Освртање за прошлим

[Banovic_Strahinja]

Колико је велик проблем кад неко има нагон за тим да се стално осврће назад и говори себи како је могао боље ово и оно ? Да ли то у ствари лишава човека садашњости, а самим тим и будућности ? Мени се чини да је то огромна грешка коју нисам на време увидео јер константно оптерећивање оним што нам се дешавало у прошлости и размишљање о томе шта смо могли боље да урадимо заправо нас у огромној мери лишава шансе да живимо живот у садашњем тренутку и то нас саплиће на свим животним пољима

Ljudski mozak poseduje tzv neuroplasticizam tj prilagodjava se ljudskim potrebama, razmisljanjima, informacijama, navikama okolini itd.
Sto vise razmisljas o proslosti to ces efektivno sve vise razmisljati o proslosti jer ce tvoj mozak biti tako istreniran, isto je kao i s depresijom- kad je osoba depresivna onda stalno ima depresivne misli i vrti se u krug, dakle resenje je razmisljati o necemu drugom, kad pocnes da razmisljas o proslosti prekini sam sebe i zapocni da razmisljas o necemu drugome, a ako nemas onda si nadji materijala tj nadji neku naucnu disciplinu ili vise njih i pocni da razmisljas o tome, zatim mozda ako mozes da pocnes da vezbas i da razmisljas koji je najbolji trening za tebe.

"Ne možemo rešiti naše probleme istim načinom razmišljanja koji smo koristili kada smo ih stvorili."

 

[fanstebre]

Баш то, људски мозак може да се програмира и да упадне у неки вртокруг мисли у образац који се понавља.
Буквално можеш да програмираш себе да ти кукање, самосажаљење и тужне, сетне мисли буду зона комфора у којој се ушушкаш и трунеш.
Дуго нисам био свестан тога али у последњих годину-две дана сам схватио неке ствари. Невероватно је колико човек може да потисне и игнорише све и свашта. А ја сам баш то радио, бежао од садашњости гледањем у прошлост и бавећи се само оним стварима које су ми биле у зони комфора и нисам могао нити схватао да треба да се ишчупам одатле. Много тога ми је променила спознаја да сам највише изгубио тиме што сам се стално освртао за собом игноришући садашњост.

 

[manem78]

Ne lišava to čoveka ni sadašnjosti ni budućnosti. One su svakako tu. Razmišljati o prošlosti je normalno, čak i potrebno. Jer, ako si nešto uradio loše ili pogrešno u prošlosti po sebe i po druge, jedino ako si veverica nećeš razmišljati o tome. A potreba je, jer, ako si pametan, od grešaka iz prošlosti možeš nešto i naučiti.

Ni budućnost ni prošlost ne postoje. Postojali su i postojaće (možda). Nisu realnost. Jedina realnost je sada. To je toliko očigledna činjenica da nekad zbunjuje naš um. Prošlost postoji jedino kao memorijski zapis u našem umu koji mi prizivamo i posmatramo. I to uvek u sada jer ne postoji ni jedan momenat našeg života koji nije sada. I tu nema problema. Naprotiv. To je moć uma. Da čuva zapis i da razmišlja. Ili da predviđa. Problem nastaje što um uglavnom ne razlikuje zapis o prošlosti i realnost. Tj. doživljava prošlost (ili razmišljanje o budućnosti) kao da se sad stvarno dešava. To je što npr. Ekart kaže da mi psihološki živimo ili u budućnosti ili u prošlosti. Doživljavamo ih kao realnost.

 

[Banovic_Strahinja]

To je što npr. Ekart kaže da mi psihološki živimo ili u budućnosti ili u prošlosti. Doživljavamo ih kao realnost.

U vecini slucajeva razmisljanje o proslosti i buducnosti su zapravo distrakcije, isto kao sto je provodjenje mnogo vremena igrajuci igrice, na forumu, mobilni telefon. Zapravo je vrlo tesko biti svestan i prisutan u sadasnjem trenutku, dovoljan je dokaz uz casovnik izdrzati jedan minut biti u sadasnjosti, zadatak deluje lako, medjutim u relanosti ce um odlutati vise puta, retko ko moze ostati u sadasnjosti jedan minut.
Distrakcije su jedan od trikova koje nas um ili mozda bolje receno ego igra nad nama.

