Otkriće stoljeća - 'božja čestica' pronađena!

Pumpaj Dinstanović

Pumpaj Dinstanović

Zaslužan član
Poruka
101.765
1061170_CMS-event-candidate-higgs-2.png

Sudar dva snopa protona ogromne energije (crvena boja) i šuma čestica koje zahvaljujući tome nastaju, a među njima i Higsov bozon. Foto: CERN 2012

Ulovljen Higsov bozon

1061170_higs.jpg


U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) otkrivena je čestica sa celobrojnim spinom i masom od oko 126 gigaelektronvolti. Po svemu sudeći, upravo ovaj izuzetno masivni bozon predstavlja "zlatni gral" savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.
Danas, 4. jula, CERN je u Ženevi organizovao seminar koji je izazvao pažnju svih svetskih medija i na kome je rukovodstvo CERN-a potvrdilo da je novootkrivena čestica po svemu sudeći Higsov bozon, koji je u javnosti poznat i po nazivu Božja čestica.


POČETNAPRODAJAMARKETINGREDAKCIJAARHIVAUlogujte sePretplatite se
<< VESTI | | 04.07.2012 15:07
Sudar dva snopa protona ogromne energije (crvena boja) i šuma čestica koje zahvaljujući tome nastaju, a među njima i Higsov bozon. Foto: CERN 2012
Ulovljen Higsov bozon slobodan bubnjević
U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) otkrivena je čestica sa celobrojnim spinom i masom od oko 126 gigaelektronvolti. Po svemu sudeći, upravo ovaj izuzetno masivni bozon predstavlja "zlatni gral" savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.
Danas, 4. jula, CERN je u Ženevi organizovao seminar koji je izazvao pažnju svih svetskih medija i na kome je rukovodstvo CERN-a potvrdilo da je novootkrivena čestica po svemu sudeći Higsov bozon, koji je u javnosti poznat i po nazivu Božja čestica.

„Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone", rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a, saopštavajući novinarima da se čini kako je Higsov bozon konačno uhvaćen, ali i da su potrebne brojne dodatne analize. U svakom slučaju, mada više puta najavljivano i samo po sebi nije iznenađenje, ovo bi moglo biti najveće naučno otkriće u poslednjih nekoliko decenija.
Čestica je otkrivena na Velikom sudaraču hadrona, najvećem instrumentu koji je čovek ikada napravio i to upravo sa ciljem da jednom ulovi Higsa. Ovaj akcelerator, odnosno ubrzivač čestica, tokom poslednje dve godine je u tunelu 100 metara ispod zemlje ubrzavao snopove protona do ogromnih energija, a potom ih sudarao. Svi ti sudari su snimani na detektorima ATLAS i CMS, a dva potpuna odvojena tima fizičara su analizirala posledice oslobađanje energije dobijene u sudarima.

Pokazalo se da su na energijama između 125 i 126 gigaelektronvolti, oba detektora uspela da snime događaje koji pokazuju da unutar njih pojavila nova čestica. Oba eksperimenta su predstavila dobijene prelimenarne rezultate, ali uz tvrdnju da su nalazi statistički sigurni na nivou od 5 sigma. To praktično znači da je Higsov bozon zaista ulovljen pošto nalaz sa nivoom poverenja od 1 sigma može biti slučajna fluktuacija, 3 sigma predstavlja obesrvaciju, dok je 5 sigma otkriće.
Kako je podsetio CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči, ova institucija je još prošle godine njavila "kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja". Uz to, nedavno je i američki Tevatron objavio da je ovaj akcelerator uočio masivnu česticu u sličnom opsegu energija.
Zanimljivo je da su u ovu očigledno uspešnu potragu za Higsom, već godinama uključeni i fizičari iz Srbije. Nekoliko srpskih timova, sa Instituta za fiziku, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu aktivno je učestvovalo i u ATLAS i u CMS eksperimentu i pre nego što je početkom 2012. godine Srbija postala punopravna članica CERN-a.


----

Srbija je postala pridruženi član CERN-a.

Da li bi nova vlada trebalo da Srbiju preokrene u smjer naučno-istraživačkog rada i vrati je tamo na nivou na kom je bila SFRJ prije raspada - nekoć jedan od njegovih osnivača?

595px-Cernfounders.pngp


Srbija je inače prva od bivših jugoslovenskih država koja se pridrlužila CERN-u i za sada još uvijek jedina.
 
Poslednja izmena:
Ма, лажу. као нешто су открили. Хоће да добију још средстава па приказују неке леве снимке онима који о финансирању одлучују. Могу да им покажу било шта и да им кажу да је то бозон, јер шта зна финансијер шта је шта неутрон, а шта неутрино.
 
Otkrivena nova čestica, mogla bi da bude "Božja"

Naučnici CERN-a saopštili su da su pronašli novu česticu koja bi mogla da bude Higsov bozon, poznat i kao "Božija čestica". Rezultati višedecenijskog "lova" na česticu koja bi mogla da približi čovečanstvu razumevanje nastanka univerzuma saopšteni su na konferenciji za novinare koja je izazvala veliku pažnju i uzbuđenje širom sveta.

8728235104ff4007e9d413255661591_orig.jpg


Oba izvršena eksperimenta - ATLAS i CMS - uočila su novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, na kojem se očekuje upravo Higsov bozon. Na današnjem seminaru u CERN-u koji je predstavljao uvertiru najznačajnije godišnje konferencije iz fizike čestica, ICHEP 2012 u Melburnu, eksperimenti ATLAS i CMS su predstavili najnovije preliminarne rezultate dugogodišnje potrage za Higsovim bozonom.

"Uočili smo novu česticu, koja odgovara Higsovom bozonu", izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.


"Otkrili smo novi bozon", izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS. "Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronadjen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 50 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici."

Novinarima se obratio i legendarni Piter Higs, naučnik koji je pre pedeset godina predvideo postojanje bozona koji je dobio ime "Božja čestica". "Za mene je zaista neverovatno da se ovo desilo za mog života," rekao je Higs, brišući suzu sa lica.

Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode ove čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?

Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju izmedju tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od 4% ukupne mase univezuma. Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96% univerzuma koji je još uvek nerasvetljen.

7987888084ff4007eab9b1366759707_v4_big.jpg


Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine. Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine, a Republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.
Kliknite za proširenje...

„Analizirajući naše merne podatke primetili smo jasne znake postojanja nove čestice, na nivou poverenja od 5 sigma, odnosno 99,999 odsto verovatnoće, u masenom regionu oko 126 GeV. Izvanredne performanse velikog hadronskog sudarača (LHC) i eksperimenta ATLAS, kao i ogroman trud velikog broja ljudi, doveo nas je do ovog uzbudljivog trenutka“, rekla je portparol ATLAS eksperimenta Fabiola Đanoti, „ali potrebno je još neko vreme pre nego što zvanično objavimo rezultate.“

„Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen“, navodi portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela. „Implikacije ovoga su izuzetno značajne i upravo zbog toga moramo vrlo detaljno analizirati i proveriti rezultate,“ rezultati istraživanja pozdravljeni su burnim aplauzom u Amfiteatru CERN-a.

„Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata“, rekao je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči. „Prošle godine smo objavili kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima.“

Rezultati koji su danas predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011-te i 2012-te, dok se neki podaci iz 2012-te još uvek analiziraju. Zvanično publikovanje danas prikazanih rezultata očekuje se krajem Jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.

18609077504ff4045d474a3726066094_v4_big.jpg


„Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. „Оtkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma.“

Neophodno je još dosta vremena i podataka da bi se sa sigurnošću odredile karakteristike ove nove čestice. Ali bez obzira na formu u kojoj se Higsova čestice javlja, naše poznavanje fundamentalne strukture materije se sprema da napravi veliki korak napred.
 
Arkadijanac:
I sta sad, ocemo li dobiti onih 1000 od privatizacije? Mislim, sta se krucijalno menja sto ce uticati na nase zivote?
Kliknite za proširenje...

Šta nam donosi otkriće Higsovog bozona?

Početkom ove nedelje svet je obišao video koji nagoveštava da je u CERN-u konačno otkriven Higsov bozon. Ukoliko se ove informacije potvrde, biće to najznačajniji trenutak moderne fizike u prethnodnih 20 godina. Za danas ujutru, 4. jula, najavljena je konferencija za medije koja nam možda donosi informaciju da dugo očekivani Higsov bozon postoji i da je time stavljena i poslednja ciglica u Standardni model. Bilo bi to krunsko dostignuće zasnovano na petodecenijskom radu više hiljada naučnika.

7556165544ff3fb517b4d0677985130_orig.jpg


Međutim sada dolazimo do problema. Ova čestica možda izgleda isuviše obično. Dok se fizičari u CERN-u spremaju za saopštenje o napretku u potrazi za „Božijom česticom“ – čudnom česticom koja postoji širom svemira i interaguje sa svim drugim elementarnim česticama, dajući im njihovu masu, u ostatku sveta fizičari se pripremaju za moguće razočaranje.

Razlog ovome je, što su se svo vreme, naučnici pripremali za mogućnost da je Higsov bozon čestica sa čudnim osobinama. Međutim kako dosadašnji eksperimenti pokazauju da je u pitanju sasvim obična čestica, koja se ponaša „po pravilima“, sve je manje verovatno da će ovo otkriće doneti uzbuđenje u fiziku.

Sredinom XX veka fizičari su počeli da razvijaju Standardni model, teoriju koja se odnosila na sve sile i subatomske čestice u celom svemiru. Iako se ovaj model vremenom pokazivao kao dobar, a naučnici potvrđivali eksperimentima njegova otkrića, to nije bila u pitanju finalna teorija svega. Standardni model je ipak imao nekih problema.

