Остаће само један: Русија или Америка

"
MRAČNA STRANA DANA D: Došli da unište Hitlera, ali ih u Francuskoj nisu pamtili po dobru! (VIDEO)


Foto: Profimedia
ISTORIJA
MRAČNA STRANA DANA D: Došli da unište Hitlera, ali ih u Francuskoj nisu pamtili po dobru! (VIDEO)
PLANETA
06.06.2019. 07:14h
Dan iskrcavanja savezničkih vojnika u Normandiju u Drugom svetskom ratu, 6. jun 1944, "Dan D", pratila je i jedna, nimalo slavna priča.

“Kada su došli Nemci, muškarci su morali da se kriju. Ali kada su došli Amerikanci trebalo je sakriti žene”, kaže francuska šala koja najbolje sumira “erotičnu avanturu” koju su američki oficiri obećali svojim vojnicima koji su kretali u Francusku ne bi li ih motivisali za borbu.

To u svojoj knjizi “Američki vojnici i žene”, navodi američka istoričarka Meri Luiz Roberts.


Propaganda je Francusku prikazivala kao “fenomenalan bordel naseljen s 40 miliona hedonista”.
Vojnici su imali časove stranih jezika i, kako navodi Roberts na osnovu objavljenih lekcija, učili su da na nemačkom kažu “Želiš li cigaretu”, a na francuskom “Gospođo, veoma ste lepi”.

Tako se u Avru i Šerburu desio “neverovatan broj slučajeva nedoličnog ponašanja”, od plaćanja prostitutkama i vođenja ljubavi “u sred dana, u parkovima, na grobljima, na železničkoj pruzi”, do silovanja.

Za silovanje su bila optužena 152 američka vojnika, od čega 130 crnaca. To je, prema istoričarki, znak “stalnog rasizma” u američkoj vojsci.".

https://www.kurir.rs/planeta/326330...h-u-francuskoj-neki-pamtili-ne-po-dobru-video
 
„Аурус сенат“ у златној боји

Златна звезда Форума: Сви би да виде руског конкурента „бентлију“ и „ролс ројсу“ (видео)
© Sputnik / Оливера Икодиновић
РУСИЈА
18:08 07.06.2019Преузмите краћи линк
Оливера Икодиновић
0 190
Један од најфотографисанијих експоната Међународног економског форума у Санкт Петербургу је аутомобил руске производње „аурус сенат“ у златној боји за кога западни медији кажу да је директан конкурент „бентлију“ и „ролс ројсу“.
Aurus
© SPUTNIK / ILYA PITALEV
Због чега је специфичан кабриолет „аурус“
„Аурус“ је „паркиран“ у главном холу „Експофорума“, а гости и учесници економског форума могу да направе селфи поред овог седана, с обзиром да је специјално за фотографисање постављена селфи-камера. Поједини високи гости имали су чак и прилику да седну за волан овог луксузног аутомобила.
Произвођач — компанија НАМИ је прецизирала да је на форуму представљен прототип, а не серијска верзија „ауруса“. Цена и званичан старт продаје нису објављени, али се раније писало да за возилима марке „аурус“ влада велико интересовање и да је више од 500 поруџбина стигло.
Очекује се да ће прве испоруке у малопродаји почети 2020. године. Медији спекулишу да ће најјефтинији модел марке „аурус“ коштати најмање 10 милиона рубаља (око 136 хиљада евра).

 
"


Близак сусрет америчког и руског брода

Први снимак: Амерички и руски бојни брод се умало сударили у Источнокинеском мору
U.S. Navy/Handout
СВЕТ
19:53 07.06.2019(освежено 20:32 07.06.2019)
Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.



Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.
Обе стране окривљују једна другу за агресивно заобилажење.

https://twitter.com/x/status/1136978260770938883

Америчка морнарица је видео објавила уз нову оптужбу да је руски разарач направио небезбедан приступ.

https://twitter.com/x/status/1136978500185919488
Подсетимо, америчка крстарица „Ченселорсвил“ пресекла је пут руском војном броду „Адмиралу Виноградову“ у Источнокинеском мору, саопштила је руска Пацифичка флота.

Сједињене Америчке Државе планирају да предају Русији протестну ноту преко дипломатских канала поводом инцидента у којем су учествовали бродови двеју земаља, саопштио је вршилац дужности министра одбране САД Патрик Шанахан.".
https://rs.sputniknews.com/svet/201...d-se-umalo-sudarili-u-istocnom-kineskom-moru/
 
bakonja:
"


Близак сусрет америчког и руског брода

Први снимак: Амерички и руски бојни брод се умало сударили у Источнокинеском мору
U.S. Navy/Handout
СВЕТ
19:53 07.06.2019(освежено 20:32 07.06.2019)
Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.



Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.
Обе стране окривљују једна другу за агресивно заобилажење.

https://twitter.com/x/status/1136978260770938883

Америчка морнарица је видео објавила уз нову оптужбу да је руски разарач направио небезбедан приступ.

https://twitter.com/x/status/1136978500185919488
Подсетимо, америчка крстарица „Ченселорсвил“ пресекла је пут руском војном броду „Адмиралу Виноградову“ у Источнокинеском мору, саопштила је руска Пацифичка флота.

Сједињене Америчке Државе планирају да предају Русији протестну ноту преко дипломатских канала поводом инцидента у којем су учествовали бродови двеју земаља, саопштио је вршилац дужности министра одбране САД Патрик Шанахан.".
https://rs.sputniknews.com/svet/201...d-se-umalo-sudarili-u-istocnom-kineskom-moru/
Kliknite za proširenje...
a ovoga puta nije bilo avijona da ih malko podseti da svu elektroniku , stavi u frizer.
mozda su , se opametili , pa sada i imaju dovoljnu zalihu pelena.
 
bakonja:
„Аурус сенат“ у златној боји

Златна звезда Форума: Сви би да виде руског конкурента „бентлију“ и „ролс ројсу“ (видео)
© Sputnik / Оливера Икодиновић
РУСИЈА
18:08 07.06.2019Преузмите краћи линк
Оливера Икодиновић
0 190
Један од најфотографисанијих експоната Међународног економског форума у Санкт Петербургу је аутомобил руске производње „аурус сенат“ у златној боји за кога западни медији кажу да је директан конкурент „бентлију“ и „ролс ројсу“.
Aurus
© SPUTNIK / ILYA PITALEV
Због чега је специфичан кабриолет „аурус“
„Аурус“ је „паркиран“ у главном холу „Експофорума“, а гости и учесници економског форума могу да направе селфи поред овог седана, с обзиром да је специјално за фотографисање постављена селфи-камера. Поједини високи гости имали су чак и прилику да седну за волан овог луксузног аутомобила.
Произвођач — компанија НАМИ је прецизирала да је на форуму представљен прототип, а не серијска верзија „ауруса“. Цена и званичан старт продаје нису објављени, али се раније писало да за возилима марке „аурус“ влада велико интересовање и да је више од 500 поруџбина стигло.
Очекује се да ће прве испоруке у малопродаји почети 2020. године. Медији спекулишу да ће најјефтинији модел марке „аурус“ коштати најмање 10 милиона рубаља (око 136 хиљада евра).

