Osman Karataj i hipoteza o turkijskim osnovama srpske državnosti u srednjem veku

Прије неких три године прочитао сам један урадак (овдје) Османа Каратаја. Оно што је примјетно јесте да селективно извлачи наводе из историјских списа, те на основу тих изабраних фрагмената тумачи те процесе и врши комотне а некад и прекомотне конструкције историјских процеса.

И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.

При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима, култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.

То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.

А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народе, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуна и сродника им Хефталита, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.

Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.
 
Poslednja izmena:
Прије неких три године прочитао сам један урадак (овдје) Османа Каратаја. Оно што је примјетно јесте да селективно извлачи наводе из историјских списа, те на основу тих изабраних фрагмената тумачи те процесе и врши комотне а некад и прекомотне конструкције историјских процеса.

И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.

При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.

То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.

А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народа, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуни и сродници им Хефталити, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.

Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.
Očekivano: u pitanju je neootomanski propagandista panturkizma:

DDA5FFBF-56DE-4D08-A993-26A30A7E7484.jpeg
 
Прије неких три године прочитао сам један урадак (овдје) Османа Каратаја. Оно што је примјетно јесте да селективно извлачи наводе из историјских списа, те на основу тих изабраних фрагмената тумачи те процесе и врши комотне а некад и прекомотне конструкције историјских процеса.

И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.

При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.

То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.

А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народа, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуни и сродници им Хефталити, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.

Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.
Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и…
Nije u pitanju neki pojednostavljeni kalup nego svesna i smišljena izgradnja panturskog nacionalnog mita.
 
Прије неких три године прочитао сам један урадак (овдје) Османа Каратаја. Оно што је примјетно јесте да селективно извлачи наводе из историјских списа, те на основу тих изабраних фрагмената тумачи те процесе и врши комотне а некад и прекомотне конструкције историјских процеса.

И док је на једној страни склон прекомотном тумачењу и објашњењима, на другој страни држи се неког задатог (и не баш одрживог) оквира, гдје не преиспитује туркијско поријекло неких народа који су се појавили на историкјској позорници, преко њих тражи и налази везу са другим народима који су битисали у неком времену и који и данас битишу. Његов поједнопстављен калуп гласи, Кутригури, Ут(р)игури, Оногури, самим тим и Бугари су Турци. Како су по Прокопију Кутригури и Оногури Кимеријци и чине језгро хунске конфедерације, самим тим су и Кимеријџи и Хуни (и Скити који свакако чине основни супстрат хунске конфедерације) и народи који ће се касније појавити и на које су ти народи имали утицаја или су према Каратају били подложни туркијским народима (у неким својим тумачењима "вуче" на неке тролове на крсти), укључујући Хрвате и Србе или туркијског поријекла или ,могу захвалити туркијском утицају за своју етрногенезу. Поједностављено према Каратају, Турци сви и свуда.

При томе занемарује да је та повезница древних народа са Турцима јако, јако лабава. И нека сродност, која је по Осману неупитна, Кутригура, Ут(р)игура, Оногура и иних номадских народа који су се појавили крајем антике у каспијско-понтској степи, са Турцима је на климавим ногама. Турци се појављују на границама Ромејског царства око 576.године, њихова експанзија јесте покренула велике миграције, но крајње је упитно да ли народи који су дошли прије њих уопште припадају истој породици..Гдје се та повезаност темељи на етнонимима тих народа који би могли имати коријен у туркијским језицима, док о језицима, култури и уопште тим народима знамо врло мало, готово ништа.

То вам је као када неки упрошћено сврставају Румуње, Французе и Шпанце у исту групу. При чему се сва повезаност своди што су се јазици тих народа развили из вулгарног латинског и то је све. Народи потпуно различите етногенезе гдје не постоји осим те повезнице преко језика (који се узгред толико разликују да се данас свакако не разумију) апсолутно никакве сродноѕсти.

А још су кудикамо веће разлике између тих народа степе, па чак и када би могли имати заједничко алтајско-туркијско поријекло, опет се ти народи јављају у различитим периодима, превелика је временска дистанца да тешко да постоји нека сродност.
У коначници, за неке народе, увјерење у ранијим врекенима да су припадали алтајско-туркијској породици, рецимо Хуна и сродника им Хефталита, је одбачено и данас више превладава увјерење о иранском поријеклу тих народа.

