Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Autor: Aleksandar Konuzin
Pre tačno 65 godina, 28. septembra 1944. godine, kucnuo je čas za oslobođenje Jugoslavije od fašističke okupacije. Iz izmučene Sovjetske Rusije, rastrzane od strane fašista, na Zapad je neumoljivo jurnula lavina trupa Crvene armije da dokrajči ranjenog neprijatelja.
U ta vremena jugoslovenski narod je već tri i po godine vodio nepomirljivu borbu protiv fašista. Talasi velikih kaznenih operacija hitlerovaca lišili su života na stotine hiljada Jugoslovena. Okupator je stvorio u zemlji atmosferu straha i nasilja. Sprovođene su hajke i masovna streljanja zarobljenika. Delovale su desetine koncentracionih logora u kojima je ne samo partizane nego i ogroman broj civilnog stanovništva čekala smrt. Međutim, bez obzira na atmosferu okupacionog terora borba za nezavisnost ne samo da nije bila prekinuta već je i jačala.
Godine 1944. situacija na evropskim frontovima suštinski se promenila. Kao rezultat korenitih preokreta sovjetske trupe su izašle na srpsku granicu. Komanda Crvene armije donela je odluku o pružanju pomoći bratskom srpskom narodu. Prvi delovi 57. armije prešle su bugarsko-srpsku granicu 28. septembra udarivši temelj Beogradskoj operaciji.
U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima.“
Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.
Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije.
Sve gore navedeno su istorijske činjenice. To je odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca.
Dosta putujem po zemlji. Imam susrete sa veteranima. Slušam njihove priče o zajedničkoj borbi naših naroda protiv fašizma. Obilazim spomenike na zajedničkim grobnicama Rusa i Srba.
Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.
Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.
Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.
Autor je ambasador Rusije u Srbiji
Pre tačno 65 godina, 28. septembra 1944. godine, kucnuo je čas za oslobođenje Jugoslavije od fašističke okupacije. Iz izmučene Sovjetske Rusije, rastrzane od strane fašista, na Zapad je neumoljivo jurnula lavina trupa Crvene armije da dokrajči ranjenog neprijatelja.
U ta vremena jugoslovenski narod je već tri i po godine vodio nepomirljivu borbu protiv fašista. Talasi velikih kaznenih operacija hitlerovaca lišili su života na stotine hiljada Jugoslovena. Okupator je stvorio u zemlji atmosferu straha i nasilja. Sprovođene su hajke i masovna streljanja zarobljenika. Delovale su desetine koncentracionih logora u kojima je ne samo partizane nego i ogroman broj civilnog stanovništva čekala smrt. Međutim, bez obzira na atmosferu okupacionog terora borba za nezavisnost ne samo da nije bila prekinuta već je i jačala.
Godine 1944. situacija na evropskim frontovima suštinski se promenila. Kao rezultat korenitih preokreta sovjetske trupe su izašle na srpsku granicu. Komanda Crvene armije donela je odluku o pružanju pomoći bratskom srpskom narodu. Prvi delovi 57. armije prešle su bugarsko-srpsku granicu 28. septembra udarivši temelj Beogradskoj operaciji.
U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima.“
Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.
Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije.
Sve gore navedeno su istorijske činjenice. To je odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca.
Dosta putujem po zemlji. Imam susrete sa veteranima. Slušam njihove priče o zajedničkoj borbi naših naroda protiv fašizma. Obilazim spomenike na zajedničkim grobnicama Rusa i Srba.
Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.
Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.
Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.
Autor je ambasador Rusije u Srbiji
