" OSLIKAVANJE HRAMA SVETOG SAVE "

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
" Осликавање Храма Св. Саве

Реаговање поводом теме „осликавање храма Светог Саве, објављеног у НИН-у бр. 3132

НЕПОЗНАТО У ПРАВОСЛАВЉУ

Осликавање унутрашњости Храма има две основне улоге - да помогне вернику да саучествује у свештенослужењу кроз разумевање Цркве и да га својим садржајем и лепотом побуди и олакша му молитву Богу


Након објављеног текста „Осликавање Храма Светог Саве" у НИН-овом божићном броју, на адресу наше редакције стигло је писмо двојице професора са Београдског универзитета, који поводом изнетих чињеница у том тексту и приказа могућег изгледа Храма у 3 Д верзији истичу:

„На основу разговора са архитектом Драгомиром Ацовићем, Биљана Бошњак је ексклузивно приказала будући унутрашњи изглед новог храма Светог Саве у Београду, преко 3 Д макете. Како је истакнуто, то је највећи храм у православном свету. Зато би та грађевина требало да траје најмање колико и узор, црква посвећена светој Софији (мудрости) у Константинопољу (Цариграду), дакле најмање 1.500 година, и да утиче својим изгледом на потоње храмове. Тако велике подухвате у којима учествују сви грађани Србије, и тако скупе, треба добро одмерити, јер ће по њима будућа поколења судити о свима нама: у каквим смо друштвеним и привредним околностима стварали, колико смо имали знања, надарених уметника и занатске способности да створимо трајна дела. У чланку се спомињу неки давно постављени стандарди, и не сумњамо да је један од основних био поштовање православног предања и традиције СПЦ. Приказана макета је у том погледу збуњујућа, јер су многа усвојена решења потпуно непозната у православном свету.


Осликавање унутрашњости храма има две основне улоге, прво да помогне вернику да саучествује у свештенослужењу кроз разумевање Цркве, као заједнице са историјом од настанка света до његовог свршетка, и друго, да га својим садржајем и лепотом побуди и олакша му молитву Богу (сетимо се како су Руси, по Несторовом летопису, због лепоте Свете Софије и појања у њој одабрали православну веру). Има ли тога у оном што нам је приказано о 3 Д макети осликавања Храма Светог Саве? Спомињу се бројни уметници, уметничка слобода негде више негде мање, приказани су различити стилови на илустрацијама, али сви трећеразредни. Спомиње се величина цркве као проблем за осликавање, што је заправо изговор за промену православне традиције. Наводно, лик Христа у куполи би био сувише велики да се прикаже на уобичајен начин. Зато је изабрано приказивање Христа у Вазнесењу, па је Христов лик постао мањи од ликова јеванђелиста испод куполе. Ту Христос босих ногу на (планети) земљи, седи на дуги (дакле после кише?) и благосиља са две руке (равноправност руку?)! Као да не постоје бројни узори за икону Вазнесење, на пример, онај у куполи Светих апостола Пећке патријаршије, па је зато преузета икона неке секте. Уместо да су испред и бочно од иконостаса, Благовести су предвиђене на зидовима у олтарском простору, реметећи редослед збивања, јер за ауторе пројекта историја очигледно не постоји (дакле ни будућност).

У олтарској апсиди, уместо евхаристије са апостолима или поворком архијереја, и пресвете Богородице „шире од небеса", предвиђа се сликање Христовог силаска у ад, и то на необичан начин (не виде се оборена врата смрти, ни свезан ђаво), а изнад наводно „Силазак Светог духа на апостоле". Ту су апостоли приказани индивидуално, како се приказују на појединачним иконама, и то погрешно.

На пример, свети Петар нема кључ, свети Павле не држи књигу, а само један апостол држи крст (мученика) и то као неку метлу. Изнад њих је крст (зашто, зар је крст симбол Светог духа?) са неким венцем од лишћа. Апсурдно, на супротној, западној страни Храма, такође је приказан „Силазак Светог духа на апостоле", али на православан начин! Изложени предлог је само макета, дакле не значи да су то коначна решења, али неуобичајено и неумешно раније осликан источни део параклиса светих Ермила и Стратоника опомиње на опрез. Наиме, поред осталих неподопштина, у њему је пресликан познати „Бели анђео из Милешеве" - ваљда се некоме допао - али какав је смисао приказивање неког анђела или арханђела како седи, као на неком грађанском портрету, у олтарском простору?

