,,Nekrunisani car: život i vreme Otoa fon Habsburga”; Gordon Bruk-Šepard
Mister Evropa
…
,,Hrvatska je dotad bukvalno zamenila Mađarsku kao središte Otovih briga i aktivnosti. Raspad komunističke Jugoslavije započelo je hrvatsko proglašenje nezavisnosti, izazov koji je beogradski režim nastojao da uguši opsežnom i ubitačnom invazijom. Tada, kao i u vreme njegovog oca, Srbija se ukazala kao zakleti neprijatelj. Oto se svim snagama bacio na žestoku kampanju da izdejstvuje priznanje mlade hrvatske države, koja je nekada bila najodanija od svih poseda carstva njegovog oca. Iz sastanka u sastanak je govorio pred hrvatskim emigrantima iz vremena pre proglašenja nezavisnosti u svom bavarskom uporištu; posetio je Zagreb, hrvatsku prestonicu dok su srpske snage još bile u gradu; i držao je govor za govorom u korist hrvatske stvari u Evropskom parlamentu.
Zapazio je da su, čak i unutar njegove sopstvene grupe desnog centra, istorijske veze u početku bile u suprotnim taborima. Tako da su neki britanski konzervativni predstavnici bili na strani Srba, jer su se nekad borili uz Mihajlovićeve partizane ili ih podržavali u Drugom svetskom ratu. Grci su, sa dužom tradicijom, takođe bili skloni podršci Srbima. S druge strane, italijanski predstavnici grupe, čvrsto su podržavali katoličku hrvatsku naciju, kojoj je Vatikan pružao podršku čak i kada je spala u najprljavije fašističke marionetske države. Oto je prešao preko svega toga, vodeći se principom, koji je nasledio od svog oca, da je morao da sačuva veru u narode, šta god da su njihove vođe učinile. Postoji filmski zapis jednog od njegovih govora u Strazburu, gde, na nemačkom, zvonkim glasom izjavljuje: ,Ja, ich bin ein Croat!’ (,Da, ja sam Hrvat!’). Mada nikad nije imao hrvatski pasoš, ta tvrdnja je donekle bila istorijski istinita. Kralj Hrvatske je bila jedna od titula koje je nasledio kao devetogodišnjak u izgnanstvu.
U ovom slučaju, Nemačka je bila ta koja je predvodila evropsku diplomatsku podršku. Federalna republika je objavila svoje priznanje nezavisne hrvatske države 19. decembra 1991, što je potez koji su sledile sve ostale članice evropske zajednice, koje su 15. januara 1992. delovale jednoglasno. U međuvremenu, Oto je preduzimao korake da priznanje Hrvatske proširi daleko izvan evropskih granica. Na neobičnu ličnu inicijativu, uputio se u Maroko da pridobije Kralja Hasana, a preko njega i arapski svet za tu stvar. Kralj, sa kojim je bio u bliskim odnosima, primio ga je kako dolikuje u noći 15. na 16. april 1992. Oto se priseća:
Nije bilo potrebno mnogo ubeđivanja da Kralj, koji je bio jedna nesvakidašnja ličnost i vrlo zainteresovan za evropska pitanja, uvidi važnost tog koraka. Kao i obično, brzo je odlučio i rešio da smesta stupi u akciju. Onda je pozvao Filalija, svog ministra spoljnih poslova, i naložio mu, ne samo da objavi marokansko priznanje nezavisnosti, već i da pozove ostale arapske zemlje da se pridruže. To znači da su naši pregovori trajali do kasno u noć i sećam se da je, kada sam odlazio, tamo u hodniku, bio palestinski vođa Jaser Arafat, koji je satima morao čekati svoj prijem.
Posle toga sam imao dosta kontakata sa Hrvatima, pa sam čak bio svedok i dva velika vojna sukoba u ratu između srpskih i hrvatskih snaga: oslobođenje Istočne Slavonije i Krajine. U oba slučaja sam iskoristio priliku da porazgovaram sa poraženim Srbima i uveravao sam ih da će se sa njima razumno postupati. Moj srpskohrvatski, koji sam kao dete tečno govorio, bio je vrlo zarđao, ali je pomogao nemački, pošto su mnogi od njih radili godinu-dve po Mercedesovim fabrikama u Baden-Virtembergu.
Kakav god da je bio ishod Otovih ohrabrenja u prvim borbenim redovima, tamo u Beogradu Slobodana Miloševića, on je već odavno postao ogorčeni neprijatelj Srbije zbog svoje neumorne i uspešne podrške Hrvatima. Ustvari, čak je dobijao i pretnje smrću od Arkana, ozloglašenog srpskog paravojnog ubice, koji će i sâm biti ubijen januara 2000. U ličnom pismu, Arkan je podsetio Otoa na ono što se u Sarajevu dogodilo njegovom dedi, Nadvojvodi Francu Ferdinandu juna davne 1914. Arkan je upozorio da će njegovog unuka zadesiti ista sudbina, ako danas bude kročio nogom u taj grad. Otova reakcija je bila poseta Sarajevu što pre moguće. Ništa se nije dogodilo osima nešto aplauza dok je šetao ulicama.
Bilans
Mada su narodi koji su nekada bili iza Gvozdene zavese – a naročito oni koji su bili deo Habsburške monarhije – bili Otova briga, on je daleko više raširio svoja parlamentarna krila, često lutajući poprilično van političkih horizonata. Ustvari, potpuni spisak njegovih predloga rezolucije, podnetih usmenih i pismenih pitanja i iznad svega tekstovi mnogih govora koje je održao tokom svog dvadesetogodišnjeg mandata u Strazburu, pokazuje čoveka koji je željan da se pozabavi svakom temom gde je trebalo ispraviti neko zlo ili čak ukloniti nepotrebnu životnu smetnju.
Predlozi koji su izneti zahvaljujući njemu, kreću se od krupnih pitanja kao što je kršenje ljudskih prava u Kini i Sovjetskom savezu, borba protiv terorizma, rat u Avganistanu, sukob u Persijskom zalivu, kašmirski spor i pregovori o kontroli naoružanja između Istoka i Zapada, pa sve do zamršene gomile manjih, mada takođe značajnih, stvari. Tako se nalazi među drugim pokroviteljima koji apeluju kod evropskih humanitarnih organizacija za pomoć zemljama Trećeg sveta koje je zadesila glad ili poplave, a postoje i predlozi koji se tiču takvih svakodnevnih stvari kao što je fiksiranje cene knjiga ili zahtev za ,aktuelnu i hitnu raspravu povodom podsticanja prodaje putera unutar Zajednice’. Međutim, njegovo sopstveno dinastičko zadnje dvorište Centralne i Istočne Evrope nikada nije zadugo bilo van fokusa. Čitav niz predloga za raspravu ticao se odnosa Rumunije prema njenim podanicima u Transilvaniji, koja je od Prvog svetskog rata imala najveći deo mađarskog stanovništva odsečenog od mađarske otadžbine. I, neizostavno, kako se jugoslovenska država raspadala u krvavom sukobu, usledio je predlog za predlogom za hitne rasprave o tamošnjoj krizi. Ironično, s obzirom na ono što je pokušavao da postigne preko Kralja Hasana, jedan od predloga je bio da se zatraži hitna akcija Parlamenta ,povodom pokrenute ofanzive na Srebrenicu’ tokom koje je izmasakrirano osam hiljada muslimana. Kao mnoga druga bitna pitanja i ovo je bila samo jedna od strela koje su ispaljene u vazduh.”
…
