ljotić i pokret „Zbor"
Pokret „Zbor" pod Ljotićevim vodstvom, koji je bio orijentisan na italijanski fašizam, postojao je još pre napada na Jugoslaviju. Usled dalekosežnog ideološkog srodstva sa nacionalsocijalizmom svrstao se Ljotić od samog početka na stranu okupatora. U komesarskoj Aćimovićevoj vladi pokret „Zbor" je bio zastupljen sa dva ministra.
Pokret „Zbor" bio je jedina grupacija koju su nemački okupatori bezuslovno prihvatili kao pouzdanog saveznika. Zbog toga je dobio avgusta 1941. od Nemaca pravo da uspostavi oružanu formaciju za borbu protiv komunističkih partizana. U vreme kulminacije oružanog ustanka u Srbiji septembra 1941. Ljotićevi saveznici bili su vojnički organizovani u pet bataljona takozvanog Srpskog dobrovoljačkog korpusa (SDK). Ostali delovi pokreta „Zbor" ukorporirali su se u oružane formacije Nedićeve vlade.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Progon i likvidaciju Jevreja pratila je nametljiva propagandna kampanja kojom je dirigovao okupator, a sprovodio je kolaboracionistički tabor. U tome je istaknutu ulogu imao pronacistički pokret “Zbor" Dimitrija Ljotića, a posebno mesto pripadalo je specijalnoj policiji i njenim specifičnim načinima delovanja. Dnevna i periodična štampa (“Novo vreme", “Obnova” i dr.) i publicistika, radio, plakati, izložbe, odisali su antisemitskom propagandom, koja je trebalo da opravda nemački progon i proces uništavanja jevrejske zajednice. Proklamovano je da ne može biti mira dok se “zlokobni uticaj jevrejstva ne onemogući za sva vremena”.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Bilo da uzore u nastanku „Zbora” vide u nacističkoj Nemačkoj ili fašističkoj Italiji, sagovornici „Politike” kažu da je njegov osnivač bio najverniji saveznik okupatora u Drugom svetskom ratu.
Bilo da uzore u nastanku „Zbora” vide u nacističkoj Nemačkoj (koja ga je i finansirala), fašističkoj Italiji ili pokretima u drugim zemljama, sagovornici „Politike” kažu da je u toku okupacije Ljotić bio kvisling i kolaboracionista, čije su paravojne formacije gušile ustanke i učestvovale u progonu Jevreja i srpskih civila. Time je postao najverniji saveznik nemačkog rajha u okupiranoj Srbiji.
„Ljotić je bio kvisling i kolaboracionista prvog reda, ideološki lojalan saradnik, pa i vernik tog ’novog poretka’ do poslednjeg dana.
I Nedić nikad nije imao takav ugled, status i poverenje kod Nemaca”

Hapsili đake u Kragujevcu 1941.
„Uz hapšenje Jevreja, ljotićevci su s Nemcima 1941. u Kragujevcu učestvovali i u hapšenju civila
i đaka koji će biti streljani”, kaže Dejan Ristić
.„Kada su među civilima koje su uhapsili Nemci prepoznali neke od svojih pristalica, brzo su poha-
psili romske dečake – čistače cipela, ponudivši ih u zamenu. Nemci su pristali, jer im je bilo bitno
samo da se kvota popuni. O tome svedoči fotografija iz Kragujevca, na kojoj romski dečak pred
streljanje čisti cipele nemačkom vojniku”,
http://www.politika.rs/sr/clanak/427500/Drustvo/Izdajnik-do-poslednjeg-dana
***********************************
Још један од колаборациониста у Другом св. рату. Истакао се као верни слуга Вермахта у извршењу задатака око хапшења грађана Србије и предавање окупатору на даље поступке.

 

[banebeograd]

Sta je konacno bilo sa Drazom i Nemcima u Divicma 1941 ?
Draza se prvo ''bori'' protiv Nemaca , a posle pravi dil sa njima.

exxxpertisto za nista i nesretni falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delu
draza se nalazio i sa jbt-om a dakle i on je izdajnik po onoj tvojoj suludoj teoriji da je svaki sastanak sa neprijateljima izdaja
a draza se nasao i sa nemcima,
a kad je nemcima pojasnio svoje stavove i odluke oni su
1.pokusali da ga likviiraju i u toj neuspeloj akciji stradali su drazini oficiri misic i fregl
2. nemci su uhapsili drazinu zenu i decu i poslali u logor na banjici
3.zarobili gomilu familije prijatelja i saradnika cetnickih glavesina i smestili ih u logore ili odma poubijali
4 . podigli poternicu za drazom zivim ili mrtvim.

u isto to vreme prema jbt-u i njegovom familijijom i saradnicima niko nije sproveo NIKAKVU NI SLICNU AKCIJU REPRESIJE jbt-ova familija je nedirnuta sve vreme rata provela kod kuce a prvu i jedinu poternicu za njim nemci su izdali kad i drugu poternicu za drazom 1943-e !!!!!

 

[banebeograd]

Dimitrije Ljotić i pokret „Zbor"

Још један од колаборациониста у Другом св. рату. Истакао се као верни слуга Вермахта у извршењу задатака око хапшења грађана Србије и предавање окупатору на даље поступке.

nije on predavao "gradjane srbije" nego tzv komuniste , obicni gradjani nisu ni dirani niti ih je zanimala ta njihova medjusobno borba,
a u ostalom sta ima lose u tome sto se dva neprijatelja srba izmedju sebe tuku, pa tu srbi samo mogu da profitiraju

 

[banebeograd]

Da li se Draza sastao sa Nmecima u Divcima 1941 ?

a ko to uopste spori, sta tebi tu nije jasno

 

[banebeograd]

Pogledajte prilog 790054

Била је потерница и за ТИТОМ иако се није састајао са Немцима у Дивцима!

kao prvo
ta poternica je iz 1943-e kad je izdata i druga po redu poternica za drazom

kao drugo,
da jesu se nalazili, predstavnici jbt-a su se nasli sa nemcima i usrasama u zagrebu i tom prilikom napravili sporazum sa njima koji su i sprovodili sve dok "nemci izdajnici" nisu taj sporazum jednostrano ponistili

 

[Добро дошли]

nije on predavao "gradjane srbije" nego tzv komuniste , obicni gradjani nisu ni dirani niti ih je zanimala ta njihova medjusobno borba,
a u ostalom sta ima lose u tome sto se dva neprijatelja srba izmedju sebe tuku, pa tu srbi samo mogu da profitiraju

Страшно је то када се туку два срба.
Него пусти то нека се туку. Мора да су четници, али дај да видимо те комунисте које је ваш Љотић хапсио и предавао Немцима.
Hapsili đake u Kragujevcu 1941.
„Uz hapšenje Jevreja, ljotićevci su s Nemcima 1941. u Kragujevcu učestvovali i u hapšenju civila
i đaka koji će biti streljani”, kaže Dejan Ristić
.„Kada su među civilima koje su uhapsili Nemci prepoznali neke od svojih pristalica, brzo su poha-
psili romske dečake – čistače cipela, ponudivši ih u zamenu. Nemci su pristali, jer im je bilo bitno
samo da se kvota popuni. O tome svedoči fotografija iz Kragujevca, na kojoj romski dečak pred
streljanje čisti cipele nemačkom vojniku”,
http://www.politika.rs/sr/clanak/427500/Drustvo/Izdajnik-do-poslednjeg-dana
Мора да су ови ђаци неки страшни комунисти опасни по Вермахт.