Замишљен иконостас је још необичнији, потпуно непознат у православним (и унијатским) црквама (римокатолици га не користе). Као да је предвиђен за разгледање са обе стране, дакле за туристе. Наиме, то није уобичајена олтарска преграда, већ низ паноа са сликама (иконама?) на обе стране(!), које су осветљене рефлекторима. Са бочних страна тих паноа може слободно да се пролази, што значи да нема посебног олтарског простора - светилишта, а самим тим ни уобичајеног свештенослужења. Нема улаза у проскомидију и ђаконик, Часне двери нису приказане. Некакав „сакрални" простор обликован је на средини тих паноа, под златастом куполом, постављеном на осам стубова. Спреда је на куполи приказан двоглави орао, па испада да је купола некакав вид војничког шлема или митре са грбом - шта ће то у хришћанској цркви? У средини, испод куполе - шлема или митре, налази се монолитни блок, као жртвеник, на чијим су угловима изгледа рељефно приказани симболи јеванђелиста, као, јеванђелисти симболично држе олтар, што је за хришћане бесмислица. Да подсетимо, часна трпеза је у првим вековима хришћанства прављена у виду стола са четири ноге, понекад са местима за 12 апостола и Исуса Христа, а затим у виду стола од камене плоче на једној стопи у средини, и покрива се чаршавом; тако је било код православних до данас.

На главној западној фасади, изнад северног улаза предвиђена је икона светог Саве и светог Симеона, а над јужним улазом икона са три (српска) светитеља - два архијереја и једним монахом. Над средишњим улазом је неприкладно предвиђена икона Распећа, са ликовима мањим од оних изнад бочних улаза; да је ту приказана икона пресвете Богородице са Христом дететом, била би одговарајуће већег лика од оних над бочним улазима. Али, ако је храм посвећен светом Сави, зашто он није сам приказан над главним вратима? Обично се посвета цркве приказује над улазом. Онда би над бочним вратима требало да буду иконе светих Ермила и Стратоника, којима је посвећен параклис, и светог кнеза Лазара, коме је посвећена такозвана гробна црква.

На крају да се осврнемо и на приказан будући изглед простора унутрашњости Храма Светог Саве. Ту упадају у очи четири бандере (канделабри), постављене на четири угла испод куполе. Тај начин осветљавање Храма делује вулгарно, јер Храм своди на јавно место налик тргу, са уличним светиљкама, то не треба објашњавати, јер сви знају како се користе уличне бандере. Зашто нема уобичајеног хороса - полијелеја, у виду венца окаченог о таваницу, на коме би се нашло место и за двоглаве орлове (као у Дечанима), које толико воли Д. Ацовић? Зашто прозори не дају довољно светла? Постоји ли анализа потребне осветљености и усмерења светла, јер се о томе некада и те како водило рачуна?

Да закључимо: аутор, односно аутори, описане 3 Д макете као да нису читали Свето писмо, нити су упознати са православним свештенослужењем, и са смислом избора и распореда икона на зидовима Храма. Чини се да се стандарди постављени тридесетих година прошлог столећа за изградњу нашег саборног храма све више напуштају, а јавност о томе мало зна. Треба рећи на време шта не ваља у пројектима који се финансирају нашим новцем, а за нас и за генерације наших потомака, пре него што се новац потроши и лоши пројекти остваре. Било би добро да се и ми и они поносимо пред другима када их доведемо у тај храм, не само зато што је највећи и најскупљи. Да ли ће тако бити зависи од нас, данас.

Ђорђе Јанковић,
Филозофски факултет, Београд
Александар Бачкалов,
Музеј Приштине, Београд



Извор: „НИН“ бр. 3134, 20. јануар 2010.
http://borbazaveru.info/content/view/3274/1/ " ...

I dalje vazi ono pitanje :

- ... Su cim cemo pred Milosa ...? " .

Da li ce se "neki novi klinci i klinceze " zapitati :

- Sta im bi ...?
 

R.Žiskar

Elita
Poruka
15.611
Уколико је све наведено тачно (а нема разлога да се верује другачије), онда се човек запита зашто којекакви "уметници" осликавају цркве? Зна се како се осликава црква и ко треба да буде одговоран за то. Постоје правила сликања и осликавања, постоје ваљда и неки људи при Цркви који ће да објасне "уметницима" да у Цркви не важи њихов приватан поглед на лик и дело поједних светаца или верских ликовних тема.
Мислим, може и то али на приватној изложби а не у Цркви.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Заиста сам збуњен овим текстом јер тај Ацовић је наш најпознатији хералдичар - е сад... како је дошло до овога ДА СЕ УОПШТЕ НЕ ПОШТУЈЕ НИ ЈЕДАН ТИПИК НИТИ ЕРМИНИЈА НИТИ ПРИРУЧНИК КОЈИ ВЕОМА ДЕТАЉНО И ДЕЦИДНО ОБЈАШЊАВА ШТА ОДРЕЂЕНА СЦЕНА ИЗ ЈЕВАНЂЕЉА ТРЕБА ДА САДРЖИ, како се сликају светитељи, којим бојама, шта држе у руци, итд.итд. Иконографија и фрескопис ИМАЈУ СВОЈА ПРАВИЛА - питање је зашто је Ацовић и по чијем одобрењу ДРАСТИЧНО ОДСТУПИО ОД ПРАВИЛА КОЈА СУ ВЕКОВИМА КОРИШЋЕНА У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА... ко зна "шта се иза тога брда ваља"... искрено сам забринут... неће ваљда и храм Св.Саве ДА УНАКАЗЕ...
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
Evo ga "novi kopi paste" :

" ...БОГОМОЉАЦ ШКОЛОВАНОМ ЧОВЈЕКУ

О учена браћо, школовани људи,
Да л` школа у вама праву веру буди?
Да л` нађосте Христа кроз велике школе?
Ил` падосте у мрак безакоња доле?

