mnemozina
Ističe se
- Poruka
- 2.316
Gde si ti video mrznju snowflake
Ovo je samo opazanje da si preosetljiv a ne neko delo po cemu treba da se prepoznajemo.
-
- Popularno:
- Ljubav i milost?
- Da se dokaže da vanzemaljci postoje...
- Pokrov Presvete Bogorodice
- Љубомир Стефановић: "У петак ујутру...
- Not interested?
- Hrvatska vojska protiv srpskih...
- Jedna od najružnih zgrada na svetu?
- Incident na Bulevaru: Vozač istrčava iz...
- Вулгарна деца незаинтересованих...
- Zašto se uči latinski jezik?
Особе које су прешле на православље
- Začetnik teme Fiamma
- Datum pokretanja
Gde si ti video mrznju snowflake
Ovo je samo opazanje da si preosetljiv a ne neko delo po cemu treba da se prepoznajemo.
Radovan Četvrti
Veoma poznat
- Poruka
- 11.801
Pa dobro, jesu muslimani veći fundamentalisti, ali ne vidim razlog zašto se nebi pomirili sa tim ?
A i ne vidim razloga za frku, KADA JE BOG JEDAN kako svi vi tvrdite . Kako god okreneš nakraju odlaziš kod njega (ili njegovog doglavnika šta li već) ?
Prema tome ako SVI PUTEVI VODE ZA RIM kakve veze ima iz koje PROVINCIJE dolaziš ?
PRAVOSLAVNE, JEVREJSKE, ISLAMSKE, KATOLIČKE ?
Voleo bih da mi to neko objasni ?
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 57.446
Emir Kusturica, Lepa Brena, Nino Resic (dobro on je posle opet presao na islam, ali je to vise bilo posledica zivotnog razocarenja i odlaska iz Srbije).
Nema ti druge , vec da doobro izucis arapski i da na nekom njihovom forumu postavis to pitanje ...
Ili ako insistiras ili ti je zurba - licno ...
hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Zar njoj nije bilo jednostavnije da se odrekla svih mogucih imaginarnih bogova. U sustini, Iva je ostala poklonik istog boga, s tim sto je dobila jos dva i bezbroj mali bogica, takozvanih svetaca.
Verujem da je bila zeljna medijske paznje sto je i ostvarila. Ili se zaljubila u nekog Srbina?
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 5.881
Kvadrat sigurno ne moze da shvati da nesto kao kocka postoji, recimo kao sto je tebi pojam Svetog Trojstva misterija.
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
AMERIKANAC PREŠAO U PRAVOSLAVLjE I ZAVOLEO SRBIJU: Džon hoće na Vidovdan da dođe na Gazimestan
04. mart 2019. 14:02
Amerikanac iz Teksasa zbog Rusa prešao u pravoslavlje i zavoleo Srbiju koju hvali svuda po svetu. Prvi put sam na Kosovu i Metohiji, a u junu ću se vraćam - kaže Viti
_620x0.jpg "Foto D.Zečević")
SRBI su oduvek bili žrtve planova svetskih moćnika. Ali su uspeli da sačuvaju pravoslavlje i, rekao bih, dušu. Zato sam i počeo da izučavam istoriju Srbije, a kada ste 1999. godine bombardovani, žarko sam želeo da budem sa vama.
Ovako, za "Novosti", govori Džon Viti iz Teksasa, odličan poznavalac srpske istorije i pravoslavlja, koji je sa zastavom Donjecka i američkim pasošem u futroli na kojoj piše "Rusija", ovih dana u prvoj poseti našim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ovaj Amerikanac koji se još 1993. krstio i prešao u pravoslavlje, radnik velike avio-kompanije, sve je osim običnog farmera iz Teksasa.
- U leto 1990. otišao sam na protest ispred klinike za abortuse u Teksasu i tamo sam sreo ruskog pravoslavnog sveštenika. Slušao sam njegovu molitvu i zahvaljujući tome otišao sam na prvu pravoslavnu liturgiju - pojašnjava Džon kako je došlo do njegovog preobraćenja.
Posle izvesnog vremena odlučio je i da se krsti, u pravoslavnom manastiru u Americi, a sam taj čin opisuje sledećim rečima:
- Kao da sam se liftom popeo na najviši sprat i na toj, većoj duhovnoj visini, vratio u izvorno hrišćanstvo.
Podozrivost Zapada prema pravoslavlju ga je navela da počne da izučava i istoriju, a kada ga sunarodnici pitaju koje je vere, a on im odgovori, usledi odmah pitanje da li je Jevrejin.
HRABAR NAROD - IAKO je Srbija mala zemlja, ipak je pružila masovan i snažan otpor Nemcima u Drugom svetskom ratu i posramila znatno veću Francusku koja nije uspela da izdrži nekoliko dana. Srbi su nastavili da se bore i posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. koji je tada pretvoren u pepeo - objašnjava Džon Viti deo priče koju o Srbiji prenosi svojim sunarodnicima.
- Proučavao sam prvo istoriju Rusa jer sam do tada mislio da su agresivan narod koji postavlja rakete na Kubu da bi uništili Ameriku. Kasnije sam shvatio da je to što rade zapravo odgovor na ono što je Amerika već uradila - priča Džon. - Potom sam 1996. godine počeo da izučavam i istoriju Srba i SPC i tri godine kasnije, kada je počelo bombardovanje vaše zemlje, shvatio sam da su Srbi sjajan narod koji je patio kroz svoju istoriju i koji se čvrsto držao vere.
Ipak, priznaje da Teksas voli više od bilo kod drugog mesta u SAD jer tamo ima više slobode nego u drugim delovima zemlje. Odrastao je jašući konje, a i pucanje iz raznih vrsta oružja mu nije strano...
- Tokom ovog prvog boravka na Kosmetu obići ću većinu pravoslavnih svetinja, poput Gračanice i Visokih Dečana. Želja mi je da 28. juna, za Vidovdan, dođem na Gazimestan i verujem da ću to i ostvariti - ističe ovaj Teksašanin. - Tada ću, ako bog da, nositi i ikonu koju radi Srpkinja, ikonopisac Radmila Luketić, a na njoj je carica Milica kako drži glavu cara Lazara posle Kosovskog boja.
.jpg)
Džon je dosad obišao manastire Banjsku i Sokolicu, gde je svojim domaćinima demonstrirao izuzetno poznavanje srpskih svetitelja.
Džon Viti u obilasku manastira na Kosmetu
.jpg)
VOLEO BI DA ŽIVI U BEOGRADU
Oduševljen srpskim svetinjama na KiM, ali i u centralnoj Srbiji gde je već boravio više puta, Džon u šali kaže da bi voleo da upozna i neku Srpkinju, koje su izuzetno lepe i duhovite.
- Međutim, ukoliko bi mi rekla da želi da ode da živi u Americi, to bi bio naš kraj - kaže Džon. - Ovo zato što bih ja voleo da živim u Beogradu, a to planiram da uradim kada odem u penziju.
https://www.novosti.rs/vesti/naslov...-Dzon-hoce-na-Vidovdan-da-dodje-na-Gazimestan
04. mart 2019. 14:02
Amerikanac iz Teksasa zbog Rusa prešao u pravoslavlje i zavoleo Srbiju koju hvali svuda po svetu. Prvi put sam na Kosovu i Metohiji, a u junu ću se vraćam - kaže Viti
.jpg "Foto D.Zečević")
SRBI su oduvek bili žrtve planova svetskih moćnika. Ali su uspeli da sačuvaju pravoslavlje i, rekao bih, dušu. Zato sam i počeo da izučavam istoriju Srbije, a kada ste 1999. godine bombardovani, žarko sam želeo da budem sa vama.
Ovako, za "Novosti", govori Džon Viti iz Teksasa, odličan poznavalac srpske istorije i pravoslavlja, koji je sa zastavom Donjecka i američkim pasošem u futroli na kojoj piše "Rusija", ovih dana u prvoj poseti našim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ovaj Amerikanac koji se još 1993. krstio i prešao u pravoslavlje, radnik velike avio-kompanije, sve je osim običnog farmera iz Teksasa.
- U leto 1990. otišao sam na protest ispred klinike za abortuse u Teksasu i tamo sam sreo ruskog pravoslavnog sveštenika. Slušao sam njegovu molitvu i zahvaljujući tome otišao sam na prvu pravoslavnu liturgiju - pojašnjava Džon kako je došlo do njegovog preobraćenja.
Posle izvesnog vremena odlučio je i da se krsti, u pravoslavnom manastiru u Americi, a sam taj čin opisuje sledećim rečima:
- Kao da sam se liftom popeo na najviši sprat i na toj, većoj duhovnoj visini, vratio u izvorno hrišćanstvo.
Podozrivost Zapada prema pravoslavlju ga je navela da počne da izučava i istoriju, a kada ga sunarodnici pitaju koje je vere, a on im odgovori, usledi odmah pitanje da li je Jevrejin.
HRABAR NAROD - IAKO je Srbija mala zemlja, ipak je pružila masovan i snažan otpor Nemcima u Drugom svetskom ratu i posramila znatno veću Francusku koja nije uspela da izdrži nekoliko dana. Srbi su nastavili da se bore i posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. koji je tada pretvoren u pepeo - objašnjava Džon Viti deo priče koju o Srbiji prenosi svojim sunarodnicima.
- Proučavao sam prvo istoriju Rusa jer sam do tada mislio da su agresivan narod koji postavlja rakete na Kubu da bi uništili Ameriku. Kasnije sam shvatio da je to što rade zapravo odgovor na ono što je Amerika već uradila - priča Džon. - Potom sam 1996. godine počeo da izučavam i istoriju Srba i SPC i tri godine kasnije, kada je počelo bombardovanje vaše zemlje, shvatio sam da su Srbi sjajan narod koji je patio kroz svoju istoriju i koji se čvrsto držao vere.
Ipak, priznaje da Teksas voli više od bilo kod drugog mesta u SAD jer tamo ima više slobode nego u drugim delovima zemlje. Odrastao je jašući konje, a i pucanje iz raznih vrsta oružja mu nije strano...
- Tokom ovog prvog boravka na Kosmetu obići ću većinu pravoslavnih svetinja, poput Gračanice i Visokih Dečana. Želja mi je da 28. juna, za Vidovdan, dođem na Gazimestan i verujem da ću to i ostvariti - ističe ovaj Teksašanin. - Tada ću, ako bog da, nositi i ikonu koju radi Srpkinja, ikonopisac Radmila Luketić, a na njoj je carica Milica kako drži glavu cara Lazara posle Kosovskog boja.
Džon je dosad obišao manastire Banjsku i Sokolicu, gde je svojim domaćinima demonstrirao izuzetno poznavanje srpskih svetitelja.
Džon Viti u obilasku manastira na Kosmetu
VOLEO BI DA ŽIVI U BEOGRADU
Oduševljen srpskim svetinjama na KiM, ali i u centralnoj Srbiji gde je već boravio više puta, Džon u šali kaže da bi voleo da upozna i neku Srpkinju, koje su izuzetno lepe i duhovite.
- Međutim, ukoliko bi mi rekla da želi da ode da živi u Americi, to bi bio naš kraj - kaže Džon. - Ovo zato što bih ja voleo da živim u Beogradu, a to planiram da uradim kada odem u penziju.
https://www.novosti.rs/vesti/naslov...-Dzon-hoce-na-Vidovdan-da-dodje-na-Gazimestan
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Sahranjena Indijanka koja je zbog ljubavi prešla u pravoslavlje
15.01.2020.
