- Poruka
- 26.638
"Ja se nadam presudi sedam i po godina. Dve presude se izrečene u Osnovnom sudu u Ivanjici, ali je sada je Apelacioni sud u Kragujevcu sazvao novi pretres. Šta će biti, videćemo. Prvi put sam bio u Kragujevcu, tamo su me dočekali dobri ljudi i studenti. Prvi put sam imao podršku u gradu gde ne znam nikog. A ovde gde živim i radim, videli ste šta sam doživljavao. Vređali su me, okrenuli leđa i to ljudi za koje sam mislio da su mi prijatelji, od ljudi sa kojima sam radio, koji su bili na prvom rođendanu moga sina, na slavama. Mislio sam da su to moji drugovi ali su pokazali svoje pravo lice", rekao je za N1 Milovan Milivojević, otac nastradalog mladića u namenskoj u Lučanima.
Milovan Milivojević, čiji je sin nastradao u nameskoj u Lučanima vodi, kako kaže, bitku za istinu duže od sedam godina. Od dana kada se nesreća desila, kaže, u mestu u kojem živi nije se puno toga promenilo.
„Ne razumem ni danas te sve ljude. Direktor fabrike je bio doživotni direktor, vedrio je i oblačio u Lučanima. Radio je šta je hteo. Postavljao predsednike opštine, načelnike i komandire policije, bio je jako moćan. On je bio lokalni šerif i svi su ga se plašili. Plašili su se za svoje poslove, za porodicu, supruge, decu. Ne verujem da postoji jedna porodica u Lučanima koja nije vezana za tu fabriku. Njegov duh još uvek vlada Lučanima i sve izgleda kao da meštani očekuju da će on da vaskrsne. Ne razumem ljude koji su sa mnom porasli, koji su sa mnom radili 34 godine, da su mogli da mi tako da mi okrenu leđa. Da mi se ne javljaju na ulici. Ja tako nikada nikome ne bih mogao da uradim. Ali oni meni jesu, na žalost“, rekao je u emisiji Newsnight Milovan Milivojević iz Lučana.
Ni posle sedam godina od kada je u namenskoj izgubio sina Milomira, na radnom mestu, u namenskoj u Lučanima i zbog čega ga su ga njegovi sugrađani sramno napadali i prozivali, Milovan kaže da mu od njih još uvek niko nije prišao i rekao izvini.
„Pojedini su počeli da mi se javljaju, drugo ništa. Niko mi nije rekao – Milovan morao sam, izvini bio sam prinuđen. Ja im se javim, klimnem glavom ali ti ljudi mi više nikada neće biti prijatelji, ne vidim način. Ja sahranim dete od 25 godina a svi mi okrenu leđa, psuju mrtvu majku, govore da sam strani plaćenik, da ću im ostaviti decu bez hleba. Pa ja još uvek radim u toj fabrici, u njoj sam ostavio sve. Zatvorio sam kuću, ugasio slavu. A onda, u utorak se pojavljujem u Kragujevcu u kojem su me dočekali divni ljudi koje ne poznajem i hvala im puno. Ja da sam imao 100 ljudi uz sebe kada sam krenuo u borbu odavno bi je okončao ali nisam imao nikoga. Bili smo samo supruga ćerka i ja“, priča Milivojević.
Napominje i da je njegovu ćerku tužio tadašnji direktor fabrike u kojoj mu je poginuo sin, jer je napisala otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. Dodaje i da je sam bio tužen ali da ih je sud u Čačku oslobodio.
„Toliko je bio moćan taj direktor da je pokušao na sve načine da nas ugasi. Ćerka je dobila otkaz tako što je pozvao njenog gazdu i naredio mu da mi otpusti ćerku. Zabranio je njenom gazdi da dve nedelje ulazak u sopstvenu fabriku, i na kraju su morali da je otpuste jer nisu mogli da rade. Da on živ i dalje bio direktor“, kaže Milivojević.
Iako su i njega i njegovu porodicu meštani Lučana sramno prozivali, vređali i omalovažavali Milovan kaže da se ni u jednom trenutku nije osećao poniženo.