Да л` чувате српске традиције главне
Из Савиног доба, из прошлости славне?
Да л` чувате веру великих предака,
Витезова српских и славних јунака?

Државу су нашу свеци основали –
Ако то не знате онда сте пропали.
Наша земља није џунгла ни без лика,
Но држава светих Божјих мученика.

Поведите народ ви њиховим трагом,
Богатите народ јеванђелским благом!
На вама је дужност, на вама је нада –
Помозите роду намученом сада.

Не презрите Христа због те школе ваше!
Не слушајте оно што зли написаше!
Покајте се и ви школовани људи,
Јер ће сваком Господ за дела да суди!


Посебно је ова песмица упућена онима који у највећим богословима не видеше Светог Владику Николаја Српског и Авву Јустина Ћелијског..." .

Pa jos jedan :

" ...Сутрадан свети архиепископ нареди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и
благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са братом краљем Стефаном седе, и,
отворивши своја богоречита света уста, говораше свима: да буду чврсти у вери отачкој; да се
клоне богомрских јереси, јер ʺнемогуће је, не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је доброʺ; да се вером и покајањем обраћају од својих заблуда к Православљу, јер је страшно упасти у руке Бога живога. ʺЧувши и разумевши толику љубав Божју која је на нама,
говораше светитељ Божји, кренимо сви усрдно стазама духовних заповести, свагда прилежно
молећи Господа Бога свог. Јер прво и последње дело јесте: непрестано узносити Богу
богоугодне молитве и мољења; беспрекорно ходити у светим заповестима Његовим; држати
предања светих апостола Његових; и не одлучивати се од црквенога збора. Јер прва заповест
дата је свакоме човеку: клањати се Господу Богу своме; и Њему јединоме служити сваком
душевном и телесном чистотом и сваким доброверјем; и Њему работати несагрешиво; сав
живот свој управљати по Његовој вољи, и Њега се једино бојати, и смиравати себе пред Њим, и сматрати себе за ништа, а Бога сматрати за све: за силу и крепост и Спаситеља и избавитеља и победитеља непријатељских напада, и за чувара од почетка и свршитеља до краја, Исуса Христа Сина Божија, коме припада слава и моћ заједно са Оцем и са Пресветим Духом, и сада и увек и кроз све вековеʺ.

Чувши ову поуку, сви говораху: ʺВерујемо и исповедамо, владико, како ти учишʺ. После
тога свети Сава, са свима епископима, приступи служењу свете литургије. По прочитању светог Еванђеља, апостолски сапрестолник свети Сава стаде громко читати Символ вере, који за њим реч по реч изговараху сви: краљ Стефан, благородници и сав народ. И тако три пута сви изговорише Символ вере. Затим свети Сава нареди да сви за њим громко произносе ово:

ʺПримамо све свете Саборе светих Отаца, који су се у разним местима састајали ради утврђења божанствене православне вере; и кога се они одрекоше, одричемо се и ми; и које они проклеше, проклињемо и ми. Клањамо се и целивамо свечесну икону човечанског нас ради
оваплоћења Христа, Логоса Божјег и Очевог. Клањамо се и целивамо икону Пречисте Матере
Његове, и исповедамо да је Она Приснодјева и Богородица. Клањамо се светоме дрвету, часном Крсту, и њега целивамо, јер се на њему прикова живот свих ‐ Христос. Клањамо се
божанственим и светим Тајнама Христа Бога нашег и, причешћујући их се са вером, примамо
не прост хлеб и вино, него само тело Христа Бога нашег и саму свету и животворну крв Његову, проливену за живот света. Клањамо се светим и божанственим црквама и светим местима; поштујемо и свете сасуде; клањамо се и иконама свих светих угодника Божјих, достојно ихпоштујемо и целивамо, следећи у свему апостолским предањима и учењу светих Отаца. Тако верујемо и тако исповедамо; а све јеретике и сву злу јерес њихову проклињемоʺ.


Потресан је тo био призор у храму: сав народ гласно исповеда своју веру и проклиње
јерес, а свети Сава стоји усред народа, и као други претеча и крститељ, свима вапије: ʺПокајте
се!ʺ А краљ Стефан, видећи где брат његов чини што пређе у њих није било, дивљаше се и
многим сузама земљу окропљаше. И трећег дана свети Сава позва све у архиепископију, и поучи их довољно светој вери, наглашавајући да треба живети по светим правилима вере. И апостолски говораше: ʺНити нам строг живот без праве вере у Бога може што помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може претставити Господу, Него треба обоје заједно да бива, да би човек Божји био савршен и да не храмље никаквим недостатком. Јер вера спасава, када љубављу у Богу чини добраʺ.