TREBINJE - Indijanka Amber Džons King iz plemena Čiroki, koja je zbog ljubavi prema Trebinjcu Iliji Glogovcu uzela pravoslavnu vjeru i nosila ime Jovana, prva je Indijanka koja je sahranjena na mjesnom groblju u selu Mosko, kod Trebinja, odakle potiče i njen suprug
Jovana, koja je po profesiji bila akademski slikar, sahranjena je u blizini seoske crkve u Mosku, na kojoj je prije nekoliko godina oslikala ikonostas, pa joj je i želja bila da je sahrane upravo u ovom groblju, pored crkve za koju je bila posebno vezana.
"Koliko je do kraja života ostala zaljubljena u svoga Iliju, toliko je voljela i njegovo selo, gdje su obnavljali porodičnu kuću, ali joj se nije ispunila želja da presele u nju da žive jer je smrt prekinula njihove radove na obnovi kuće", kažu mještani Moska.
Jovana - Amber, koja je uz Iliju zavoljela pravoslavnu vjeru i hercegovačku narodnu tradiciju, na glavi je uvijek nosila kapu zavratu, koja je neizostavni dio hercegovačke narodne nošnje, ali je stari Hercegovci i Crnogorci nose i kao dio svakodnevnog odijevanja.
Koliko je ova zanimljiva žena voljela Hercegovinu potvrdila je i činjenica da je, po sopstvenoj želji i želji svog supruga Ilije, sahranjena u hercegovačkoj narodnoj nošnji, po svim pravoslavnim običajima, uz opijelo lokalnog sveštenika.
Indijanka i Hercegovac su se upoznali u Nju Orleansu, gdje je Jovana radila kao profesor istorije umjetnosti, a Ilija je bio pomorac, i od tada se nisu razdvajali.
Voljela je da kaže kako je njen narod veoma sličan hercegovačkom, jer Čiroki Indijanci imaju prkos i ponos sličan hercegovačkom, pa joj nije bilo ni teško da se prilagodi Iliji i da s njim doseli u Herceg Novi, gdje su sagradili kuću.
Krstila se 2001. godine u cetinjskom manastiru, za koji su Glogovci takođe bili posebno vezani, pa je, pored Ilijinog prezimena Glogovac, koje je odmah nakon udaje prihvatila, već gotovo dvije decenije nosila i srpsko ime Jovana.
https://www.nezavisne.com/zivot-sti...-je-zbog-ljubavi-presla-u-pravoslavlje/578544
TREBINJE - Indijanka Amber Džons King iz plemena Čiroki, koja je zbog ljubavi prema Trebinjcu Iliji Glogovcu uzela pravoslavnu vjeru i nosila ime Jovana, prva je Indijanka koja je sahranjena na mjesnom groblju u selu Mosko, kod Trebinja, odakle potiče i njen suprug
Jovana, koja je po profesiji bila akademski slikar, sahranjena je u blizini seoske crkve u Mosku, na kojoj je prije nekoliko godina oslikala ikonostas, pa joj je i želja bila da je sahrane upravo u ovom groblju, pored crkve za koju je bila posebno vezana.
"Koliko je do kraja života ostala zaljubljena u svoga Iliju, toliko je voljela i njegovo selo, gdje su obnavljali porodičnu kuću, ali joj se nije ispunila želja da presele u nju da žive jer je smrt prekinula njihove radove na obnovi kuće", kažu mještani Moska.
Jovana - Amber, koja je uz Iliju zavoljela pravoslavnu vjeru i hercegovačku narodnu tradiciju, na glavi je uvijek nosila kapu zavratu, koja je neizostavni dio hercegovačke narodne nošnje, ali je stari Hercegovci i Crnogorci nose i kao dio svakodnevnog odijevanja.
Koliko je ova zanimljiva žena voljela Hercegovinu potvrdila je i činjenica da je, po sopstvenoj želji i želji svog supruga Ilije, sahranjena u hercegovačkoj narodnoj nošnji, po svim pravoslavnim običajima, uz opijelo lokalnog sveštenika.
Indijanka i Hercegovac su se upoznali u Nju Orleansu, gdje je Jovana radila kao profesor istorije umjetnosti, a Ilija je bio pomorac, i od tada se nisu razdvajali.
Voljela je da kaže kako je njen narod veoma sličan hercegovačkom, jer Čiroki Indijanci imaju prkos i ponos sličan hercegovačkom, pa joj nije bilo ni teško da se prilagodi Iliji i da s njim doseli u Herceg Novi, gdje su sagradili kuću.
Krstila se 2001. godine u cetinjskom manastiru, za koji su Glogovci takođe bili posebno vezani, pa je, pored Ilijinog prezimena Glogovac, koje je odmah nakon udaje prihvatila, već gotovo dvije decenije nosila i srpsko ime Jovana.
https://www.nezavisne.com/zivot-sti...-je-zbog-ljubavi-presla-u-pravoslavlje/578544
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Ovaj Crnogorac je prešao iz islama u pravoslavlje i sad se zove Stefan: Osuđivali su me, ali ja i dalje slavim krsnu slavu
Ime i prezime me je vezalo za jednu, a srce za drugu veru
Mladi Ulcinjanin Stefan Todorović (27) je pre sedam godina odlučio da pređe iz islama u pravoslavlje. Njegova odluka naišla je na žestoke osude porodice i sunarodnika, zbog čega je odlučio da sa nama podeli životnu priču.
Stefan je pre nego što je prešao iz islama u pravoslavlje imao tipično muslimansko ime.
- Kod nas prelazak u drugu veru nije česta pojava, jer naš narod gleda na to kao na moralno pogrešan čin. Osude porodice i mojih sugrađana su brzo stigle, a niko se nije ni zapitao zašto sam to uradio - započinje Stefan ispovest za naš portal.
Ovaj mladić potiče iz mešovitog braka, a prema njegovim rečima, mama Aleksandra i otac Samir nikada nisu nametali svoju veru, kao ni običaje koji uz nju idu.
- Moja situacija je bila specifična. Ime i prezime me je vezalo za jednu, a srce za drugu veru. Potičem iz mešovitog braka, nikad mi nije bila nametnuta nijedna vera. Osećao sam se pravoslavcem još odmalena. Pre sedam godina sam skupio hrabrost i napravio sam prekretnicu u životu - dodao je Stefan.
Niko nije znao da namerava da promeni veru.
- Nisam hteo da bilo ko svojim stavom i mišljenjem utiče na moju odluku. Jednog jutra sam otvorio oči i jednostavno sam znao da je došao taj dan. Tog jutra sam doneo najveću odluku u svom životu - ističe Stefan.
Kako kaže, reakcije na njegovu odluku su bile različite, a mišljenja podeljenja.
- Moj otac i njegova rodbina nisu prihvatili moju odluku. Nisu hteli da čuju za mene, nisu ih zanimali razlozi zbog kojih sam to uradio. Bilo mi je teško živeti bez očeve podrške i ljubavi, ali nakon šest godina je sve došlo na svoje. Pronašli su dozu razumevanja i pustili me nazad u porodicu - rekao je on.
Preteće poruke su pristizale, ali Stefan ne želi da ih se priseća.
- Jedni su mi davali vetar u leđa, a drugi su mi zaboli nož u ista. Bio sam spreman na osude, uvrede i kritike. Nekako sam uspeo da se izborim s tim, ali bilo je teško. Preteće poruke su svakodnevno pristizale - dodaje on.
Za njega je svaka vera lepa, ali sada su Badnje veče, Božić i Vaskrs praznici koje slavi, a ima i svoju krsnu slavu.
- Još od malena sam svake godine na Badnje jutro išao u šumu da sečem badnjak, zajedno sa drugovima. Drago mi je što su mi dozvolili da im se pridružim i da učestvujem u tom svetom činu - istakao je Stefan.
https://www.telegraf.rs/vesti/26844...-su-me-ali-ja-i-dalje-slavim-krsnu-slavu-foto
Ime i prezime me je vezalo za jednu, a srce za drugu veru
Mladi Ulcinjanin Stefan Todorović (27) je pre sedam godina odlučio da pređe iz islama u pravoslavlje. Njegova odluka naišla je na žestoke osude porodice i sunarodnika, zbog čega je odlučio da sa nama podeli životnu priču.
Stefan je pre nego što je prešao iz islama u pravoslavlje imao tipično muslimansko ime.
- Kod nas prelazak u drugu veru nije česta pojava, jer naš narod gleda na to kao na moralno pogrešan čin. Osude porodice i mojih sugrađana su brzo stigle, a niko se nije ni zapitao zašto sam to uradio - započinje Stefan ispovest za naš portal.
Ovaj mladić potiče iz mešovitog braka, a prema njegovim rečima, mama Aleksandra i otac Samir nikada nisu nametali svoju veru, kao ni običaje koji uz nju idu.
- Moja situacija je bila specifična. Ime i prezime me je vezalo za jednu, a srce za drugu veru. Potičem iz mešovitog braka, nikad mi nije bila nametnuta nijedna vera. Osećao sam se pravoslavcem još odmalena. Pre sedam godina sam skupio hrabrost i napravio sam prekretnicu u životu - dodao je Stefan.
Niko nije znao da namerava da promeni veru.
- Nisam hteo da bilo ko svojim stavom i mišljenjem utiče na moju odluku. Jednog jutra sam otvorio oči i jednostavno sam znao da je došao taj dan. Tog jutra sam doneo najveću odluku u svom životu - ističe Stefan.
Kako kaže, reakcije na njegovu odluku su bile različite, a mišljenja podeljenja.
- Moj otac i njegova rodbina nisu prihvatili moju odluku. Nisu hteli da čuju za mene, nisu ih zanimali razlozi zbog kojih sam to uradio. Bilo mi je teško živeti bez očeve podrške i ljubavi, ali nakon šest godina je sve došlo na svoje. Pronašli su dozu razumevanja i pustili me nazad u porodicu - rekao je on.
Preteće poruke su pristizale, ali Stefan ne želi da ih se priseća.
- Jedni su mi davali vetar u leđa, a drugi su mi zaboli nož u ista. Bio sam spreman na osude, uvrede i kritike. Nekako sam uspeo da se izborim s tim, ali bilo je teško. Preteće poruke su svakodnevno pristizale - dodaje on.
Za njega je svaka vera lepa, ali sada su Badnje veče, Božić i Vaskrs praznici koje slavi, a ima i svoju krsnu slavu.
- Još od malena sam svake godine na Badnje jutro išao u šumu da sečem badnjak, zajedno sa drugovima. Drago mi je što su mi dozvolili da im se pridružim i da učestvujem u tom svetom činu - istakao je Stefan.
https://www.telegraf.rs/vesti/26844...-su-me-ali-ja-i-dalje-slavim-krsnu-slavu-foto
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
ЕКСКЛУЗИВНО Животна исповест Албанца са Космета који је прешао у православље!
12.01.2019.
Редакција "Србин инфо" преноси животну исповест Илије Кастриота, етничког Албанца са Косова и Метохије, који је постао хршћанин-православац, иако је као рођени муслиман, због албаско-српског сукоба, имао предрасуде према овој религији. Ово је његова животна испосвест:
„Благослови Господе моју драгу браћу и сестре у Христу!