Kliknite za proširenje...
 
http://www.pecat.co.rs/2019/06/cernobilj-i-radioaktivna-rusofobija/

Чернобиљ и радиоактивна русофобија

Марко Танасковић 07/06/2019 Култура, БРОЈ 572 Оставите коментар




Очекивати од атлантистичке англо-америчке коалиције да веродостојно и непристрасно представи догађаје који се тичу нарочито осетљиве и мрачне епизоде совјетске и руске историје било би равно (наивном) веровању да ће хрватска државна телевизија једног дана снимити објективан, искрен и добронамеран документарни филм о страдању Срба у логору Јасеновац
Која је цена лажи?“, гласи прва реченица коју чујемо у првој епизоди нове ХБО серије Чернобиљ. Њу у магнетофон изговара Валериј Легасов, водећи совјетски стручњак за атомску енергију свог доба и један од креатора мера за сузбијања штете у кризном штабу нуклеарне електране Чернобиљ. Након што заврши своју исповест, видно узнемирени и осећањем кривице оптерећени Легасов сакрива траке у кесу за ђубре, износи их из свог стана и оставља на тајном месту, како би заварао КГБ агенте који га држе под присмотром, а затим се враћа у стан и, пошто је последњи пут нахранио своју мачку, извршава самоубиство вешањем. Дакле, већ од буквално првих кадрова аутори серије нам јасно стављају до знања у ком ће се правцу прича даље развијати и из ког угла ћемо посматрати и тумачити догађаје. Акценат ће, одлуком твораца ове драматизације, бити на комунистичкој параноји, на заташкавању истине, на заверама, на некомпетентности и нетранспарентности совјетског (руског) државног апарата. То наравно не треба да нас превише чуди, јер је петоделна телевизијска серија Чернобиљ плод сарадње америчког кабловског гиганта ХБО и британске „Скај Атлантик“ продукције.
Није сасвим јасно зашто је било потребно да се баш сада сними ова серија, и то без учешћа руске стране, имајући у виду чињеницу да је симболична тридесетогодишњица чернобиљске катастрофе пропуштена пре три године, осим из очигледне жеље да се придода још један глас у врло бучном антируском пропагандном хору који на Западу већ годинама упорно пева своју песму. Од тренутка када је Русија, након мајданског пуча, путем референдума вратила Крим под своје окриље и решила да војно интервенише у Сирији, чиме је пробудила своје давно успаване империјалне амбиције, сведоци смо све хистеричнијих пропагандних напора да се оживе стари хладноратовски наративи и стереотипни прикази Руса из совјетских времена. Па тако и ова британска серија, иако формално говори о совјетском времену и комунистичком државном апарату, заправо суштински „циља“ данашњу, путиновску Русију. Историја нас учи да су, у контексту британско-руских односа, идеологије пролазна ствар, док су геополитичке и империјалне нетрпељивости и сукобљавања око ресурса и зона утицаја вечна категорија. Лондон је неспорна светска престоница русофобије већ дуже од два столећа, а британска пропагандна машинерија показала се као далеко софистициранија и перфиднија од америчке, која често посеже за поједностављеним и трапавим решењима, што је последица дубоко укорењене вестерн психологије каубоја и Индијанаца.


(продужује)
 
(продужетак)

БРИТАНСКА ШКОЛА

У том смислу Чернобиљ је типичан пример британске, пузајуће школе пропагандног деловања, углађен и вешто упакован производ који ниједног тренутка не вређа интелигенцију и који, барем на први поглед, делује аутентично и изнијансирано. Серија је генерално врло добро снимљена, фотографија је врхунска, водило се рачуна о минуциозним детаљима сценографије и костима, као и избору глумаца чије физиономије наликују совјетским, иако утисак веродостојности у великој мери квари енглески језик, са својим различитим острвским акцентима, уместо природног руског. Није јасно зашто ХБО, који већ има развијену продукцију на различитим светским језицима, није Чернобиљ снимио са руским, украјинским и белоруским глумцима, на сличан начин на који је „Нетфликс“ урадио серију Наркос. Ипак, руку на срце, треба рећи да је глума један од јачих адута серије, те да су врхунски британски глумци дали велики допринос квалитету и занимљивости серије. Види се, такође, да је ХБО одрешио кесу и да се није штедело на обезбеђивању првокласних продукцијских услова. Серија је снимана на локацијама нуклеарне електране Игналија у Литванији, која је сестринска електрана самог Чернобиља, а при рекреацији епохе СССР-а непосредно пред Перестројку уложен је очигледан напор да сви детаљи тадашње животне естетике, од декорације станова преко регистарских таблица аутомобила до тада модерних фризура и гардеробе, буду што реалистичније дочарани.
Аутор серије Крејг Мазин, иначе ватрени њујоршки либерал познат углавном по својим твитер обрачунима са конзервативним сенатором Тедом Крузом из Тексаса и вербалним нападима на Доналда Трампа због веза с Русијом, инсистира у интервјуима да су апсолутна аутентичност и реализам били идеје водиље читавог пројекта. „Желимо да будемо близу истини највише што је могуће. Никада нисмо променили нешто како би га учинили драматичнијим или како би га напумпали. Последње што желимо је да упаднемо у исту ону замку у коју упадају лажови.“ Без обзира на Мазинове речи, чини се да је код ових прокламованих идеала нешто озбиљно зашкрипало. Треба најпре истаћи да је као један од најважнијих извора у писању сценарија, а нарочито сцена које се тичу искустава тзв. обичних људи, коришћена књига „Чернобиљске молитве“ Светлане Алексијевич, белоруске новинарке, списатељице и изненађујуће добитнице Нобелове награде за књижевност 2015, озлоглашене по својој русофобији и мржњи према руском председнику Путину. Отуда не треба да нас изненади сцена у којој једна старица, Украјинка, одбија евакуацију након чега, уз мужу краве, креће у острашћену тираду пред руским војником о Стаљиновим чисткама, Глодомору и другим злочинима мрске Москве над недужним украјинским сељацима. Војник реагује тако што јој хладнокрвно убија краву што, иако је у складу са наређењима о ликвидацији заражене стоке, у тренутку делује изузетно сурово и безосећајно.