И пошто свима даде мир и благослов, он отпусти благочестивог краља и благороднике
њиховим домовима, а оне који су исповедали јерес задржа са собом у цркви, па их насамо
тачно испита. Онима који беху некрштени, пошто претходно проклеше јерес у којој бејаху,
свети Сава нареди да се по закону црквеном припреме за свето крштење, па их онда удостоји
крштења. Онима пак који су били крштени у латинској јереси (тојест у римокатоличкој јереси), пошто исто тако најпре проклеше своју злу јерес, и пошто исповедише Символ вере, и прочиташе молитву светоме миру, заповеди да се тим светим миром помажу по свима чулима, и да тако буду с нама у вери. Свети Сава заповеди и свима епископима да тако исто поступају са таквим јеретицима који им буду долазили..." .


Sa :
http://forum.verujem.rs/index.php?P...f8d&topic=18202.msg316673;topicseen#msg316673

"Ko ima oci da vidi , neka vidi , a ko ima usi da cuje, neka cuje..." i dalje vazi .
 

Max Shreck

Zainteresovan član
Poruka
275
Заиста сам збуњен овим текстом јер тај Ацовић је наш најпознатији хералдичар - е сад... како је дошло до овога ДА СЕ УОПШТЕ НЕ ПОШТУЈЕ НИ ЈЕДАН ТИПИК НИТИ ЕРМИНИЈА НИТИ ПРИРУЧНИК КОЈИ ВЕОМА ДЕТАЉНО И ДЕЦИДНО ОБЈАШЊАВА ШТА ОДРЕЂЕНА СЦЕНА ИЗ ЈЕВАНЂЕЉА ТРЕБА ДА САДРЖИ, како се сликају светитељи, којим бојама, шта држе у руци, итд.итд. Иконографија и фрескопис ИМАЈУ СВОЈА ПРАВИЛА - питање је зашто је Ацовић и по чијем одобрењу ДРАСТИЧНО ОДСТУПИО ОД ПРАВИЛА КОЈА СУ ВЕКОВИМА КОРИШЋЕНА У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА... ко зна "шта се иза тога брда ваља"... искрено сам забринут... неће ваљда и храм Св.Саве ДА УНАКАЗЕ...

Pazi, ja sam na prvom mestu protiv poštovanja kanona (zbog večitog ponavljanja istih formi), ali ovo je ružno do zla Boga, i bojim se da će realizacija biti još gora. Uopšte, u kompletnom dizajnu Hrama nema ni trunke doslednosti, i on kao takva celina nema mnogo veze sa našom sakralnom arhitekturom. Dovoljno je uporediti spoljašnost crkve sa bilo kojom našom srednjovekovnom zadužbinom - npr. Studenicom, koja ima izraženu polihromiju na fasadi, za razliku od ovog nabudženog mauzoleja.
 
Poslednja izmena:

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Pazi, ja sam na prvom mestu protiv poštovanja kanona (zbog večitog ponavljanja istih formi), ali ovo je ružno do zla Boga, i bojim se da će realizacija biti još gora. Uopšte, u kompletnom dizajnu Hrama nema ni trunke doslednosti, i on kao takva celina nema mnogo veze sa našom sakralnom arhitekturom. Dovoljno je uporediti spoljašnost crkve sa bilo kojom našom srednjovekovnom zadužbinom - npr. Studenicom, koja ima izraženu polihromiju na fasadi, za razliku od ovog nabudženog mauzoleja.

Али Црква не може без канона, не може без устројства... иначе би све отишло до врага...у принципу када је иконопис у питању тај канон не обавезује човека да изиграва фотокопир апарат - него се зна садржина одређених представа... свака религиозна сцена или икона је у суштини нова без обзира на поштовање канона - али заузети став да каноне не треба поштовати било би потпуно незамисливо и такво сликарство више не би ништа значило у религиозном смислу речи а убрзо би одвело и у помодарство и ликовно новотарење које опет одудара од оног суштинског-сакралног.
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
" ...Особито је саветовао светитељ свог ученика Георгија Схоларија, потоњег Патријарха Генаднја, поверавајући му да продужи борбу за Православље, и упозоравајући га на ову истину: "Кварење Васељенске вере јесте општа пропаст". Свој пак став према унијатима светитељ исповеди непоколебиво и у самом часу смрти: "Уколико се удаљујем од њих, утолико се сједињујем са Истином и са Светим Оцима, правим богословима Цркве; а који себе прибрајају унијатима, такви далеко стоје од Истине и од блажених Учитеља Цркве". Затим помоливши се за све присутне и спокојно испруживши руке светитељ рече: "Господе Исусе Христе, Сине Бога живога, у руке твоје предајем дух свој". Нама пак православнима остају да живе и светле и руководе нас ове свете речи светога Марка: "До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми - који смо синови и ученици Васељенских Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших. Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја незнам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба - нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери - ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само - једини Бог, Који нам је и Сам и кроз Своје Ученике предао ту веру". (Послан. игуману Ватопеда).

Sv. Marko Efeski ovako smatra "neka dogadjanja iz novije istorije" ...
 