Како год, мишљења сам да (комотмне) конструкције Османа Каратаја не требамо узимати озбиљно.

Jao; otvorio sam link koji si postavio.

Pa on tvrdi da su zapravo i Mađari isto bili Onoguri. :D
 
Teorije pisane u euforiji posle devedesetih i napada na Srbiju, tad je mnogima izgledalo da Zapad namerava da potpuno uništi i raskomada Srbiju pa su mnogi krenuli sa proizvodnjom “argumenata” na “istorijska prava”…

Par naših istočnih suseda ovde i svakom postu iskazuju svoje nacionalističke frustracije zbog toga što devedesetih i dvehiljaditih nije došlo do ponovne podele Srbije, navikli da im se baca “njihov” deo. Pokazuju sve simptome nekog ko se formirao u ra vremena pa ga očekivanja nikako ne popuštaju a od plena ništa.
Panturcističke baljezgarije.
 
Pa on tvrdi da su zapravo i Mađari isto bili Onoguri. :D
Panturcističke baljezgarije.
Turanizmom i panturkizmom se inače bave sociolozi i politikolozi koji se bave izučavanjem populizma i raznih rasno superiornih ideologija.

Turanist Populism


Turanism is a nationalist cultural and political movement born in the 19th century to counter the effects of pan-nationalist ideologies pan-Germanism and pan-Slavism. It proclaimed the need for close cooperation between or an alliance with culturally, linguistically or ethnically related peoples of Inner and Central Asian origin like the Finns, Japanese, Koreans, Sami, Samoyeds, Hungarians, Turks, Mongols, Manchus and other smaller ethnic groups as a means of securing and furthering shared interests and countering the threats posed by the policies of the great powers of Europe. The idea of a “Turanian brotherhood and collaboration” was borrowed from the pan-Slavic concept of “Slavic brotherhood and collaboration”.

This political ideology originated in the work of the Finnish nationalist and linguist Matthias Alexander Castrén, who championed the ideology of pan-Turanismthe belief in the racial unity and the future greatness of the Ural-Altaic peoples. He concluded that the Finns originated in Central Asia (more specifically in the Altai Mountains) and far from being a small isolated people, they were part of a larger polity that included such peoples as the Magyars, Turks, Mongols and the like. It implies not only the unity of all Turkic peoples (as in pan-Turkism), but also the alliance of a wider Turanian or Ural-Altaic family believed to include all peoples speaking “Turanian languages”.

Although Turanism is a political movement for the union of all Uralo-Altaic peoples, there are different opinions about inclusiveness. In the opinion of the famous Turanist Ziya Gökalp, Turanism is for Turkic peoples only as the other Turanian peoples (Finns, Hungarians, Mongolians and so on) are too different culturally, thus he narrowed Turanism into pan-Turkism.

According to an article by Şermin Korkusuz, an important characteristic of the Turkist-Turanist movement of the 1930s and especially the 1940s was its opposition to the policies of the Cumhuriyet Halk Partisi (Republican People’s Party, CHP) especially in the fields of culture and education. In this regard, the Turkist-Turanist movement developed a reaction to the Westernization policy. It was functioning as an anti-modernization platform. The CHP and the elitist rulers were blamed for imitating the West without comprehending the real foundations of civilization and also for becoming degenerate.

The development of the Turkist-Turanist understanding was to leave both an intellectual legacy and a political/organizational cadre for the ultra-right populist Nationalist Movement Party (MHP). However, in spite of the intellectual and political accumulation, the Turkists were not able to establish a unified organization up to the end of the1960s. The representation of the unorganized and dispersed Turkist-Turanist movement by a political party took place upon the establishment of the MHP.

It is noteworthy to point out that modern Hungarian Turanism, according to an article by Michał Kowalczyk, particularly as it is represented by right-wing populist Jobbik, displays strong anti-Western attitudes. Jobbik is very critical of the international policy of the EU and the US and considers Hungary to be a victim of the West. What is more, Jobbik strongly criticizes globalism, liberalism and anti-traditionalism, which it considers to be features of modern Western societies. Because of this, Jobbik’s ‘Eastern Turn’ appears to be a turn away from the West.