ОДСТУПАЊА ОД ИСТИНЕ

Одступања од документоване истине и злонамерне конфабулације нису резервисани само за епизоде које се тичу споредних ликова и периферних дешавања, већ се појављују и код главних протагониста и кључних догађаја. Да се вратимо на почетак текста и на већ поменутог Валерија Легасова, који је у серији приказан као храбри научник, стручњак за РБМК реакторе и који се супротставио кратковидој и бескрупулозној совјетској бирократији. Дакле, Легасов јесте извршио самоубиство на двогодишњицу чернобиљске трагедије, он јесте оставио снимљене аудио-траке на којима се бави спекулацијама о узроцима несреће и сопственим осећањем гриже савести што није урадио довољно у санацији последица зрачења, али те траке он није морао да сакрива од КГБ-а, на њима нема ничег конспиративног. Једна од њих је снимак разговора с новинаром Алешом Адамовичем, док су на другој препоруке у облику научног чланка колегама са Курчатов института о томе како у будућности спречити катастрофе попут чернобиљске. Обе ове траке су транскрибоване и објављене у новинама што побија теорије твораца серије о угроженом научнику и завери ћутања. Третман кроз који током серије Легасов пролази од стране различитих фигура из партијске номенклатуре такође је потпуно нереално и тенденциозно приказан, па му тако министар за енергетику Борис Шчербина прети да ће га бацити из хеликоптера ако га не буде беспоговорно слушао, што је можда било могуће 1936. године, али тешко да је 1986. такав однос био вероватан између два уважена и истакнута члана совјетског естаблишмента, што је Легасов несумњиво био.
Поред тога што су нам дали искривљени приказ улоге Легасова, аутори серије нису презали ни од тога да потпуно измисле свог другог хероја приче, белоруску научницу Уљану Хомјук која се, ометана од стране свеприсутног и мрачног КГБ-а, бори да открије праве узроке експлозије реактора РБМК како би спречила будуће сличне трагедије у нуклеаркама широм СССР-а. Сцена у којој она у другој епизоди покушава да убеди локалног апаратчика Гаранина да због повишене радијације евакуише град Минск и да подели пилуле јода типичан је пример западне пропаганде о негативној селекцији и свемоћи партијских моћника који је владала у СССР-у и која тобоже влада данас у Русији. Гаранин одбија њене апеле за евакуацију и оптужује је да безразложно шири панику и страх. Она му, у последњем покушају да га уразуми, одговара: „Али ја сам нуклеарни физичар. А ви сте на место секретара дошли из фабрике ципела.“ „Да, радио сам у фабрици ципела, али сад сам ја главни. Живели радници свих земаља“, бахато и самозадовољно јој узвраћа дежмекасти Гаранин. Ова сцена, иако нам можда делује стварно на основу наших искустава и убеђења о комунистичким партиократијама, потпуно је измишљена, самим тим јер је лик Уљане Хомјук плод маште сценариста.
Измишљена је и можда круцијална сцена у првој епизоди у којој градски одбор комунистичке партије Припјата заседа у подземном бункеру током ноћи у којој је дошло до несреће. Иако неки чланови одбора изражавају скепсу у погледу могућности нормализације ситуације и износе исправан став да треба евакуисати становништво, на сцену ступа тајанствени и злокобни старац са штапом, за кога не знамо како се зове и кога представља, а који се позива на Лењина и бољшевичку револуцију и закључује да држава увек зна боље од самих грађана шта је у њиховом интересу. „Затворићемо град. Нико не може да оде. Прекинућемо телефонске линије и спречити ширење дезинформација“, наређује мистериозни и ауторитативни старац, а сви остали чланови одбора одушевљено климају главом и крећу да му аплаудирају. Ова клише сцена која показује да су животи и безбедност људи у СССР-у били ништа, а интереси партије и државе све, такође је потпуна фабрикација, јер је познато да су многи људи који су имали аутомобиле напустили Припјат у току тог првог и другог дана, док још није наређена званична евакуација, као и да их у томе нико није заустављао. Легасов чак у својим исповестима жали због тога, јер на излазима из града нису биле инсталиране дозиметријске „перионице“ па су многи, на гумама својих возила, разносили радиоактивну „прљавштину“ по читавом Совјетском Савезу.
Ове и сличне малициозно измаштане сцене служе ауторима да потцртају и даље развију и надограде добро познати наратив о тоталитарном и дубоко корумпираном државном и друштвеном моделу који је иманентан руском и источном типу човека. Последице живота у таквом олигархијском и деспотском систему су стални страх од репресалија, велике неправде, јавашлук на сваком кораку и опште траћење људских потенцијала. Слична тематика са врло сличним закључцима већ је успешно обрађивана у изврсним руским филмовима као што су Дурак (2014) и Левијатан (2014) који врло критички говоре о тим, иначе нама врло блиским, аспектима руског менталитета и његовим негативним манифестацијама у савременом руском друштву.
Истина је, међутим, барем у случају Чернобиља, сасвим другачија, јер он, без обзира на грешке које су до њега довеле, пре може да служи као пример изузетне способности импровизације и спремности на жртву совјетског и руског народа којима је спречена далеко погубнија катастрофа. Занимљиво је напоменути да се многи експерти за ванредне и кризне ситуације слажу да су се, с обзиром на укупне околности, совјетске власти далеко боље снашле у санацији последица радијације од јапанских за време хаварије у нуклеарној електрани Фукушима. Додуше, у западним медијима, углавном смо тада, а и касније, слушали о самурајској посвећености и херојству старијих јапанских ватрогасаца који су, уместо својих млађих колега, одлазили да хладе реакторе, излажући се свесно смртоносној количини зрачења, док су потпуно у другом плану били бројни пропусти јапанских званичника и заташкавање истинитих података у погледу броја жртава и ризика од контаминације подземних вода и земљишта. Да се прича у серији Чернобиљ више фокусирала на тројицу хероја добровољаца, Алексеја Ананенка, Валерија Безпалова и Бориса Баранова, о којима је Ендру Ледербароу написао читаву књигу а у серији су тек узгред поменути, а који су кренули у самоубилачку мисију пражњења резервоара радиоактивне воде, чиме је спречена експлозија и преостала три реактора, што би неизбежно довело до још веће катастрофе и сигурне смрти за милионе Европљана, имали бисмо далеко вредније, истинитије и племенитије филмско сведочанство о овој страшној људској и еколошкој трагедији.
 
Jotanka:
http://www.pecat.co.rs/2019/06/cernobilj-i-radioaktivna-rusofobija/

Чернобиљ и радиоактивна русофобија

Марко Танасковић 07/06/2019 Култура, БРОЈ 572 Оставите коментар




Очекивати од атлантистичке англо-америчке коалиције да веродостојно и непристрасно представи догађаје који се тичу нарочито осетљиве и мрачне епизоде совјетске и руске историје било би равно (наивном) веровању да ће хрватска државна телевизија једног дана снимити објективан, искрен и добронамеран документарни филм о страдању Срба у логору Јасеновац
Која је цена лажи?“, гласи прва реченица коју чујемо у првој епизоди нове ХБО серије Чернобиљ. Њу у магнетофон изговара Валериј Легасов, водећи совјетски стручњак за атомску енергију свог доба и један од креатора мера за сузбијања штете у кризном штабу нуклеарне електране Чернобиљ. Након што заврши своју исповест, видно узнемирени и осећањем кривице оптерећени Легасов сакрива траке у кесу за ђубре, износи их из свог стана и оставља на тајном месту, како би заварао КГБ агенте који га држе под присмотром, а затим се враћа у стан и, пошто је последњи пут нахранио своју мачку, извршава самоубиство вешањем. Дакле, већ од буквално првих кадрова аутори серије нам јасно стављају до знања у ком ће се правцу прича даље развијати и из ког угла ћемо посматрати и тумачити догађаје. Акценат ће, одлуком твораца ове драматизације, бити на комунистичкој параноји, на заташкавању истине, на заверама, на некомпетентности и нетранспарентности совјетског (руског) државног апарата. То наравно не треба да нас превише чуди, јер је петоделна телевизијска серија Чернобиљ плод сарадње америчког кабловског гиганта ХБО и британске „Скај Атлантик“ продукције.
Није сасвим јасно зашто је било потребно да се баш сада сними ова серија, и то без учешћа руске стране, имајући у виду чињеницу да је симболична тридесетогодишњица чернобиљске катастрофе пропуштена пре три године, осим из очигледне жеље да се придода још један глас у врло бучном антируском пропагандном хору који на Западу већ годинама упорно пева своју песму. Од тренутка када је Русија, након мајданског пуча, путем референдума вратила Крим под своје окриље и решила да војно интервенише у Сирији, чиме је пробудила своје давно успаване империјалне амбиције, сведоци смо све хистеричнијих пропагандних напора да се оживе стари хладноратовски наративи и стереотипни прикази Руса из совјетских времена. Па тако и ова британска серија, иако формално говори о совјетском времену и комунистичком државном апарату, заправо суштински „циља“ данашњу, путиновску Русију. Историја нас учи да су, у контексту британско-руских односа, идеологије пролазна ствар, док су геополитичке и империјалне нетрпељивости и сукобљавања око ресурса и зона утицаја вечна категорија. Лондон је неспорна светска престоница русофобије већ дуже од два столећа, а британска пропагандна машинерија показала се као далеко софистициранија и перфиднија од америчке, која често посеже за поједностављеним и трапавим решењима, што је последица дубоко укорењене вестерн психологије каубоја и Индијанаца.