Max Shreck

Zainteresovan član
Poruka
275
Али Црква не може без канона, не може без устројства... иначе би све отишло до врага...у принципу када је иконопис у питању тај канон не обавезује човека да изиграва фотокопир апарат - него се зна садржина одређених представа... свака религиозна сцена или икона је у суштини нова без обзира на поштовање канона - али заузети став да каноне не треба поштовати било би потпуно незамисливо и такво сликарство више не би ништа значило у религиозном смислу речи а убрзо би одвело и у помодарство и ликовно новотарење које опет одудара од оног суштинског-сакралног.

Ovo što se dešava sad sa Hramom nije čak ni pomodarstvo, jer da jeste, onda bi ga izgradili od stakla i čelika. Pre bih rekao da je u pitanju malograđanština – mešanje starog (pro forme) i nešto malo novog (da se ljudima stavi do znanja kako pratimo trendove u svetu), bez iole osećaja za sklad (koji je najbolji pokazatelj iskrenosti). Mislim da kopiranje Belog anđela i kandelabri dovoljno govore o stručnoj spremi onog ko stoji iza ovog projekta.

Bilo je ranije kod nas namernog odstupanja od kanona, kao npr. u poznovizantijskoj arhitekturi (Kalenić). Sve to zavisi od konteksta, tj. poruke koja se šalje putem ikonografije: mogu se javiti aluzije na neku prethodnu epohu (šahovska polja kao simbol Solomonovog hrama) ili motivi koji čak nisu u duhu hrišćanstva (kentaur, Herakle)... Jednostavno, umetnost – sekularna, profana, kakva god – evoluira u skladu sa vremenom i podnebljem, i ne drži se obavezno tradicija. Moravska škola, koju sam već pomenuo, u mnogo čemu se razlikuje od starijih stilova, od osnove do dizajna fasade. Pa onda Brankovanova škola u Rumuniji, koja je začeta imitiranjem srpske arhitekture, i na kraju postala priča za sebe... Ili Sveti Vasilije u Moskvi – koji je pravo sektašenje prema vizantijskim kanonima, a važi za jedno od najprepoznatljivijih obeležja Rusije.

No, da ne skrećem sad sa teme... Hteo sam da kažem, ovo odstupanje od uobičajenih obrazaca, konkretno u slučaju Hrama, nije posledica želje da se sad udara kontra pravilima, nego rezultat nečijeg neznanja. Da je ovaj Acović zaista težio inovacijama, onda bi analizirao te ikonografske motive, dekonstruisao stilske pravce itd itd... i na kraju ih sve lepo sastavio kao jednu svežu, jasnu celinu - ono što Hram, ovakav kakav je, definitivno nije.
 
Poslednja izmena:

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Ovo što se dešava sad sa Hramom nije čak ni pomodarstvo, jer da jeste, onda bi ga izgradili od stakla i čelika. Pre bih rekao da je u pitanju malograđanština – mešanje starog (pro forme) i nešto malo novog (da se ljudima stavi do znanja kako pratimo trendove u svetu), bez iole osećaja za sklad (koji je najbolji pokazatelj iskrenosti). Mislim da kopiranje Belog anđela i kandelabri dovoljno govore o stručnoj spremi onog ko stoji iza ovog projekta.

Bilo je ranije kod nas namernog odstupanja od kanona, kao npr. u poznovizantijskoj arhitekturi (Kalenić). Sve to zavisi od konteksta, tj. poruke koja se šalje putem ikonografije: mogu se javiti aluzije na neku prethodnu epohu (šahovska polja kao simbol Solomonovog hrama) ili motivi koji čak nisu u duhu hrišćanstva (kentaur, Herakle)... Jednostavno, umetnost – sekularna, profana, kakva god – evoluira u skladu sa vremenom i podnebljem, i ne drži se obavezno tradicija. Moravska škola, koju sam već pomenuo, u mnogo čemu se razlikuje od starijih stilova, od osnove do dizajna fasade. Pa onda Brankovanova škola u Rumuniji, koja je začeta imitiranjem srpske arhitekture, i na kraju postala priča za sebe... Ili Sveti Vasilije u Moskvi – koji je pravo sektašenje prema vizantijskim kanonima, a važi za jedno od najprepoznatljivijih obeležja Rusije.

No, da ne skrećem sad sa teme... Hteo sam da kažem, ovo odstupanje od uobičajenih obrazaca, konkretno u slučaju Hrama, nije posledica želje da se sad udara kontra pravilima, nego rezultat nečijeg neznanja. Da je ovaj Acović zaista težio inovacijama, onda bi analizirao te ikonografske motive, dekonstruisao stilske pravce itd itd... i na kraju ih sve lepo sastavio kao jednu svežu, jasnu celinu - ono što Hram, ovakav kakav je, definitivno nije.

У иконописању или фрескопису увек постоје неке иновације АЛИ СЕ СУШТИНА КАНОНА МОРА ЗАДРЖАТИ... колико сам схватио ови у ствари избацују ОЛТАР - то ако се деси ја више у ту цркву крочити нећу... јер суштина олтара је у ИКОНАМА и у њиховом распореду, такође што се тиче осликавања зидова тачно постоје правила - давно су описана иу Ерминији Дионисија из Фурне, а код нас је то солидно превео и укомпоновао са још неколико типика Бркић који је написао ТЕхнологију сликарства вајарства и иконографије...
 