Моје име је Илија Кастриоти, рођен сам на Косову и Метохији (Јужној Србији) 05. јуна 1986. године у сунитској, муслиманској, албанској породици.
Са Космета смо породично избегли у Немачку 1993. године (моја мајка, отац, сестра и ја). Одрастао сам као муслиман, али је моја радозналост о хришћанској вери почела већ у адолесценцији. Када сам прочитао и студирао историју своје нације, поставио сам себи следећа питања: Зашто су наши национални хероји имали хришћанска имена? Каква је то вера? Почео сам да проучавам хришћанску веру, проучио њену историју, учења Цркве, Свето писмо…
На Косову и Метохији постоји мањина Албанаца, која је римокатоличке вероисповести. Због тога што ме је хришћанство привлачило, одлучио сам да и ја постанем римокатолик, јер сам учен да православље не долази у обзир, да смо у рату са Србијом и да са њом не треба да имам било какве везе.
Почео сам да читам много – о догми Римокатоличке „цркве“, а паралелно са тим, отворио сам и Свето Писмо, Свето јеванђеље, а прва страница коју сам прочитао је она о жени ухваћен у прељуби (Јован 8: 1-11). Наишао сам на велику љубав за коју нисам знао у исламу:
„Ко је без греха међу вама, нека први баци камен на њу“ (Јован 8: 1-11)
Био сам као парализован, у мом исламском схватању ова жена је заслужила каменовање, а то што је рекао наш Господ Исус ме је парализовало – први пут сам осетио ту Божанску Љубав, очи су ми засијале сузама, јер је ова љубав била толико велика, безусловна…
Међутим, открио сам да многе ствари католичка (јеретичка) „црква“ погрешно изводи и предаје. Њена догма је погрешна и противна Библији.
Онда сам почео да тражим начин да постанем протестант, али сам се такође убрзо уверио да ни пртеостанске цркве немају везе са учењем Господа и Светих апостола.
Почео сам да проучавам православље (догму, историју Цркве…), упркос свим мојим предрасудама. Слушао сам православне химне на различитим језицима, нисам их разумео, али сам чуо да анђели певају, њихов глас је дубоко продро у моје срце и душу.
Када сам изразио жељу да пређем у православље родитељи су били жестоко против, а и други су ме вређали и претили да пратим православни пут.
Упркос свим сукобима, одлучио сам да се крстим 2013. године. Отишао сам у Албанију и наишао на цркву Светог Теодора (Влора, Албанија). По доласку сам се срео са оцем Константин и испричао му своју причу. Саслушао ме је и одговорио:
„Зашто сте путовали 2000 километара да бисте се крстили? И у Немачкој постоје православне заједнице!“
По повратку у Немачку сам се крстио и почео да радим на својој души. Прошао сам кроз многе борбе и личне и са људима, али су ме духовне књиге Светих Отаца наоружале за борбу. Касније су и моја сестра и жена крштени. Хвала Богу!
Почео сам да постим, увео самоконтролу, променио много ствари у животу. Живим у православљу са својом породицом. Са супругом слушам духовну музику.
Ово је била кратка прича о мом путовању у православну веру. Желео бих да се са још неколико речи обратим својој браћи и сестрама у вери:
Уверите се да су ваша деца одрасла у Православљу, јер овај свет иде против Бога. У „модерном свету“ лежи пакао.
Читајте Свето писмо и не идите грешним током, већ пливајте против струје, то је тешко, али уз Божију помоћ све је могуће. Идите на исповест, примите свете дарове, тренирајте своју децу духовно и физички.
Нека вам Господ све благослови!
Са љубављу, ваш брат у Христу.
Илија Кастриот
https://srbin.info/pocetna/aktuelno...nca-sa-kosmeta-koji-je-presao-u-pravoslavlje/
12.01.2019.
Редакција "Србин инфо" преноси животну исповест Илије Кастриота, етничког Албанца са Косова и Метохије, који је постао хршћанин-православац, иако је као рођени муслиман, због албаско-српског сукоба, имао предрасуде према овој религији. Ово је његова животна испосвест:
„Благослови Господе моју драгу браћу и сестре у Христу!
Моје име је Илија Кастриоти, рођен сам на Косову и Метохији (Јужној Србији) 05. јуна 1986. године у сунитској, муслиманској, албанској породици.
Са Космета смо породично избегли у Немачку 1993. године (моја мајка, отац, сестра и ја). Одрастао сам као муслиман, али је моја радозналост о хришћанској вери почела већ у адолесценцији. Када сам прочитао и студирао историју своје нације, поставио сам себи следећа питања: Зашто су наши национални хероји имали хришћанска имена? Каква је то вера? Почео сам да проучавам хришћанску веру, проучио њену историју, учења Цркве, Свето писмо…
На Косову и Метохији постоји мањина Албанаца, која је римокатоличке вероисповести. Због тога што ме је хришћанство привлачило, одлучио сам да и ја постанем римокатолик, јер сам учен да православље не долази у обзир, да смо у рату са Србијом и да са њом не треба да имам било какве везе.
Почео сам да читам много – о догми Римокатоличке „цркве“, а паралелно са тим, отворио сам и Свето Писмо, Свето јеванђеље, а прва страница коју сам прочитао је она о жени ухваћен у прељуби (Јован 8: 1-11). Наишао сам на велику љубав за коју нисам знао у исламу:
„Ко је без греха међу вама, нека први баци камен на њу“ (Јован 8: 1-11)
Био сам као парализован, у мом исламском схватању ова жена је заслужила каменовање, а то што је рекао наш Господ Исус ме је парализовало – први пут сам осетио ту Божанску Љубав, очи су ми засијале сузама, јер је ова љубав била толико велика, безусловна…
Међутим, открио сам да многе ствари католичка (јеретичка) „црква“ погрешно изводи и предаје. Њена догма је погрешна и противна Библији.
Онда сам почео да тражим начин да постанем протестант, али сам се такође убрзо уверио да ни пртеостанске цркве немају везе са учењем Господа и Светих апостола.
Почео сам да проучавам православље (догму, историју Цркве…), упркос свим мојим предрасудама. Слушао сам православне химне на различитим језицима, нисам их разумео, али сам чуо да анђели певају, њихов глас је дубоко продро у моје срце и душу.
Када сам изразио жељу да пређем у православље родитељи су били жестоко против, а и други су ме вређали и претили да пратим православни пут.
Упркос свим сукобима, одлучио сам да се крстим 2013. године. Отишао сам у Албанију и наишао на цркву Светог Теодора (Влора, Албанија). По доласку сам се срео са оцем Константин и испричао му своју причу. Саслушао ме је и одговорио:
„Зашто сте путовали 2000 километара да бисте се крстили? И у Немачкој постоје православне заједнице!“
По повратку у Немачку сам се крстио и почео да радим на својој души. Прошао сам кроз многе борбе и личне и са људима, али су ме духовне књиге Светих Отаца наоружале за борбу. Касније су и моја сестра и жена крштени. Хвала Богу!
Почео сам да постим, увео самоконтролу, променио много ствари у животу. Живим у православљу са својом породицом. Са супругом слушам духовну музику.
Ово је била кратка прича о мом путовању у православну веру. Желео бих да се са још неколико речи обратим својој браћи и сестрама у вери:
Уверите се да су ваша деца одрасла у Православљу, јер овај свет иде против Бога. У „модерном свету“ лежи пакао.
Читајте Свето писмо и не идите грешним током, већ пливајте против струје, то је тешко, али уз Божију помоћ све је могуће. Идите на исповест, примите свете дарове, тренирајте своју децу духовно и физички.
Нека вам Господ све благослови!
Са љубављу, ваш брат у Христу.
Илија Кастриот
https://srbin.info/pocetna/aktuelno...nca-sa-kosmeta-koji-je-presao-u-pravoslavlje/
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
PROMENA VERE: Božji preletači
1.05.2017.
Septembra 1998. godine, Fahrudin je došao u bolnicu. Ležao je tamo dva i po meseca. U prilično lošem stanju i s još gorim prognozama lekara pušten je „na kućno lečenje”. Kući je, međutim, umesto Fahrudina, došao Jovan. Transformacija se desila na pola puta od bolnice do Voždovca, na kojem je živeo, u topčiderskoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, gde se Lalo, kako mu je nadimak, na predlog prijatelja, krstio i prešao u pravoslavlje. Bio je petak, 27. novembar – Sveta Petka. Dan koji Jovan, nekada Fahrudin, danas slavi kao svoju krsnu slavu.
– Jovan je tog dana došao kući. Fahrudin je ostao u bolnici – priča za „Ekspres” Jovan Jahić, koji, eto, već 19 godina ispoveda veru pravoslavnu, redovno odlazi u Voždovačku crkvu, ali obilazi i manastire po Srbiji, među kojima su i neki gde je provodio po nekoliko meseci… Dugo je Jovan, kako kaže, nosio „to nešto” u sebi. Osećao je, međutim, da pre nego što promeni veru, pre nego što, umesto Alaha, prigrli Isusa, treba da shvati i kako s verom treba da živi.
– Još pre nego što sam odlučio da ozvaničim ono što sam u sebi nosio, smatrao sam da, ako priđem crkvi i krstim se, a da to ostane samo na papiru i ne shvatim da tako treba da živim, onda sve to nema smisla – priča Jovan.
Nije Jovan usamljen slučaj. Godišnje nekoliko desetina ljudi u Srbiji promeni veru – bilo da prelazi u pravoslavlje, katoličanstvo, islam, protestantizam… Tačnih podataka nema jer malo ko vodi evidenciju. Primera radi, otac Nedeljko, prota Voždovačke crkve u poslednje četiri godine, kaže da je u tom periodu imao svega dva-tri slučaja preobraćenika u pravoslavlje.
– Retko se to dešava – dodaje otac Nedeljko.
A u slučaju Fahrudina/Jovana Jahića s početka teksta, objedinjena je i religija izbora, ali na neki način i ostajanje, tačnije vraćanje vrednosnom sistemu predaka. Kao potomak pravoslavnih Grka, koji su u XVIII veku nasilno preseljeni s današnje makedonsko-grčke granice u Semberiju, u okolinu Bijeljine, gde su i poturčeni, Jovan je, kako kaže, oduvek osećao da je „nešto bilo u njegovim korenima što je trebalo da prihvati, kao unutrašnji motor koji ga pokreće”.
– Do nasilnog preseljenja, moji su se prezivali Jahidis. Dolaskom u Semberiju, postali smo Jahići. Moji baba i deda bili su vernici, mada to nisu isticali. Otac Ilijas pak nije praktikovao veru, bio je jedan od osnivača KPJ u Bijeljini 1934. godine. Tako ni u mom odrastanju vera nije bila prisutna jer sam rođen 1951. godine, u doba najtvrđeg komunizma, kada je zvezda petokraka bila jedina religija – seća se Jahić.
„Prekršaji”
Pa, ipak, bilo je određenih „prekršaja” koji su se kosili i s komunizmom, ali i s verom Alahovom, koju su njegovi preci prihvatili. Mali Fahrudin, koji je „s radošću nosio to ime celog života, dok nije neke druge stvari shvatio”, odlazio je na Božić kao položajnik kod komšija u kraju, za Uskrs su se u njegovoj kući farbala jaja, a mnogi pravoslavni praznici obeležavani su dan kasnije. Njegovom prelasku u pravoslavlje, ipak, najviše je doprinela supruga, koja je odgajana u tom duhu i čija je porodica zbog toga dosta i propatila tokom Drugog svetskog rata i posle njega. Ipak, nisu se venčali u crkvi jer se to 70-ih godina nije praktikovalo. Ključni događaj desio se 1998. godine. Jovan o tome priča ovako:
– Spopala me je muka pa sam shvatio da se Bogu moram predati. Bio sam kondicioni trener u Hemofarmu i dobio sam nakon nekog treninga koji smo imali po kiši i hladnom vremenu zapaljenje pluća. Stvari u se zakomplikovale. Ležao sam dva i po meseca, čak s dijagnozom karcinoma pluća i kostiju. Odlučeno je da se ide na hiruršku intervenciju. Ja sam se s tim složio. Ali kao da je neko poslao dva lekara da mi kažu: „Nemoj.” Čuo sam, naime, dvojicu lekara koji su razgovarali o meni. Video sam da među njima postoji neki nesporazum tim povodom. Odjednom mi se javilo da ne treba da se operišem i da treba da idem kući. Lekari su bili protiv toga, ali ja sam izašao. Fahrudin/Jovan se teško kretao. Jedva da je mogao da sedi normalno. Žena ga je vozila kući. Prolazili su pored Crkve Svetih apostola Petra i Pavla na Topčideru kada su sreli prijatelja, vajara Dragana Radenovića.
– Ispričao sam mu šta mi se dogodilo. Rekao mi je da moram da se krstim i odmah me je odveo u crkvu. On mi je bio kum. Pomislio sam, ako treba da mrem, da bar umrem kao pravi hrišćanin i pravoslavac. U samom činu krštenja, trebalo je da kleknem. Ja do tada jedva da sam mogao da sednem. Za divno čudo, bez muke sam skinuo cipele i čarape, kleknuo prvo na jednu, pa na drugu nogu, a onda sve vreme krštenja stajao. Kući sam otišao kao Jovan. Fahrudin je ostao u bolnici, i od tada sam započeo novi život. Odluka da uđem u pravoslavlje je osvetlela ceo moj život. Radujem se svakom danu, praznicima, svakoj nedelji kad mogu da odem do crkve – priča Jovan Jahić.
I mada su ga ljudi uglavnom prihvatili kao Jovana, priznaje da se nekoliko prijatelja muslimanske veroispovesti koji žive u Bijeljini naljutilo na njega, da su okretali glavu na drugu stranu kad ga vide.
– Ali oni ne znaju moj privatni život. To je moja duhovna odluka. Niko mene nije naterao na to. Niko me nije ucenio. Ostao sam isti Jaha kakav sam i bio – kaže Jovan.
Versko pomodarstvo
Uostalom, kako kaže, tek s ratovima 90-ih postaje moderno među Srbima da budu pravoslavci, dok u Bosni postaje moderno biti Bošnjak.
– Do tada nisam ni znao šta je to Bošnjak. A i sada ne verujem da znam pet muslimana u Bijeljini koji se pridržavaju vere, slave Bajram, sahranjuju ljude na muslimanskom groblju, čuvaju imena, ne jedu svinjetinu, ne piju alkohol… Veruju u boga, ali ne znaju da kažu šta je to – priča Jahić. Podozrenje je, međutim, izazvao i među pojedinim pravoslavcima: „Osećam to. Ali to su ljudi koji nisu našli sebe u svom životu. Ne razmišljaju o životu kakav treba da se vodi.” Ima ljudi koji ga i dalje zovu Fahrudin. Neki to rade iz navike, a neki kako bi mu, čini mu se, pokazali da mu i dalje „ne veruju”.
– Ne smeta mi to. Zovi me vaza ako hoćeš, samo me nemoj razbiti – kroz smeh dodaje Jovan.
Prelazak u pravoslavlje je moja duhovna odluka. Niko mene nije naterao na to, niti me ucenio, kaže Jovan, nekada Fahrudin
VODIČ ZA PROMENU VERE
Prelazak u pravoslavlje nešto je komplikovaniji jer, pre svega, zahteva poznavanje vere.
– To je uslov svih uslova, da poznaje šta se propoveda, da zna Očenaš. Nije dovoljno samo da kaže da želi da pređe u pravoslavlje. Mora da pokaže da to i zaslužuje – objašnjava otac Nedeljko iz Voždovačke crkve. Ako konvertit prelazi iz katoličke vere, treba samo da se miropomaže, a ako je prethodno verovao u Alaha, mora i da se krsti.
https://www.ekspres.net/drustvo/promena-vere-bozji-preletaci
1.05.2017.
Septembra 1998. godine, Fahrudin je došao u bolnicu. Ležao je tamo dva i po meseca. U prilično lošem stanju i s još gorim prognozama lekara pušten je „na kućno lečenje”. Kući je, međutim, umesto Fahrudina, došao Jovan. Transformacija se desila na pola puta od bolnice do Voždovca, na kojem je živeo, u topčiderskoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, gde se Lalo, kako mu je nadimak, na predlog prijatelja, krstio i prešao u pravoslavlje. Bio je petak, 27. novembar – Sveta Petka. Dan koji Jovan, nekada Fahrudin, danas slavi kao svoju krsnu slavu.
– Jovan je tog dana došao kući. Fahrudin je ostao u bolnici – priča za „Ekspres” Jovan Jahić, koji, eto, već 19 godina ispoveda veru pravoslavnu, redovno odlazi u Voždovačku crkvu, ali obilazi i manastire po Srbiji, među kojima su i neki gde je provodio po nekoliko meseci… Dugo je Jovan, kako kaže, nosio „to nešto” u sebi. Osećao je, međutim, da pre nego što promeni veru, pre nego što, umesto Alaha, prigrli Isusa, treba da shvati i kako s verom treba da živi.
– Još pre nego što sam odlučio da ozvaničim ono što sam u sebi nosio, smatrao sam da, ako priđem crkvi i krstim se, a da to ostane samo na papiru i ne shvatim da tako treba da živim, onda sve to nema smisla – priča Jovan.
Nije Jovan usamljen slučaj. Godišnje nekoliko desetina ljudi u Srbiji promeni veru – bilo da prelazi u pravoslavlje, katoličanstvo, islam, protestantizam… Tačnih podataka nema jer malo ko vodi evidenciju. Primera radi, otac Nedeljko, prota Voždovačke crkve u poslednje četiri godine, kaže da je u tom periodu imao svega dva-tri slučaja preobraćenika u pravoslavlje.
– Retko se to dešava – dodaje otac Nedeljko.
A u slučaju Fahrudina/Jovana Jahića s početka teksta, objedinjena je i religija izbora, ali na neki način i ostajanje, tačnije vraćanje vrednosnom sistemu predaka. Kao potomak pravoslavnih Grka, koji su u XVIII veku nasilno preseljeni s današnje makedonsko-grčke granice u Semberiju, u okolinu Bijeljine, gde su i poturčeni, Jovan je, kako kaže, oduvek osećao da je „nešto bilo u njegovim korenima što je trebalo da prihvati, kao unutrašnji motor koji ga pokreće”.
– Do nasilnog preseljenja, moji su se prezivali Jahidis. Dolaskom u Semberiju, postali smo Jahići. Moji baba i deda bili su vernici, mada to nisu isticali. Otac Ilijas pak nije praktikovao veru, bio je jedan od osnivača KPJ u Bijeljini 1934. godine. Tako ni u mom odrastanju vera nije bila prisutna jer sam rođen 1951. godine, u doba najtvrđeg komunizma, kada je zvezda petokraka bila jedina religija – seća se Jahić.
„Prekršaji”
Pa, ipak, bilo je određenih „prekršaja” koji su se kosili i s komunizmom, ali i s verom Alahovom, koju su njegovi preci prihvatili. Mali Fahrudin, koji je „s radošću nosio to ime celog života, dok nije neke druge stvari shvatio”, odlazio je na Božić kao položajnik kod komšija u kraju, za Uskrs su se u njegovoj kući farbala jaja, a mnogi pravoslavni praznici obeležavani su dan kasnije. Njegovom prelasku u pravoslavlje, ipak, najviše je doprinela supruga, koja je odgajana u tom duhu i čija je porodica zbog toga dosta i propatila tokom Drugog svetskog rata i posle njega. Ipak, nisu se venčali u crkvi jer se to 70-ih godina nije praktikovalo. Ključni događaj desio se 1998. godine. Jovan o tome priča ovako:
– Spopala me je muka pa sam shvatio da se Bogu moram predati. Bio sam kondicioni trener u Hemofarmu i dobio sam nakon nekog treninga koji smo imali po kiši i hladnom vremenu zapaljenje pluća. Stvari u se zakomplikovale. Ležao sam dva i po meseca, čak s dijagnozom karcinoma pluća i kostiju. Odlučeno je da se ide na hiruršku intervenciju. Ja sam se s tim složio. Ali kao da je neko poslao dva lekara da mi kažu: „Nemoj.” Čuo sam, naime, dvojicu lekara koji su razgovarali o meni. Video sam da među njima postoji neki nesporazum tim povodom. Odjednom mi se javilo da ne treba da se operišem i da treba da idem kući. Lekari su bili protiv toga, ali ja sam izašao. Fahrudin/Jovan se teško kretao. Jedva da je mogao da sedi normalno. Žena ga je vozila kući. Prolazili su pored Crkve Svetih apostola Petra i Pavla na Topčideru kada su sreli prijatelja, vajara Dragana Radenovića.
– Ispričao sam mu šta mi se dogodilo. Rekao mi je da moram da se krstim i odmah me je odveo u crkvu. On mi je bio kum. Pomislio sam, ako treba da mrem, da bar umrem kao pravi hrišćanin i pravoslavac. U samom činu krštenja, trebalo je da kleknem. Ja do tada jedva da sam mogao da sednem. Za divno čudo, bez muke sam skinuo cipele i čarape, kleknuo prvo na jednu, pa na drugu nogu, a onda sve vreme krštenja stajao. Kući sam otišao kao Jovan. Fahrudin je ostao u bolnici, i od tada sam započeo novi život. Odluka da uđem u pravoslavlje je osvetlela ceo moj život. Radujem se svakom danu, praznicima, svakoj nedelji kad mogu da odem do crkve – priča Jovan Jahić.
I mada su ga ljudi uglavnom prihvatili kao Jovana, priznaje da se nekoliko prijatelja muslimanske veroispovesti koji žive u Bijeljini naljutilo na njega, da su okretali glavu na drugu stranu kad ga vide.
– Ali oni ne znaju moj privatni život. To je moja duhovna odluka. Niko mene nije naterao na to. Niko me nije ucenio. Ostao sam isti Jaha kakav sam i bio – kaže Jovan.
Versko pomodarstvo
Uostalom, kako kaže, tek s ratovima 90-ih postaje moderno među Srbima da budu pravoslavci, dok u Bosni postaje moderno biti Bošnjak.
– Do tada nisam ni znao šta je to Bošnjak. A i sada ne verujem da znam pet muslimana u Bijeljini koji se pridržavaju vere, slave Bajram, sahranjuju ljude na muslimanskom groblju, čuvaju imena, ne jedu svinjetinu, ne piju alkohol… Veruju u boga, ali ne znaju da kažu šta je to – priča Jahić. Podozrenje je, međutim, izazvao i među pojedinim pravoslavcima: „Osećam to. Ali to su ljudi koji nisu našli sebe u svom životu. Ne razmišljaju o životu kakav treba da se vodi.” Ima ljudi koji ga i dalje zovu Fahrudin. Neki to rade iz navike, a neki kako bi mu, čini mu se, pokazali da mu i dalje „ne veruju”.