„Ja sam se zakleo mrtvom sinu i rekao mu da ga tata neće nikada izdati i prodati i da ću se dok sam živ boriti za istinu. Za istinu jer smo tada (u trenutku nesreće) bili zajedno. Popili smo tog dana sok i pojeli napolitanku… Ja svoj obraz ne prodajem, pokrio sam ga bradom ali zbog boli i tuge. Moj obraz je čist i ostaće tako dok sam živ. Ti i takvi ljudi, oni mene ne mogu poniziti, oni su pokazali kakvi su i to je videla cela Srbija. Svi su pokazali i prijatelj i komšije i kolege, bilo je i rodbine moje koja mi je okrenula leđa“, ispričao je Milivojević.
Milovan Milivojević svedoči i da ga je primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da je sastanak traja sat vremena i da mu je rekao da svi živimo u pravnoj državi.
„Obećao nam je svašta, a ispunio ništa. Jedino je pokrenuta optužnica. Sve je bila šarena laža i to je ta pravna država Aleksandra Vučića, i Zagorke Dolovac kojoj smo se pet puta obraćali. I nikom ništa. Znate, toliko je žrtava bilo, nije žrtva samo moj sin. Pre mog sina više od 20 ljudi je stradalo u toj fabrici, a samo su dvojica dobili nanogicu“, navodi on.
Podseća na sve tragedije koje su pogodile Srbiju u poslednjoj deceniji i kaže da se, na žalost, se desio i 1. novembar kada je poginulo 15 ljudi i dece, a dvoje teško povređeno.
„Da se to nije desilo i da se nisu desili studenti tvrdim da bi ja isto prošao kao i svi drugi. Sud je, pre toga, trebalo da donese presudu bez pretresa. Onda se desio 1. novembar, pa protesti i blokade, pa su sada oni u neobranom grožđu. Šta će dalje biti ostaje da se vidi ali ja se nadam i verujem da ću i dalje imati podršku dobrih ljudi i studentata i da će taj sud doneti razumnu presudu. Tri godine je mizerna kazna, tužilac je tražio pet, pa se nadam da će sud u Kragujevcu bar potvrditi presudu. Kod nas pravna država ne postoji, to postoji samo kod predsednika i njegovoih ministara“, kaže Milovan Milivojević i dodaje:
„A u kakvoj državi mi živimo govori to da mi nikoga ne možemo da tužimo zbog smrti mog sina, a sve nas je neko tužio. Ako budem dočekao kraj procesa u Srbiji poslaću sve papire u Strazbur. Prevešćemo i poslaćemo Evropskom sudu pravde, to je moja želja. Pitanje je da li ću to i dočekati.“
https://n1info.rs/vesti/otac-nastra...aza-to-je-ta-pravna-drzava-aleksandra-vucica/
Ovom hrabrom čovjeku vječna slava i da mu Bog da snage da izdrži a neljudi će kad tad odgovarati.
Milovan Milivojević, čiji je sin nastradao u nameskoj u Lučanima vodi, kako kaže, bitku za istinu duže od sedam godina. Od dana kada se nesreća desila, kaže, u mestu u kojem živi nije se puno toga promenilo.
„Ne razumem ni danas te sve ljude. Direktor fabrike je bio doživotni direktor, vedrio je i oblačio u Lučanima. Radio je šta je hteo. Postavljao predsednike opštine, načelnike i komandire policije, bio je jako moćan. On je bio lokalni šerif i svi su ga se plašili. Plašili su se za svoje poslove, za porodicu, supruge, decu. Ne verujem da postoji jedna porodica u Lučanima koja nije vezana za tu fabriku. Njegov duh još uvek vlada Lučanima i sve izgleda kao da meštani očekuju da će on da vaskrsne. Ne razumem ljude koji su sa mnom porasli, koji su sa mnom radili 34 godine, da su mogli da mi tako da mi okrenu leđa. Da mi se ne javljaju na ulici. Ja tako nikada nikome ne bih mogao da uradim. Ali oni meni jesu, na žalost“, rekao je u emisiji Newsnight Milovan Milivojević iz Lučana.
Ni posle sedam godina od kada je u namenskoj izgubio sina Milomira, na radnom mestu, u namenskoj u Lučanima i zbog čega ga su ga njegovi sugrađani sramno napadali i prozivali, Milovan kaže da mu od njih još uvek niko nije prišao i rekao izvini.