 

[manem78]

U vecini slucajeva razmisljanje o proslosti i buducnosti su zapravo distrakcije, isto kao sto je provodjenje mnogo vremena igrajuci igrice, na forumu, mobilni telefon. Zapravo je vrlo tesko biti svestan i prisutan u sadasnjem trenutku, dovoljan je dokaz uz casovnik izdrzati jedan minut biti u sadasnjosti, zadatak deluje lako, medjutim u relanosti ce um odlutati vise puta, retko ko moze ostati u sadasnjosti jedan minut.
Distrakcije su jedan od trikova koje nas um ili mozda bolje receno ego igra nad nama.

Ma nije problem razmišljanje o prošlosti ili budućnosti. To je odlična stvar. Moć ove alatke od uma. Problem je nesvesnost da to jesu samo misli, a ne realnost. Mi te misli doživljavamo kao da se to sada i ovde dešava. I tu nastaje zajeb.

 

[Banovic_Strahinja]

Ma nije problem razmišljanje o prošlosti ili budućnosti. To je odlična stvar. Moć ove alatke od uma. Problem je nesvesnost da to jesu samo misli, a ne realnost. Mi te misli doživljavamo kao da se to sada i ovde dešava. I tu nastaje zajeb.

Problem je sto u vecini slucajeva te misli nisu konstruktivne, nekad jesu, ali u vecini slucajeva je distrakcija, trik koji nas ego igra da bi zastitio samog sebe od problema u stvarnosti i od nezeljenih emocija,
a same emocije su signal, poruka koje treba racionalno razmotriti, protumaciti ih i zatim preduzeti akciju, sto je naravno lakse reci nego uraditi.
Primer je ako osecamo usamljenost onda je to signal i poruka da trebamo naci novo drustvo, partnera- zavisno od potrebe,
onda zacrtati cilj i videti sta nas sprecava da dodjemo do cilja, raditi na tome- no ono sto u vecini slucajeva se desi mi nadjemo neku racionalizaciju oko problema i distrakciju da nas "zabavlja".
U vecini slucajevo do ne resava problem vec ga cesto i pogorsava.

 

[manem78]

Problem je sto u vecini slucajeva te misli nisu konstruktivne, nekad jesu, ali u vecini slucajeva je distrakcija, trik koji nas ego igra da bi zastitio samog sebe od problema u stvarnosti i od nezeljenih emocija,
a same emocije su signal, poruka koje treba racionalno razmotriti, protumaciti ih i zatim preduzeti akciju, sto je naravno lakse reci nego uraditi.
Primer je ako osecamo usamljenost onda je to signal i poruka da trebamo naci novo drustvo, partnera- zavisno od potrebe,
onda zacrtati cilj i videti sta nas sprecava da dodjemo do cilja, raditi na tome- no ono sto u vecini slucajeva se desi mi nadjemo neku racionalizaciju oko problema i distrakciju da nas "zabavlja".
U vecini slucajevo do ne resava problem vec ga cesto i pogorsava.

I konstruktivne i nekonstruktivne misli su to što jesu. Misli. Ne realnost.

 

[Banovic_Strahinja]

I konstruktivne i nekonstruktivne misli su to što jesu. Misli. Ne realnost.

Slazem se s tim, no poenta s kojom je otvrena ova tema jeste da je fanstebre pravilno svatio da je sve to vrludanje po proslosti zapravo distrakcija koja ga je zapravo drzala od pravog puta, da se tako izrazim, i on je odlucio da se uhvati u kostac sa svim tim, sto je pravilno razmisljanje, i mislim da je odlucio da poseti psihologa sto je takodje doba ideja- jer to je dobar nacin da neko "izvana" pogleda na sve i na taj nacin da se izbegne samozavaravanje/racionalizacija problema. Iduci stepen mislim da je da svati kako emocije funkcionisu da su to samo signali, koje treba pravilno portumaciti, jer ako se pogresno protumace tad nastaje problem-
npr osoba ide na "dejt" sastanak s devojkom, ono sto se desava jeste da telo pocne da pumpa adrenalin- puls ubrzava, vise se znojimo itd... to je zato sto telo zeli da budemo sto vise skoncentrisaniji i ako to svatma kao tako onda je dobro, ako to svatimo kao anksioznost onda je to problem koji se moze pretvoriti u anksioznost, i onda ako se pojavi anksioznost jedan od najcescih mehanizama obrane jeste da pocnu da dolaze razne negativne misli, osoba racionalizuje i nalazi milion razloga zasto ta osoba nije dobra za nas ili slicno, i za to je bitno da naucimo da budemo u realnosti i da racionalno sagledavamo stvari, sto je neverovatno tesko, i sam se neverovatno mucim s tim.