Kowalczyk argues that Hungarian Turanisms hould be considered a Central European phenomenon. It was an ideology important in Hungary during the first half of the 20th century and based on old traditions and the belief that Hungarians are successors to the Huns. “Therefore, in Turanian ideology Hungarians are recognized as being related to Altaic peoples, which include Turks, Azeris, Tatars, Kazakhs, Mongols, and even Tibetans and the Japanese. Today, this historical ideology is undergoing a revival in Hungary. Turanism is a very important part of the ideology promoted by Jobbik Magyarországért Mozgalom (Movement for a Better Hungary), one of Hungary’s major political parties,” he writes.

When discussing Hungarian Turanism, especially as represented by Jobbik, we have to also remain conscious of its anti-Western attitude. Jobbik is very critical of the international policy of the EU or the US. Hungary is considered a victim of Western policy due to the Treaty of Trianon,” reminds Kowalczyk and adds, “Considering the crisis now experienced by the West, we can infer that Turanism may become an ideology more popular in Hungary. On the other hand, the migrant crisis in Europe may prove an obstacle for Hungarian Turanists in their attempts to foster better relationships with some Muslim nations considered to be Turanian.

Moreover, according to an article by András Kovács, in conjunction with a radically nationalistic and anti-globalist ideology, populist Jobbik’s discourse strives to reposition the country in the East-West scheme. While the dominant discourse of the transition is organized around such subjects as ‘returning to Europe’ and ‘becoming part of the West’, Jobbik regularly uses radical anti-American, pro-Russian, Turanist rhetoric.

Kovács argues that Gabor Vona, Jobbik’s leader, gives a good example of this approach:

If we … profess that we are the descendants of Atilla, we would suddenly find hundreds of millions ready to form a common basis for alliance … if we take a look at the countries from Bulgaria to Turkey and all the way across to Eastern Asia, we realize that we, Hungarians, could have a lot of common political objectives with these countries. We come to realize that an alliance based and developed on the principles of Turanism instead of the Euro-Atlantic alliance would be more effective in serving the needs and interests of our nation … We can safely say that a true Muslim believer … is closer to God the Almighty, than the non-practising Christians inhabiting Europe today. If Hungary wants to regain its position as a strong player on the stage of international politics it should not head in the direction shown by Fidesz and MSZP … but instead membership in a Turanic alliance or, if needed, its leading role and initiative in forming such an alliance.”

https://www.populismstudies.org/Vocabulary/turanist-populism/
 
Karatajeve teze vezane za Južne Slovene po mom sudu su vrlo slabo održive. Za neke stvari, primera radi posebno za Bosnu, koja je vidljivo zbog Bošnjaka za Karataja izričito interesantna, možda se čak graniče i sa pseudonaučnim konstrukcijama.

Postoji dobar razlog zašto je knjigu napisao 2001, a raspravu 2002. godine i zašto više od 20 godina nema nekog konkretnijeg osvrtanja ili odgovora. On nije zbog toga što je naučna zajednica nema pred njegovim argumentima, već zato što nije tu ostavio baš nešto bog zna šta sa čime bi baš i moglo da se radi.
Čovek je turski Deretić.
 
Кубер није водио Турке већ ринг који је микс Словена и староседеоца које још вођа Хацон одвео у Панонију. То је био онај део староседелаца које је знао одакле долазе и ко су. Пре тога су то урадили Готи и Авари.
Овај ринг је био микс староседеоца и словенске војне елите Сермисијанаца или Кермисијанаца. Који се провлаче кроз тактиконе 7.-9. век и ДАИ.
Порфирогенит прави разлику Склавини и Склавинијани су Сермисијанци.
Није рекао да су Турци већ Словени са неким турским особинама јер су ратовали за Аваре кад су прелазили за Солун поразили су кагана.
Ове староседеоце би можда и пустили кућама неки су дошли тајним каналима кућама. Међутим Ромеји су видели огромни војни потенцијал који нису желели да изгубе. Дакле МСД сведочи да су остали хришћани тако да можемо разумети ране епископије или Севонгордон.
Међутим отвара многи дубљи проблем имена Сермисијанци или Кирмесијанци име од Кимера античких по којем носи име Срем. Поставља се питање од кудасу дошли ови на Албу са истим именом.