(продужује)
Kliknite za proširenje...
Rusi su slabici i kukavice zato ih im USA ser... na glavu i ispod kepeca i izdajnika Putina
 
1120046483.jpg

Скривено благо Сибира: Oкеан нафте у рукама Русије

ЕКОНОМИЈА
14:07 08.06.2019(освежено 14:59 08.06.2019)
„Гаспромњефт“ планира да уложи 384 милиона долара у вађење нафте из шкриљаца у западном Сибиру. Али извлачење нафте из шкриљаца није лако.
Сибирски седиментни басен који садржи сирову нафту је веома дубок и није јасно како пронаћи налазишта и учинити експлоатацију профитабилном.
Нафта пршти на све стране (видео)
TWITER\НТВ
Нафта пршти на све стране (видео)
Сирова нафта настаје под земљом разградњом живих организама милионима година. Временом, ови разложени организми се мешају са стенама шкриљаца, и на крају формирају резерве нафте које се касније екстрахују. Тако је формирана већина највећих нафтних поља на планети, укључујући и она у западном Сибиру.
Сматра се да је већина сибирске нафте присутна у тзв. Баженовој формацији: у слоју западносибирског басена који је настао из седимента пре неколико милиона година. Тада су се на морском дну депоновали органским једињењима богати силицијумски шкриљци, који се налазе на дубини од два или три километра.
1120046963.png

CC0 / US GEOLOGICAL SURVEY
Баженове формације, Сибир
Верује се да је овај слој висок између 20 и 60 метара, и да стена садржи између 18.000 и 170.000 милиона тона сирове нафте. Међутим, питање је опет исто: како их одатле извући. Обично је довољно бушити нафтну бушотину и сачекати да се нафта подигне на површину због притиска који се налази под земљом. Али у случају нафте из шкриљаца, неопходно је да се она вештачки погура, механички и хемијски.
Вице-премьер РФ Игорь Сечин на открытии отрезка трассы ВСТО от Талаканского месторождения до Тайшета
© SPUTNIK / MIKHAIL FOMICHEV
Шеф руског нафтног гиганта: Нафта још није „умрла“
Совјетски геолог Фабијан Гурари први је 1959. године описао формирање Баженове формације. Тада је претпоставио да би басен могао да садржи велику количину угљоводоника. Његове сумње потврђене су 1969. године, када су из нафтних бушотина сибирског лежишта Салимског почели да извлаче црно злато. Али данас не постоји начин да се са сигурношћу зна да ли ће нафта бити извучена. Два бунара која се налазе близу један другоме не морају да дају исти резултат: из једног може да избије нафта, из другог не.
1120046954.png

© ФОТО : HANZS
Сибирска област богата нафтом
Геолози сада имају мање-више јасну слику о томе шта би се догодило. Пре отприлике 200 милиона година, на крају јуре, када се суперконтинент Пангеа распао, тај део земље на коме је још била корица био је испуњен водом. Огромно пространство које је заузимао западни Сибир било је испуњено топлом водом. У њој су се милијардама година скупљали углавном мртви микроорганизми: планктони и копнене биљке. Од њиховог распадања настала је нафта које се сада налази у стени.
У Сједињеним Државама, Канади, Венецуели, Алжиру и централној Азији постоје резерве нафте из шкриљаца. Али у западном Сибиру они заузимају огромну и континуирану површину од 1,2 милиона квадратних километара.
Амерички носач авиона Абрахам Линколн.
© ФОТО: MCSN TRISTAN KYLE LABUGUEN
Први метак у Персијском заливу и — нафта иде на 100 долара!
Технологије за екстракцију нафте из неконвенционалних лежишта почеле су да се примењују у Сједињеним Државама од 1990. Технологија подразумева вертикално копање бунара до подземног нивоа где се налази највећа количина нафте, а затим се даље копа хоризонтално. Када се пронађу стене које садрже нафту, хемикалије се испуштају у облику течности да би се стене разбиле и из њих извукла нафта.
Други начин за вађење нафте из шкриљаца је убризгавање ваздуха у бунар. Затим се чека да керозин оксидира и да се запали. Експерименти су показали да је на овај начин могуће значајно повећати количину екстраховане нафте.
У Баженовој формацији већ је избушено око 200 нафтних бунара. Током година је добијено око 10 милиона тона нафте.

https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201906081120046579/
 
Jotanka:
http://www.pecat.co.rs/2019/06/cernobilj-i-radioaktivna-rusofobija/

Чернобиљ и радиоактивна русофобија

Марко Танасковић 07/06/2019 Култура, БРОЈ 572 Оставите коментар




Очекивати од атлантистичке англо-америчке коалиције да веродостојно и непристрасно представи догађаје који се тичу нарочито осетљиве и мрачне епизоде совјетске и руске историје било би равно (наивном) веровању да ће хрватска државна телевизија једног дана снимити објективан, искрен и добронамеран документарни филм о страдању Срба у логору Јасеновац
Која је цена лажи?“, гласи прва реченица коју чујемо у првој епизоди нове ХБО серије Чернобиљ. Њу у магнетофон изговара Валериј Легасов, водећи совјетски стручњак за атомску енергију свог доба и један од креатора мера за сузбијања штете у кризном штабу нуклеарне електране Чернобиљ. Након што заврши своју исповест, видно узнемирени и осећањем кривице оптерећени Легасов сакрива траке у кесу за ђубре, износи их из свог стана и оставља на тајном месту, како би заварао КГБ агенте који га држе под присмотром, а затим се враћа у стан и, пошто је последњи пут нахранио своју мачку, извршава самоубиство вешањем. Дакле, већ од буквално првих кадрова аутори серије нам јасно стављају до знања у ком ће се правцу прича даље развијати и из ког угла ћемо посматрати и тумачити догађаје. Акценат ће, одлуком твораца ове драматизације, бити на комунистичкој параноји, на заташкавању истине, на заверама, на некомпетентности и нетранспарентности совјетског (руског) државног апарата. То наравно не треба да нас превише чуди, јер је петоделна телевизијска серија Чернобиљ плод сарадње америчког кабловског гиганта ХБО и британске „Скај Атлантик“ продукције.
Није сасвим јасно зашто је било потребно да се баш сада сними ова серија, и то без учешћа руске стране, имајући у виду чињеницу да је симболична тридесетогодишњица чернобиљске катастрофе пропуштена пре три године, осим из очигледне жеље да се придода још један глас у врло бучном антируском пропагандном хору који на Западу већ годинама упорно пева своју песму. Од тренутка када је Русија, након мајданског пуча, путем референдума вратила Крим под своје окриље и решила да војно интервенише у Сирији, чиме је пробудила своје давно успаване империјалне амбиције, сведоци смо све хистеричнијих пропагандних напора да се оживе стари хладноратовски наративи и стереотипни прикази Руса из совјетских времена. Па тако и ова британска серија, иако формално говори о совјетском времену и комунистичком државном апарату, заправо суштински „циља“ данашњу, путиновску Русију. Историја нас учи да су, у контексту британско-руских односа, идеологије пролазна ствар, док су геополитичке и империјалне нетрпељивости и сукобљавања око ресурса и зона утицаја вечна категорија. Лондон је неспорна светска престоница русофобије већ дуже од два столећа, а британска пропагандна машинерија показала се као далеко софистициранија и перфиднија од америчке, која често посеже за поједностављеним и трапавим решењима, што је последица дубоко укорењене вестерн психологије каубоја и Индијанаца.


(продужује)
Kliknite za proširenje...

Odgledao sam seriju, svih 5 epizoda. Ja kao rusofil ne verujem da je u njoj prisutna antiruska propaganda. Bar ne u većoj meri.

Jednostavno, SSSR je imao komandnu ekonomiju i centralni planeri su zadali cilj da se po svako cenu izgradi što više nuklearnih elektrana po što nižoj ceni. Zato su koristili te grafitne kontrolne šipke u reaktorima - to je ozbiljna mana u dizajnu tih reaktora. I elektranom su upravljali nekompetnetni ljudi. Od njih četvoro koji su tamo radili samo jedan je imao iskustvo sa nuklearnim reaktorima i to na podmornicama, drugi i treći su ranije radili u termoelektranama, nisu imali formalno obrazovanje i praktično radno iskustvo sa nuklearnom tehnologijom, a četvrti je imao 25 godina i 4 meseca radno iskustva.

Jednostavno, Černobilj sa reaktorima RKBT je bila JEFTINA nuklearna elektrana, a ta niska cena gradnje takve elektrane je postignuta pravljenjem određenih bezednosnih kompromisa u dizajnu reaktora.

Moderne ruske elektrane UOPŠTE NISU JEFTINE!!! :) Černobilj je imao generation II nuklearne reaktore RBMK sa nedostacima u dizajnu, dok moderne ruske nuklearne elektrane imaju generation III+ reaktore VVER-1200 sa gomilom naprednih nadzornih, kontrolnih, bezbednosnih sistema i bez nedostataka u dizajnu. Zato je ruska kompanija Rosatom danas SVETSKI LIDER u oblasti nuklearne energetike, ispred svih zapadnih, sa portfoliom porudžbi vrednim nekoliko stotina milijardi dolara. Izvoz nuklearne tehnologije je gotovo dostigao izvoz naoružanja. To su sve takođe fakti. :)

4 moderne ruske nuklearne elektrane = 100 milijardi $.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=07&nav_id=1552122

Dogovorili "posao decenije": Zidaju im još četiri nuklearne elektrane
Sankt Peterburg -- Moskva i Peking su se dogovorili o izgradnji još četiri nuklearna postrojenja u Kini.

IZVOR: B92 PETAK, 7.06.2019. | 19:15

Elektrane će projektovati inženjeri iz Rusije, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu SPIEF u Sankt Peterburgu.

"U Kini su već izgrađene četiri nuklearne elektrane uz učešće Rusije", rekao je on na sastanku s učesnicima rusko-kineskog energetskog foruma u okviru SPIEF, prenela je agencija Tas.

"Postignuti su sporazumi o izgradnji još nekoliko nuklearnih postrojenja projektovanih u Rusiji", kazao je ruski predsednik.

Prvi čovek najveće zemlje na planeti istakao je rastuću bilateralnu saradnju na polju naučnih istraživanja.

Putin je rekao da su američki napori na nametanju dominacije nad drugim zemljama recept za trgovinske i stvarne ratove. On je zamerio Sjedinjenim Američkim Državama da koriste pritiske i sankcije kako bi održali svoju ekonomsku nadmoć, narušavajući međunarodnu trgovinu i globalnu stabilnost.

Putin se požalio na nepoštenu konkurenciju i protekcionizam.

"Američki pristup otvara put za bitku bez pravila, u kojoj je svako suprotstavljen svakome", odgovara Putin, prenosi Rojters.

Putin je rekao da pokušaj SAD da "prošire svoju nadležnost na ceo svet" narušava globalni poredak.

U prisustvu kineskog predsednika na forumu, Putin je rekao da akcija SAD protiv kineske kompanije Huavej predstavlja pokušaj da se ta kompanija "istisne sa globalnog tržišta", označivši to kao prvi tehnološki rat u digitalnom dobu.
 
Poslednja izmena:
"
ЈАКА ВАМ ДЕМОКРАТИЈА: Америка личи на робовласничка времена
09-06-2019 19:32
Спољна политика Сједињених Америчких Држава подсећа на време када је постојало робовласништво, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Марија Захарова (Фото: јутјуб)
“Оно што они (САД) сада раде једноставно нема нигде. То је из неких робовласничких времена… Тада се могло управљати робовима” – рекла је Захарова.
Захарова је навела да су управо та политика и захтеван став према другим земљама довели до проблема денуклеаризације Корејског полуострва.
“Ово није питање које се појавило ван Сједињених Америчких Држава. Овај проблем се деценијама обликовао и јачао под утицајем америчке дипломатије” – нагласила је она.
У Сингапуру је у јуну 2018. године одржан први у историји самит између Сједињених Америчких Држава и Северне Кореје. Тада су амерички председник Доналд Трамп и лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун потписали заједнички документ према ком је Пјонгјанг преузео обавезу денуклеаризације Корејског полуострва у замену за безбедносне гаранције из Вашингтона. Међутим, почетком јуна представник Министарства спољних послова Северне Кореје објавио је да Вашингтон треба да преиспита своју политику према Пјонгјангу.

Када ће Путин одговорити на сва питања сазнајте ОВДЕ.

Извор: https://www.pravda.rs/2019/6/9/jaka-vam-demokratija-amerika-lici-na-robovlasnicka-vremena/
 
Ф 35 А испаљује АМРААМ ракету вазду - ваздух.