5235035714ff3f6dc24bd8984467814_v4_big.jpg


Koristeći samo Standardni model ne možemo da objasnimo asimetriju između materije i antimaterije u svemiru, kao ni niz fenomena vezanih za nastanak i razvoj svemira (inflaciju, ubrzano širenje današnjeg svemira, tamnu materiju i tamnu energiju). Uz sve ovo, gravitaciona interakcija (koja ima svoje specifičnosti i probleme) još uvek nije uključena u objedinjeni opis preostalih interakcija. Sve ovo navodi na zaključak da mora da postoji neka opštija teorija, tzv. fundamentalna teorija. Ona bi morala da odgovori na sva pitanja na koja Standardni model ne daje odgovore.

Mnoge su se teorije pojavile kao dopuna Standardnog modela, kako bi objasnile ono što on nije mogao. Ali je najpoznatija teorija supersimetrije. Ona pretpostavlja postojanje supermasivnih čestica koje su parovi postojećim elementarnim česticama.

„Za nuklearne fizičare važi pravilo da što je više supersimetrije u teoriji, to je teorija bolja“, kaže Kaza Čaki sa Univerziteta Kornel.

Zanimljiv deo je Veliki hadronski sudarač, akcelerator u CERN-u, pored toga što traga za Higsom, traži i dokaze za postojanje supermasivnih superpartnera postojećim elementarnim česticama. Za sada nema nikakvih tragova. Istovremeno se Higsov bozon otkriva na energijama koje predviđa teorija.

Pre nego što je Veliki sudarač u CERN-u startovan 2010. godine, mnogi su naučnici su se nadali da će on otkriti i mnogo dokaza za supersimetrijom. Uprkos postojanju nekih činjenica, dokazi za postojanje supersimetrije nikako da se pojave.

Najjednostavnije verzije supersimetrije su već odbačene, a otkriće Higsa na očekivanim energijama, će zahtevati još više izmena.

Šta se dešava u CERN-u?

"Veliki hadronski sudarač CERN-a je moderni mikroskop koji vidi objekte onoliko manje od atoma koliko smo mi od njih veći. Sam akcelerator je velik kao Beograd i smešten je par stotina metara ispod zemlje na granici između Švajcarske i Francuske, dakle ispod Alpa.", objašnjava dr Aleksandar Belić, dirketor Instituta za fiziku.

"Shodno tim džinovskim dimenzijama i okulari ovog mikroskopa su ogromni. Svaki je veličine jedne zgrade, a takođe su smešteni duboko ispod zemlje. Jedan okular se zove ATLAS, drugi CMS. Iza svakog stoji kolaboracija od više stotina naučnika iz čitavog sveta.", kaže dr Belić.

Ceo intervju sa dr Aleksandrom Belićem možete pročitati na linku.
Kliknite za proširenje...

Na primer, jedan od najboljih aspekata supersimetrije jeste to što mnoge od ovih super čestica jesu dobri kandidati za tamnu materiju. Izmene na teoriji supersimetrije mogu izbaciti iz ige ove čestice tamne materije, a dodatne promene je mogu učiniti još beskorisnijom.

Ipak, iako će danas možda biti i zvanično potvrđeno otkriće Higsovog bozona, to ne mora da znači još uvek finalni kraj supersimetrije. Veliki hadronski sudarač u CERN-u će narednih godina nastaviti da sudara čestice, i to na sve većim i većim energijama, što će možda dovesti supersimetriju na svetlost dana.

Mnogi fizičari željno isčekuju da vide da li će se pronaći najlakša pedviđena superčestica – supersimetrični top kvark ili stop skvark. Stop skvark je srce supersimetrije, i potreban je za objašnjavanje mnogih karakteristika Higsovog bozona. Bez njegovog otkrića, mnogi fizičari su spremni da odustanu od supersimetrije.

Iako stvara probleme, ova situacija neće fiziku zaustaviti. Standardni model, još uvek ima rupa u sebi, i mora se naći način da objasni tamnu materiju i energiju u svemiru. Postoje i alternativne teorije supersimetriji, ali one zahtevaju ili nove interakcije između čestica, nove sile, ili da se sam Higsov bozon sastoji od manjih čestica.

Međutim i ove postojeće teorije imaju svoje nedostatke kako bi postale dobri modeli za opisivanje prirode.

Za sada, supersimetrija, ostaje predvodnik teorija koje stoje iza Standardnog modela.
 
WIBU:
@tema

sve je to lepo, ali i dalje nisam čuo ni jednu potencijalnu praktičnu primenu tog oktrića

zašto se o tome ćuti?
Kliknite za proširenje...

Otkrice Higsovog bozona potvrdjuje savremene kosmoloske teorije o poreklu svemira. Npr. to za pocetak, danas mnogo bolje znamo o pocetku naseg univerzuma i sa mnogo vecom sigurnoscu nego pre nekoliko dana.

Ne mora sve da bude finansiski isplatljivo da bi imalo vrednost!
 
HannibalNemo:
Da preformulisem pitanje...
Kakve koristi ima svet od knjizevnosti? Od slikarstva? Od kvantne mehanike?

Ili ako ti je ovako blize...
Kakve koristi ima svet od te tvoje retrogradne institucije iliti SPC?!
Kliknite za proširenje...

Ти си плавуша очигледно. Од свега горе што си навео човек има користи. Само мало мућни главом, можда и схватиш ако се офарбаш....
И какве везе има овде СПЦ?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top