Oskar Kokoška: degenerisani umetnik ili ekspresionistički genije?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
358.500
Clip_11.jpg


"Otvoriću vam knjigu sveta. U njoj nema reči."
Oskar Kokoška

Oskar Kokoška je jedna od najistaknutijih ličnosti umetničkog pokreta ekspresionizma.
On se nije povinovao pravilima i normama umetnosti i sledio je svoj put i ideje a ignorisao pravila i norme umetnosti.

Oskar Kokoška, rođen 1886. u Pehlarnu u Austriji, umro je 93 godine kasnije u Montreu, u Švajcarskoj. Nadživeo je druge svoje slavne sunarodnike koji su ostavili jasan trag u istoriji evropskog modernizma – Gustava Klimta i Egona Šilea. Sa samo 27 godina, već je opisan kao „jedan od starih majstora, ali rođen beznadežno kasno“.
“Nude with Back Turned”, 1907, drawing
Clip_8.jpg

Slike Oskara Kokoške prevazišle su prihvaćene norme

Od svog prvog platna, ekstravagantni slikar je pobegao iz vezenih pelena bečke secesije, koja je u to vreme prkosila trijumfu u svim sferama umetnosti. Kokoška se uhvatio za četkicu, ne da bi naslikalo nestvarni već estetski svet, već da bi se upustio u žučne rasprave o misterijama ljudskog mentaliteta, tim mračnim dubinama u kojima živi nesvesno.

Godine 1908. prikazao je svoje golišave crteže koji su odnos između muškarca i žene tumačili kao mešavinu seksualne želje i nasilja. Zatim je naslikao Presvetu Bogorodicu kao ubistveno zavodljivu, fatalnu ženu. Nepotrebno je reći da su reakcije koje su njegove slike izazvale pomešana osećanja.

Kokoška je bio demonizovan i dočekan kao mesija. Kada su se pojavile njegove prve slike i privukle pažnju, ubrzo je izbačen sa prestižne Akademije za umetnost i zanat. Ipak, prihvatio ga je kao voljenog studenta uticajni arhitekta i društveni reformator Adolf Loos.

“Adolf Loos”, 1909, a portrait of Adolf Loos by Kokoschka
Clip_7.jpg


Upravo je Loos organizovao svoju prvu samostalnu izložbu u Berlinu 1910. U to vreme, Kokoška je držao obrijanu glavu i slikao svoje autoportrete sa izgledom intelektualnog zatvorenika, kažnjenog zbog svojih inovativnih ideja.

Večna žestoka kritika na kraju je postala njegova najbolja reklama. Brzo se pojavio na evropskoj umetničkoj sceni brzinom, sjajem i arogancijom rok zvezde. Međutim, takvo poređenje bi bilo nepotpuno da zvezda nije imala problema sa zavisnošću.A zavisnost iza plodne mašte Oskara Kokoške bila je žena
 
Žena koja se pojavila u životu mladog umetnika bila je izuzetna Alma Maler, lepotica, muzičarka,
voditeljka jednog od najposećenijih intelektualnih salona u Beču i, sticajem okolnosti, udovica kompozitora Gustava Malera.
Alma Mahler,
Clip_10.jpg


Njih dvoje su se upoznali 12. aprila 1912, kada je Alma bila sedam godina starija. U narednih deset godina, njegova opsesija njome bila je izražena u preko 400 pisama, nekoliko uljanih slika i bezbroj crteža. Radost života i bol smrti u njihovoj strasnoj vezi materijalizovali su se u tragičnom gubitku jednog ili možda dvoje nerođene dece. Ovo je traumatiziralo Kokošku do kraja njegovih dana. Često je govorio da toliko slika samo zato što nema dece.

Double portrait of Oskar Kokoschka and Alma Mahler, 1913
Clip_9.jpg


Na kraju, umoran od razočaravajuće ljubavi, Kokoška se dobrovoljno prijavio da učestvuje u Prvom svetskom ratu, dok se Alma ubrzo ponovo udala. Krajnji efekat odluke da se pridruži vojsci je da je postao zakleti pacifista i antinacionalista do svog poslednjeg dana.

Oskar Kokoška naručio je lutku Alme Maler u prirodnoj veličini
Clip_2.jpg


Godine 1918, proživevši nekoliko burnih godinanakon rastanka sa Almom Maler, Kokoška je u Štutgartu naručio od poznatog majstora da mu napravi lutku, koja je bila kopija Alme u pravoj veličini.