Сад ће видети ко је главни: Турска на удару због искључивања из програма Ф-35
© US Air Force
КОМЕНТАРИ И АНАЛИТИКА
21:17 08.06.2019Преузмите краћи линк
1181
Спор Анкаре и Вашингтона због одлуке Турске да купи руске ракетне системе С-400 сада улази у завршну фазу. Није искључена могућност да САД организују информациони напад на турско руководство, како би показали осталим чланицама НАТО-а ко је главни у Алијанси, упозоравају експерти.
Стручњак из Центра за проучавање савремене Турске Јуриј Мавашев сматра да Турска и САД, упркос покушајима, не могу да постигну компромис.
„У пракси ће Американци увек показивати Турцима њихово место у међународној хијерархији, како га они виде — у улози ’чувара капије блискоисточног региона‘. И у томе је основна противречност, јер Турци више нису задовољни том улогом“, навео је Мавашев у изјави за РТ.
Слично размишља и заменик директора Института за историју и политику Московског државног универзитета Владимир Шаповалов, који наводи да ће САД покушавати да врше притисак на Турску чак и када на причу о куповини С-400 буде стављена тачка.
Противваздушни систем С-400 „Тријумф“
МИНИСТЕРСТВО ОБОРОНЫ РФ
С-400 стиже у Турску за два месеца
Према његовим речима, Вашингтон би могао да изведе провокацију против Анкаре.
„Могуће је да ће бити неког информационог напада на турско руководство. За све земље-чланице НАТО-а то је врло илустративна ситуација која показује да је Северноатлантска алијанса савез у којем постоји једна доминантна сила која покушава да наметне своју вољу“, навео је експерт.
Сједињене Америчке Државе разочаране су дејствима Анкаре, која је упутила своје стручњаке у Русију ради обуке за управљање руским ракетним системима С-400, изјавила је заменица министра одбране САД Елен Лорд.
Шеф Пентагона Патрик Шанахан је изложио детаљан план искључивања Турске из програма испорука бомбардера пете генерације Ф-35 због куповине С-400. Према документу, Анкара ће бити искључена из програма до 31. јула, а турски пилоти који се обучавају у САД биће враћени у домовину.

CC0
Америка преломила: Турска избачена из програма Ф-35
Турска је, подсетимо, рачунала на стотинак нових бомбардера Ф-35 у свом наоружању. Они се производе у оквиру сарадње чланица НАТО-а. Турска индустрија испоручивала је поједине компоненте за те авионе.
У случају прекида сарадње, Анкара ће бити принуђена да тражи алтернативу за америчке бомбардере. Иако Турска пројектује сопствени авион такве класе, његова будућност је за сада неизвесна. У најбољем случају, борбени авион ће бити спреман за употребу до 2031. године, али никаквих гаранција за то још нема.
Једна од највероватнијих варијанти за замену Ф-35 могао би да буде руски Су-57, сматрају експерти.
У априлу ове године лист „Дифенс њуз“ је пренео, позивајући се на изворе у Министарству одбране Турске, да би управо руски авиони могли да буду „први и најбољи избор“ у случају да пропадне испорука Ф-35. Реч је не само о технолошким параметрима, него и о геостратешким претпоставкама, навели су неименовани извори листа.
Дејства Вашингтона против Анкаре због испорука С-400 могла би да имају дугорочне последице не само на одбрамбено-технички сектор, него и на геополитику, сматрају експерти.
Турска сада располаже другом по бројности армијом у саставу НАТО-а, одмах после САД, подсећа Владимир Шаповалов. Поред тога, Анкара води активну спољну политику. Повлачење Турске из програма Ф-35 смањиће ниво поверења између Анкаре и Вашингтона и принудити турску страну да се више узда у наоружање које представља алтернативу америчком.
Јуриј Борисов
© SPUTNIK / РАДОЈЕ ПАНОТВИЋ
Русија: Америчке санкције нису се одразиле на извоз С-400
„Није искључено да у Турској почну да постављају питања о томе колико је за ту земљу исплативо да остаје у Алијанси, ако се има у виду да несугласице у вези са С-400 нису једини спор Турске с партнерима из НАТО-а последњих година“, указује Шаповалов.
Јуриј Мавашев, такође, истиче да је прича о руским ракетним системима С-400 само врх леденог брега који стоји између Турске и САД.
„Анкара је веома свесна своје све веће геополитичке улоге на Блиском истоку, у Африци и у целом свету, и уме да прерачунава последице својих корака. Турци су научили да виде садржај у односима с другим земљама и дају му већи значај него форми“, наводи експерт.
Вашингтон је незадовољан због независне политике Анкаре од које она не намерава да одустане, сматра Мавашев.
„Пристајање на уступке Вашингтону у овим условима било би, најблаже речено, недалековидо. Позиције Турске на Блиском истоку само ће се учвршћивати ако она настави активно да брани своја права. Да, биће тешкоћа, али било би их и више када би Турска одустала од своје принципијелне позиције“, нагласио је експерт.
Турска и Русија су почеле преговоре и испоруци система С-400 „Тријумф“ 2016. године. Стране су 2017. потписале уговор у вредности од 2,5 милијарде долара. Анкара се заинтересовала за тај систем не само због високих тактичко-техничких карактеристика С-400, него и због повољних услова испоруке — део цене покрива кредит који је одобрила руска страна.
Директор руске државне корпорације „Ростех“ Сергеј Чемезов рекао је 7. јуна новинарима да би Анкара требало да добије руске системе С-400 у року од два месеца.
„Све је у реду, мислим да ћемо за два месеца почети испоруке. Већ је уплаћен аванс, оформљен је кредит. Кредитни новац је потрошен, техника је произведена, а завршили смо и обуку“, рекао је Чемезов у интервјуу за телевизију НТВ током Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
Тод Волтерс
© WIKIPEDIA /
НАТО: Авионе Ф-35 немогуће користити заједно са системима С-400

Американци своје негодовање против куповине С-400 аргументују тиме да би, у случају да руски противракетни системи С-400 почну да се развијају у Турској, амерички ловци Ф-35 могли да се нађу у њиховом радијусу.
САД тврде да ПВО систем који је првобитно направљен ради борбе против војне авијације НАТО-а може да препозна карактеристике америчких ловаца и да их без знања турске пренесе руској војсци.
Анкара је, међутим, нагласила да се радијус деловања С-400 неће преклапати с путањама летова Ф-35.
Прошле седмице Вашингтон је понудио Анкари неколико нових сценарија одустајања од С-400. Према речима представника Пентагона, генерала-потпоручника Чарлса Хупера, „лопта је сада на терену Турске“. Није прецизирано какве је предлоге Пентагон изнео Турској.
„Уочи нашег сусрета у Бриселу, који је планиран за јун, постојећем документу додајем кратак списак мера које ће САД предузети како би искључиле Турски из програма Ф-35 до 31. јула“, наведено је у писму.
До тада, многи турски држављани који се сада обучавају у оквиру програма Ф-35 моћи ће да заврше курс. До 31. јула они су дужни да напусте САД.

https://rs.sputniknews.com/komentar...ucivanja-iz-programa-f-35-top1-prevod-subota/
 
Лансирање крстареће ракете на морску мету из обалског ракетног система Утјос током тактичких војних вежби Црноморске флоте на Криму

Амерички часопис: Ракетни систем на Криму – убица бродова
© Sputnik / Василий Батанов
НАОРУЖАЊЕ
20:27 09.06.2019(освежено 20:37 09.06.2019)
Амерички часопис „Нешенел интерест“ дао је своју оцену руског обалског ракетног система „Утјос“ распоређеног на Криму, који се лансира из силоса.
Аутор чланка Мајкл Пек наводи да је обалски систем базиран на полуострву још у совјетско време. После распада СССР-а, системи су предати украјинској морнарици, али нису коришћени и прилично су пропали. Борбена готовост „Утјоса“ обновљена је 2016. године. У тексту се истиче да је то учињено „успешно и на време“.
Модернизовани системи могу да се супротставе поморском десанту из правца Црног мора и „сигнал су одлучности Москве да задржи Крим“, наглашава Пек.
Лансерни системи противваздушне одбране С-400 Тријумф
© SPUTNIK / АЛЕКСЕЙ МАЛЬГАВКО
Одреди С-400 на Криму уништили крстарећу ракету условног противника (видео)
Према речима аутора чланка, противбродске ракете П-35 са турбо-млазним мотором претварају обалски ракетни систем у правог „убицу бродова“. Он скреће пажњу на чињеницу да „Утјос“ може да буде наоружан новим ракетама, о чему је крајем маја говорио генерални директор подмосковског предузећа НПО „Машиноградња“ Александар Леонов.
Аутор сматра да је за земљу са дугом морском границом јачање одбране обале економски повољније решење од изградње огромне флоте.
Обалски ракетни систем „Утјос“ развило је предузеће НПО „Машиноградња“ у Реутову. Домет погађања циљева ракетом П-35 је до 450 километара. Системи се могу користити заједно са обалским ракетним системом „Бал“ и „Бастион“.
https://rs.sputniknews.com/naoruzan...sopis-raketni-sistem-na-krimu--ubica-brodova/
 