Max Shreck

Zainteresovan član
Poruka
275
У иконописању или фрескопису увек постоје неке иновације АЛИ СЕ СУШТИНА КАНОНА МОРА ЗАДРЖАТИ... колико сам схватио ови у ствари избацују ОЛТАР - то ако се деси ја више у ту цркву крочити нећу... јер суштина олтара је у ИКОНАМА и у њиховом распореду, такође што се тиче осликавања зидова тачно постоје правила - давно су описана иу Ерминији Дионисија из Фурне, а код нас је то солидно превео и укомпоновао са још неколико типика Бркић који је написао ТЕхнологију сликарства вајарства и иконографије...

Ikonostas ostaje, ali naravno ne liči ni na šta.

Замишљен иконостас је још необичнији, потпуно непознат у православним (и унијатским) црквама (римокатолици га не користе). Као да је предвиђен за разгледање са обе стране, дакле за туристе. Наиме, то није уобичајена олтарска преграда, већ низ паноа са сликама (иконама?) на обе стране(!), које су осветљене рефлекторима. Са бочних страна тих паноа може слободно да се пролази, што значи да нема посебног олтарског простора - светилишта, а самим тим ни уобичајеног свештенослужења. Нема улаза у проскомидију и ђаконик, Часне двери нису приказане. Некакав „сакрални" простор обликован је на средини тих паноа, под златастом куполом, постављеном на осам стубова. Спреда је на куполи приказан двоглави орао, па испада да је купола некакав вид војничког шлема или митре са грбом - шта ће то у хришћанској цркви? У средини, испод куполе - шлема или митре, налази се монолитни блок, као жртвеник, на чијим су угловима изгледа рељефно приказани симболи јеванђелиста, као, јеванђелисти симболично држе олтар, што је за хришћане бесмислица. Да подсетимо, часна трпеза је у првим вековима хришћанства прављена у виду стола са четири ноге, понекад са местима за 12 апостола и Исуса Христа, а затим у виду стола од камене плоче на једној стопи у средини, и покрива се чаршавом; тако је било код православних до данас.

Ukratko - angažovani su totalni diletanti, ljudi koji po svemu sudeći ne znaju ništa o hrišćanskoj umetnosti. Njima je crkva vašar, a ne svetinja.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Ikonostas ostaje, ali naravno ne liči ni na šta.



Ukratko - angažovani su totalni diletanti, ljudi koji po svemu sudeći ne znaju ništa o hrišćanskoj umetnosti. Njima je crkva vašar, a ne svetinja.

Оно што мене у целој ствари највише забрињава то је чињеница да арх.Ацовић УОПШТЕ НИЈЕ ДИЛЕТАНТ, знам и лично тог човека, изузетно образован и веома одговоран, тако да се овај скандал не може приписати дилетантизму него НАМЕРИ.

цитат:

Ту Христос босих ногу на (планети) земљи, седи на дуги (дакле после кише?) и благосиља са две руке (равноправност руку?)! Као да не постоје бројни узори за икону Вазнесење, на пример, онај у куполи Светих апостола Пећке патријаршије, па је зато преузета икона неке секте. Уместо да су испред и бочно од иконостаса, Благовести су предвиђене на зидовима у олтарском простору, реметећи редослед збивања, јер за ауторе пројекта историја очигледно не постоји (дакле ни будућност).

У олтарској апсиди, уместо евхаристије са апостолима или поворком архијереја, и пресвете Богородице „шире од небеса", предвиђа се сликање Христовог силаска у ад, и то на необичан начин (не виде се оборена врата смрти, ни свезан ђаво), а изнад наводно „Силазак Светог духа на апостоле". Ту су апостоли приказани индивидуално, како се приказују на појединачним иконама, и то погрешно.
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
У иконописању или фрескопису увек постоје неке иновације АЛИ СЕ СУШТИНА КАНОНА МОРА ЗАДРЖАТИ... колико сам схватио ови у ствари избацују ОЛТАР - то ако се деси ја више у ту цркву крочити нећу... јер суштина олтара је у ИКОНАМА и у њиховом распореду, такође што се тиче осликавања зидова тачно постоје правила - давно су описана иу Ерминији Дионисија из Фурне, а код нас је то солидно превео и укомпоновао са још неколико типика Бркић који је написао ТЕхнологију сликарства вајарства и иконографије...

hramsv2.jpg


hramsv.jpg


Sta je ovo u bijelom krugu!? Da li je ovo vidjenje duhovnim vidom iz tkz. obrnute perspektive pa mi se pricinjava ili je ovo OVO sto vidim tjelesnim ocima? Nesto bradato i rogato, Boze sacuvaj? :think:

Ma znam ja sta bi to trebalo da bude, ma opet vidim sta vidim, a vidite i vi! Eh, majstori, majstori!