– Ne smeta mi to. Zovi me vaza ako hoćeš, samo me nemoj razbiti – kroz smeh dodaje Jovan.
Prelazak u pravoslavlje je moja duhovna odluka. Niko mene nije naterao na to, niti me ucenio, kaže Jovan, nekada Fahrudin
VODIČ ZA PROMENU VERE
Prelazak u pravoslavlje nešto je komplikovaniji jer, pre svega, zahteva poznavanje vere.
– To je uslov svih uslova, da poznaje šta se propoveda, da zna Očenaš. Nije dovoljno samo da kaže da želi da pređe u pravoslavlje. Mora da pokaže da to i zaslužuje – objašnjava otac Nedeljko iz Voždovačke crkve. Ako konvertit prelazi iz katoličke vere, treba samo da se miropomaže, a ako je prethodno verovao u Alaha, mora i da se krsti.
https://www.ekspres.net/drustvo/promena-vere-bozji-preletaci
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Musliman presao u Hriscanstvo - муслиман прешао у Хришћанство
Bogomolj@c
Aktivan član
- Poruka
- 1.080
Bravo.
*
Bazna, temeljna, osnovna razlika verovanja protestanata i pravoslavaca je u shvatanju izvora i prirode svoje vere.
Protestanti
veru shvataju ne kao Hrišćanstvo već kao hrišćanizam.
A to im je slično nekim od brojnih izama. Nešto kao filozofiju, učenje, naučavanje, proučavanje, izučavanje... kao pogled na svet, kao nauku, ideologiju...
Strogo racionalisticki. Samo umom, samo razumom, samo mozgom.
A Bibliju shvataju i njome mašu nešto kao svojevremeno Mao Ce Tung-ovi slednenici, kao destilovanom zbirkom regulativa te filozofije, učenja, sistema, pogleda na svet itd.
A nije.
A ne može se tako, tako dečački naivno, pojednostavljivati Nespoznatljivi, Nesagledivi, Neodoumni, Sveznajući, Svemogući, Sveobuhvatni BOG. Tvorac SVEGA. Svega i vidljivog i nevidljivog, živog i neživog. I Promislitelj i Svedržitelj sve Svoje tvorevine, i svih Svojih stvorenja.
Nije im to nikako jasno kako ne može čovek svojim moćnim gordim umom spoznati u celini i razumeti sve tajne neba i zemlje. Misle da je to sasvim moguće. Stoga i razmišljaju isključivo po tekstu. Tekstu Svetog pisma.
#
Zato, zbog toga što sve uprošćavaju i ogoljuju jer samo tako mogu razumeti, ODBACUJU misticnost, metafizičnost, nadumnost, nadprirodnost Bogopoznanja.
A ljudi velikog i nemirnog duha, beskompromisni Istinoljubci, uviđaju tu nedostatnost. I nisu zadovoljni i traže dalje. I ne smiruju se dok ne nađu odgovore.
&
Sve vreme imam u vidu jednog divnog čoveka iz Protestantskog okruženja, koji se nije smirio dok nije upoznao Pravoslavlje. Na Oca Serafima Rouza. Rođen kao Judžin, lutao je kroz hipi pokret, Hrišćanizam u kome je rođen i vaspitavan, Budizam i Konfučijanizam. Sve dok nije upoznao Pravoslavlje. Pisao je mnogo, naročito polemičke spise, i tako je bio seme začetka monaštva u Americi.
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.287
gost 420053
Domaćin
- Poruka
- 4.950
Nemoj provoditi vreme da gledas istoriju poruka clanova , pa da odgovaras iz besa , vec pisi nesto pametno .
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Iranac pravoslavac
U potrazi za mirom i boljim životom Muhamed Bardahari iz Irana pre sedam meseci stigao je u Srbiju. Ono što ga izdvaja od drugih migranata je to što je, dok čeka azil da bi ostao u našoj zemlji, primio pravoslavnu veru.
Mihailo uči srpski. Ovde je sa svojom suprugom Atusom, a žele da ostanu u Srbiji.
U skladu sa pravoslavnim običajima, uz prisustvo sveštenika i kuma, u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici, 24. januara Muhamed je postao Mihailo. Ime je dobio po istoimenom svecu, a obeležavaće, kaže, i slavu.
„Slava je dan na koji se obeležava svetac koji štiti porodicu. Moja slava je sada sveti Jakov Persijanac i slaviću je 10. decembra“, kaže Mihailo.
Pre krštenja redovno je dolazio u crkvu i sa sveštenikom vodio duge razgovore o pravoslavlju.
„Mislim da je Mihailo čovek izuzetnog obrazovanja, izuzetnih ljudskih kvaliteta, izuzetne hrabrosti, čovek koji Srbiju doživljava kao slobodnu državu, državu u kojoj može slobodno da planira i organizuje svoj život i na slobodan način da se moli Bogu. Mislim da će on kao pojedinac u ovoj državi, ako mu se odobri pravo azila, dati veliki doprinos srpskom društvu“, rekao je sveštenik Miloš Petrović.
O pravoslavlju, Mihailo je znao dosta i pre dolaska u Srbiju, a nakon odluke da ovde zasnuje porodicu, nije, kaže, imao dilemu.
„Osećam se ovde kao da sam kod kuće, imam veliko poštovanje prema vašim ljudima i veri, jer su mi omogućili mir i sigurnost“, naglasio je Mihailo.
U narednih nekoliko dana, u lozničkoj crkvi biće krštena i Mihailova supruga, a za nekoliko meseci, kada postanu roditelji, i njihovo dete.
https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3405860/iranac-pravoslavac.html
U potrazi za mirom i boljim životom Muhamed Bardahari iz Irana pre sedam meseci stigao je u Srbiju. Ono što ga izdvaja od drugih migranata je to što je, dok čeka azil da bi ostao u našoj zemlji, primio pravoslavnu veru.
Mihailo uči srpski. Ovde je sa svojom suprugom Atusom, a žele da ostanu u Srbiji.
U skladu sa pravoslavnim običajima, uz prisustvo sveštenika i kuma, u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici, 24. januara Muhamed je postao Mihailo. Ime je dobio po istoimenom svecu, a obeležavaće, kaže, i slavu.
„Slava je dan na koji se obeležava svetac koji štiti porodicu. Moja slava je sada sveti Jakov Persijanac i slaviću je 10. decembra“, kaže Mihailo.
Pre krštenja redovno je dolazio u crkvu i sa sveštenikom vodio duge razgovore o pravoslavlju.
„Mislim da je Mihailo čovek izuzetnog obrazovanja, izuzetnih ljudskih kvaliteta, izuzetne hrabrosti, čovek koji Srbiju doživljava kao slobodnu državu, državu u kojoj može slobodno da planira i organizuje svoj život i na slobodan način da se moli Bogu. Mislim da će on kao pojedinac u ovoj državi, ako mu se odobri pravo azila, dati veliki doprinos srpskom društvu“, rekao je sveštenik Miloš Petrović.
O pravoslavlju, Mihailo je znao dosta i pre dolaska u Srbiju, a nakon odluke da ovde zasnuje porodicu, nije, kaže, imao dilemu.
„Osećam se ovde kao da sam kod kuće, imam veliko poštovanje prema vašim ljudima i veri, jer su mi omogućili mir i sigurnost“, naglasio je Mihailo.
U narednih nekoliko dana, u lozničkoj crkvi biće krštena i Mihailova supruga, a za nekoliko meseci, kada postanu roditelji, i njihovo dete.
https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3405860/iranac-pravoslavac.html
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Tuđmanov unuk prešao na pravoslavlje
Tuđmanov unuk prešao na pravoslavlje 25.01.2017 13:28
Igor Tuđman (37), unuk pokojnog hrvatskog predsjednika Franja Tuđmana postao je pravoslavac.
Krstio se u pravoslavnoj crkvi, u kojoj je i dobio i novo kršteno ime, prenosi "Alo!".
Unuk prvog hrvatskog predsjednika kaže da je odavno htio da pređe u pravoslavnu vjeru i otkriva da je na krštenju uzeo novo krsno ime - Aleksandar, piše list.
Ovaj crkveni obred, kako kaže, obavio je u strogoj tajnosti, u jednoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj.
"Sada koristim i kršteno ime, pošto mi gordo zvuči. Uopšte mi ne smeta što mi neki prijatelji prigovaraju da je srpsko jer mi Beograd nije stran niti meni smetaju Srbi. Nisam uopšte hrvatski nacionalista", ističe Igor Tuđman.
Tuđmanov unuk naglašava da se na taj korak odlučio jer ljude "ne dijeli po nacionalosti, već po tome kakav je ko čovjek”, a onda se i osvrnuo na prošlost svog djeda.
"Pa i moj djed Franjo i njegova porodica su živjeli u Beogradu, a i njegova dva unuka imaju srpska imena", podsjeća Tuđmanov unuk.
Igor Tuđman navodi da novo ime sada koristi u poslu kojim se bavi i da se ne obazire šta će o tome da misli njegova porodica.
"Sada živim i radim u Kanu, a u novom poslu više ne koristim prezime Tuđman kako neko ne bi pomislio da me porodica gura u karijeri", dodaje Tuđmanov potomak.
On kaže da mu je u Kanu u posljednje dvije i po godine upala sjekira u med i da tamo radi na novim projektima.
"U Kanu snimam emisije o noćnom životu, automobilima, muzici i sportu. Takođe, snimam dokumenatarnu seriju o svom životu i razne reklame. U februaru mi izlazi i muzički album", hvali se Tuđman, koji se, sudeći po fotografijama koje je snimio čuveni francuski fotograf, obreo i na crvenom tepihu za vrijeme filmskog festivala u Kanu.
Igor se pohvalio i fotografijom na kojoj je sa Ćićolinom, poznatom italijanskom porno-glumicom.
"S njom sam se sastao na jednom modnom događaju u Rimu i spojila me je sa nekim važnim ljudima", kaže Igor.
On tvrdi da više ne snima filmove za odrasle, kao što je to činio prije nekoliko godina.
Igor je sin zagrebačkog ljekara Miroslava Tuđmana, kome je Franjo Tuđman bio stric.
U ranijim izjavama je isticao da od rata naovamo nije baš u najsjajnijim odnosima sa ostatkom porodice Tuđman.
U žižu javnosti je dospio nakon što je 7. februara 2013. sa tadašnjom suprugom Natašom opljačkao Beograđanina V. V. , zbog čega je u zatvoru proveo dvije godine, a u aprilu 2015. je napustio Srbiju.
Dok je bio u pritvoru u Beogradu, Igoru je cimer bio Marko Mišković, sin biznismena Miroslava Miškovića, koji mu je na rastanku poklonio skoro svu svoju garderobu.
Kako piše "Alo!", Mišković i ostali cimeri nisu mogli da spavaju od Igora, koji nije prestajao da priča u ćeliji zatvora u Ustaničkoj ulici.
Igor Tuđman je najavljivao i da ima želju da snimi duet sa pjevačicom Sandrom Afrikom i Seksi Sandrom, ali su se one oglušile o njegovu želju.