"Смедли Батлер* о интервенционизму (делови из говора који је одржао 1933. године генерал-мајор Смедли Батлер, официр САД маринаца):

Рат је само једна врста рекета.
По мом мишљењу, рекет је најбоље дефинисати као нешто што је потпуно различито од онога што изгледа већини људи. Само мала група инсајдера зна шта је суштина рекета.
Рекет се користи да би само једна мала група људи профитирала на рачун маса.

Верујем само у адекватну одбрану граница и ништа више од тога.
Ако нас нека страна држава нападне, у том случају ми ћемо се борити.
Проблем са Америком је да кад долар зарађује само шест процената на нашем домаћем тржишту, он постаје нервозан и иде напоље да би зарадио 100 процената.
За њим иде застава, а иза заставе иду војници.

Ја не бих поново ишао у рат, као што сам некад чинио, само зато да би штитио неку бедну банкарску инвестицију.
Постоје само две ствари због којих треба да се боримо. Једна је заштита наших домова, а друга је Повеља о правима. Рат из било ког другог разлога је рекет. Не постоји ниједан трик у рекеташкој торби за који су људи из војничке банде слепи. Они имају своје информаторе који показују прстом на непријатеље, они имају своје снагаторе који треба да униште непријатеље, они имају своје паметњаковиће који праве ратне планове и свог великог газду – наднационалног капиталисту.

Може вам се чинити чудно да ја, човек из војске, правим оваква поређења.
Истина ме принуђује да то чиним.
Провео сам 33 године и четири месеца у активној војној служби, у саставу најелитнијих јединица маринаца. Служио сам у свим чиновима, од поручника до генерал-мајора. За све то време био сам високо рангирани снагатор за интересе великог бизниса, Волстрита и банкара. Укратко, био сам рекеташ, гангстер који остварује интересе капиталиста.

У то време сам само подозревао да сам рекеташ.
Сада сам сигуран да сам то био. Као и сви људи из војне професије, ја никада нисам имао сопствене мисли док нисам напустио службу. Моје менталне способности су остајале неактивне док сам извршавао наређења претпостављених.
То је типично за све који служе у војсци.

Помагао сам да Мексико, посебно Тампико, постану сигурни за америчке нафташке интересе 1914. године.
Помагао сам да Хаити и Куба постану пристојна места за момке из Националне градске банке да у њима прикупљају приходе.
Помагао сам у силовању пола туцета средњеамеричких држава како би Волстрит могао да оствари корист. Документација о рекетирању је дуга. Помагао сам да се од 1909. до 1912. године очисти Никарагва како би интернационална банка Браће Браун могла да оперише тамо.
Донео сам светло у Доминиканску републику 1916. године како би се тамо учврстили интереси америчких произвођача шећера.
У Кини сам помогао да Стандард Оил иде својим путем без проблема.

За све те године сам обезбедио, што би момци из мрачне собе рекли, фантастичан рекет.
Кад се осврнем, осећам се као човек који је могао да да неколико добрих савета Ал Капонеу.
Најбоље што је он могао је да рекетира неколико округа.
Ја сам оперисао на три континента.



*Смедли Батлер је официр америчке војске који је добио највећи број војних одликовања у историји САД, прим. прев.



Превео Иван Т. Лукић



Извор Paulcraigroberts.org
 
Противракетни системи С-400 Тријумф у Севастопољу

Не жуља Америку руски С-400, него што губи милијарде долара
© Sputnik / Алексей Мальгавко
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
21:18 11.06.2019Преузмите краћи линк
Сандра Черин
0 08
Стварна позадина америчког негодовања због плана Индије да купи руски систем С-400 јесте покушај да се савезници Вашингтона обесхрабре да милијарде долара усмере ка Москви — не би ли тај новац отишао америчким фирмама.
Ракетни систем С-400
© SPUTNIK / ИГОРЬ ЗАРЕМБО
Нови „напад“ на С-400: На реду је Индија
План Индије да купи руски одбрамбени систем С-400 до те мере је узнемирио власти Сједињених Америчких Држава да је високи званичник Стејт департмента, како наводи агенција „Траст оф Индија“, изјавио да таква одлука индијских власти неће бити третирана као добронамерна и да ће сигурно угрозити америчко-индијску војну сарадњу.
Амерички званичник је такође истакао да ће куповином система С-400 Индија прекршити америчке санкције Русији.
На сличну реакцију САД пре Индије наишла је и Турска, јер у Вашингтону тврде да би куповина руских савремених одбрамбених система С-400 индиректно угрозила перформансе најновијих америчких авиона Ф-35.
Та вест није изненадила војног аналитичара Александра Радића, који за Спутњик каже да систем С-400 озбиљно угрожава америчке интересе, пре свега у економском погледу.
„У трговини оружјем има јако много новца, а у Америци председник Доналд Трамп, који је увек био повезан са великим новцем, јако добро разуме токове интереса водећих корпорација попут ’Боинга‘ или ’Локид Мартина‘. То су заправо постали примарни амерички интереси, који су, наравно, испреплетани са политичким и безбедносним питањима. Међутим, да се разумемо, новац је увек старији у тој анализи“, објашњава Радић.
Како каже, читав механизам који се покреће у САД, од политичких притисака, преко закона који омогућава увођење санкција трећим странама које сарађују са Руском Федерацијом, до оних тактичких дневних притисака и медијских натписа усредсређен је заправо на обезбеђивање нових уговора.
„Нису Американци до сада ’показивали алергију‘ према чињеници да многи њихови савезници користе руску технику на ратишту. Штавише, то и подржавају и често и сами користе технику која је робусна и употребљива. Међутим, када је реч о куповини нових средстава ту је реч о учешћу на тендерима и користи се политички амбијент за стварање атмосфере у којој покушавају да потенцијалне купце нове руске технике, посебно сложених борбених система, обесхрабре у свом настојању да милијарде долара усмере ка Москви. Наравно, иза тога следи акција — па пошаљите те милијарде америчким фирмама“, напомиње Радић.
То је, каже, стварна позадина приче о Индији која је јако велики купац наоружања и које жели да има диверсификацију у набавкама. Она купује и од Русије и од Америке и од европских произвођача.
Јуриј Борисов
© SPUTNIK / РАДОЈЕ ПАНОТВИЋ
Русија: Америчке санкције нису се одразиле на извоз С-400
„Индијци желе да у будућности буду што самосталнији и да освајају производњу домаћих технологија, па се на њих сада врши снажан притисак. Рецимо, једна од великих набавки тешка милијарде долара су вишенаменски борбени авиони, а САД су заинтересоване чак и за пренос лиценцне производње авиона Ф-16 у Индију. Продали су им већ тешки транспортни хеликоптер ’Чинук‘, а потиснули руски Миг-26, затим продали борбени хеликоптер ’Апач‘ и ту је посао изгубила руска индустрија, која је нудила своје борбене хеликоптере“, указује наш саговорник.
Са друге стране, додаје Радић, Русија је остала традиционални извозник наоружања у Индију и сада се води битка за предстојеће уговоре и зато чујемо тонове у којима се говори, пре свега, о негативном односу према идеји да се купи С-400.
„Не верујем да би дошло до неке шире блокаде Индије, јер ако Индијцима поручите: ’Сада ћемо да вас казнимо, нећемо вам дати своју технологију‘, то би заиста било апсурдно. Дакле, управо последице које могу да наступе по Индију показују да је реч примарно о економским, а не политичко-безбедносним питањима. Наиме, ако би Американци заиста сматрали да је С-400 сам по себи безбедносни проблем и да би то значило сврставање Индије на руску страну, онда би могли да буду принципијелни и да ставе неку врсту блокаде када је реч о извозу наоружања и војне опреме у Индију“, сматра Радић.
Међутим, наравно да Американци то неће учинити јер су и те како заинтересовани да се Индији прода војна технологија — овде је реч о коришћењу свих расположивих политичких, дипломатских, обавештајних, правних и медијски средстава у борби за уговор, закључује наш саговорник
https://rs.sputniknews.com/analize/...00-nego-sto-gubi-milijarde-dolara-nema-sliku/
 