Posto je i ovdje na podu veliki krst sa vise malih krstova (za gazenje) nista me ne bi cudilo. Bas ce biti zanimljivo kako ce to izgledati iz "obrnute perspektive" kad se zavrsi?
 
Poslednja izmena:

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
hramsv2.jpg


hramsv.jpg


Sta je ovo u bijelom krugu!? Da li je ovo vidjenje duhovnim vidom iz tkz. obrnute perspektive pa mi se pricinjava ili je ovo OVO sto vidim tjelesnim ocima? Nesto bradato i rogato, Boze sacuvaj? :think:

Ma znam ja sta bi to trebalo da bude, ma opet vidim sta vidim, a vidite i vi! Eh, majstori, majstori!

Posto je i ovdje na podu veliki krst sa vise malih krstova (za gazenje) nista me ne bi cudilo. Bas ce biti zanimljivo kako ce to izgledati iz "obrnute perspektive" kad se zavrsi?

Niko da se javi i kaze sta vidi na slici? Ja vidim djavola, rogatog! Ma sto ste toliko stidni, nemojte tako...:mrgreen:
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531

Dе Sisti

Legenda
Poruka
69.795
На пример, свети Петар нема кључ, свети Павле не држи књигу, а само један апостол држи крст (мученика) и то као неку метлу.

Шта, ако нема кључ, није св.Петар, а ако нема књигу није св.Павле?
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
To sto se "radi " sa Hramom Sv.Save na Vracaru nije "slucajno".
Pocev od "elektronskog uvezivanja zvonaa" , pa "oslikavanja Hrama"...
"Prijateljska poruka nekih iz EU" je da se " ne moze u EUrosk(tv) o sa Svetim Savom " !!!

Da se podsetimo o Svetom Savi:
"...СЛОВО О СВЕТОМЕ САВИ

Слободан Ракитић



Српско хришћанство је, захваљујући Светоме Сави, добило специфичну националну димензију, која ће и нацију и културу обликовати не само у периоду средњега века и под дугим турским ропством, већ и у време изградње модерне српске државе у 19. и 20. веку.







На почетку српске средњовековне повести стоји Стефан Немања, велики рашки жупан. Уз њега његов најмлађи син, принц Растко, у монаштву с именом Сава. Први је симбол владарске моћи, самодржац и ујединитељ српских земаља, други просветитељ и велики духовник. Ако су Срби, древан европски народ, имали срећан тренутак у својој повести, онда је то несумњиво онај када је на њену сцену ступио моћни жупан Немања, родоначелник светородне династије. У разгранатој и златом извезеној Лози Немањића, на фресци у Дечанима, он је њен корен и исходиште.

На почетку српског средњег века стоје отац и син, први са мачем и владарским жезлом, други са крстом и књигом. Раскошну принчевску одежду заменио је принц Растко монашком ризом.

Кад се говори о осниваоцу Српске православне цркве, њеном првом архијереју, онда је то прича о Светоме Сави, који је написао први манастирски типик, прву службу једном немањићком свецу, свом оцу, Светом Симеону.

Прво житије, први црквени закон, прве хрисовуље потичу од њега. Све што је касније у том облику код нас написано, каже Павле Поповић, написано је по његовом обрасцу. Тај светосавски образац следили су највећи српски духовници, од првих архиепископа српских, до светог аве Јустина Ћелијског и светог Николаја Жичког. До наших дана.

Почетак српске просвете находи се у Савином учењу. Изворна српска култура, прожета византијским духом – мудрошћу, складом, симетријом и мером – почиње од њега. Не рачунајући Летопис попа Дукљанина, који слови као прво српско оригинално књижевно дело, Савино Житије Светога Симеона Немање је први српски роман.

И пре крштења у 9. Веку, Срби су постојали као народ, али без пуне свести о себи. Имали су своје жупане и краљеве. Христијанизацијом постављени су основи српском националном и државотворном идентитету. Српско хришћанство је, захваљујући Светоме Сави, добило специфичну националну димензију, која ће и нацију и културу обликовати не само у периоду средњега века и под дугим турским ропством, већ и у време изградње модерне српске државе у 19. и 20. веку.

Свети Сава је први српски задужбинар и неимар. Градио је манастире и цркве широм српских земаља и ван њих, од Дунава до Јадрана, од Паноније до Палестине и од Сент Андреје до Хиландара.

Све што је потребно једном народу, пре свега свест о себи, потиче од њега. Све што је потребно једној држави, он је градио и изградио. Моћ средњовековне Србије Немањића заснивала се на хармонији између државе и цркве.

