- Poruka
- 4.847
Istraživači su u Kini otkrili ostatke džinovske vidre koja bi za života bila uporediva sa veličinom vuka. Fosili pripadaju novoj vrsti drevne vidre, poznatoj kao Siamogale melilutra, koja je živela u slatkovodnim jezerima pre oko 6 miliona godina.
Dokazi o džinovskim vidrama otkriveni su i ranije, ali samo u vidu nekoliko raštrkanih zuba pronađenih na Tajlandu. Ovo najnovije otkriće kompletne lobanje, donje vilice, zuba i drugih delova skeleta uveliko proširuje ono što je ranije bilo poznato o životinjama i daje dalje indikacije o masivnoj veličini vrste.
Trenutno, najveća živa vrsta vidre – džinovske vidre reke Amazon – dostižu do oko 1,8 metara (6 stopa) i teže oko 32 kilograma (70 funti), ali ova drevna vidra iz Kine bi bila skoro duplo veća od njih. Istraživači procenjuju da bi S. melilutra bila teška oko 50 kilograma (110 funti), sa lobanjom manjom od lobanje njenog savremenog rođaka. Ovo čini drevnu životinju jednom od najvećih poznatih vrsta vidre koja je ikada postojala.
Stvorenje je nazvano S. melilutra – kombinacija od „meles“, što se odnosi na jazavce, i „lutra“, što označava vidre – zbog mešavine lobanje i zuba sličnih vidri i jazavcu. Obrazni zubi su zanimljivi jer su oni poznati kao bunodonti, što znači da imaju zaobljene krunice. Ovo sugeriše da su džinovske vidre imale kranijalne i zubne adaptacije da se hrane prvenstveno velikim školjkama i mekušcima, čijih fosila takođe ima u izobilju u istom sloju stene u kom je pronađena lobanja vidre.
„Više vrsta vidri imaju nisko krunisane bunodontne zube, što nas navodi da postavimo pitanje da li je ovo nasleđeno od zajedničkog pretka ili je ovo konvergentna evolucija zasnovana na uobičajenom ponašanju u ishrani različitih vrsta“, objašnjava Dr Xiaoming Wang, koautor rada objavljenog u Journal of Systematic Palaeontology, u saopštenju. "Naša filogenetička analiza sugeriše da se bunodontna denticija nezavisno pojavila najmanje tri puta tokom evolucione istorije vidri."
Istraživači su takođe uspeli da rekonstruišu okruženje u kome su vidre živele, opisujući ga kao „močvarno, plitko jezero sa prilično gustom vegetacijom“, verovatno ne za razliku od šuma u kojima danas žive savremene džinovske vidre.
_______________________________
(izvor: iflscience.com)
Dokazi o džinovskim vidrama otkriveni su i ranije, ali samo u vidu nekoliko raštrkanih zuba pronađenih na Tajlandu. Ovo najnovije otkriće kompletne lobanje, donje vilice, zuba i drugih delova skeleta uveliko proširuje ono što je ranije bilo poznato o životinjama i daje dalje indikacije o masivnoj veličini vrste.
Trenutno, najveća živa vrsta vidre – džinovske vidre reke Amazon – dostižu do oko 1,8 metara (6 stopa) i teže oko 32 kilograma (70 funti), ali ova drevna vidra iz Kine bi bila skoro duplo veća od njih. Istraživači procenjuju da bi S. melilutra bila teška oko 50 kilograma (110 funti), sa lobanjom manjom od lobanje njenog savremenog rođaka. Ovo čini drevnu životinju jednom od najvećih poznatih vrsta vidre koja je ikada postojala.
Stvorenje je nazvano S. melilutra – kombinacija od „meles“, što se odnosi na jazavce, i „lutra“, što označava vidre – zbog mešavine lobanje i zuba sličnih vidri i jazavcu. Obrazni zubi su zanimljivi jer su oni poznati kao bunodonti, što znači da imaju zaobljene krunice. Ovo sugeriše da su džinovske vidre imale kranijalne i zubne adaptacije da se hrane prvenstveno velikim školjkama i mekušcima, čijih fosila takođe ima u izobilju u istom sloju stene u kom je pronađena lobanja vidre.
„Više vrsta vidri imaju nisko krunisane bunodontne zube, što nas navodi da postavimo pitanje da li je ovo nasleđeno od zajedničkog pretka ili je ovo konvergentna evolucija zasnovana na uobičajenom ponašanju u ishrani različitih vrsta“, objašnjava Dr Xiaoming Wang, koautor rada objavljenog u Journal of Systematic Palaeontology, u saopštenju. "Naša filogenetička analiza sugeriše da se bunodontna denticija nezavisno pojavila najmanje tri puta tokom evolucione istorije vidri."
Istraživači su takođe uspeli da rekonstruišu okruženje u kome su vidre živele, opisujući ga kao „močvarno, plitko jezero sa prilično gustom vegetacijom“, verovatno ne za razliku od šuma u kojima danas žive savremene džinovske vidre.
_______________________________
(izvor: iflscience.com)
