Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.002
Да рашчистимо, једном за свагда....
https://www.politika.rs/scc/clanak/488733/Otcepljenje-Kosova-izvedeno-suprotno-medunarodnom-pravu
Суд је преформулисао питање које је упутила Генерална скупштина УН, тако да избегне да се уопште о том проблему изјашњава и одлучио је да је Декларацију о независности Косова донела група грађана, а не Скупштина Косова. „Ако је то тачно и ако је тако донета та декларација, то значи да су ту декларацију донела неовлашћена лица и да је, према томе, било могуће да донесу одлуку и да је Приштина главни град Тексаса и да то заиста са становишта међународног права не значи ништа, јер ту материју међународно право не регулише”, оценио је Кошутић. Он је истакао да Међународни суд правде није одговорио на оно што је од њега тражено, а сврха захтева је била да утврди да ли је декларација о независности привремених органа у Приштини у сагласности са међународним правом.
САНУ (Фото Д. Јевремовић)
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука. У САНУ је одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године”, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по речима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу самог појма сецесије и суверенитета државе који се њоме нарушава. Чавошки је рекао да савремено међународно право не познаје право на сецесију и додао да се територијални идентитет држава експлицитно штити нормама међународног права. Кад је реч о иступању федералних јединица из федерације, у добро уређеним федерацијама такво право не постоји, истакао је Чавошки, преноси Спутњик. Важеће међународно право не допушта ни отцепљење националних мањина од дате државе, јер према декларацији о правима лица који припадају националним или етничким, верским или језичким мањинама, зајамчено им је право на заштиту њиховог идентитета и уживање властите културе и исповедање и коришћење језика приватно и јавно, без уплитања било каквог облика дискриминације.
„Али се ништа у овој декларацији не сме тумачити да допушта било какву делатност супротну циљевима и начелима Уједињених нација, укључујући и суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност држава. Све ове одредбе су изнова потврђене скоро истом декларацијом о правима припадницима националних или етничких, верских или језичких мањина, коју је 2. фебруара 1993. усвојила Генерална скупштина УН. Отуда мањина Арбанаса на Косову никад није располагала правом на отцепљење од Републике Србије, па је с тога њена самозвана држава пука творевина окупатора после агресије НАТО-а 1999. године”, нагласио је Чавошки.
Др Будимир Кошутић је подсетио да је Социјалистичка Федеративна Република Југославија била једина држава уз САД која се, кад је доношена Повеља о људским, грађанским, економским, социјалним и културним правима, залагала да у право на самоопредељење буде унето и право на отцепљење. Тај заједнички предлог САД и Југославије био је одбачен, а право на отцепљење не постоји у међународном праву, нагласио је Кошутић.
Према његовим речима, анализа саветодавног мишљења Међународног суда правде показала је да тај суд уопште није разматрао питање права на сецесију. Суд је преформулисао питање које је упутила Генерална скупштина УН, тако да избегне да се уопште о том проблему изјашњава и одлучио је да је Декларацију о независности Косова донела група грађана, а не Скупштина Косова. „Ако је то тачно и ако је тако донета та декларација, то значи да су ту декларацију донела неовлашћена лица и да је, према томе, било могуће да донесу одлуку и да је Приштина главни град Тексаса и да то заиста са становишта међународног права не значи ништа, јер ту материју међународно право не регулише”, оценио је Кошутић. Он је истакао да Међународни суд правде није одговорио на оно што је од њега тражено, а сврха захтева је била да утврди да ли је декларација о независности привремених органа у Приштини у сагласности са међународним правом.
Отварајући трибину, председник САНУ Владимир Костић је рекао да се Академији често поставља питање зашто се Академија не оглашава о важним националним питањима, а кад се огласи, онда је нико и не слуша. „Ја сам желео да напишем један чланак у коме бисмо рекли: ’Зашто звона звоне на узбуну и зашто та звона баш нико не чује?’ Нешто слично се догодило и с овим. Не знам да је неко с толико напора, прегнућа итд. окупио људе који знају свој посао и покушао да одговори на нека кључна питања која су морала да се слушају. Колико су се слушала? Врло мало. Питање је да ли уопште памет и интелект има шта да тражи на овој пустопољини, не само у Србији, рекао бих у пустопољини цивилизације”, казао је Костић.
Он је додао да је САНУ организовала Одбор за српско питање, у покушају да направи структурну основу из које ће с времена на време оглашавати о кључним проблемима за друштво, државу и народ и додао да та разматрања „нису планирана да буду политички љупка”. Костић је оценио да је суштински проблем у овом тренутку однос према Косову.
https://www.politika.rs/scc/clanak/488733/Otcepljenje-Kosova-izvedeno-suprotno-medunarodnom-pravu
Суд је преформулисао питање које је упутила Генерална скупштина УН, тако да избегне да се уопште о том проблему изјашњава и одлучио је да је Декларацију о независности Косова донела група грађана, а не Скупштина Косова. „Ако је то тачно и ако је тако донета та декларација, то значи да су ту декларацију донела неовлашћена лица и да је, према томе, било могуће да донесу одлуку и да је Приштина главни град Тексаса и да то заиста са становишта међународног права не значи ништа, јер ту материју међународно право не регулише”, оценио је Кошутић. Он је истакао да Међународни суд правде није одговорио на оно што је од њега тражено, а сврха захтева је била да утврди да ли је декларација о независности привремених органа у Приштини у сагласности са међународним правом.
Отцепљење Косова изведено супротно међународном праву
На Трибини библиотеке у САНУ представљена је књига „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године”, коју је уредио академик Коста ЧавошкиСАНУ (Фото Д. Јевремовић)
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука. У САНУ је одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године”, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по речима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу самог појма сецесије и суверенитета државе који се њоме нарушава. Чавошки је рекао да савремено међународно право не познаје право на сецесију и додао да се територијални идентитет држава експлицитно штити нормама међународног права. Кад је реч о иступању федералних јединица из федерације, у добро уређеним федерацијама такво право не постоји, истакао је Чавошки, преноси Спутњик. Важеће међународно право не допушта ни отцепљење националних мањина од дате државе, јер према декларацији о правима лица који припадају националним или етничким, верским или језичким мањинама, зајамчено им је право на заштиту њиховог идентитета и уживање властите културе и исповедање и коришћење језика приватно и јавно, без уплитања било каквог облика дискриминације.
„Али се ништа у овој декларацији не сме тумачити да допушта било какву делатност супротну циљевима и начелима Уједињених нација, укључујући и суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност држава. Све ове одредбе су изнова потврђене скоро истом декларацијом о правима припадницима националних или етничких, верских или језичких мањина, коју је 2. фебруара 1993. усвојила Генерална скупштина УН. Отуда мањина Арбанаса на Косову никад није располагала правом на отцепљење од Републике Србије, па је с тога њена самозвана држава пука творевина окупатора после агресије НАТО-а 1999. године”, нагласио је Чавошки.
Др Будимир Кошутић је подсетио да је Социјалистичка Федеративна Република Југославија била једина држава уз САД која се, кад је доношена Повеља о људским, грађанским, економским, социјалним и културним правима, залагала да у право на самоопредељење буде унето и право на отцепљење. Тај заједнички предлог САД и Југославије био је одбачен, а право на отцепљење не постоји у међународном праву, нагласио је Кошутић.
Према његовим речима, анализа саветодавног мишљења Међународног суда правде показала је да тај суд уопште није разматрао питање права на сецесију. Суд је преформулисао питање које је упутила Генерална скупштина УН, тако да избегне да се уопште о том проблему изјашњава и одлучио је да је Декларацију о независности Косова донела група грађана, а не Скупштина Косова. „Ако је то тачно и ако је тако донета та декларација, то значи да су ту декларацију донела неовлашћена лица и да је, према томе, било могуће да донесу одлуку и да је Приштина главни град Тексаса и да то заиста са становишта међународног права не значи ништа, јер ту материју међународно право не регулише”, оценио је Кошутић. Он је истакао да Међународни суд правде није одговорио на оно што је од њега тражено, а сврха захтева је била да утврди да ли је декларација о независности привремених органа у Приштини у сагласности са међународним правом.
Отварајући трибину, председник САНУ Владимир Костић је рекао да се Академији често поставља питање зашто се Академија не оглашава о важним националним питањима, а кад се огласи, онда је нико и не слуша. „Ја сам желео да напишем један чланак у коме бисмо рекли: ’Зашто звона звоне на узбуну и зашто та звона баш нико не чује?’ Нешто слично се догодило и с овим. Не знам да је неко с толико напора, прегнућа итд. окупио људе који знају свој посао и покушао да одговори на нека кључна питања која су морала да се слушају. Колико су се слушала? Врло мало. Питање је да ли уопште памет и интелект има шта да тражи на овој пустопољини, не само у Србији, рекао бих у пустопољини цивилизације”, казао је Костић.
Он је додао да је САНУ организовала Одбор за српско питање, у покушају да направи структурну основу из које ће с времена на време оглашавати о кључним проблемима за друштво, државу и народ и додао да та разматрања „нису планирана да буду политички љупка”. Костић је оценио да је суштински проблем у овом тренутку однос према Косову.