I dobro, na novom Vaseljenskom saboru bi se potvrdile odluke sa Četvrtog carigradskog sabora i moglo bi da se krene dalje.
Знаш како, покушај мало да истражиш око црквене историје на интернету, то о чему бих ја писао је превише опширно.
Укратко - ни један једини сабор не може нити је икада могао унапред да буде одређен као васељенски.
Oно што постоји то су очекивања. Зато су постојале предсаборске конференције, одлуке и сл.
А да ли ће заиста неки сабор бити васељенски, то остаје на историји да покаже.
Ниси погледао датум.
И то је текст писан
пре сабора на Криту.
Који се очигледно није прославио (мислим на сабор).
Неке ствари су започете и једноставно идемо сад у неку другу тему.
Али чињеница да тај сабор није оставио неки значајнији печат у историји као рецимо васељенски сабори који су били раније.
Da li je Osmi vaseljenski sabor na kome bi učestvovale sve hrišćanske crkve rešenje međuverskog raskola koji traje već vekovima?
Тема ти је мало застарела. Прво питање - којег и каквог раскола ? Друго питање, Критски сабор је био неуспели васељенски па сад како даље - видећемо.
Po nekoj mojoj zamisli sve odluke posle Sedmog vaseljenskog sabora bi se poništile
Фали ти мало знања из Црквене историје.
Васељенски сабори нису црквено правни прописи које неко може да избрише гумицом. Тј. једно су позитивно правни прописи једне државе а друго сабори. Помешао си нешто
i na tom Osmom saboru bi se sve vratilo u normalu.
Какву нормалу, па ти саборе и не познајеш. Јеси читао некада каноне сабора ?
Time bi se na neki način priznalo da validne odluke je moguće donositi samo na vaseljenskim saborima. Na taj način bi pre svega Katolička i Pravoslavna crkva uspele da srede verske nesuglasice, kao i druge hrišćanske konfesije naravno.
Први раскол је настао много пре 1054 а то је раскол монофизита односно касније и миафизита.
Раскол међу монофизитима и православнима до дана данашњег није решен.
Без обзира на добру сарадњу православних и монофизита.