Quantcast

Oslobođenje je došlo sa Istoka

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Autor: Aleksandar Konuzin

Pre tačno 65 godina, 28. septembra 1944. godine, kucnuo je čas za oslobođenje Jugoslavije od fašističke okupacije. Iz izmučene Sovjetske Rusije, rastrzane od strane fašista, na Zapad je neumoljivo jurnula lavina trupa Crvene armije da dokrajči ranjenog neprijatelja.


U ta vremena jugoslovenski narod je već tri i po godine vodio nepomirljivu borbu protiv fašista. Talasi velikih kaznenih operacija hitlerovaca lišili su života na stotine hiljada Jugoslovena. Okupator je stvorio u zemlji atmosferu straha i nasilja. Sprovođene su hajke i masovna streljanja zarobljenika. Delovale su desetine koncentracionih logora u kojima je ne samo partizane nego i ogroman broj civilnog stanovništva čekala smrt. Međutim, bez obzira na atmosferu okupacionog terora borba za nezavisnost ne samo da nije bila prekinuta već je i jačala.



Godine 1944. situacija na evropskim frontovima suštinski se promenila. Kao rezultat korenitih preokreta sovjetske trupe su izašle na srpsku granicu. Komanda Crvene armije donela je odluku o pružanju pomoći bratskom srpskom narodu. Prvi delovi 57. armije prešle su bugarsko-srpsku granicu 28. septembra udarivši temelj Beogradskoj operaciji.

U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima.“

Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.

Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije.

Sve gore navedeno su istorijske činjenice. To je odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca.

Dosta putujem po zemlji. Imam susrete sa veteranima. Slušam njihove priče o zajedničkoj borbi naših naroda protiv fašizma. Obilazim spomenike na zajedničkim grobnicama Rusa i Srba.

Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.

Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.

Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.

Autor je ambasador Rusije u Srbiji
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
45.104
Слажем се са Конузином.
Београд је ослобођен захваљујући Црвеној армији.
То је део наше историје.

А шта је нпр. за Србију урадио један Џорџ Вашингтон, па ипак једна од највећих београдских улица носи његово име?!
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Слажем се са Конузином.
Београд је ослобођен захваљујући Црвеној армији.
То је део наше историје.

А шта је нпр. за Србију урадио један Џорџ Вашингтон, па ипак једна од највећих београдских улица носи његово име?!
A Čarli Čaplin?:mrgreen:
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
45.104
A što nova tema za ovo? :confused:
Како што?
Па човек се ијопет огласио.
Морамо испочетка да расправљамо да ли је то што ради уреду или није.:lol:

Мислим, будимо реални, наредбе које извршавамо по налогу запада, руски амбасдор који најјавније тражи да се имена улица у Србији мењају....па зар нисмо марионете? И ти на квадрат!:roll:

Дошло је време да се суочимо с истином.:D
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
45.104
On je simbol jednog pojma zbog kojeg pola Srbije krepava od sreće-demokratije.
Ма дај бре, не наседаш ваљда на пропаганду?

Није народ луд, само нема ко да га организује.

Синоћ у устиску недеље...па јеси чуо како су их опљували ...еј на У92...и Расима ( предивног им министра), а и оног смешног Марковића....није народ глуп....само мора да огладни...тад Срби крећу у акцију, на жалост.:confused:
 

gost 23146

Buduća legenda
Poruka
46.412
Ма дај бре, не наседаш ваљда на пропаганду?

Није народ луд, само нема ко да га организује.

Синоћ у устиску недеље...па јеси чуо како су их опљували ...еј на У92...и Расима ( предивног им министра), а и оног смешног Марковића....није народ глуп....само мора да огладни...тад Срби крећу у акцију, на жалост.:confused:
Nema nikakve akcije u Srbiji dok se ne pojave neki ozbiljniji ljudi koji će da se bave politikom a sadšnji nestanu.Utisak nedelje ne gledam,dovoljno je što dragu komšinicu malo malo pa vidim na pijaci.Ne možeš da zamisliš kako jedna tako blistava pojava može da ulepša dan svakom muškarcu.
 

provokator

Primećen član
Banovan
Poruka
539
Autor: Aleksandar Konuzin

Pre tačno 65 godina, 28. septembra 1944. godine, kucnuo je čas za oslobođenje Jugoslavije od fašističke okupacije. Iz izmučene Sovjetske Rusije, rastrzane od strane fašista, na Zapad je neumoljivo jurnula lavina trupa Crvene armije da dokrajči ranjenog neprijatelja.


U ta vremena jugoslovenski narod je već tri i po godine vodio nepomirljivu borbu protiv fašista. Talasi velikih kaznenih operacija hitlerovaca lišili su života na stotine hiljada Jugoslovena. Okupator je stvorio u zemlji atmosferu straha i nasilja. Sprovođene su hajke i masovna streljanja zarobljenika. Delovale su desetine koncentracionih logora u kojima je ne samo partizane nego i ogroman broj civilnog stanovništva čekala smrt. Međutim, bez obzira na atmosferu okupacionog terora borba za nezavisnost ne samo da nije bila prekinuta već je i jačala.



Godine 1944. situacija na evropskim frontovima suštinski se promenila. Kao rezultat korenitih preokreta sovjetske trupe su izašle na srpsku granicu. Komanda Crvene armije donela je odluku o pružanju pomoći bratskom srpskom narodu. Prvi delovi 57. armije prešle su bugarsko-srpsku granicu 28. septembra udarivši temelj Beogradskoj operaciji.

U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima. Ako pak primetish neku zgodnu zensku... slobodno B-) “

Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.

Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije.

Sve gore navedeno su istorijske činjenice. To je odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca.

Dosta putujem po zemlji. Imam susrete sa veteranima. Slušam njihove priče o zajedničkoj borbi naših naroda protiv fašizma. Obilazim spomenike na zajedničkim grobnicama Rusa i Srba.

Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.

Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.

Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.

Autor je ambasador Rusije u Srbiji

dodao sam onaj deo koji je gosn ambasdor zaboravio
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
45.104
Nema nikakve akcije u Srbiji dok se ne pojave neki ozbiljniji ljudi koji će da se bave politikom a sadšnji nestanu.Utisak nedelje ne gledam,dovoljno je što dragu komšinicu malo malo pa vidim na pijaci.Ne možeš da zamisliš kako jedna tako blistava pojava može da ulepša dan svakom muškarcu.
Слажем се, политичка сцена нам је јадна и бедна.

А за о.б. - :lol:

(мени је ње жао)
 

gost 186421

Elita
Poruka
16.845
Ова тема је већ била и тамо сам се условно изјаснио за враћање, а признајем да се нисам довољно удубио у причу!
Кад сам мало сажвакао целу причу и даље сам становишта да руски ослободиоци треба да имају улице, али дефинитивно не оне које су наши домаћи "црвени ослободиоци", поклонили руским ослободиоцима на уштрб дотадашњих "класно неподобних" носилаца улица. Јужни булевар - може то је и онако безлично, остало - ако има још нека безлична или нека нова улица! Руси и било ко други овде се не могу ништа питати!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.