Млади српски песник Стефан Симић написао је прелепу песму посвећену Русији... на данашњи празник, Дан Русије, волела бих да је прочитају и они који нису читали његову поезију до сада...
Стефан Симић – Волим Русију…
Волим Русију…
Руске зиме, руски идеализам, руску душу…
Волим Ану Карењину која се није стидела да буде жена…
Волим Мајаковског, његов шамар јавности и свему што је банално и ниско…
Волим Јесењинову керушу и увек ме срце заболи када се сетим те песме…Волим Љермонтова и његовог сувишног човека…
Волим Пушкинов занос и његову поему “Цигани” која се равна са слободом…
Волим Толстојев пркос свему, и Богу, и науци, и систему, и људима, у име Бога, и људи…
Најежим се када неко помене Достојевског, Чехова, Петровград, Сибир, Лењинову револуцију…
Волим и црвени СССР који није био толико црн као што се прича. И поред жртава, било је ту пуно заноса, лепоте, живота, и идеалиста који су веровали у нови свет.
Волим Стаљинове тенкове у тренутку када заустављају Хитлера…
Волим вотку иако је никада нисам пробао…
Увек заплачем када чујем “Тамна је ноћ”, или “Подмосковске вечери”…Rusija
Волим једну Рускињу са којом сам провео ноћ у купеу брзог воза Београд – Бар…
Волим Берђајева и његову књигу о слободи и ропству…
Волим руске боготражитеље који су једини успели да пронађу оно што не постоји…
Волим хор црвене армије и њихову верзију “Каљинке” и “Каћуше”…
Волим руски језик иако ретко коју реч разумем…
Волим генерације које су расле уз романе “Мати”, “Како се калио челик” и непревазиђеног Корчагина…
Волим Макаренкову педагогију иако се не слажем у свему са њом…
Волим Шолохова и његову сумњу из “Тихог дона”, да ли изабрати револуцију или традицију?
Волим поезију Евгенија Јевтушенка и песме Владимира Висоцког.
Волим филм “Варљиво сунце” и Никиту Михалкова у улози команданта Котова.
Волим Тарковског и његовог Рубљова…
Волим Раскољникова, кнеза Мишкина, Мармеладове, старца Зосиму, оца Сергеја, Аљошу и осталу браћу Карамазов…
Волим нашу словенску и православну браћу…
Волим људе који у нама виде културни и историјски народ а не сировински извор и марионету за поткусуривање…
И вероватно се Русија у мом срцу пуно разликује од оне праве Русије али нема везе…
Оно што је у нама увек је јаче од онога што је око нас…
Волим руску душу, отворену и слободну као хоризонт жеља једне младости, каквих је све мање и мање!
Волим душу о којој више нико не прича…
Волим!
 
New U.S. Navy Aircraft Carriers Can't Launch F-35s Until 2027: Report
The U.S. Navy is facing severe scrutiny from Congress after it was discovered that the new Ford-class supercarriers would be unable to launch and recover aircraft, with the legislative branch going so far as to propose refusing deliveries of future carriers until they can sort the issues out.
The primary problems surrounding the carriers come from new technologies being unable to work as a system- namely the F-35C aircraft, the Electromagnetic Aircraft Launch System and the Advanced Arresting Gear.

EMALS and AAG have been plagued with issues since the beginning, and the entire Ford-class seems to suffer from cost-cutting measures and overruns, respectively.
According to The Drive, the Government Accountability Office claims that Ford-class carriers might not have the ability to deploy F-35s until 2027 at the very earliest.

In response to the Newport News Shipbuilding Company’s inability to produce a properly-functioning carrier, Congress now wants to make it illegal for the Navy to accept delivery of its next Ford-class aircraft carrier, the future USS John F. Kennedy until all the issues are resolved.
The Kennedy is expected to commission by 2024.

https://nationalinterest.org/blog/b...ers-cant-launch-f-35s-until-2027-report-61262
 
bakonja:
"


Близак сусрет америчког и руског брода

Први снимак: Амерички и руски бојни брод се умало сударили у Источнокинеском мору
U.S. Navy/Handout
СВЕТ
19:53 07.06.2019(освежено 20:32 07.06.2019)
Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.



Америчка морнарица објавила је први видео-снимак који приказује близак сусрет америчког и руског ратног брода у Источнокинеском мору.
Обе стране окривљују једна другу за агресивно заобилажење.

https://twitter.com/x/status/1136978260770938883

Америчка морнарица је видео објавила уз нову оптужбу да је руски разарач направио небезбедан приступ.

https://twitter.com/x/status/1136978500185919488
Подсетимо, америчка крстарица „Ченселорсвил“ пресекла је пут руском војном броду „Адмиралу Виноградову“ у Источнокинеском мору, саопштила је руска Пацифичка флота.

Сједињене Америчке Државе планирају да предају Русији протестну ноту преко дипломатских канала поводом инцидента у којем су учествовали бродови двеју земаља, саопштио је вршилац дужности министра одбране САД Патрик Шанахан.".
https://rs.sputniknews.com/svet/201...d-se-umalo-sudarili-u-istocnom-kineskom-moru/
Kliknite za proširenje...
Steta sto se nisu potonuli
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ganfajter
Rusija će pobediti
Odgovora
17
Pregleda
312
Ganfajter
Ganfajter
Frtajler
Amerika zabranjuje Tik Tok!
3 4 5
Odgovora
104
Pregleda
1.390
Frtajler
Frtajler
N
  • Zatvorena
Rusija objavljuje rat zvanično?
4 5 6
Odgovora
147
Pregleda
2.248
Nina
Nina

Back
Top