On kaže da se razveo od supruge Nataše Ivkošić i da ima novu ljubav u Kanu, gdje živi u posljednje dvije i po godine. Zanimljivo je i da je njegova bivša, koja se bavi pjevanjem i manekenstvom, uzela umjetničko prezime Moskva, pod kojim nastupa po Hrvatskoj i inostranstvu.
(Alo!)
https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Tudjmanov-unuk-presao-na-pravoslavlje/409652
Igor Tuđman (37), unuk pokojnog hrvatskog predsjednika Franja Tuđmana postao je pravoslavac.
Krstio se u pravoslavnoj crkvi, u kojoj je i dobio i novo kršteno ime, prenosi "Alo!".
Unuk prvog hrvatskog predsjednika kaže da je odavno htio da pređe u pravoslavnu vjeru i otkriva da je na krštenju uzeo novo krsno ime - Aleksandar, piše list.
Ovaj crkveni obred, kako kaže, obavio je u strogoj tajnosti, u jednoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj.
"Sada koristim i kršteno ime, pošto mi gordo zvuči. Uopšte mi ne smeta što mi neki prijatelji prigovaraju da je srpsko jer mi Beograd nije stran niti meni smetaju Srbi. Nisam uopšte hrvatski nacionalista", ističe Igor Tuđman.
Tuđmanov unuk naglašava da se na taj korak odlučio jer ljude "ne dijeli po nacionalosti, već po tome kakav je ko čovjek”, a onda se i osvrnuo na prošlost svog djeda.
"Pa i moj djed Franjo i njegova porodica su živjeli u Beogradu, a i njegova dva unuka imaju srpska imena", podsjeća Tuđmanov unuk.
Igor Tuđman navodi da novo ime sada koristi u poslu kojim se bavi i da se ne obazire šta će o tome da misli njegova porodica.
"Sada živim i radim u Kanu, a u novom poslu više ne koristim prezime Tuđman kako neko ne bi pomislio da me porodica gura u karijeri", dodaje Tuđmanov potomak.
On kaže da mu je u Kanu u posljednje dvije i po godine upala sjekira u med i da tamo radi na novim projektima.
"U Kanu snimam emisije o noćnom životu, automobilima, muzici i sportu. Takođe, snimam dokumenatarnu seriju o svom životu i razne reklame. U februaru mi izlazi i muzički album", hvali se Tuđman, koji se, sudeći po fotografijama koje je snimio čuveni francuski fotograf, obreo i na crvenom tepihu za vrijeme filmskog festivala u Kanu.
Igor se pohvalio i fotografijom na kojoj je sa Ćićolinom, poznatom italijanskom porno-glumicom.
"S njom sam se sastao na jednom modnom događaju u Rimu i spojila me je sa nekim važnim ljudima", kaže Igor.
On tvrdi da više ne snima filmove za odrasle, kao što je to činio prije nekoliko godina.
Igor je sin zagrebačkog ljekara Miroslava Tuđmana, kome je Franjo Tuđman bio stric.
U ranijim izjavama je isticao da od rata naovamo nije baš u najsjajnijim odnosima sa ostatkom porodice Tuđman.
U žižu javnosti je dospio nakon što je 7. februara 2013. sa tadašnjom suprugom Natašom opljačkao Beograđanina V. V. , zbog čega je u zatvoru proveo dvije godine, a u aprilu 2015. je napustio Srbiju.
Dok je bio u pritvoru u Beogradu, Igoru je cimer bio Marko Mišković, sin biznismena Miroslava Miškovića, koji mu je na rastanku poklonio skoro svu svoju garderobu.
Kako piše "Alo!", Mišković i ostali cimeri nisu mogli da spavaju od Igora, koji nije prestajao da priča u ćeliji zatvora u Ustaničkoj ulici.
Igor Tuđman je najavljivao i da ima želju da snimi duet sa pjevačicom Sandrom Afrikom i Seksi Sandrom, ali su se one oglušile o njegovu želju.
On kaže da se razveo od supruge Nataše Ivkošić i da ima novu ljubav u Kanu, gdje živi u posljednje dvije i po godine. Zanimljivo je i da je njegova bivša, koja se bavi pjevanjem i manekenstvom, uzela umjetničko prezime Moskva, pod kojim nastupa po Hrvatskoj i inostranstvu.
(Alo!)
https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Tudjmanov-unuk-presao-na-pravoslavlje/409652
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Kinez u Trebinju: Dobio ime Janko i prešao u pravoslavlje
Su Jang Žao, profesor matematike iz Kine, prije 15 godina doselio se u najjužniji grad Srpske gdje je ostao sve do danas.
Za “EuroBlic” kaže da ne planira da ode iz Hercegovine jer je poput magije. Jang Žao ističe da je srećan što je stanovnik Trebinja.
“Ko jednom dođe u ove krajeve uvijek poželi da se vrati, a eto ja sam odlučio da sa tadašnjom djevojkom, a sada suprugom, ostanem u Trebinju i nije mi krivo”, priča Janko Žao.
Odmah po dolasku od sugrađana je dobio ime Janko i odlučio je da se krsti i pređe u pravoslavlje. Proslavlja Božić i ima svoju krsnu slavu Svetog Jovana Šangajskog, koji se slavi 2. jula.
Posti pred sve pravoslavne praznike, a bio je u Pećkoj patrijaršiji na ustoličenju patrijarha Irineja.
“Čim sam došao zavolio sam Trebinje. Kada sam upoznao čovjeka koji mi je vodio knjige shvatio sam koliko su Srbi dobar i gostoljubiv narod. Po njegovoj ćerki Ivani dao sam ime i mom prvom djetetu. On je bio moj vjenčani, a zatim i kršteni kum”, rekao je Janko nakon prelaska na pravoslavlje.
Na srpsko ime koje je dobio od Trebinjaca nije se bunio, a njegova supruga dobila je ime Sofija.
Janko ima i državljanstvo BiH, napravio je kuću u Trebinju, i otvorio nekoliko radnji. Na posljednjim lokalnim izborima iskoristio je pravo glasa i glasao.
Kaže da je glasao i prije četiri godine na lokalnim izborima, jer na to ima pravo, pa ispunjava građansku dužnost.
Iako je po samom dolasku rekao da je došao u Trebinje zbog promjene, a ne lošeg života u Kini, sada kaže da iz ovog grada ne želi da ide.
Novinari su ga zatekli u radnji, ali ovaj put nije bio raspoložen da kometariše srpske zastave na štandu u njegovoj prodavnici. Zanimljivo je da se srpske zastave u Trebinju jedino mogu kupiti u njegovoj kineskoj prodavnici. Zaposleni u njegovim prodavnicama kažu da su se zastave najviše prodavale uoči Dana RS, a najskuplje su 5 maraka, dok one male se mogu kupiti i za 2,5 KM.
Na deklaraciji zastava sa dvoglavim orlom napisano je da je zemlja porijekla Kina, a uvoznik upravo Jankova firma.
Svaki kupac koji uđe u kinesku robnu kuću u Trebinju, morao ih je primjetiti, jer su uredno složene na samom ulasku, uz kasu.
Iz Pekinga stigao kao trgovac
Trebinjci Janka znaju već petnaestak godina, kada je kao profesor matematike došao iz jednog manjeg grada kod Pekinga kao trgovac robe. Za njim je došla i njegova tadašnja djevojka, a poslije supruga.
Su Jang Žao, prvi trebinjski Kinez, odmah je od lokalnog stanovništva dobio ime Janko, a on i njegova supruga, nekoliko godina po dolasku, krstili su se u Sabornom hramu u Trebinju, pa mu je to postalo i kršteno ime.
https://trebevic.net/zanimljivosti/kinez-u-trebinju-dobio-ime-janko-i-presao-u-pravoslavlje/
Su Jang Žao, profesor matematike iz Kine, prije 15 godina doselio se u najjužniji grad Srpske gdje je ostao sve do danas.
Za “EuroBlic” kaže da ne planira da ode iz Hercegovine jer je poput magije. Jang Žao ističe da je srećan što je stanovnik Trebinja.
“Ko jednom dođe u ove krajeve uvijek poželi da se vrati, a eto ja sam odlučio da sa tadašnjom djevojkom, a sada suprugom, ostanem u Trebinju i nije mi krivo”, priča Janko Žao.
Odmah po dolasku od sugrađana je dobio ime Janko i odlučio je da se krsti i pređe u pravoslavlje. Proslavlja Božić i ima svoju krsnu slavu Svetog Jovana Šangajskog, koji se slavi 2. jula.
Posti pred sve pravoslavne praznike, a bio je u Pećkoj patrijaršiji na ustoličenju patrijarha Irineja.
“Čim sam došao zavolio sam Trebinje. Kada sam upoznao čovjeka koji mi je vodio knjige shvatio sam koliko su Srbi dobar i gostoljubiv narod. Po njegovoj ćerki Ivani dao sam ime i mom prvom djetetu. On je bio moj vjenčani, a zatim i kršteni kum”, rekao je Janko nakon prelaska na pravoslavlje.
Na srpsko ime koje je dobio od Trebinjaca nije se bunio, a njegova supruga dobila je ime Sofija.
Janko ima i državljanstvo BiH, napravio je kuću u Trebinju, i otvorio nekoliko radnji. Na posljednjim lokalnim izborima iskoristio je pravo glasa i glasao.
Kaže da je glasao i prije četiri godine na lokalnim izborima, jer na to ima pravo, pa ispunjava građansku dužnost.
Iako je po samom dolasku rekao da je došao u Trebinje zbog promjene, a ne lošeg života u Kini, sada kaže da iz ovog grada ne želi da ide.
Novinari su ga zatekli u radnji, ali ovaj put nije bio raspoložen da kometariše srpske zastave na štandu u njegovoj prodavnici. Zanimljivo je da se srpske zastave u Trebinju jedino mogu kupiti u njegovoj kineskoj prodavnici. Zaposleni u njegovim prodavnicama kažu da su se zastave najviše prodavale uoči Dana RS, a najskuplje su 5 maraka, dok one male se mogu kupiti i za 2,5 KM.
Na deklaraciji zastava sa dvoglavim orlom napisano je da je zemlja porijekla Kina, a uvoznik upravo Jankova firma.
Svaki kupac koji uđe u kinesku robnu kuću u Trebinju, morao ih je primjetiti, jer su uredno složene na samom ulasku, uz kasu.
Iz Pekinga stigao kao trgovac
Trebinjci Janka znaju već petnaestak godina, kada je kao profesor matematike došao iz jednog manjeg grada kod Pekinga kao trgovac robe. Za njim je došla i njegova tadašnja djevojka, a poslije supruga.
Su Jang Žao, prvi trebinjski Kinez, odmah je od lokalnog stanovništva dobio ime Janko, a on i njegova supruga, nekoliko godina po dolasku, krstili su se u Sabornom hramu u Trebinju, pa mu je to postalo i kršteno ime.
https://trebevic.net/zanimljivosti/kinez-u-trebinju-dobio-ime-janko-i-presao-u-pravoslavlje/
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Nijemac i Albanka postali pravoslavci
24.04.2012
Foča - Iako nije svojstveno narodu na našim prostorima da prelazi iz jedne u drugu vjeru, na području opštine Foča zabilježeno je nekoliko slučajeva promjene vjeroispovijesti.
Tako je Nijemac prešao u pravoslavlje, rimokatolkinja Albanka udata za Srbina primila je pravoslavnu vjeru i jedna Bošnjakinja prilikom stupanja u bračnu zajednicu sa Srbinom postala je hrišćanka. Primjera da su pravoslavci prešli u neku drugu vjeru, poslije ratnog nasilnog pokrštavanja, nije bilo.
Za promjenu vjeroispovijesti, sveštenici kažu, prvenstveno je potrebna slobodna i dobra volja i želja čovjeka.
- To je presudno jer prelaženje pod prisilom nije dozvoljeno i nije suština jevanđeljska. Za primanje pravoslavne vjere, osim toga, potrebno je, shodno liturgijskim i kanonskim propisima hristojedinjenja čin krštenja i miropomazanja, s tim što se oba ova čina obave kada neko prelazi iz islama u pravoslavlje, a samo čin miropomazanja kada neko prelazi iz katoličanstva u pravoslavlje - pojasnio je jerej Nenad Tupeša iz Foče.
Tupeša je potvrdio da je bilo slučajeva u Foči da prilikom stupanja u brak supružnici primaju drugu vjeroispovijest.
- Brak između pripadnika islama i pravoslavlja ne može se zaključiti u crkvi ako jedno od supružnika ne primi pravoslavlje. Ako brak zaključe rimokatolik i pravoslavka oni potpisuju sporazumno u kojoj vjeri će učiti djecu i da neće prisiljavati supružnika da pređe u drugu vjeroispovijest - pojasnio je Tupeša.
https://www.glassrpske.com/lat/novosti/vijesti_dana/Nijemac-i-Albanka-postali-pravoslavci/76938
24.04.2012
Foča - Iako nije svojstveno narodu na našim prostorima da prelazi iz jedne u drugu vjeru, na području opštine Foča zabilježeno je nekoliko slučajeva promjene vjeroispovijesti.
Tako je Nijemac prešao u pravoslavlje, rimokatolkinja Albanka udata za Srbina primila je pravoslavnu vjeru i jedna Bošnjakinja prilikom stupanja u bračnu zajednicu sa Srbinom postala je hrišćanka. Primjera da su pravoslavci prešli u neku drugu vjeru, poslije ratnog nasilnog pokrštavanja, nije bilo.
Za promjenu vjeroispovijesti, sveštenici kažu, prvenstveno je potrebna slobodna i dobra volja i želja čovjeka.
- To je presudno jer prelaženje pod prisilom nije dozvoljeno i nije suština jevanđeljska. Za primanje pravoslavne vjere, osim toga, potrebno je, shodno liturgijskim i kanonskim propisima hristojedinjenja čin krštenja i miropomazanja, s tim što se oba ova čina obave kada neko prelazi iz islama u pravoslavlje, a samo čin miropomazanja kada neko prelazi iz katoličanstva u pravoslavlje - pojasnio je jerej Nenad Tupeša iz Foče.
Tupeša je potvrdio da je bilo slučajeva u Foči da prilikom stupanja u brak supružnici primaju drugu vjeroispovijest.
- Brak između pripadnika islama i pravoslavlja ne može se zaključiti u crkvi ako jedno od supružnika ne primi pravoslavlje. Ako brak zaključe rimokatolik i pravoslavka oni potpisuju sporazumno u kojoj vjeri će učiti djecu i da neće prisiljavati supružnika da pređe u drugu vjeroispovijest - pojasnio je Tupeša.
https://www.glassrpske.com/lat/novosti/vijesti_dana/Nijemac-i-Albanka-postali-pravoslavci/76938
Bogomolj@c
Aktivan član
- Poruka
- 1.080
Evo jedne upečatljive životne priče na temu zašto da protestant postane pravoslavac:
Svojevremeno (u eri hipi pokreta) u Americi je tražio Istinu 1 momak: Judžin Rouz.
Najpre u Protestantizmu, u čijem okruženju je rođen. I nije našao. Potom u Hinduizmu, pa ni tamo ne. Pa u Konfučijanizmu (naučivši kineski jezik), pa ne. I... jednom prilikom, putujući u istom kupeu voza sa jednim ruskim monahom, koji mu je rekao da ne treba Istinu da traži u derivatima Hrišćanstva već u izvornom Hrišćanstvu - u Pravoslavlju, otkrije Judžin ono što je tražio. Krsti se, nauči ruski jezik, zamonaši kao Serafim Rouz, i u planinskom delu Kalifornije osnuje prvi Pravoslavni manastir u Americi.
Bio je vrlo glagoljiv, erudita i iskreni posvećenik. Dosta je pisao, vrlo jasnim stilom, i Duhom Svetim nadahnut.
Kod nas se sreću prevodi njegovih knjiga. Treba ih pročitati jer ih je pisao čovek koji je živeo u ''više svetova''.
Svojevremeno (u eri hipi pokreta) u Americi je tražio Istinu 1 momak: Judžin Rouz.
Najpre u Protestantizmu, u čijem okruženju je rođen. I nije našao. Potom u Hinduizmu, pa ni tamo ne. Pa u Konfučijanizmu (naučivši kineski jezik), pa ne. I... jednom prilikom, putujući u istom kupeu voza sa jednim ruskim monahom, koji mu je rekao da ne treba Istinu da traži u derivatima Hrišćanstva već u izvornom Hrišćanstvu - u Pravoslavlju, otkrije Judžin ono što je tražio. Krsti se, nauči ruski jezik, zamonaši kao Serafim Rouz, i u planinskom delu Kalifornije osnuje prvi Pravoslavni manastir u Americi.
Bio je vrlo glagoljiv, erudita i iskreni posvećenik. Dosta je pisao, vrlo jasnim stilom, i Duhom Svetim nadahnut.
Kod nas se sreću prevodi njegovih knjiga. Treba ih pročitati jer ih je pisao čovek koji je živeo u ''više svetova''.
Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Elmas Čerimović bosanski musliman kojeg je Isus spasio
Elmas Čerimović je rođen u Bihaću i odgajan kao musliman, čitava njegova familija je muslimanska, a mnogi rođaci su mu vehabije.
Ovaj čovjek je imao buran život, ali je uvijek bio ponosan na Islam i to što je musliman.
Porodica ga je tako odgojila i naučila da se redovno ide u džamiju, 5 puta se dnevno klanjao namaz (molitva) itd.
Problem je nastao kad ga je život skrenuo na mračni put kriminaliteta, a uz sve to je i teško obolio.
Elmas Čerimović ispovijest
Prije svega, svjestan sam da moje svjedočenje mnogim ljudima neće odgovarati i da će biti ljuti dok ovo čitaju i gledaju moj video snimak.
Mene to ne zanima, meni je naj važnije da se zna i kaže istina.
Sve se desilo 2016. godine kad sam zapao u jednu tešku životnu fazu kad sam obolio.
Razlog moje bolesti je način života kojeg sam vodio kad sam odrastao.
Sa trinest godina sam preselio u Sloveniju, a sve je ubrzo krenulo kad sam postao stariji.
Prestao sam da praktikujem odlaske u džamiju, klanjanje namaza itd.
Tako su radili i većina mojih vršnjaka koji su bili muslimani, ali smo uvijek bili ponosni što smo muslimani i branili smo Islam.
Krenuli su izslasci, pio se alkohol, nargile, pušila se trava (marihuana) bez obzira što smo muslimani, nije me sramota reći istinu, kaže Elmas Čerimović.
Jednostavno to je tako i to je valjda danas trend neki đavolski, a tu sve krene i ide samo dalje.
Malo po malo, odao sam se kriminalu gdje je bilo i droge, prostitucije, nasilnog ponašanja itd.
Vrhunac je bio kad sam počeo podvoditi djevojke i žene da se prostituišu zbog lake zarade.
Uz sve to je bilo mnogo tuča, pucnjave i sve ono što ide uz takav način života.
Nedugo zatim sam teško obolio od depresije priča u svojoj ispovijesti Elmas Čerimović.
Dobijao sam jake napade panike, nisam mogao spavati, a onda sam se htio ubiti jer je postalo neizdržljivo.
Ostao sam sam, svi su me takvog napustili i odbacili jer takav nisam nikome potreban.
U toj bijedi i jadu, nisam znao šta da radim jer lijekovi nisu pomagali.
Samo su me obarali, ali čim prestane djelovanje ja sam opet bio u problemu i to nekako ispada kao da se drogiraš legalnom drogom koju ti propiše doktor.
Neznam kako, ali sam odlučio da nabavim Bibliju i želio da vidim šta tu toliko strašno piše jer sam kao musliman bio nafilovan mržnjom protiv te svete knjige.
Mrzio sam i mislio da su Kršćani ili Hrišćani ljudi koji se mole Mariji, Anđelima, Svetcima, kamenju i svakojakim glupostima jer sam tako odgojen.
To mi je bilo kao neko iskušenje i izazov da nabavim Bibliju i vidim šta u njoj piše, kaže Elmas Čerimović.
Nakon kratkog vremena sam shvatio da ta Božja knjiga propovijeda ljubav i dobrotu.
Onda sam isto tako uočio kako Biblija kaže jedno, a katolička i pravoslavna crkva drugo.
To nema nikakve veze sa katolicima i pravoslavcima jer Biblija kazuje sasvim drugačije od onoga što kvazi “vjernici” rade.
Islam je prevara
U Bibliji me je prvenstveno zanimalo ko je Isus Krist (Isus Hrist) jer sam u Kur’anu čitao da ga se spominje.
Zanimalo me sve o Isusu, a onda me dirnulo to kakvu ljubav ima i širi je drugima za razliku od Islama koji je sasvim suprotno od Biblije.
Islam propovijeda nasilje, mnoga zvjerstva i degutantne stvari koje ne priliče čak ni životinjama, ali nebih sad o tome.
O tome ću u nekom od narednih članaka, vratimo se Isusu.
Isus je došao na ovaj svijet i pomagao ljudima, bolesne ozdravljao, slijepima povratio vid, ljude dizao iz mrtvih i najbitnije da nikad nije uradio nijednu grehotu.
A mi ljudi smo ga tukli, pljuvali u lice i stavili na križ (krst)!
Ja u Islamu nisam vidio takvu ljubav i dobrotu, a kao musliman sam imao i drugačiji pogled na to kako da Bog postane čovjek.
Ja Elmas Čerimović sam se onda zapitao, ako je Bog stvorio svijet i sve živo, kako nemože da postane čovjek?
To onda za mene nije nikakav Bog ako nemože da bude čovjek – ako to želi u nekom trenutku.
Onda kad sam shvatio da je taj Bog postao čovjek i otišao na krst zbog mene!?
On je to uradio zbog mene i svih nas, a pogotovo mene koji sam radio sve te grehote koje sam radio!?
To mi je otvorilo srce i shvatio sam da koliko god ti bio dobar, bez Isusa idemo u pakao ili ti džehenem (Džehennem).
Pao sam na koljena, plakao i molio se Bogu priča iskreno Elmas Čerimović.
Rekao sam: Bože, griješnik sam, molim te oprosti mi.
Znam da sam zaslužio da idem u pakao i vatru zauvijek.
Ali ja vjerujem da je Isus Hristos Bog i da je on umro za moje grehote na krstu, da je prolio svoju krv za moje grehote, da je zakopan i da je trećeg dana uskrsnuo – usto iz mrtvih da mene spasi.
