Quantcast

Осумњичени тренер педофил је одборник са Вучићеве листе „За нашу децу“!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

комшија

Legenda
Poruka
57.354
1602225890400.png






Осумњичени тренер педофил је одборник са Вучићеве листе „За нашу децу“!

"Тренер млађих категорија Радника из Сурдулице приведен је претходног викенда због сумње да је наговарао 13-годишњег фудбалера на секс".




07.10.2020.

То је вест коју не бисмо хтели да чујемо, прочитамо, видимо ни у лудилу. Али, она се нажалост десила. Како је за Нова.рс потврђено, полиција је морала да реагује у случају А.Ф. (36), осумњиченог за сексуално узнемиравање дечака коме је требало да буде фудбалски учитељ.








Да се то заиста догодило потврдио је за Нова.рс спортски директор сурдуличког суперлигаша Дарко Гашић.


Он је навео да је А.Ф. примљен у клуб као “човек од угледа, посвећени спортски радник и одборник Скупштине општине Владичин Хан”.


И ту ствари добијају дубљу димензију, пошто је увидом у званичне документе објављене на сајту те општине утврђено да је осумњичени тренер био кандидат на листи “Александар Вучић – за нашу децу”.


А.Ф. је, као инжењер заштите животне средине, рођен 1984. године био постављен на 17. позицију листе за избор одборника Скупштине општине Владичин Хан.


После избора је добио верификацију мандата и постао представник власти у тамошњој Скупштини.


Верификацију кривичног дела очекује и некадашњи први човек Радника Новица Тончев, функционер СПС и народни посланик.


“Заиста сам затечен. Нисам упознат са детаљима, али осуђујем сваки облик педофилије. По повратку у Сурдулицу ћу се чути са родитељима дечака, а сигуран сам да ће надлежни органи обавити свој посао и утврдити истину”, изјавио је Тончев за Нова.рс.


Надлежни су већ реаговали, одлуком да А.Ф. не одреде притвор, пошто је кривична пријава поднета у редовном поступку, упркос томе што се сумњичи за полно узнемиравање.


link



СНС је очигледно између осталог и станиште педофила. СНС мора да оде! Лустрација нема алтернативу. Подршка за Србијански Србин.Инфо!
 

frootsman

Elita
Poruka
24.541
СНС је очигледно између осталог и станиште педофила. СНС мора да оде! Лустрација нема алтернативу. Подршка за Србијански Србин.Инфо!
Да је србијански, звао би се Србијанин.Инфо.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.354
Да је србијански, звао би се Србијанин.Инфо.
Србијанци


С Википедије, слободне енциклопедије




Република Србија у својим уставим и међународно признатим границама


Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]

Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]




Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године

Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[8] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[9]

Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[10] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[11] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.

Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]

На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".[13] У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.[14]

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Србијанци
 

frootsman

Elita
Poruka
24.541
Србијанци


С Википедије, слободне енциклопедије




Република Србија у својим уставим и међународно признатим границама


Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]

Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]




Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године

Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[8] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[9]

Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[10] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[11] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.

Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]

На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".[13] У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.[14]

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Србијанци
То је тако неки недефинисан регионални назив за Србе из Шумадије. И шта с тим? Ни Србија није само Шумадија. Углавном, назив који се слабо употребљава данас, скоро па никако.
 

Losferan

Zainteresovan član
Poruka
185
То је тако неки недефинисан регионални назив за Србе из Шумадије. И шта с тим? Ни Србија није само Шумадија. Углавном, назив који се слабо употребљава данас, скоро па никако.
Ti izgleda nisi pročitao tekst sa vikipedije, srbijanci su stanovnici srbije bez obzira na etničku pripadnost, recimo i rumun koji živi u Srbiji je srbijanac.
 

frootsman

Elita
Poruka
24.541
Ti izgleda nisi pročitao tekst sa vikipedije, srbijanci su stanovnici srbije bez obzira na etničku pripadnost, recimo i rumun koji živi u Srbiji je srbijanac.
Ниси ти прочитао. Да си читао, видео би да је то један лабав термин који никада није био јасно дефинисан.
 

Reefer

Zaslužan član
Poruka
128.691
Србијанци


С Википедије, слободне енциклопедије




Република Србија у својим уставим и међународно признатим границама


Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]

Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]




Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године

Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[8] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[9]

Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[10] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[11] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.

Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]

На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ".[13] У тадашњој српској литератури и публицистици, појам Србијанци је био уобичајен и око његовог значења није било забуне. У то време, Срби су били територијално подељени на оне који су живели у ослобођеној Србији, које су остали називали Србијанцима, и оне који су живели ван граница те Србије (Старосрбијанци у Османском царству, Пречани у Аустроугарској и Црногорци у Црној Гори). Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.[14]

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Србијанци
Ti i nisi za bolje od Vikipedije. Iskreno, i ona je previše znanja za tebe.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.