Сад рецимо Жупанич је запазио Кимере као суседе кавкаских Срба. Тек А. Лома је размрсио лингвистички да је Срб или Словен на аланском скит
ском је Химер или слично.
Обзиром да Херодот описује да су имали утврђења рано које користе Скити који немају али су их протерали и да постоји покрајна Кимерија у Скитији.
У овом нашем делу то су били Синги Сирбиријанци.
Хммммммм
Ако су успели да се прилагоде сеобама и помешају са Словенима не знам.
Иако та прасловенска домовина уз Црно Море је покрјна у Скитији Кимерија.
 
Čovek lupa gluposti da bi neki imali materijal za trolovanje.

Ako si mislio na mene - ja sam otvorio ovu temu zbog toga što se Karataj stalno pominje i provlači na forumu.

Kao i, uostalom, skoro sve teme na potforumu koje otvorim. XD Sve su reakcije nastale kada mi neko dosadi ili popije živce.
 
Ako si mislio na mene - ja sam otvorio ovu temu zbog toga što se Karataj stalno pominje i provlači na forumu.

Kao i, uostalom, skoro sve teme na potforumu koje otvorim. XD Sve su reakcije nastale kada mi neko dosadi ili popije živce.
Међутим по обичају си поистоветио Хрвате са Србима иако за Србе не пише да су Турци већ каже иако су Словени имају типичан турански изглед и најважније им је ко је Србин а не Словен што је типична турска особина.
Они према њему долазе из самог центра аварског каганата и наравно као спој војне елите и умећа староседелеца узели су и неке аварске облике организације нарочито војне.

Сарбика и остале тврђаве имају систем утврђења и ринг насељен обичним становништвом около.

Међутим на саму вест да Хрвати Турци иако то не тврди већ да имају 2% турске крви већ изворно а ти си потрчао одмах кад ти је неко пипнуо Хрвате да отвориш тему турска теорија о пореклу Срба Титов синдром.
 
Мдђутим по обичају си поистоветио Хрвате са Србима иако за Србе не пише да су Турци већ каже иако су Словени имају типичан турански изглед и најважније им је ко је Србин а не Словен што је типична турска особина.
Они према њему долатзе из дамог центра аварског каганата и наравно као спој војне елите и умећа староседелеца узели су и неке аварске облике организације нарочито војне.

Сарбика и остале тврђаве имају систем утврђења и ринг насељен обичним становништвом около.

Међутим на саму вест да Хрвати Турци иако то не тврди већ да имају 2% турске крви већ изворно а ти си потрчао одмах кад ги је неко пипнуо Хрвате да отвориш тему турска теорија о пореклу Срба Титов синдром.

Poistovetio? Gde sam ih poistovetio?

Misliš, zašto nisam iz citata cenzurisao delove gde se pominju Hrvati? Pa, tekst je celina. Nisam hteo previše da ga razbijam sa [..], da ne bi neko opet pokušao da krivo tumači kako se izostavljenim delovima menja kontekst. Ima celi Karatajev tekst.
 
Poistovetio? Gde sam ih poistovetio?

Misliš, zašto nisam iz citata cenzurisao delove gde se pominju Hrvati? Pa, tekst je celina. Nisam hteo previše da ga razbijam sa [..].
Није поставио "турску теорију о пореклу Срба" већ ХРВАТА!
Наслов је погрешан.
Ако их је Кувер водио као каганов син не значи дасу Турци ту бар имамо МСД и заоставшина Кувера из аварског каганата је пронађена.

Тако да је сам наслов погрешан и одбија аутоматски људе да прочитају.
По МСД Срмберијанци су староседеоци хришћани који су провели 80. година у заробљеништву у Срему и помешали се са Словенина и Бугарима на капијама Солуна нису хтели да им отворе јер их више нису видели као староседеоце.
То је редак извор из 7. века сачуван.
 
Није поставио "турску теорију о пореклу Срба" већ ХРВАТА!
Наслов је погрешан.
Ако их је Кувер водио као каганов син не значи дасу Турци ту бар имамо МСД и заоставшина Кувера из аварског каганата је пронађена.