Ja vjerujem u to i stavljam svo svoje povjerenje u to. Amin!
Legao sam da spavam, i za živo čudo zaspao bez problema.
Tokom sna mi se pojavio Isus i izliječio me od bolesti, dao mi je svoj duh i novi život.
Ustao sam ujutro potpuno zdrav i kao potpuno novi čovjek.
Pun života, radosti, snage i kao novi Elmas Čerimović.
A bilo je tako lako.. samo nisam znao i nisam vjerovao.
Ja znam da nisam perfekt i nikad neću biti perfekt, ali kad si u Isusu i vjeruješ u njega on te vodi i radi sve najbolje za tebe.
Danas živim potpuno novi život i sve mi ide od ruke jer znam da me on vodi i da je samnom.
Ne bojim se nikoga i ničega jer znam da je Isus uz mene.
Znam da će mnogi na ovo pisat i komentarisat svašta, ali me ne zanima šta drugi misle jer je sve to sotonski začarani krug iz kojeg može svako veoma lako izaći ako se okrene Isusu.
Isus Hrist i prorok Muhamed – Njihove razlike!
I ja sam se sramio za Isusa, nisam mogao ni da kažem familiji da sam postao Hrišćanin ili ti Kršćan.
A onda sam u Bibliji pročitao kad Isus kaže: “Ko se za mene srami, i ja ću se sramit za njega”.
Tu kao da me je neko nožem ubo u srce.
Pa ja da se sramim za njega, a toliko dobra je uradio za mene, umro za mene i zbog mene.
E’ nemože više tako, kaže Elmas Čerimović.
Moji su onda saznali sve, onda sam morao da idem dalje i išao sam.
Idem sad svoj put i nemam više ništa sa tim životom prije i ne zanima me!
Sad sam u Njemačkoj, imamo crkvu ovdje.
Ako neko želi da dođe ili mu treba neka pomoć imate ovdje na sajtu e-mail pod kontaktom pa se javite da se dogovorimo.
Tako je lako i svi mogu da se spase priča u svojoj ispovijesti bivši musliman Elmas Čerimović.
Ako meni ne vjeruješ, idi na svoja koljena i pitaj Bože ko si ti, ko si ti Bog?
Vjeruj i iskreno pitaj, Bože ko si ti?
Pitaj ga iskreno, on će ti odgovoriti!
https://svemirac.com/elmas-cerimovic-bosanski-musliman-kojeg-je-isus-spasio/
Elmas Čerimović je rođen u Bihaću i odgajan kao musliman, čitava njegova familija je muslimanska, a mnogi rođaci su mu vehabije.
Ovaj čovjek je imao buran život, ali je uvijek bio ponosan na Islam i to što je musliman.
Porodica ga je tako odgojila i naučila da se redovno ide u džamiju, 5 puta se dnevno klanjao namaz (molitva) itd.
Problem je nastao kad ga je život skrenuo na mračni put kriminaliteta, a uz sve to je i teško obolio.
Elmas Čerimović ispovijest
Prije svega, svjestan sam da moje svjedočenje mnogim ljudima neće odgovarati i da će biti ljuti dok ovo čitaju i gledaju moj video snimak.
Mene to ne zanima, meni je naj važnije da se zna i kaže istina.
Sve se desilo 2016. godine kad sam zapao u jednu tešku životnu fazu kad sam obolio.
Razlog moje bolesti je način života kojeg sam vodio kad sam odrastao.
Sa trinest godina sam preselio u Sloveniju, a sve je ubrzo krenulo kad sam postao stariji.
Prestao sam da praktikujem odlaske u džamiju, klanjanje namaza itd.
Tako su radili i većina mojih vršnjaka koji su bili muslimani, ali smo uvijek bili ponosni što smo muslimani i branili smo Islam.
Krenuli su izslasci, pio se alkohol, nargile, pušila se trava (marihuana) bez obzira što smo muslimani, nije me sramota reći istinu, kaže Elmas Čerimović.
Jednostavno to je tako i to je valjda danas trend neki đavolski, a tu sve krene i ide samo dalje.
Malo po malo, odao sam se kriminalu gdje je bilo i droge, prostitucije, nasilnog ponašanja itd.
Vrhunac je bio kad sam počeo podvoditi djevojke i žene da se prostituišu zbog lake zarade.
Uz sve to je bilo mnogo tuča, pucnjave i sve ono što ide uz takav način života.
Nedugo zatim sam teško obolio od depresije priča u svojoj ispovijesti Elmas Čerimović.
Dobijao sam jake napade panike, nisam mogao spavati, a onda sam se htio ubiti jer je postalo neizdržljivo.
Ostao sam sam, svi su me takvog napustili i odbacili jer takav nisam nikome potreban.
U toj bijedi i jadu, nisam znao šta da radim jer lijekovi nisu pomagali.
Samo su me obarali, ali čim prestane djelovanje ja sam opet bio u problemu i to nekako ispada kao da se drogiraš legalnom drogom koju ti propiše doktor.
Neznam kako, ali sam odlučio da nabavim Bibliju i želio da vidim šta tu toliko strašno piše jer sam kao musliman bio nafilovan mržnjom protiv te svete knjige.
Mrzio sam i mislio da su Kršćani ili Hrišćani ljudi koji se mole Mariji, Anđelima, Svetcima, kamenju i svakojakim glupostima jer sam tako odgojen.
To mi je bilo kao neko iskušenje i izazov da nabavim Bibliju i vidim šta u njoj piše, kaže Elmas Čerimović.
Nakon kratkog vremena sam shvatio da ta Božja knjiga propovijeda ljubav i dobrotu.
Onda sam isto tako uočio kako Biblija kaže jedno, a katolička i pravoslavna crkva drugo.
To nema nikakve veze sa katolicima i pravoslavcima jer Biblija kazuje sasvim drugačije od onoga što kvazi “vjernici” rade.
Islam je prevara
U Bibliji me je prvenstveno zanimalo ko je Isus Krist (Isus Hrist) jer sam u Kur’anu čitao da ga se spominje.
Zanimalo me sve o Isusu, a onda me dirnulo to kakvu ljubav ima i širi je drugima za razliku od Islama koji je sasvim suprotno od Biblije.
Islam propovijeda nasilje, mnoga zvjerstva i degutantne stvari koje ne priliče čak ni životinjama, ali nebih sad o tome.
O tome ću u nekom od narednih članaka, vratimo se Isusu.
Isus je došao na ovaj svijet i pomagao ljudima, bolesne ozdravljao, slijepima povratio vid, ljude dizao iz mrtvih i najbitnije da nikad nije uradio nijednu grehotu.
A mi ljudi smo ga tukli, pljuvali u lice i stavili na križ (krst)!
Ja u Islamu nisam vidio takvu ljubav i dobrotu, a kao musliman sam imao i drugačiji pogled na to kako da Bog postane čovjek.
Ja Elmas Čerimović sam se onda zapitao, ako je Bog stvorio svijet i sve živo, kako nemože da postane čovjek?
To onda za mene nije nikakav Bog ako nemože da bude čovjek – ako to želi u nekom trenutku.
Onda kad sam shvatio da je taj Bog postao čovjek i otišao na krst zbog mene!?
On je to uradio zbog mene i svih nas, a pogotovo mene koji sam radio sve te grehote koje sam radio!?
To mi je otvorilo srce i shvatio sam da koliko god ti bio dobar, bez Isusa idemo u pakao ili ti džehenem (Džehennem).
Pao sam na koljena, plakao i molio se Bogu priča iskreno Elmas Čerimović.
Rekao sam: Bože, griješnik sam, molim te oprosti mi.
Znam da sam zaslužio da idem u pakao i vatru zauvijek.
Ali ja vjerujem da je Isus Hristos Bog i da je on umro za moje grehote na krstu, da je prolio svoju krv za moje grehote, da je zakopan i da je trećeg dana uskrsnuo – usto iz mrtvih da mene spasi.
Ja vjerujem u to i stavljam svo svoje povjerenje u to. Amin!
Legao sam da spavam, i za živo čudo zaspao bez problema.
Tokom sna mi se pojavio Isus i izliječio me od bolesti, dao mi je svoj duh i novi život.
Ustao sam ujutro potpuno zdrav i kao potpuno novi čovjek.
Pun života, radosti, snage i kao novi Elmas Čerimović.
A bilo je tako lako.. samo nisam znao i nisam vjerovao.
Ja znam da nisam perfekt i nikad neću biti perfekt, ali kad si u Isusu i vjeruješ u njega on te vodi i radi sve najbolje za tebe.
Danas živim potpuno novi život i sve mi ide od ruke jer znam da me on vodi i da je samnom.
Ne bojim se nikoga i ničega jer znam da je Isus uz mene.
Znam da će mnogi na ovo pisat i komentarisat svašta, ali me ne zanima šta drugi misle jer je sve to sotonski začarani krug iz kojeg može svako veoma lako izaći ako se okrene Isusu.
Isus Hrist i prorok Muhamed – Njihove razlike!
I ja sam se sramio za Isusa, nisam mogao ni da kažem familiji da sam postao Hrišćanin ili ti Kršćan.
A onda sam u Bibliji pročitao kad Isus kaže: “Ko se za mene srami, i ja ću se sramit za njega”.
Tu kao da me je neko nožem ubo u srce.
Pa ja da se sramim za njega, a toliko dobra je uradio za mene, umro za mene i zbog mene.
E’ nemože više tako, kaže Elmas Čerimović.
Moji su onda saznali sve, onda sam morao da idem dalje i išao sam.
Idem sad svoj put i nemam više ništa sa tim životom prije i ne zanima me!
Sad sam u Njemačkoj, imamo crkvu ovdje.
Ako neko želi da dođe ili mu treba neka pomoć imate ovdje na sajtu e-mail pod kontaktom pa se javite da se dogovorimo.
Tako je lako i svi mogu da se spase priča u svojoj ispovijesti bivši musliman Elmas Čerimović.
Ako meni ne vjeruješ, idi na svoja koljena i pitaj Bože ko si ti, ko si ti Bog?
Vjeruj i iskreno pitaj, Bože ko si ti?
Pitaj ga iskreno, on će ti odgovoriti!
https://svemirac.com/elmas-cerimovic-bosanski-musliman-kojeg-je-isus-spasio/
Bogomolj@c
Aktivan član
- Poruka
- 1.080
Kako se ovde vidi iskreno, srčano obraćanje Bogu, što je ustvari najlepša molitva!
*
Početak vere je zapitanost. A ona ne može biti neiskrena. Zapitanost je uvek iskrena.
Tako je svojevremeno lepo odgovorio čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov na pitanje šta je duhovnost:
Da duhovnost počinje postavljanjem ličnih suštinskih pitanja:
Bože ima li Te?
Ko si Ti?
Šta od mene očekuješ?
Zašto mi se događa to što mi se događa?
I slično nešto što nam ''leži na duši i traži razrešenje''.
TigarRr
Primećen član
- Poruka
- 543
Интересантни су ови којима је сваки Бог исти, којима је свака религија један исти пут, или једна иста глупост. Наравно све је то одлика необразовања по питању сопствене вере, или било које друге религије.. Осим атеизма, за њега као религију је потребно највише вере...
Meklaud
Iskusan
- Poruka
- 5.599
Nije se vratila korenima.Njeni koreni su stari Slaveni i Rodnoverje