„Oluja“, 1914, slika vizualizuje destruktivnu ljubav između Kokoške i A. Maler
Clip1k.jpg

Fiks ideja o veštački stvorenoj ženi nije bila nova - poznata je još od ere romantizma. Međutim, u rukama umetnika,
ova „savršena“ Alma imala je više od terapeutske vrednosti. Bio je to i oruđe za nove kreativne provokacije.

Godine 1922. Kokoška je dramatično okončao svoju ličnu i stvaralačku istoriju sa Almom Maler. Zalio je lutku vinom i potom joj odrubio glavu.
Ovo simbolično ubistvo bilo je spektakularan završetak njegove duge i mučne opsesije ženom i temom večne borbe među polovima.

Tridesetih godina prošlog veka, posle mnogo godina putovanja i života u različitim evropskim zemljama, Kokoška je konačno okrenuo leđa rodnoj Austriji. Oženio se Čehinjom Aldom Palkovskom i nastavio život u pravom smislu te reči transnacionalni Evropljanin – dugi niz godina sa čehoslovačkim, a potom sa britanskim pasošem.
 
“Self-Portrait of a Degenerate Artist”, 1937.
Clip_4k.jpg


Fašistički režimi nisu propustili da osude ovo otpadništvo. Musolini ga je javno kritikovao, a nacistička Nemačka ga je uvrstila u takozvanu grupu „degenerisanih u umetnosti“. Kao rezultat toga, Kokoška je počeo još spektakularnije da se odupire vlasti, a 1937. je naslikao svoj najpoznatiji autoportret – „Umetnik kao degenerik“.
Njegovo prvo interesovanje za žanr portreta u potpunosti je izazvao njegov mentor Adolf Loos. Podsticao ga je da ode dalje od ornamentalne fasade ljudskog lica i pogleda šta klešti ispod površine.

Portrait of Alma Mahler, 1912.
Clip_3k.jpg


Ovaj pristup je posebno očigledan na slikama dece. Za većinu njih idilična nevinost pokazuje se u borbi protiv dečjih strahova, trauma i budne zrelosti. Istovremeno, portreti koje je Kokoška slikao dokumentovali su ne samo strepnje njegovih modela, već i njihove lične fluktuacije.
Umetnik je godine Drugog svetskog rata proveo sa suprugom u Londonu. Svi njegovi javni nastupi u to vreme bili su žestoki antifašista koji je simpatisao sovjetsku vlast.

Oskar Kokoschka and Konrad Adenauer in front of his portrait canvas, 1966.
image7-18.jpg


Kasnije se, međutim, preorijentisao i postao najomiljeniji portretista konzervativnih političkih krugova Zapadne Nemačke. Tokom ovog perioda, Kokoška je zgodno zanemario svoju prošlost kao javno odbačenog umetnika i bez oklevanja je potražio bivše nacističke kolekcionare kojima je ponudio svoje slike.
 
Kokoške slike se često pojavljuju na aukcijama. Impresivno, njegova dela privlače veliku pažnju i prodaju se za milione dolara.
Orfej i Euridika 1917.– Prodato za 3,308,750 funti
Clip_5.jpg


Kao što je očigledno iz naziva slike, ovo umetničko delo se odnosi na Orfeja, jednu od najvažnijih figura u grčkoj mitologiji. Ona vizualizuje tragičnu ljubavnu priču između Orfeja i njegove ljubavnice Euridike koja je direktno podsećala na Kokoškinu ličnu ljubavnu tragediju sa Almom Maler. Zanimljivo je da je Kokoška napisao i istoimenu dramu od koje je kasnije napravljena i opera.

Kokoška je neko vreme proveo u švajcarskom selu Lejsin, gde je pratio svog mentora i prijatelja Adolfa Loosa na važnom putovanju.
Lusova devojka, Besi Brus, imala je tuberkulozu i boravila je u sanatorijumu Mont Blanc radi lečenja.

Joseph De Montesquiou-Fezensac Portrait – Sold for $20,395,200 USD
Clip_6.jpg


Kokoška je tokom svog boravka u Lejzinu nacrtao mnoge portrete, uključujući i ovaj Žozefa de Monteskjua Fezenzaka, budućeg vojvode od Fezenzaka,
koji je takođe bio pacijent u sanatorijumu. Zanimljivo je da je godinama kasnije, Kokoška opisao vojvodu kao čoveka degenerisanog izgleda.

Sliku i skoro 400 drugih dela nacisti su zaplenili od Kokoške 1937. Kasnije je prodata Moderna Museet u Stokholmu, u Švedskoj, gde je boravila do 2018. Naslednici bivšeg vlasnika Alfreda Flehtajma vratili su sliku i prodali je na Sotbiju u Njujorku 12. novembra 2018. za rekordnu cenu od 20.395.200 dolara.
 

Back
Top