Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 14.958
Прије неких три године прочитао сам један урадак (овдје) Османа Каратаја. Оно што је примјетно јесте да селективно извлачи наводе из историјских списа, те на основу тих изабраних фрагмената тумачи те процесе и врши комотне а некад и прекомотне конструкције историјских процеса.
И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.
При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима, култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.
То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.
А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народе, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуна и сродника им Хефталита, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.
Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.
И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.
При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима, култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.
То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.
А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народе, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуна и сродника им Хефталита, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.
Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.
Poslednja izmena: