Osmaci, pa čak i srednjoškolci, masovno ne znaju osnove matematike

[**Freya**]

E, to je kliker.
Ja kada sam to prvi put video, iznervirao sam se što to meni nije
palo na pamet.

A bio si tako blizu

Caka je u tome sto je danas sve "maltretiranje" dece.
Ako citaju lektiru - maltretiramo ih.
Ako vezbaju matematiku - maltretiramo ih.
Ako ih teramo da idu u pozoriste - maltretiramo ih.

I onda tako porastu do tinejdz godina pa krenemo da cokcemo zasto su na telefonu i zasto ne shvataju onu Gausovu krivu.
Ne moze odjedanput, sve zasadjeno mora i da se zaliva, ponekad godinama pa da nikne kako valja.

Uz to, ucimo decu da je citanje napor, matematika muka, da nas farmerice stezu a suknja je za tetke...a sada su deca, pa valjda je kazna uzeti roman u ruke.

Poslednji zadatak je osmislio Cika Jova Zmaj 1888. godine za nagradu prvacicima jer nekad je bila cast postati ucenik i krenuti u skolu.

 

[**Freya**]

Aha.
A rešenje je?

Ja mislim da je neparan zbir neparnih brojeva uvek neparan broj.
Moj mali je ocigledno pokusavao pa shvatio i sam na kraju.
Da je slusao na casu, znao bi na keca.

3 + 3 + 3 = 9

3 + 3 = 6

 

[ves.bole]

Ja mislim da je neparan zbir neparnih brojeva uvek neparan broj.

Nema šta da misliš, tako je.

Moj mali je ocigledno pokusavao pa shvatio i sam na kraju.
Da je slusao na casu, znao bi na keca.

Nije stvar u tome.
Za taj zadatak ne postoji ispravno rešenje.
Znači, u postavci je trebalo nešto kao:
Da li postoji ispravno rešenje za ovaj zadatak i ako ne, zbog čega?
Tako bi se deca bar potrudila da shvate i obrazlože zašto ne postoji.

 

[Пилипенда]

Hajde postavicu ti jos jedan...uz kasniji dokaz da su deca i ranije radila slicne zadatke.
Pokusavam da objasnim da je nasa generacija roditelja odlucila koliko deca mogu. Sta je i koliko njima zanimljivo.
A mozda nismo u pravu.
Mozda mogu mnogo vise. Mozda su u proslosti radila decica kompleksnije.

Hajde da vidimo...takodje zadatak za prvi razred.
Pogledajte prilog 1571266

Нисам сигуран да се разумијемо, у оној темi сам прилично детаљно образложио зашто је онако постављен задатак бесмислен (а није усамљен, нажалост, има у том уџбенику још проблематичних мјеста). Није проблем у самом задатку тј. оном што је његова суштина, него у „паметовању” оних који нису дорасли писању озбиљних уџбеника.

Ово што си поставила је сјајна потврда управо тога. Задатак из Невена у „старинском облику” је добро постављен и његово рјешење је – нема рјешења, што је одличан примјер на ком се дјеца науче да постоје задаци чије је рјешење да рјешења нема. Нажалост, „савремена дорада” је задатак потпуно упропастила и претворила у бесмислицу. Лако је увидјети да сваки од понуђених одговора може бити тачан, као и било која комбинација прва 4 понуђена одговора, што значи да је од лијепог задатка неко, потпуно непотребно, направио најобичније cpaње.

 

[Frederick_]

Zbirke su mahom ruski, francuski i nemacki prevodi.

Hm...hm...zanimljiva tema.

Koliko je godina imao Gaus kada je sabrao one parove?

Pricamo o prosecnoj deci, o svoj deci, ne o izuzetnim genijalcima poput Gausa.

Mozda su kriterijumi pali u zapadnoj Evropi.
Makar meni sestra tako kaze.

Promenjeno je gradivo jer su ukapirali da je bezveze da svu decu zamaraju sa preteskim i nepotrebnim stvarima.

Fakat su deca raslojena. Neki znaju mnogo, neki bezmalo nista.

To je bilo i pre 40 godina, kad sam ja bio djak prvak.

Zato postoje strucniji ljudi od svih nas koji napisu knjige i te knjige fakat valja pratiti a ne odluciti na sopstvenu ruku sta je kome dovoljno, zanimljivo i potrebno.
Mozda nije, mozda gresimo.

Mislim da je pisanje knjiga jedna stvar, a domen toga sta i kako treba decu uciti nesto sasvim drugo. Dve razlicite struke.

Ja ne vidim problem da prosecan prvak ne zna da resi nijedan od tih zadataka koji si ovde postavljala. Ali vidim problem u sve vecoj gojaznosti kod dece, i u tome sto 99% dece nikada nista nije posadilo i pratilo kako raste.

 

[**Freya**]

Pricamo o prosecnoj deci, o svoj deci, ne o izuzetnim genijalcima poput Gausa.


Promenjeno je gradivo jer su ukapirali da je bezveze da svu decu zamaraju sa preteskim i nepotrebnim stvarima.

To je bilo i pre 40 godina, kad sam ja bio djak prvak.


Mislim da je pisanje knjiga jedna stvar, a domen toga sta i kako treba decu uciti nesto sasvim drugo. Dve razlicite struke.

Ja ne vidim problem da prosecan prvak ne zna da resi nijedan od tih zadataka koji si ovde postavljala. Ali vidim problem u sve vecoj gojaznosti kod dece, i u tome sto 99% dece nikada nista nije posadilo i pratilo kako raste.

Mislim da nisi u pravu.

U nemackom gradicu moje sestre ne postoji profesor matematike vec dve godine!

U pitanju je realka.

Ne postoje ni ucitelji. Mom sestricu je ucitelj bio neki Bugarin koji je dao otkaz pa su spojili dva odeljenja da bi imali prosvetni kadar kako treba.

Sestricina nema profesora matematike.

Da mi je neko pricao da je u pitanju Nemacka, iskreno, ne bih verovala.

Kengur ima slicne zadatke, PISA testovi su slicni...i mi smo ucili slicno, bojim se da si zaboravio.

Imali smo domaci iz matematike svakodnevno.
Srpski i matis su nam bili kao oce nas, godine su pokrile tvoje secanje. Zar se ne secas da su nam kupovali Politikin Zabavnik onog jutra kada je izasao?
Danas retki tako rade.

Mali Zabavnik je dobar lakmus papir. Deca zele dok su mala. I onda ih ispustimo...i ona prestanu da zele i pocnu da rade za ocenu, diplomu, platu...ali radoznalosti vise nema.

Kada su mali, ne rade jer moraju, ne mere sate ucenja, oni su stvoreni da uce i upijaju kao sundjercici svaku rec ili emociju.
Zalosno je to ispustiti.

 

[Frederick_]

Mislim da nisi u pravu.

U nemackom gradicu moje sestre ne postoji profesor matematike vec dve godine!

U pitanju je realka.

Ne postoje ni ucitelji. Mom sestricu je ucitelj bio neki Bugarin koji je dao otkaz pa su spojili dva odeljenja da bi imali prosvetni kadar kako treba.

Sestricina nema profesora matematike.

Da mi je neko pricao da je u pitanju Nemacka, iskreno, ne bih verovala.

Kengur ima slicne zadatke, PISA testovi su slicni...i mi smo ucili slicno, bojim se da si zaboravio.

Imali smo domaci iz matematike svakodnevno.
Srpski i matis su nam bili kao oce nas, godine su pokrile tvoje secanje. Zar se ne secas da su nam kupovali Politikin Zabavnik onog jutra kada je izasao?
Danas retki tako rade.

Mali Zabavnik je dobar lakmus papir. Deca zele dok su mala. I onda ih ispustimo...i ona prestanu da zele i pocnu da rade za ocenu, diplomu, platu...ali radoznalosti vise nema.

Kada su mali, ne rade jer moraju, ne mere sate ucenja, oni su stvoreni da uce i upijaju kao sundjercici svaku rec ili emociju.
Zalosno je to ispustiti.

Da, isto tako su stvoreni da nauce da podignu i sklope šator, zapale vatru, iseckaju sekirom drva za tu vatru, da prepoznaju bar 2 jestive pečurke, da skuvaju jaje, da znaju kad stizu tresnje, kada sljive a kada krompir, da znaju odakle dolazi mleko i sir, da znaju da izrezbare nesto sitno sa nozem, da urade kolut unapred i unazad, da sami sebi ociste ranu i zaviju koleno zavojem kada padnu i razbiju se...

Da kazu dobar dan, da se lepo ponasaju.
Da nauce sta znaci biti gradjanin.

Matematika se na kraju svede na sabiranje, mnozenje i procente - za sve osim za inzenjere.
A za inzenjere se opet svede na par oblasti: trigonometrija i diferencijalni racun, osim za par pikopromila (gde ja spadam), kojima je profesija vezana za diskretnu matematiku, ali mi smo statisticka greska.

Kada pricas o Nemackoj, moras uzeti u obzir da je Nemacka oko 16 puta veca od Srbije, i da tu ima apsolutno svega - i problema kakvih nema ni u Srbjji, ali i blagostanja kakvog nikada nece ni biti u Srbiji.

Moj stav je da dete treba da nauci ono sto mu treba za zivot i da je dobro da bude sto svestranije.
Zato mi zalazenje u neku veliku dubinu sa matematikom za tako malu decu nekako nema smisla.

Ima ona stara izreka: ako pogodis u centar, promasis sve ostalo.

 

[Antigon@]

Nema jer niko ne zeli da prizna da deca bez podrske nemaju sansu.

Daleko smo mi od socijalno odgovornog drustva.
Niko ne zeli da kaze da Arhimedes kosta 400 evra i da ne radi pripremu za takmicenja u nizim razredima. Radi kada se pokazes kao stariji osnovac u grupi B (ali da bi se pokazao opet sa tobom rade majka i otac).
Svaka zbirka kosta nesto para, 400/500 dinara, potrebno je za jednu godinu oko sest, sedam zbirki.

Kakvu sansu ima talentovano dete sa kojim se ne radi u kuci? Nikakvu.

Tacno je da Kreativni centar ima dobra izdanja. Mali upravo radi iz njih. Svako je kostalo 1000 dinara. Bracni par Dejic (Matematicke avanture) i druga je prevod.

Dok u redovnoj skoli nije bilo nastavnih listova u programu za ovu godinu. Deca su imala samo udzbenik, bez vezbanke! I roditeljima je receno u skoli da tako treba.

Po mom misljenju, to je nepostena trka u stilu iz Zivotinjske farme "sve zivotinje su jednake samo su neke jednakije".

Sva deca treba da dobiju istu sansu u redovnoj skoli i za tu sansu profesori su najodgovorniji pa ako nastavniku ne znaju deca tablicu mnozenja lepo na odgovornost jer je to isto kao da je gradjevincu pala zgrada.

Talentovana deca ne rade sa roditeljima.

U suštini, osnovna škola ne sme da po težini gradiva bude takva da je neophodan svakodnevni rad roditelja sa detetom.
U redu je pružiti pomoć, ali intenzivan zajednički rad dece i roditelja je neprihvatljiva pojava.
To znači da imamo zahtevan program, da gradivo premašuje sposobnost prosečnog deteta.

 

[**Freya**]

Da, isto tako su stvoreni da nauce da podignu i sklope šator, zapale vatru, iseckaju sekirom drva za tu vatru, da prepoznaju bar 2 jestive pečurke, da skuvaju jaje, da znaju kad stizu tresnje, kada sljive a kada krompir, da znaju odakle dolazi mleko i sir, da znaju da izrezbare nesto sitno sa nozem, da urade kolut unapred i unazad, da sami sebi ociste ranu i zaviju koleno zavojem kada padnu i razbiju se...

Da kazu dobar dan, da se lepo ponasaju.
Da nauce sta znaci biti gradjanin.

Matematika se na kraju svede na sabiranje, mnozenje i procente - za sve osim za inzenjere.
A za inzenjere se opet svede na par oblasti: trigonometrija i diferencijalni racun, osim za par pikopromila (gde ja spadam), kojima je profesija vezana za diskretnu matematiku, ali mi smo statisticka greska.

Kada pricas o Nemackoj, moras uzeti u obzir da je Nemacka oko 16 puta veca od Srbije, i da tu ima apsolutno svega - i problema kakvih nema ni u Srbjji, ali i blagostanja kakvog nikada nece ni biti u Srbiji.

Moj stav je da dete treba da nauci ono sto mu treba za zivot i da je dobro da bude sto svestranije.
Zato mi zalazenje u neku veliku dubinu sa matematikom za tako malu decu nekako nema smisla.

Ima ona stara izreka: ako pogodis u centar, promasis sve ostalo.

Vidis, to si dobro primetio.

Sve vreme se pitam - sta ce toj deci da cepaju drva. Jeste, cepaju drva, kopaju miseve, bave se necim sto je krajnje neupotrebljivo u danasnje vreme, slabo citaju (imaju dve obavezne knjige po polugodistu i to ne klasicne), stalno slikaju neke projekte...i tako.

Za mene kakva ja jesam, to je cudno. Lakse je kopati miseve nego svirati violinu, lakse je slikati porodicno stablo u svakom razredu nego procitati klasicnu literaturu za decu...

Sve mi se cini da je ta prica podmetnuta da se decici suzi um.

Ne krijem da sam zaljubljenik u knjige, posebno u knjizevnost za decu. Matematika je meni lepa dok je roman velicanstven kao muzej.
Zao mi je sto su deca danas obeshrabrena od strane drustva da osete sta ja osecam.
Neka deca, razume se.
Uvek ce biti onih koji otvaraju kao i onih koji ne bi otvorili ni za zivu glavu, medjutim, govorim o proseku.

Pogled na decu koja dolaze u pozoriste, recimo, momenat kada cuju lepu kompoziciju, kada procitaju knjigu, kada zavrse i shvate zadatak, kada otkriju nekog slikara...pa sada, u skladu sa interesovanjima i mogucnostima ali meni bi bilo zao da im ne priustim tu lepotu.

Dok me za gljive bas briga, ruzno zvuci ali je tako, najiskrenije.
To meni dodje kao izvidjacka sekcija. Moze ali ne mora.
A lektira mi je pod obavezno, zali boze, steta...i tako dalje.
Razliciti smo.

 

[**Freya**]

Talentovana deca ne rade sa roditeljima.

U suštini, osnovna škola ne sme da po težini gradiva bude takva da je neophodan svakodnevni rad roditelja sa detetom.
U redu je pružiti pomoć, ali intenzivan zajednički rad dece i roditelja je neprihvatljiva pojava.
To znači da imamo zahtevan program, da gradivo premašuje sposobnost prosečnog deteta.

Da se ne ponavljam, meni se cini da deca ne rade dovoljno a da su voljna i stvorena da rade.
Misljenja sam da ih odrasli sabotiraju.
Da im treba pojacati rutinu koju ne valja menjati i da deca u rutini najbolje funkcionisu.
Nikakvi strajkovi, nikakvi skraceni casovi, sto manje promena to bolje.

Sto vise razgovaram sa decom, to mi se vise cini da su ona izgubljena. Da nemaju cilj. Ako nemaju cilj, nemaju ni put do njega...sto je daleko opasnije jer cilj se menja lako ali put nas celici i vaspitava.
Iz tog razloga je najcesca recenica koju cujem u tom svetu malih ljudi - dosadno mi je.
Dete koje je otkrilo svoj cilj (bio on fudbal ili nauka) nema problem sa dosadom jer ono radi ono sta voli (cuska loptu ili cita knjige, svejedno).
Prevedeno, svaki talenat, svaka radna navika, svako interesovanje se - razvija.

Po zvanicnim podacima, preko polovine darovite dece skolski sistem izgubi tokom osnovne skole.
Ne prepozna ih i ne podrzi ih.

 

[Frederick_]

Vidis, to si dobro primetio.

Sve vreme se pitam - sta ce toj deci da cepaju drva. Jeste, cepaju drva, kopaju miseve, bave se necim sto je krajnje neupotrebljivo u danasnje vreme, slabo citaju (imaju dve obavezne knjige po polugodistu i to ne klasicne), stalno slikaju neke projekte...i tako.

Za mene kakva ja jesam, to je cudno. Lakse je kopati miseve nego svirati violinu, lakse je slikati porodicno stablo u svakom razredu nego procitati klasicnu literaturu za decu...

Sve mi se cini da je ta prica podmetnuta da se decici suzi um.

Mislim da jako gresis, jer sve ove vestine koje sam nabrojao i te kako prosiruju um.
Citanje ne iskljucujem, to jeste bitno, tema je o matematici.

Ne krijem da sam zaljubljenik u knjige, posebno u knjizevnost za decu. Matematika je meni lepa dok je roman velicanstven kao muzej.
Zao mi je sto su deca danas obeshrabrena od strane drustva da osete sta ja osecam.
Neka deca, razume se.
Uvek ce biti onih koji otvaraju kao i onih koji ne bi otvorili ni za zivu glavu, medjutim, govorim o proseku.

Pogled na decu koja dolaze u pozoriste, recimo, momenat kada cuju lepu kompoziciju, kada procitaju knjigu, kada zavrse i shvate zadatak, kada otkriju nekog slikara...pa sada, u skladu sa interesovanjima i mogucnostima ali meni bi bilo zao da im ne priustim tu lepotu.

To je deo opste kulture, i izlazi van domena ove teme i matematike, i upravo je to deo onoga o cemu i ja pricam, iako sam se fokusirao na neke motoricke vestine.
Ne umanjujem znacaj svega toga, i tu sam apsolutno saglasan.

Pre neki dan vodim dete u vrtic (3.5 godine), pored vrtica neki majstori rade nesto i udaraju cekicem u ritmu "tup, tup tup....[kratka pauza]...tup, tup, tup...[kratka pauza]....tup, tup, tup.....", a moje dete ce: "we will, we will, rock you"!
Pa ja sam u tom momentu bio najsrecniji covek na svetu

Dok me za gljive bas briga, ruzno zvuci ali je tako, najiskrenije.
To meni dodje kao izvidjacka sekcija. Moze ali ne mora.
A lektira mi je pod obavezno, zali boze, steta...i tako dalje.
Razliciti smo.

Naravno, bilo bi jako dosadno da smo svi isti
Verovatno je idelano negde izmedju i opet mislim da se svodi na ono sto sam malopre rekao: ako pogodis centar - promasis sve ostalo

 

[Пилипенда]

Pre neki dan vodim dete u vrtic (3.5 godine), pored vrtica neki majstori rade nesto i udaraju cekicem u ritmu "tup, tup tup....[kratka pauza]...tup, tup, tup...[kratka pauza]....tup, tup, tup.....", a moje dete ce: "we will, we will, rock you"!
Pa ja sam u tom momentu bio najsrecniji covek na svetu

Диван детаљ. Љуби клинца!

 

[**Freya**]

Mislim da jako gresis, jer sve ove vestine koje sam nabrojao i te kako prosiruju um.
Citanje ne iskljucujem, to jeste bitno, tema je o matematici.


To je deo opste kulture, i izlazi van domena ove teme i matematike, i upravo je to deo onoga o cemu i ja pricam, iako sam se fokusirao na neke motoricke vestine.
Ne umanjujem znacaj svega toga, i tu sam apsolutno saglasan.

Pre neki dan vodim dete u vrtic (3.5 godine), pored vrtica neki majstori rade nesto i udaraju cekicem u ritmu "tup, tup tup....[kratka pauza]...tup, tup, tup...[kratka pauza]....tup, tup, tup.....", a moje dete ce: "we will, we will, rock you"!
Pa ja sam u tom momentu bio najsrecniji covek na svetu


Naravno, bilo bi jako dosadno da smo svi isti
Verovatno je idelano negde izmedju i opet mislim da se svodi na ono sto sam malopre rekao: ako pogodis centar - promasis sve ostalo

Naravno, ravnomeran razvoj dece bi valjalo da bude cilj svakog zdravog drustva.

Slatko ti je klince, madaaa, malisan potvrdjuje moju teoriju o ulaganju vremena&truda u decu - da mu tata nije pustio pesmu, ni dete ne bi znalo pesmu

Ne moze ruzicnjak bez nege, mojim recima receno, ili recima moje bake "ne moze ulica da vaspitava dete".

Sto se matematike tice, moje misljenje je da je ista nacin razmisljanja a ne racun.
Kada su deca mala ona taj nacin razmisljanja vec imaju ali kako odrastaju logika se gubi jer se ne trenira.
Za to krivim profesore kojima je tesko da prate i udzbenike vec izmisljaju svoje pristupe kako bi radili sto manje (a decu krivili sto vise) te bili neodgovorni.
Potreban je balans.
Potrebno je da cuje pesmu da bi je malisan znao. Neko mora da ga uputi.
Solidan deo obrazovanja je na skoli i odgovornost je na njoj.

I ne saglasavam se da je skola napravljena za prosecnu decu. Mislim da drzavna skola mora biti sposobna da odgovori na zahtev svakog deteta. Od najslabijeg do najboljeg ucenike a ne da se slabi i jaki prepuste sami sebi jer je najlakse biti negde u sredini.

 

[Пилипенда]

Не даде ми ђаво мира... па сам пронашао горе поменути задатак у Невену бр. 16, година IX (1988).

Ево и цијеле стране из тог броја:

Spojler

Међутим! Како су у наредним бројевима објављивали рјешења из претходних, у броју 18 је објављено и рјешење:

Ево и цијеле стране из тог броја:

Spojler

Очигледно, помијешали су задатке, или су у броју 16 дали текст неког другог задатка или су у броју 18 дали рјешење неког другог задатка.

Иначе, објављивали су и имена оних који су ријешили задатке па је тако у броју 18 објављено:

 

[Пилипенда]

@**Freya**
Замолио бих те да ми кажеш одакле је ова страна коју си окачила:

Из збирке? Наставних листића? С неког такмичења? Би ли могла сликати насловну страну па да пробам то пронаћи на нету, баш ме занима.

 

[**Freya**]

@**Freya**
Замолио бих те да ми кажеш одакле је ова страна коју си окачила:
Pogledajte prilog 1572060
Из збирке? Наставних листића? С неког такмичења? Би ли могла сликати насловну страну па да пробам то пронаћи на нету, баш ме занима.

Sa takmicenja...valjda proslogodisnje nacionalno takmicenje za prvi razred.

Slikacu ti kada dodjem kuci, vazi?

 

[Пилипенда]

Sa takmicenja...valjda proslogodisnje nacionalno takmicenje za prvi razred.

Slikacu ti kada dodjem kuci, vazi?

Хвала ти унапријед!

 

[**Freya**]

Хвала ти унапријед!

Stigla sam...knjigica je ova zuta, u pitanju je proslogodisnje takmicenje i kljuc je na kraju knjige.

 

[**Freya**]

Sto se tice knjigica, mi zaista imamo sjajan izbor.

Ova narandzasta je meni licno omiljena.
Cini mi se i da je deca vole jer vise razmisljaju kako i zasto nego sto pesadijski racunaju.

Zaista je preporucujem najtoplije.

 

[Пилипенда]

Stigla sam...knjigica je ova zuta, u pitanju je proslogodisnje takmicenje i kljuc je na kraju knjige.

Pogledajte prilog 1572424Pogledajte prilog 1572425Pogledajte prilog 1572426

Хвала ти на труду! Дакле Мислиша. Додуше, највише су ме занимала имена аутора (а њих нема на корицама), али то је сад много лакше сазнати кад знам о којој се збирци ради.

 

[Lule]

Stigla sam...

Da izmanikiram ruke...

Very nice

 

[sunchaya]

View this content on Instagram

View this content on Instagram