 

[a bre Milun]

a sadanjost prolazi,a bre Milune mislila sam da si pametniji.

sadasnjost je vreme gradnje.

 

[Brioso]

sadasnjost je vreme gradnje.

Živimo u sadašnjosti. I prošlost je bila sadašnjost kada smo u njoj živeli, kao što će i budućnost biti sadašnjost, ali ne živimo u njima. To su sećanja ili projekcije. Živimo samo u sadašnjosti.

 

[loptica doskocica]

Није нешто што ми је доминантна карактеристика, мислим да је живот довољно широк и занимљив да је немогуће да те не привуку неки догађаји, људи.

 

[dejs]

Svakako je dobro povući se, prestati biti član društva, prestati biti hinduista, hrišćanin, musliman, prestati sa bogosluženjem i ritualima. Potpuno se povuci od svih njih i vidi šta će se desiti. U povlačenju, ne uranjajte u nešto drugo, ne ponesite knjigu i zadubite se u nova znanja i nova saznanja. Potpuno raskinite sa prošlošću i vidite šta će se desiti.

 

[Aeterna]

Svesna sam toga da sam u datom trenutku u skladu sa tadašnjim znanjem, opštom situacijom i svojim karakterom - izabrala jedino što sam mogla izabrati. Nisam mogla izabrati drugačije. Mogao je neko drugi, ali ne JA. Uvek se toga setim ako mi slučajno padnu na pamet razmišljanja u stilu "zašto nisam...", "šta bi bilo da sam...". To važi ne samo za mene, već i za druge. I oni su isto tako birali - onako kako su mislili da je najbolje u datom trenutku.

Sve u životu izgleda drugačije u trenutku kada se dešava, a drugačije sa vremenskim odmakom. Tako se može dogoditi da smatramo da smo doneli dobru odluku, pa nam se za pet godina (situacija se promenila, imamo nova znanja i iskustva, itd.) čini da smo pogrešili, pa opet za pet godina (nakon novih promena) dođemo do zaključka da je ipak naša nekadašnja odluka bila dobra i tako u nedogled.

 

[Džudi S]

Sve u životu izgleda drugačije u trenutku kada se dešava, a drugačije sa vremenskim odmakom. Tako se može dogoditi da smatramo da smo doneli dobru odluku, pa nam se za pet godina (situacija se promenila, imamo nova znanja i iskustva, itd.) čini da smo pogrešili, pa opet za pet godina (nakon novih promena) dođemo do zaključka da je ipak naša nekadašnja odluka bila dobra i tako u nedogled

Ceo post je odličan, posebno mi se dopao ovaj deo.

 

[DarkMoon]

a sadanjost prolazi,a bre Milune mislila sam da si pametniji.

Nek prolazi i nije mi neka da bih se njome opterecivao.

 

[Лички гусар]

Колико је велик проблем кад неко има нагон за тим да се стално осврће назад и говори себи како је могао боље ово и оно ? Да ли то у ствари лишава човека садашњости, а самим тим и будућности ? Мени се чини да је то огромна грешка коју нисам на време увидео јер константно оптерећивање оним што нам се дешавало у прошлости и размишљање о томе шта смо могли боље да урадимо заправо нас у огромној мери лишава шансе да живимо живот у садашњем тренутку и то нас саплиће на свим животним пољима

Живот је пут. Оно што је јуче, што је данас, што ће сутра. Дакле, битно је све троје а прошлост као и све превише се освртати значи бити "заглављен" на само једном дијелу пута. Да ли то има смисла то нека свак одлучи за себе.

 

[Zelena milja]

Колико је велик проблем кад неко има нагон за тим да се стално осврће назад и говори себи како је могао боље ово и оно ? Да ли то у ствари лишава човека садашњости, а самим тим и будућности ?

Bez prošlosti smo ništa.

 

[Лички гусар]

Bez prošlosti smo ništa.

Да, све је то једна цјелина, дио једнога. Не можеш стићи ниђе ако не знаш одакле си кренуо и ђе идеш.

 

[крсташ]

Колико је велик проблем кад неко има нагон за тим да се стално осврће назад и говори себи како је могао боље ово и оно ? Да ли то у ствари лишава човека садашњости, а самим тим и будућности ? Мени се чини да је то огромна грешка коју нисам на време увидео јер константно оптерећивање оним што нам се дешавало у прошлости и размишљање о томе шта смо могли боље да урадимо заправо нас у огромној мери лишава шансе да живимо живот у садашњем тренутку и то нас саплиће на свим животним пољима

Сви се осврћу, а лажу друге да то не раде.