По свему судећи, како каже Павле Поповић, први је Србин који је посетио Свету Земљу и ишао Спаситељевим стопама. Био је, при крају живота, два пута на Христовом гробу, где му је одржао службу. Ишао је Спаситељевим путем, који је пут истине, као његов највернији следбеник. Тим путем, којим и ми данас идемо, он нас је повео. Славећи и хвалећи његово име, славимо и хвалимо име Господа Исуса Христа..." .

http://www.geopolitika.rs/index.php...-o-svetome-savi&catid=6:ostale-vesti&Itemid=2

A ovde su "Zitija Svetih" Arhimandrita Sv.ustina Popovicai o "Zitiju Sv.Save" :

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0114.htm

Izmedju "ostalog" i ovo :
"...15 . "Крсташи су кренули били за Египат, који тада беше у рукама Еубида, с намером да из Египта провале у Палестину и преотму из руку неверника Јерусалим и остала света места. Мржња Млечића на Византију, што је ова у Цариграду дала велике трговачке повластице Ђеновљанима и Пизанцима, трговачким такмацима Млетака на истоку, навела је млетачкога дужда, Енрика Дандола, да помоћу западних крсташа освоји Византијско Царство. Вештим маневрисањем одврати он крсташе од Свете Земље, упути их на Задар, те га помоћу њих преоте од Угарске. Дандоло се, одмах за тим, умеша у цариградске борбе око грчкога престола. Његовом помоћу и помоћу крсташа ослепљени цар Исак Анђел би изведен из тамнице, те са сином Алексијем IV посађен на престо. Међутим, спрега Грка с Латинима није дуго трајала. На чело грчког националног покрета ставља се Алексије V Мурзуфло, ожењен Јевдокијом, распуштеном женом српског великог жупана Стефана. Грчки покрет доведе до напада Латина на Цариград. Збуњени цар Алексије V са женом Јевдокијом побеже у Тракију, патријарх Јован Каматера у Бугарску, a јуначки деспот Теодор Ласкар, зет цара Алексија III, у Витинију, где под планином Олимпом заснова прву грчку малоазиску државу. Уместо да преотму Јерусалим из руку неверника, западни Латини освојише хришћанску престоницу цара Константина Великог на запрепашћење православног света. Крсташи су, горе него најгрубљи варвари, опљачкали цркве и палате, покупили драгоцености и јединствене уметничке производе златарске вештине, разграбили мошти разних светитеља, те их из Цариграда разнели по целом свету. У тој пљачки, каже Никита Хонски, веома су живо учествовали и латински монаси и опати, пљачкајући пожудно светитељске мошти. "Тако богатога плена, каже очевидац Вилардуен, и то само у једном граду, свет још није видео".
На место грчког формирало се у Цариграду Латинско царство на челу са Балдујином, грофом од Фландрије, a y Солуну Латинска краљевина са грофом Вонифацијем од Монферата. У класичној Грчкој, у Атини, утврдила се у господству бургундска великашка кућа Дела Рош, у Мореји Вилардуени, у Евбеји Јаков од Авена, у Ахаји Виљем од Шамплита итд. Млетачка Република добила је три осмине Цариграда са црквом Свете Софије, као и право да столицу цариградског васељенског патријарха убудуће заузима Млечић. Том приликом је нови латински патријарх, Тома Морозини, знатније православне храмове и манастире обратио у латинске. У цркви Свете Софије наместо грчког богослужења слушали су запрепашћени Грци мису на латинском језику.
Грчки елеменат груписао се јаче у Малој Азији, у Никеји, где је нови патријарх, Михаило Двторујан, крунисао за византијског цара, 1206, деспота Теодора Ласкара, који је успешно ратовао у Малој Азији против латинскога цара Хенрика. Поред Никејскога царства, које се простирало између Латинскога царства и султаната у Иконијуму, даље на Истоку, око Трапезунта, формирали су друго грчко цapcтвo, мање знатно, Давид и Алексије Комнени, по оцу Манојлу унуци цара Андроника I Комнена. У Европи пак, Грци су ce груписали у Епиру и Тесалији око династије Комнена - Анђела под деспотом Михаилом I, стричевићем царева Исака Анђела и Алексија III". (Др Јован Радоњић, Свети Сава и његово доба, стр. 24-27; Срем. Карловци, 1935)..." .

O Latinima "starim varalicama " ne treba trositi previse tasaturu...
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
69.795
Да извиниш, нама Србима су пуна нам уста тог Латинског царство у Константинопољу (и то ЈЕСТЕ творевина заснована на злочину), али ја нешто НЕ ВИДЕХ да смо водили ИЈЕДАН рат са тим Латинским Царством. Много смо нешто ћутали...
А оно је трајало од 1204-1261. Не, ми смо више грицкали Византију и мало помало докрајчивали је.

Мала напомена, војску Латинског Царства отровао је од батина бугарски цар Калојан, непосредно по заузећу Константинопоља.
 
Poslednja izmena:

active

Iskusan
Poruka
6.093
Да извиниш, нама Србима су пуна нам уста тог Латинског царство у Константинопољу (и то ЈЕСТЕ творевина заснована на злочину), али ја нешто НЕ ВИДЕХ да смо водили ИЈЕДАН рат са тим Латинским Царством. Много смо нешто ћутали...
А оно је трајало од 1204-1261. Не, ми смо више грицкали Византију и мало помало докрајчивали је.

Мала напомена, војску Латинског Царства отровао је од батина бугарски цар Калојан, непосредно по заузећу Константинопоља.

много питања тек треба да се јавно отворе, да се буде искрен према себи и другима
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.