Тако да је сам наслов погрешан и одбија аутоматски људе да прочитају.
По МСД Срмберијанци су староседеоци хришћани који су провели 80. година у заробљеништву у Срему и помешали се са Словенина и Бугарима на капијама Солуна нису хтели да им отворе јер их више нису видели као староседеоце.
То је редак извор из 7. века сачуван.

Je li vidiš šta piše u naslovu? Osnove srpske državnosti?

Po Karataju, osnivač srpske države bio je Kuver. Elita koja je formirala državu bila je turkijska horda, nalik onoj koja je formirala bugarsku. Prva srpska dinastija, zadržala je turkijska imena, kao npr. Gojnik, vladarska titula knez potekla je od turkijskog plemena i razne druge reči (kao npr. titula herceg), po Karatajevom mišljenju.

Šta to smatraš da je u naslovu pogrešno, možeš li mi objasniti?
 
Je li vidiš šta piše u naslovu? Osnove srpske državnosti?

Po Karataju, osnivač srpske države bio je Kuver. Elita koja je formirala državu bila je turkijska horda, nalik onoj koja je formirala bugarsku. Prva srpska dinastija, zadržala je turkijska imena, kao npr. Gojnik, vladarska titula knez potekla je od turkijskog plemena i razne druge reči (kao npr. titula herceg), po Karatajevom mišljenju.

Šta to smatraš da je u naslovu pogrešno, možeš li mi objasniti?
Ма да Кувер основао 29. новемар од тад га славимо.
А сам Кубер не зна се шта ни шта су били Авари јер имају обележја Сасанида тако да и та прича отпада.Византијци не зову Аваре Турцима нити то Каратај чини!
Хрвати су тачно онај део Сабира одбегао пред Аварима.
 
Ма да Кувер основао 29. новемар од тад га славимо.
А сам Кубер не зна се шта ни шта су били Авари јер имају обележја Сасанида тако да и та прича отпада.Византијци не зову Аваре Турцима нити то Каратај чини!
Хрвати су тачно онај део Сабира одбегао пред Аварима.

Je li možeš da pojasniš na šta ti se odnosi ma da?

Nigde ja nisam naveo da mi je neko Karatajevo mišljenje dobro predstavljeno. Štaviše, njegove su teze dosta prepune raznih proizvoljnosti, a ponegde baš i prilično začuđujuće odakle mu padaju na pamet te stvari.

Tako da ako, ako si ovu temu (kao možda neki) protumačio kao nekakvu svrhu popularizovanja Karatajevih teza, u zabludi si. Njena svrha je, znatno pre bi se moglo reći. u njihovoj demistifikaciji.
 
Je li možeš da pojasniš na šta ti se odnosi ma da?

Nigde ja nisam naveo da mi je neko Karatajevo mišljenje dobro predstavljeno. Štaviše, njegove su teze dosta prepune raznih proizvoljnosti, a ponegde baš i prilično začuđujuće odakle mu padaju na pamet te stvari.

Tako da ako, ako si ovu temu (kao možda neki) protumačio kao nekakvu svrhu popularizovanja Karatajevih teza, u zabludi si. Njena svrha je, znatno pre bi se moglo reći. u njihovoj demistifikaciji.
Човек је стручњак за историју Турака није консултовао тебе или Тибора Живковића шта значи Кубати или Кубрати на турском ко хоће све може да разуме.
Моја поента да је у вези Срба погрешно износиш тотално.
Шта би значила туркијска државност кад нико у причи о Србима није Туркиј?
 
Човек је стручњак за историју Турака није консултовао тебе или Тибора Живковића шта значи Кубати или Кубрати на турском ко хоће све може да разуме.
Моја поента да је у вези Срба погрешно износиш тотално.
Шта би значила туркијска државност кад нико у причи о Србима није Туркиј?

Šta je u naslovu pogrešno?

Da li je Karataj smatrao Kuvrata osnivačem srpske države?
 
Lapsus, mislio sam na Kuvera.
Такође.
Дакле 2+2 је 4 не посгоји туркијска теорија о српском пореклу нити државности иако је први архонт био Кувер међутим Маур који има први печат није Авар. Нема банске титуле нема ничега ни туркијског ни аварском у томе а породице које су успеле пребећи за Цариград нису себе сматрали Турцима или Аварима.
 

Back
Top