„Pojedini su počeli da mi se javljaju, drugo ništa. Niko mi nije rekao – Milovan morao sam, izvini bio sam prinuđen. Ja im se javim, klimnem glavom ali ti ljudi mi više nikada neće biti prijatelji, ne vidim način. Ja sahranim dete od 25 godina a svi mi okrenu leđa, psuju mrtvu majku, govore da sam strani plaćenik, da ću im ostaviti decu bez hleba. Pa ja još uvek radim u toj fabrici, u njoj sam ostavio sve. Zatvorio sam kuću, ugasio slavu. A onda, u utorak se pojavljujem u Kragujevcu u kojem su me dočekali divni ljudi koje ne poznajem i hvala im puno. Ja da sam imao 100 ljudi uz sebe kada sam krenuo u borbu odavno bi je okončao ali nisam imao nikoga. Bili smo samo supruga ćerka i ja“, priča Milivojević.
Napominje i da je njegovu ćerku tužio tadašnji direktor fabrike u kojoj mu je poginuo sin, jer je napisala otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. Dodaje i da je sam bio tužen ali da ih je sud u Čačku oslobodio.
„Toliko je bio moćan taj direktor da je pokušao na sve načine da nas ugasi. Ćerka je dobila otkaz tako što je pozvao njenog gazdu i naredio mu da mi otpusti ćerku. Zabranio je njenom gazdi da dve nedelje ulazak u sopstvenu fabriku, i na kraju su morali da je otpuste jer nisu mogli da rade. Da on živ i dalje bio direktor“, kaže Milivojević.
Iako su i njega i njegovu porodicu meštani Lučana sramno prozivali, vređali i omalovažavali Milovan kaže da se ni u jednom trenutku nije osećao poniženo.
„Ja sam se zakleo mrtvom sinu i rekao mu da ga tata neće nikada izdati i prodati i da ću se dok sam živ boriti za istinu. Za istinu jer smo tada (u trenutku nesreće) bili zajedno. Popili smo tog dana sok i pojeli napolitanku… Ja svoj obraz ne prodajem, pokrio sam ga bradom ali zbog boli i tuge. Moj obraz je čist i ostaće tako dok sam živ. Ti i takvi ljudi, oni mene ne mogu poniziti, oni su pokazali kakvi su i to je videla cela Srbija. Svi su pokazali i prijatelj i komšije i kolege, bilo je i rodbine moje koja mi je okrenula leđa“, ispričao je Milivojević.
Milovan Milivojević svedoči i da ga je primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da je sastanak traja sat vremena i da mu je rekao da svi živimo u pravnoj državi.
„Obećao nam je svašta, a ispunio ništa. Jedino je pokrenuta optužnica. Sve je bila šarena laža i to je ta pravna država Aleksandra Vučića, i Zagorke Dolovac kojoj smo se pet puta obraćali. I nikom ništa. Znate, toliko je žrtava bilo, nije žrtva samo moj sin. Pre mog sina više od 20 ljudi je stradalo u toj fabrici, a samo su dvojica dobili nanogicu“, navodi on.
Podseća na sve tragedije koje su pogodile Srbiju u poslednjoj deceniji i kaže da se, na žalost, se desio i 1. novembar kada je poginulo 15 ljudi i dece, a dvoje teško povređeno.
„Da se to nije desilo i da se nisu desili studenti tvrdim da bi ja isto prošao kao i svi drugi. Sud je, pre toga, trebalo da donese presudu bez pretresa. Onda se desio 1. novembar, pa protesti i blokade, pa su sada oni u neobranom grožđu. Šta će dalje biti ostaje da se vidi ali ja se nadam i verujem da ću i dalje imati podršku dobrih ljudi i studentata i da će taj sud doneti razumnu presudu. Tri godine je mizerna kazna, tužilac je tražio pet, pa se nadam da će sud u Kragujevcu bar potvrditi presudu. Kod nas pravna država ne postoji, to postoji samo kod predsednika i njegovoih ministara“, kaže Milovan Milivojević i dodaje:
„A u kakvoj državi mi živimo govori to da mi nikoga ne možemo da tužimo zbog smrti mog sina, a sve nas je neko tužio. Ako budem dočekao kraj procesa u Srbiji poslaću sve papire u Strazbur. Prevešćemo i poslaćemo Evropskom sudu pravde, to je moja želja. Pitanje je da li ću to i dočekati.“
https://n1info.rs/vesti/otac-nastra...aza-to-je-ta-pravna-drzava-aleksandra-vucica/
Ovom hrabrom čovjeku vječna slava i da mu Bog da snage da izdrži a neljudi će kad tad odgovarati.
